Natrag

Govoreći otvoreno

Govoreći otvoreno

Diktatorove nedoumice: Da li je Srbija pred građanskim ratom?

 

Ni Japan ga nije izdržao

 

Pored svega što nas pod našim predsednikom snalazi, očekujemo najavljeni povratak Vojislava Šešelja, koji je idealan igrač za novu destrukciju, kojom Srbija treba da bude dotučena

 

Milovan Brkić

 

Klinička slika srpskog društva je sumorna. Starost, bolesti, pothranjenost, psihička uzdrmanost građana...

Ekonomske prilike u Srbiji su, takođe, užasne: velika nezaposlenost, pad proizvodnje, nesmanjeno pljačkanje budžeta, fondova, donacija, kreditna prezaduženost države i još veća kreditna nesposobnost građana.

Ali, tvrde upućeni, ova sumorna slika u mesecima koji dolaze može biti i mnogo gora!

Oni koji su planirali raspad bivše SFRJ, kao poslednji čin jugoslovenske drame zacrtali su i građanski rat na teritoriji uže Srbije!

Da li će se planovi svetskih centara moći u odnosu na Srbiju sprovesti do kraja?

Događaji koji slede ukazuju na mogući krvavi rasplet.

Nataša Kandić, vlasnica Fonda za otvoreno društvo, zajedničkog obaveštajnog punkta stranih službi u Beogradu, bila je ovlašćena ovih dana dana nam saopšti da će se Vojislav Šešelj za dva meseca vratiti iz Haga, nakon što ga sudije proglase krivim i osude.

Šešeljevim povratkom u Srbiju, sa oreolom ratnog zločinca, politička scena u Srbiji postaće poprište krvavih obračuna.

 

Glavna rola

 

Srpski diktator Boris Tadić, iako smrtno bolestan, pokušava svim snagama da sačuva vlast i zaštiti svoju i pljačku svojih stranačkih sledbenika. Dok je Srbija u punom rasulu i pred bankrotom, diktator raspolaže ogromnom količinom novca kojom kupuje, preti i ucenjuje sve stranačke lidere.

Prema planovima SAD, scenario za građanski rat odavno je sačinjen u Vašingtonu. Odvajanjem Tomislava Nikolića i njegovih sledbenika od srpskih radikala, stvoreni su uslovi za otvoren sukob unutar radikalnih partija, čije su pristalice uglavnom siromašni građani, a takvih je u Srbiji većina. Do cepanja srpskih radikala došlo je nakon što je proces Vojislavu Šešelju došao u ćorsokak. Tužilaštvo je lakomisleno podiglo optužnicu nadajući se da će tokom višegodišnjeg postupka dokazati Šešeljevu krivicu, ali mu to, što je njegovo boravak u Hagu bio duži i besmisleniji, sve teže polazilo za rukom.

Stvarajući tako od Vojislava Šešelja velikomučenika koji je "stradao za srpsku stvar", koji je u Hagu, pred sudijama, braneći se od optužbi, pokazao zavidnu veštinu u raskrinkavanju lažnih svedoka i događaja koji su kao zločini pripisivani srpskom narodu, u Vašingtonu su uvereni da Šešelj tek treba da odigra glavnu rolu u razbijanju Srbije.

Zaklinjući se da će se osvetiti Tomislavu Nikoliću, Aleksandru Vučiću i bivšim saborcima koji su ga napustili, Šešelj je idealan igrač za novu destrukciju, kojom Srbija treba da bude dotučena.

Nema nikakve sumnje da je i Nikolićev odlazak iz Srpske radikalne stranke zacrtan u Vašingtonu. Ipak, čini se da je, iako je naizgled dvojac Nikolić-Vučić zaveslao u pravcu evroatlantskih integracija, Vašington njihov učinak ocenio štetnim po svoje interese. Naime, Srpska napredna stranka je odlučna da radi u pravcu ulaska Srbije u Evropsku uniju, ali se Nikolić dosta suzdržavao da naglasi i svoju spremnost da podrži ulazak Srbije u NATO. Procenio je da bi to za njegovu poziciju, čak i kao retorika, bilo pogubno. Ali Ujka Sem to ne prašta.

Iako ih je Vašington stvorio, ni Nikolić ni Vučić nisu postali njihovi miljenici. Naprotiv, čini se da su ih prodali!

Dok se diktator nalazi u izolaciji, jer ga američka administracija smatra lošim momkom kome je istekao rok upotrebe, on se ponaša kao da će njegova vlast trajati doveka. Bolje reći, i on je ograničen u mogućnosti da manipuliše i neograničeno vlada. Najpre, okružen je saradnicima i savetnicima ograničenih shvatanja i dometa, koji misle da se korupcijom i ucenom mogu rešiti sve protivurečnosti u srpskom društvu. S druge strane, i sam diktator je pre mesec dana, u razgovoru sa predstavnicima srpske dijaspore, priznao da je "Srbija izložena teškim pritiscima i ucenama iz inostranstva, da je velika nezaposlenost i glad u zemlji, da je Srbija pred bankrotom".

Nastojeći da obezbedi parlamentarnu većinu, Boris Tadić i njegova klika računaju na Srpsku naprednu stranku, koju koriste kao toalet-papir. Dopuštajući Tomi Nikoliću da traži vanredne izbore, ali bez ikakve kritike aktuelne vlasti, Tadić poručuje građanima da je sva vlast u njegovim rukama.

Diktator voli da prlja ljude. Tako Tomislav Nikolić ne sme da progovori nijednu reč optužbe protiv Tadića i njegove kamarile. Čak je naterao Vučića da napada Ivicu Dačića, jer ni Ivica Dačić ni SPS nisu više po volji diktatora. Nakon prisustva molitvenom doručku kod Obame, Ivica Dačić je, što je zaista neobično, jer je on ministar unutrašnjih, a ne spoljnih poslova, ostao deset dana duže u Sjedinjenim Američkim Državama, ostvarujući različite vrste kontakata sa američkim zvaničnicima, što je u Tadićevom kabinetu ocenjeno kao zabadanje noža u leđa. Da uniznosti Tomislava Nikolića, kada je Tadić u pitanju, nema kraja, svedoči i njegova molba upućena diktatoru - da makar javno obeća da će raspisati izbore do kraja godine, a da će Srpska napredna stranka odustati od najavljenog stiropor-mitinga, koji su brzopleto zakazali za 16. april. Očigledno je da Srpskom naprednom strankom rukovode ljudi koji nisu "integrisane" ličnosti, koji se javljaju samo kada se to od njih traži i očekuje, i da njihovi postupci nisu rezultat samostalnog odlučivanja.

Povratkom, dakle, Vojislava Šešelja u Srbiju realno je za očekivati da će on postati poslanik u Narodnoj skupštini Srbije, i da će, svom snagom, nastojati da se dodvori Borisu Tadiću, tražeći, za uzvrat, veliku količinu novca, kako za sebe, tako i za stranku.

 

Operisan od morala

 

Pre odlaska u Hag, Šešelj je pokazao da uvek poštuje vlast. Čak i kada je bio vatreni govornik protiv Miloševića, on je lako prelazio preko tih svojih optužbi kada bi Milošević poslao džakove novca. Vojislav Šešelj nije čovek koga interesuje vlast. Njegovo poimanje vlasti je maglovito. On nema nikakav koncept, osim onog marksističkog "koncepta naoružanog naroda". I zato je za očekivati da će Šešelj na sve moguće način napadati Srpsku naprednu stranku. Nije isključeno da on zaista pokuša da pobije rukovodstvo ove partije. Ne treba zaboraviti da nikada nije istražena smrt generalnog sekretara SRS Vojina Vuletića, zatim zversko ubistvo supruge Slobodana Jovića, ljudi koji su se bili odvojili od Šešelja, kao i još nekoliko nasilnih smrti njegovih saradnika.

Lično poznajem Vojislava Šešelja i tvrdo verujem da je to jedan od retkih ljudi koji je operisan od morala. Podsećam da je na pasja usta napadao Dobricu Ćosića kada je ovaj bio predsednik SRJ. Ne bi to bilo ni vredno pomena niti nešto loše da Šešelj, kada je iz Sarajeva došao u Beograd, nije doslovno preživeo zahvaljujući obilatoj novčanoj pomoći Dobrice Ćosića.

Vojislav Šešelj će pokušati da svim sredstvima ojača stranku. Pokušaće to da ostvari na lakši način, pozivajući na obračun sa izdajnicima Nikolićem, Vučićem... Vlast će, nema sumnje, pružati Šešelju medijsku pažnju, nastojeći da na taj način odvuče pažnju gladnih građana i sindikata sa stvarnih problema, od čijeg rešavanja zavisi naša sudbina.

Urušavanje Tadićevog zdravlja i bitka koja se vodi u DS-u za njegovog naslednika, mogu takođe uticati na otvaranje unutrašnjeg sukoba i pretvaranje masovnog protesta u građanski rat.

S druge strane, gradeći strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama, Rusija sigurno od saveznika traži da osigura svoje interese na Balkanu. Ona je vlasnik naše Naftne industrije, a dugovanje Srbije samo za gas iznosi preko milijardu dolara. Vojska Srbije i MUP Srbije duguju NIS-u više od pola milijarde evra. Kroz Srbiju treba da prođe i ruski gasovod, i za očekivati je da, osim Rusije, i njeni evropski partneri budu zainteresovani za našu unutrašnju stabilnost. Da je ta saradnja Rusije sa evropskim saveznicima već delotvorna, pokazuje i neuspešna prodaja Telekoma. Diktator je, naime, Telekom već bio namenio Nemačkoj, koja je od Telekoma odustala imajući u vidu upravo ovaj strateški velik srpski dug prema Rusiji. Ali, vlasti u Srbiji, odbačene od Vašingtona i Brisela, kao da ne vide mogućnost vlastitog preživljavanja bez saradnje sa ovim dvama centrima moći.

Posetom Japanu, diktator je pokušao da pošalje ljutitu poruku Vašingtonu, da on može da nađe saveznike, ali da ne računa na Rusiju!

Rusi su bacili sve karte na sto i računaju da će posetom premijera Putina imati jasan odgovor na pitanje da li je moguća dalja saradnja sa vlastima u Beogradu. Ako taj zaključak bude negativan, Srbije više neće biti.

 

 

 

 

 

Pre odlaska u Hag, Šešelj je pokazao da uvek poštuje vlast. Čak i kada je bio vatreni govornik protiv Miloševića, on je lako prelazio preko tih svojih optužbi kada bi Milošević poslao džakove novca.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane