Na licu mesta

Lift-mafija obrće milione

 

Dižu pare umesto dizala

 

Godišnje grad Beograd prikupi 7,5 miliona evra za navodne preglede liftova koje posle stanari moraju da plate iz svog džepa. Kuda ide taj, kao i novac dobijen od provizija koje plaćaju odabrani serviseri?

 

Igor Milanović

 

U Beogradu postoji preko 12.000 liftova, ali više od 80 odsto njih nema upotrebnu dozvolu. Svaki lift u stambenom objektu morao bi da se servisira bar jednom godišnje, dok se liftovi u javnim zgradama kontrolišu duplo češće. Tako stoji u zakonu, ali se toga niko ne pridržava.

Svi korisnici prostora u zgradama sa liftom preko uplatnica Infostana gradu Beogradu godišnje daju 7,5 miliona evra za obavezno održavanje svojih liftova. Umesto da taj novac troši za poboljšanje bezbednosti građana, Skupština grada po nalogu Dragana Đilasa sredstva troši nenamenski.

Svakome je lako da proceni da li je lift kojim se vozi servisiran ili ne. Po zakonu, svaki serviser je dužan da posle obavljenog pregleda ostavi svoju nalepnicu u kabini, ali i da se upiše u servisnu knjižicu koja stoji kod predsednika kućnog saveta. Ako nema nalepnice znači da servis nije ni odrađen, a da je za to izdvojen novac grad Beograd potrošio na drugi način.

Ne samo da grad kasira ogromna sredstva za navodnu kontrolu liftova, već korisnici stambenog i poslovnog prostora sa liftovima moraju da o svom trošku angažuju servisere i za redovne, zakonom propisane preglede koji su već jednom plaćeni preko Infostana.

U JP Gradsko stambeno u Beogradu postoji spisak podobnih servisera liftova koji su jedini odabrani da rade za grad Beograd. To su oni koji su naučili kako da dele novac sa gradskim vlastima.

Ovde se ne radi o običnoj poslovnoj, već o klasičnoj mafiji sa njenim dobro poznatim metodama. Nedavno je jedan od onih servisera koji nisu na listi odabranih, beogradskom dnevnom listu ispričao šta se sve dešava sa beogradskim liftovima i koliko su isti nebezbedni. Odmah po objavljivanju teksta pozvao ga je direktor JP Gradsko stambeno Slobodan Miljković i pred svedocima mu pretio da će završiti  u betonskoj kocki na dnu Dunava.

Direktor ima svoje razloge što ovako postupa, jer se na godišnjem nivou obrće izuzetno primamljiva svota novca u biznisu sa liftovima. Odabrani serviseri mogu bukvalno da rade šta hoće, jer ih niko ne kontroliše. Inspekcija u 27. marta koja bi trebalo da nadzire tehničku ispravnost i da momentalno isključuje neispravne liftove, po nalogu odozgo žmuri pred očiglednim mahinacijama odabranih.

Kako smo uspeli da saznamo, ti zaštićeni ugrađuju neadekvatne delove koje zatim naplaćuju po višestruko uvećanim cenama. Omiljena mušterija im je Vojno stambeno preduzeće koje bez ikakve kontrole isplaćuje i do tri puta uvećane fakture.

Zanimljivo je da je nedavno izvršen generalni remont liftova u palati Beograđanka za koji je plaćeno preko 900.000 evra, a da izvršilac radova nije u kabini lifta ostavio propisanu nalepnicu. To znači da liftovi nisu prošli tehnički pregled i da nije utvrđeno da su bezbedni za korišćenje. Oni i pored toga funkcionišu, a niko ni ne razmišlja da od izvođača radova traži povraćaj sredstava, koja su već podeljena sa gradskim vlastima.

U Gospodara Vučića u Beogradu pre nekoliko godina, o trošku grada, ugrađen je "novi" lift umesto jednog koji je prethodno u slobodnom padu prošao 18 spratova. Ovaj "novi" lift je jedna turska skalamerija potpuno neadekvatna za ono zašta se koristi, ali je naplaćen kao da je nabavljen original iz Nemačke. Razliku u ceni neko je stavio sebi u džep.

Odabrani serviseri, koji posluju pod budnim okom mafijaša iz gradske uprave, neretko skidaju delove sa jednog lifta i ugrađuju ih u lift na drugoj lokaciji. Naravno, uz naplatu kao da se radi o novim delovima. Posle izvesnog vremena iste delove skidaju sa tog drugog lifta i montiraju na neki treći. Opet uz naplatu. Posle takve jedne šetnje delovi se nakon više meseci vraćaju na lift sa koga su originalno poskidani i tada može da počne nova tura pljačkanja građana.

Inače, obavezni generalni remont svakog lifta predviđen je posle 30 godina rada, a prosečna starost liftova u Beogradu je 50 godina. Sa ovakvim pljačkaškim sistemom nametnutim od Gradske skupštine, čudo je da češće ne dolazi do tragedija u beogradskim liftovima.