Natrag

Povodom

Povodom

Reforma srpskog pravosuđa: na površinu isplivali ljudi najnižih moralnih svojstava

 

Toliko je originalno da ni na šta ne liči

 

U medijskom mraku sprovedena je "reforma pravosuđa", kojom je diktator želeo da osigura svoju kamarilu od progona i da ne bude uznemiravana u surovom pljačkanju državnih fondova, budžeta, javnih preduzeća

 

Arpad Nađ

Milovan Brkić

  

Savetnici su, izgleda, uverili predsednika Srbije Borisa Tadića da je on jedan od najperspektivnijih lidera u Evropi, a prvi na Balkanu, i da se od njega očekuje da svu vlast uzme u svoje ruke.

Podsetimo, pre dve godine po hitnom postupku donete su izmene i dopune Zakona o javnom informisanju. Trebalo je da dugoročno uguše svaku kritičku misao u Srbiji, a propagandna mašinerija iz predsednikovog kabineta nameravala je da stvori novog vođu. Samo nisu znali tačno na koga treba da liči - na Mubaraka, Ben Alija, Gadafija ili - japanskog cara.

U medijskom mraku sprovedena je i reforma srpskog pravosuđa, kojom je diktator želeo da osigura svoju kamarilu od progona i da ne bude uznemiravana u surovom pljačkanju državnih fondova, budžeta, javnih preduzeća.

Ministarka pravde Snežana Malović koketno je isticala "evropsku podršku" ovoj reformi.

Pod teškim pritiskom iz Brisela Ustavni sud Srbije je, godinu dana nakon podnošenja inicijative za ocenu ustavnosti, proglasio neustavnim odredbe iz usvojenog Zakona o javnom informisanju, zabranjujući primene ovih odredbi kojima je stavljen rajferšlus na usta novinara i javnih poslenika. I reforma pravosuđa i reizbor sudija i tužilaca ocenjen je kao skandalozan, a od vlasti u Beogradu zatraženo je da preispitaju odluku o reizboru sudija i tužilaca.

Naravno, ništa to ne dotiče srpskog predsednika Borisa Tadića. On nas stalno uvodi u Evropsku uniju - koliko sutra. A naš ulazak će, po svemu sudeći, biti - malo sutra.

Reforma srpskog pravosuđa izbacila je na površinu ljude najnižih moralnih svojstava.

Tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ljubivoje Đorđević je, ističući svoju poslušnost novim vlastima i doušništvo sa policijskim službama, za zamenika javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu progurao svoju suprugu Bojanu. Gospođa Bojana Đorđević je pre izbora radila u Ustavnom sudu Srbije, kao savetnik. Tužilac Đorđević je poželeo da kontroliše celu teritoriju grada, a poverenje ima samo u svoju ženu. Vozač ih službenim kolima dovozi na posao i vraća s posla.

Da se njegova supruga ne bi zamarala odlaskom na suđenja u Lazarevac, Sopot, Mladenovac ili Obrenovac, gospodin Ljubivoje Đorđević je sredio da Drugi osnovni sud u Beogradu, koji je nadležan za teritorije pobrojanih opština, ima sedište u Beogradu, u istoj zgradi u kojoj i on radi, a da se krivična suđenja ovog suda zakazuju i održavaju takođe u Palati pravde. Tako seljaci iz sela oko Lazarevca, Sopota, Mladenovca i Obrenovca, ako pravda po njih dolazi, moraju da dođu u Beograd da im se odreže kazna.

Reforma srpskog pravosuđa očistila je i sudove u Novom Sadu od sudija i tužilaštva od tužilaca koji su se "držali zakona ko pijan plota". Ostali su oni koji su spremni da izreknu presudu i pošalju na doživotni zatvor građane, samo ako se to od njih traži, ili oni procene da se to od njih, od izvršne vlasti, očekuje.

Umesto da ne prođu reizbor, sudije Okružnog suda u Novom Sadu izabrane su u Apelacioni sud u Novom Sadu, koji, kao odlučuje kao drugostepeni sud za građane sa teritorije AP Vojvodina. Protiv odluka Apelacionog suda u Novom Sadu mogu se izjaviti žalbe Vrhovnom kasacionom sudu samo ako je okrivljenom izrečena kazna od 40 godina zatvora, ili izjaviti revizija - ako je vrednost spora veća od 100 hiljada evra.

Da je revizija sprovedena na način u kojem bi se utvrđivale činjenice o stvarnom radu i učinku sudija i tužilaca, mnoge novosadske sudije ostale bi bez posla.

Sudije Okružnog suda u Novom Sadu Jelica Janjušević, Draginja Vujić, Vladimir Vujić, Milica Bogdan Lučen, Mirjana Žeželj Jovanović , Petar Jovanović i Branka Bajić, koje su odane svakoj vlasti, postale su takoreći vrhovne sudije u Vojvodini. Protiv njihovih presuda nema žalbe.

Predsednik Okružnog suda u Novom Sadu Slobodan Nadrljanski takođe je unapređen za sudiju Apelacionog sud u Novom Sadu, i vrši funkciju predsednika suda. Sa sobom je poveo i svoju ljubav Milicu Bogdan Ličen, koja je bila njegova zamenica.

U ovaj sud izabrane su i sudije Opštinskoga suda u Novom Sadu, među kojima je Spomenka Dragaš na najlošijem glasu. Njen muž je sudski veštak, i ko god je od stranaka njega predložio za veštaka, mogao je "dobrom" da se nada. Iz Opštinskog suda u Novom Sadu u Apelacioni sud Novi Sad izabrane su Julijana Budinčević i Ljiljana Cicmil.

 

Glasovi odozgo

 

Viši sud u Novom Sadu izaziva strah kod građana. Prvostepenim krivičnim većima predsedavaju Zora Jamušakov, koja je i vršilac funkcije predsednika ovog suda, i sudije Zlata Rodić Knežević i Svetlana Tomić-Jokić. Sudija Zlata Rodić Knežević je stari kadar JUL-a. Njen kabinet u novosadskoj "kući pravde" sav je u crvenom. Nameštaj, zidovi, fotelje... Gospođa Rodić se i posle dolaska DOS-a na vlasti dopala novim vlastima, makar po brutalnosti u presuđivanju. Njen muž je bio rukovodilac NIS-a. Sudija Svetlana Tomić Jokić je sestra novosadskog advokata, koji hara javnim preduzećima i narodni je poslanik.

I parnično odeljenje Višeg suda u Novom Sadu je za žaljenje. Predsednik ovog odeljenja je Vera Krstin, supruga visokog funkcionera G17 plus. Uz partijske preporuke, a prethodno proverene u svim pozama, za sudije ovog suda izabrane su Nataša Dačić, Stojanka Batak i Olivera Pejak Prokeš.

Iz Opštinskog suda u Novom Sadu, na reizboru su pale najbolje sudije. Ostala je bez posla sudija Tatjana Šunjka i više sudija koje nisu slušale "glasove odozgo". Ipak, Osnovni sud u Novom Sadu danas je među boljim sudovima u zemlji, uprkos činjenici da u njemu još sude "sudije svih režima" poput Nevene Petrović.

Ministarstvo pravde Srbije se, krajem prošle godine, pod teškim pritiskom iz Brisela, i najavom iz Ustavnog suda Srbije, koja je došla iz usta tadašnje predsednice Ustavnog suda Srbije Bose Nenadić, da će po hitnom postupku uzeti u razmatranje ustavne žalbe nereizabranih sudija i tužilaca, odlučilo na još skandalozniji korak. Predložilo je Narodnoj skupštini zakon kojim su sve žalbe nereizabranih tužilaca i sudija smatraju prigovorom o kojem ponovo odlučuje Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. U novijoj istoriji nije poznat slučaj da je donet zakon koji važi retroaktivno. Srpski predsednik nalaže i Ministarsvo pravde sprovodi njegove hirove. Da bi se disciplinovao Ustavni sud Srbije, predsednica Bosa Nenadić je podnela ostavku, a na njeno mesto doveden je beskrupulozni sudija Dragiša Slijepčević, koji je spreman i fizički da sprečava sudije Ustavnog suda Srbije da "ne ruše ugled predsednika Tadića".

Srpski režim na pitanju reizbora sudija i tužilaca tone sve dublje. U živo blato svoje bahataosti i nasilništva.

 

 

 

 

 

Glup, al' naš

 

Sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Predrag Marković lako je prošao reizbor. Znao je da će proći. Ustvari, da mora proći, jer iza njega stoji sestra Jelena Marković Trivan. Najstariji Marković je sudija Ustavnog suda Srbije, a Jelenin otac, profesor u penziji, optužen je u aferi "Index" da je primao mito.

Iz tabele koju koju smo dobili iz Ministarstva pravde Srbije, iz "podataka o normi, ažurnosti i kvalitetu rada" lako je utvrditi koliko je sudija Marković imao ukinutih, preinačenih i potvrđenih presuda. Da se Visoki savet sudstva držao njegovog profesionalnog učinka, mogao je da ga oslobodi vršenja sudijske dužnosti. Ali nije. Zato su bez posla ostali sposobni i stručni.

Kojima se to onda kriterijuma rukovodio Visoki savet sudstva reizabirući sudije?

Posle reizbora pričalo se da je Visoki savet sudstva vodio računa o moralnoj podobnosti sudija.

Sudija Višeg suda u Beogradu Nataša Albijanić rukovodi vanraspravnim krivičnim većem ovog suda. Njen muž je vršilac funkcije predsednika ovog suda. Natašin brat je pre nekoliko godina umro u Okružnom zatvoru u Beogradu, od prekomerne upotrebe narkotika, koje je i sam dilovao. Sada Nataša čeka da joj dođu na dnevni red njene kolege koje su njenog brata, narkodilera, držale u zatvoru, u kojem je, preko veze, dobijao drogu. Gospođa Nataša je, po kriterijumima Ministarstva pravde - moralna žena.

 

 

 

**

 

Diskriminatorsko pravosuđe

 

 

Ni za KiM ovde zvona ne zvone

 

Radovan Todorović, nereizabrani zamenik javnog tužioca iz Prištine, ukazuje na neverovatnu činjenicu da je u jednom trenutku reformisano i evropeizovano srpsko pravosuđe, u "borbi za Kosovo" jednostavno amputiralo sve što je došlo sa tog Kosova

...

 

Poštovani,

tokom "reforme" pravosuđa u Republici Srbiji i reizboru sudija i tužilaca iz 2009. godine, oko 1.000 sudija i tužilaca ostalo je bez posla. Ocenu tog i takvog reizbora dala je domaća i međunarodna stručna javnost, i na žalost svih nas ta ocena je veoma negativna. Međutim, bojimo se da je svima koji su analizirali postupak reizbora promakla jedna veoma važna činjenica, koja je pratila postupak reizbora. Domaća javnost je pred tom činjenicom zatvarala oči, kao da se ne dešava, dok međunarodna javnost nije bila obaveštena o toj činjenici, pa tako nije ni mogla da se izjasni o tome.

Naime, radi se o sudijama i tužiocima sa Kosova i Metohije (u daljem tekstu KiM) koji su 1999. godine izgnani u Centralnu Srbiju. Pa iako Ustav Republike Srbije (čl. 21), Zakon o radu (čl. 18), Zakon o zabrani diskriminacije, kao i drugi zakonski propisi, garantuju svima jednakost u pravima, to u praksi nije slučaj sa sudijama i tužiocima sa KiM. To se između ostalog ogleda i u tome što:

- Samo određen broj sudija i tužilaca sa KiM radno se angažuju u sudovima i tužilaštvima RS (pri tom dobijaju najteže predmete, rade u otežanim uslovima, putuju...),

- Sudije i tužioci sa KiM koji nisu radno angažovani na ime plate primaju 8.526 dinara (ili 85 EUR, dok je prosečna zarada u RS 36.839 din ili 370 EUR)?!

Da je ova odluka bila nezakonita i diskriminirajuća dokazuju brojne sudske presude. Dalje,

- Nijedan sudija i tužilac sa KiM za 11 godina nije dobio stan,

- Za 11 godina nijedan sudija i tužilac sa KiM nije dobio kredit za rešavanje stambenog pitanja,

- I (ono što nas je posebno pogađalo) lica sa KiM prilikom dobijanja ličnih karata posebno su obeležavana određenim slovima.

Da je javna vlast u kontinuitetu primenjivala diskriminaciju ukazuje i to da prilikom formiranja Komisije za sprovođenje nacionalne strategije reforme pravosuđa nijedan član nije bio sa KiM, a ni u Komisiji za reformu pravosuđa nije bio nijedan član sa KiM. Da li, onda, iznenađuje podatak da su svi sudovi i tužilaštva sa KiM odlukama tih komisija ukinuti? Postavlja se pitanje da li je uopšte neko i zastupao i branio interese postojanja tih sudova i tužilaštva? Očigledno nije!

Potom dolazi do formiranja (doduše nepotpunog):

- Visokog saveta sudstva, u kome ni jedan član nije sa KiM, i

- Državnog veća tužilaca, u kome takođe nijedan član nije sa KiM.

Da su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca sprovodili diskriminatorsku politiku prema sudijama i tužiocima sa KiM govore između ostalog i sledeće činjenice:

- od oko 400 sudija i tužilaca sa KiM reizabrano je samo 42 (znači 10 odsto),

- od 876 novoizabranih sudija nijedan nije sa KiM,

- od 88 novoizabranih zamenika javnog tužioca nijedan nije sa KiM,

- u Vrhovnom kasacionom sudu nijedan sudija nije sa KiM,

- u Republičkom javnom tužilaštvu nijedan zamenik javnog tužioca nije sa KiM.

Primera je mnogo više ali smatramo da je ovo dovoljno da ukaže da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca u svom radu nije vodilo računa o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, već je više vodilo računa o rodnom identitetu. Sve sudije i tužioci sa KiM sa radošću su dočekali reizbor iz 2009. godine, jer je to konačno značilo i rešavanje njihovog radno-pravnog statusa. Nismo smatrali da treba da budemo reizabrani samo zato što smo sa KiM, ali još manje nismo očekivali da nećemo biti reizabrani samo zato što smo sa KiM. Nažalost, upravo to se i desilo - nismo reizabrani samo zato što smo sa KiM. Formalno svi smo mi bili podvrgnuti jednakoj proceduri reizbora sprovedenoj od strane Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Međutim, kada je došlo do odlučivanja, primenjeno je diskriminatorsko načelo da nismo svi jednaki. Odluke o neizboru koje su dobili pojedine sudije i tužioci sa KiM pune su proizvoljnosti, paušalnih ocena i netačnosti.

Kako inače protumačiti ove činjenice:

- da je zacrtano i sprovedeno umanjenje pravosudnog kadra u Srbiji 20 odsto, dok su sudije i tužioci sa KiM ostali bez posla oko 90 odsto,

- koliko je to strašno i diskriminatorski govori činjenica da u RS ne postoji grad u kome nije reizabrano 90 odsto sudija i tužilaca,

- takođe, u RS ne postoji grad u kome nije novoizabran sudija ili tužilac (dok sa KiM nije novoizabran nijedan sudija i tužilac, kao da od 1999. godine niko sa KiM nije završio Pravni fakultet).

Na sve ove činjenice pismenim putem smo ukazivali Ustavnom sudu, Ministarstvu za KiM, Koordinacionom centru za KiM, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Povereniku za ravnopravnost, Ombudsmanu, Povereniku za informacije od javnog značaja, Državnom veću tužilaca... Sve to nije dalo nikakvog rezultata, što se vidi iz izbora za sudije i tužioce koji su održani jula 2010. godine, kada se ponovila ista priča iz decembra 2009.

Iako smo im se obraćali i pismenim i usmenim putem izostala je svaka reakcija svih.

Pokušali smo da svoje pravo ostvarimo i preko suda, podnošenjem tužbe zbog diskriminacije. Međutim, iako je po čl. 41 st. 3 Zakona o zabrani diskriminacije postupak po tužbi zbog diskriminacije hitan, sud već šest meseci nije zakazao nijedno ročište.

Ovakvim ponašanjem prema sudijama i tužiocima sa KiM prekršen je čl. 14 Konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda u kome je osnovno načelo jednakog tretmana građana.

Takođe prekršen je i čl. 1 Univerzalne deklaracije o pravima čoveka, kojim se potvrđuje stav da su svi ljudi jednaki u pravima i ljudskom dostojanstvu.

Kako sudije i tužioci sa KiM imaju status interno raseljenih lica, to su pogaženi i vodeći principi o internoj raseljenosti Ujedinjenih nacija (princip 3. st.1. i princip 22. st. 1) po kome interno raseljena lica ne smeju biti izložena diskriminaciji po osnovu svoje raseljenosti u pogledu uživanja prava.

Celokupnim ovim postupkom reizbora povređeno je i načelo pravne sigurnosti kao i načelo legitimnih očekivanja.

Želimo da pravdu ostvarimo u ovoj državi, a ne u Strazburu.

                                       Kragujevac, 7. mart 2011.

 

                                        Radovan Todorović,

              nereizabrani zamenik javnog tužioca iz Prištine

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane