Natrag

(P)likovi

(P)likovi

Trojica savetnika apokalipse: konačna propast zagarantovana

 

Savetnici nametnici

 

Potpredsednicu Vlade Srbije Vericu Kalanović savetovaće tri poznata srpska "privrednika" - direktori "Metalca" Dragoljub Vukadinović, "Sintelona" Nikola Pavičić i kompanije "Todor" Mirko Todorović. Vukadinoviću i Pavičiću čak je - oni su to i sami potvrdili - nuđeno da budu potpredsednici Vlade Srbije ali su oni to odbili da bi pristali da svojim iskusnim savetima pomognu "da Srbiji krene nabolje". Ko su ljudi koje Mlađan Dinkić uzima kao savetnike svojoj naslednici na mestu potpredsednika Vlade? Podsećamo čitaoce na tekstove kojima smo opisivali njihov lik i (ne)dela. Kakvi ministri, takvi im i savetnici. Pljačkaće sve dok ih ne pohapsimo

 

Milica Grabež

 

Dragoljub Vukadinović, novi savetnik potpredsednice Vlade Srbije Verice Kalanović, direktor je fabrike Metalac iz Gornjeg Milanovca. Po merilima ove vlasti on je uspešan privrednik, zaslužan građanin, biznismen, stručnjak od kojeg se može naučiti. I zaista, od gospodina Vukadinovića oni koje savetuje mogu da nauče kako da opelješe državu, njen budžet, javna preduzeća...

 

Teflonski don Dragoljub

 

Dragoljub Vukadinović, za prijatelje "teflonski don", brzo se snašao u ulozi člana uprave fudbalskog kluba Partizan, koji je decenijama leglo najcrnjeg kriminala. On je pre nekoliko godina postao desna ruka Žarka Zečevića i Danka Đunića. Zapravo, uloga lopova za njega i nije bila toliko nova, ali se sredina u kojoj trebalo da operiše dosta razlikuje od njegovog prirodnog staništa, gde se velikom brzinom afirmisao kao ozbiljan kriminalac - Gornjeg Milanovca. Kombinacije koje je pravio sa svojim direktorima i pojedinim političarima počeo je da pravi sa Zekom i Dankom. Njih dvojica su uzeli da ga na brzinu obuče kako se grade stadioni i prodaju igrači, a ako negde zapne, zna se gde će naći Bjekovića - u njegovoj kancelariji.

Falsifikovanje faktura, milionske nabavke preko braće i sestara, šurovanje sa stranim partnerima u procesu dokapitalizacije Metalca, tajni sastanci s Đunićem i "grupom privrednika" za vreme najvećih privatizacionih afera u Srbiji, kao i mnoge druge mutne radnje, privukli su pažnju istražnih organa, koji su se jedno vreme intenzivno bavili ispitivanjem poslovanja "teflonskog dona". Sumnjive Vukadinovićeve kombinacije već su bile pod lupom okružnih finansijskih inspekcija, sudstva i policije, ali je on vrlo umešno uspevao da ih namiri debelim kovertama, automobilima i plaćenim letovanjima. Zbog svakojakih zataškavanja, istraga o njegovom poslovanju prešla je granice lokalnih nadležnosti i stigla pravo do "velikih igrača".

Nije tajna da je kao član "rukovodnog organa" u FK Partizan, u raspodeli kolača, kada su deljene kuće po Atini, pored Zečevića i Đunića, svoj deo ugrabio i Dragoljub Vukadinović, koji sada, konačno, može da se baškari u svojih 1.000 kvadrata "grčkog stila" i da na miru troši pare radnika Metalca i građana Gornjeg Milanovca.

Uprkos jakoj podršci privrednika i političara sumnjive prošlosti,"teflonski don" nije izabran za predsednika Privredne komore Srbije na izborima 2004. Bilo je suviše očigledno da je izbornu kampanju za Vukadinovića kreirao i vodio Danko Đunić, koji je sa svojom hordom tajkuna želeo da konačno zavlada tokovima novca u Srbiji. Veto na izbor kriminalca za novog predsednika Komore stavili su i strani partneri i ulagači, koji su se s pravom bojali da ih Vukadinović ne pokrade.

 

Paša palnački

 

Ali, od sad će ovaj čovek svojim veštinama učiti potpredsednicu srpske vlade, desnu ruku Mlađana Dinkića, uništitelja srpske privrede. Za svaki slučaj, tu je i Nikola Pavičić, "privrednik" iz Bačke Palanke, da pripomogne svojim iskustvom.

Operacija pljačke malih akcionara nadaleko poznate kompanije Sintelon iz Bačke Palanke, izvedena u režiji direktora Nikole Pavičića, inače zagriženog pristalice bivšeg režima, bila bi potpuno promašena i neuspela da se u spasavanje opljačkanog plena nije uključio Bojan Pajtić lično i njegovo privatno pravosuđe u Novom Sadu. Tabloid je svojevremeno objavio detaljnu tehnologiju ove tragikomične tranzicione prevare.

Fabrika Sintelon iz Bačke Palanke bilo je uzorno preduzeće, ponos i dika Srbije i Vojvodine. I direktor ovog preduzeća Nikola Pavičić uživao je ugled velikog privrednika. Bio je uticajan drug, a potom gospodin.

Za vreme Miloševićeve vlasti Pavičić je bio i značajan partijski funkcioner, prijatelj i poštovalac lika i dela Mihalja Kertesa. Do 5. oktobra 2000. godine, Pavičić je iz dna duše, kako je govorio, mrzeo "žutu gamad", misleći, naravno, na članove DS-a. Posle ovog datuma Pavičić postaje štićenik "žute gamadi". Njegov zet Saša Vitošević, kao ekspert G17 plus, postaje savezni ministar za poljoprivredu. Zet pokriva tasta i sve njegove lopovluke, pa stotine miliona evra ostaju u njihovoj kući. A pljačka koju je smislio njegov tast, nekada važan crveni drug, momačka je.

Fabrika Sintelon iz Bačke Palanke privatizovana je po odredbama Zakona o privatizaciji 1997. Po tada važećem zakonu akcije Sintelona dobilo je 5.830 akcionara, uglavnom zaposlenih i bivših radnika, penzionera, mada se u toj grupi našlo i akcionara, za koje se ne može utvrditi po kom su osnovu dobili taj status. Skupština akcionara Sintelona donela je odluku o upisu akcija malih akcionara 1998. godine, ovlašćujući UO fabrike da raspiše javni poziv malim akcionarima za upis akcija. Grupa akcionara Sintelona dostavila je Tabloidu nekoliko stotina dokumenata koji dokazuju veliku pljačku ugledne srpske i vojvođanske fabrike. Njihov punomoćnik, advokat Slavko Aničić, pomogao nam je da uđemo u sistem koji je smislio gospodin Nikola Pavičić sa svojom kamarilom, a radi pljačkanja malih akcionara.

Naime, UO Sintelona je oktobra 1999. pozvao male akcionare, njih 5830, da upišu svoje akcije. Svaki akcionar je imao pravo da kupi po 60 akcija, čija je tadašnja vrednost, prema javnom pozivu, vredela oko 36 hiljada dinara, odnosno prema sadašnjoj vrednosti evra, oko šest hiljada evra. Akcionari su imali pravo na bonus, odnosno popust, te su, pojednostavljeno predstavljeno, mogli svoje akcije da kupe za po 18 do 24.000 hiljade tadašnjih dinara i to na otplatu tokom šest godina ili jednokratno. Međutim, prekoračujući svoja ovlašćenja, UO Sintelona je u pozivu za upis i kupovinu akcija iz drugog kruga svojinske transformacije Sintelona predvideo samo jednokratno plaćanje ovih akcija. Odazivajući se pozivu UO Sintelona, samo 36 akcionara uspelo je da kupi svoje akcije!

Potom predsednik UO Sintelona Pavičić sprovodi pakleni plan u delo. Fabrika iz Bačke Palanke osniva tri ćerke-preduzeća: Sintelon plus, Sintelon invest, Sintelon Evroprom...

UO poziva akcionare da svoje akcije otkupe tako što im Vojvođanska banka "čini" i dozvoljava da uđu u minus od 18 hiljada dinara, odnosno do visine cene koju treba da plate Sintelonu za tih 36 akcija, nakon umanjenja za bonus! Odmah po upisu, ovi akcionari su bili dužni, po obaveštenju UO, jer je tim bila uslovljena kupovina ovih akcija, da svoje akcije prodaju preduzećima-ćerkama Sintelona. Svaki akcionar dobija novac koji je platio preduzeću za kupovinu akcija, koji se vraća Vojvođanskoj banci, koja im je dozvolila minusni saldo na njihovim računima, i plus 2.365 dinara, bez obzira koliko su imali akcija. U to vreme, od ukupno 5.830, njih 5.794 kupuje i istovremeno prodaje ove akcije i za svoje akcije dobija po 2.365 dinara, koliko, ustvari, tada vredi - 100 nemačkih maraka!

Koliko je, ustvari, Pavičić, sa svojom kamarilom, opljačkao akcionare Sintelona? Na ovaj način otkupljene akcije, ćerke Sintelona u prvoj polovini 2000. godine prodaju ruskoj kompaniji KrovljaiPolimeri posle 18 meseci po ceni od 32 evra po akciji. Dakle, da su mali akcionari prodavali svoje akcije ruskoj kompaniji, prodali bi ih za 1.920 evra, ili 3.840 maraka. Na svakom akcionaru Pavičić i kompanija zaradili su po 1.820 evra!

Shvatajući na koji način su opljačkani, grupa malih akcionara podnosi tužbu Opštinskom sudu u Bačkoj Palanci, tražeći da sud poništi prodaju akcija od strane akcionara ćerkama Sintelona kao nemoralnu i nezakonitu, jer je, pored ostalih razloga, akcionarima uskraćena i mogućnosti da ove akcije kupuju na otplatu od šest godina što je bilo u suprotnosti sa odlukom Skupštine akcionara iz 1998. o svojinskoj transformaciji Sintelona.

Sudija Miodrag Samardžija ne podleže pritiscima i Opštinski sud u Bačkoj Palanci donosi odluku da uvaži tužbu malih akcionara. Nastaje panika, Sintelon izjavljuje žalbu Okružnom sudu u Novom Sadu, u kojoj navodi, da ako presuda bude potvrđena, fabrika će i ostalim malim akcionarima morati da isplati oko 50 miliona evra! Toliko su Pavičićevi ljudi proračunali da su opljačkali ove akcionare, njih 5.794!

I počinje trgovina, u koju se uključuje nezaobilazni Bojan Pajtić! Na njemu je da sredi da presuda sudije Samardžije bude preinačana, a tužba grupe akcionara odbijena. Kako su tekli pregovori sa Bojanom Pajtićem da se, preko sudskih organa zataška pljačka Sintelona teško je dokazati. Ali, da su u igri bile velike pare, nije teško zaključiti.

Okružni sud u Novom Sadu, u veću sastavljenom od sudija - Vesne Šoti, kao predsednika veća, i sudija Lidije Đukić i Suzane Guduraš, kao članova veća, doneo je 22. maja pre tri godine presudu kojom je preinačio presudu Opštinskog suda u Bačkoj Palanci i odbio tužbeni zahtev grupe malih akcionara Sintelona kao - neosnovan!

Tako je na Pavličićevu pljačku stavljena tačka.

 

 

 

 

 

Kuku Todore

 

Treći savetnik gospođe Kalanović je Mirko Todorović, vlasnik konfekcije Todor iz Niša.

- Čuo sam da je u jednom selu zasedao opštinski odbor DS Vrnjačke Banje i da je doneta odluku o mom isključenju iz stranke. Iako zvanično ništa nisam dobio, podneću to dostojanstveno. Ja volim DS, ja sam je stvarao, ona mi je u srcu - izjavio je gospodin Todorović u junu prošle godine, nakon što je dobio od DS-a crveni karton.

A dobio ga je jer je pristupio Dinkićevom pokretu Ujedinjeni regioni Srbije. Zauzvrat, Mlađa mu je progledao kroz prste, oprostio porez, anuitete kredita...

- Ja u poslednje tri godine nisam pozvan ni na jedan skup DS-a, a kad sam ih zbog toga javno kritikovao, zvali su me na jednu slavu - požalio se prošlog leta Todorović.

Ima, dakle, Verica i gaće da nam skine, a Todor da nas potom obuče.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane