Na licu mesta

Predsednik Višeg suda ignoriše poverenika za informacije od javnog značaja

 

Napasne sudije

 

Najveća je nepravda kada neko prikrivajući sopstvenu sramotu hoće drugome da otme poštenje - misao je Baltazara Bogišića kojom beogradski advokat Vladimir Drecun počinje žalbu na presudu Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, koju je donelo veće sudije Dušana Vojnovića

 

Milan Glamočanin

 

Pobijanom presudom Aleksandar L. je osuđen pred većem Višeg suda za organizovani kriminal. Osuđenom je advokat Vladimir Drecun kum i uložio je sve napore da svog branjenika oslobodi od krivice, za koju tužilac nije imao nikakve dokaze, niti su ga ostali optuženi svojim iskazima dovodili u vezu sa radnjama koje su njima stavljene na teret.

Advokat Vladimir Drecun je pošten čovek, iskusan pravnik, i verujući da je dosledna primena zakonitosti osnovno načelo svakog pravnog sistema, pa i našeg, pokušao je da pred većem sudije Dušana Vojnovića, na zakonit način odbrani svog klijenta od napasnog sudije, koji, već duže vreme, od kada je iz Novog Sada upućen na rad u posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu, sve optužene odmah tretira kao - osuđene.

Naopako zaključivanje, nasilje i priprosto ponašanje sudije Vojnovića advokat Drecun je pokušao da ograniči korišćenjem pravnih sredstava, tražeći zaštitu od onih u čijoj je radnoj obavezi i zaštita zakonitosti u radu sudija.

Pred većem sudije Vojnovića, saslušani su kao veštaci i profesori Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, sa zadatkom da veštače transkripte snimljenih razgovora, koji su, inače, pribavljeni na nezakonit način i, primenom odredaba Zakona o krivičnom postupku, oni se ne mogu koristiti kao dokazno sredstvo.

Na glavnom pretresu, veštak Slobodan Jovičić je na pitanje advokata Vladimira Drecuna odgovorio da je "...preliminarno slušanje spornih telefonskih razgovora pokazalo, pod jedan, da su transkripti prilično loše urađeni i da su kao takvi neprihvatljivi za potrebe fonetske i lingvističke analize u veštačenju. Zbog toga su na trijažnim glasovima urađeni potpuno novi transkripti. Utvrđeno je i da je u priloženim transkriptima došlo do zamene označavanja govornika, kao i da su pojedini iskazi jednim delom pripisani jednom, a drugim delom drugom govorniku, da su sagovornici neadekvatno označeni, zbog čega je urađeno novo označavanje".

Kada je utvrdio da i transkripti sa ročišta koje se snima audio i video zapisom nisu veran odraz toka postupka, zatražio je da mu se izdaju CD-ovi za presnimavanje video i audio zapisa, radi dalje odbrane svog klijenta i kuma, Aleksandra L.

Sudija Dušan Vojnović na pismeni zahtev advokata nije hteo ni da odgovori, a na ročištu održanom 23. novembra prošle godine ljutito je odbrusio da neće da ih preda, zato što su moguće razne zloupotrebe, jer bi to neko mogao da okači na internet. To ne dajemo nikome, odbrusio je. Uzalud su bila pozivanja advokata da su video i audio zapisi sastavni deo zapisnika.

Od vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu, sudije Dragoljuba Albijanića, od kojeg advokat Drecun traži da mu omogući kopiju novih transkripata prisluškivanih razgovora, i audio i video zapisa sa glavnog pretresa, a pozivajući se na odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dobija odgovor kojim se njegov zahtev odbija kao neosnovan.

U očaju što ne može da na osnovu dokaza iz spisa brani svog klijenta, advokat Drecun se obraća povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću. U postupku koji je potom sprovela njegova zamenica Stanojla Mandić, poverenik je doneo rešenje 5. januara ove godine, kojim se "...nalaže Višem sudu u Beogradu da bez odlaganja, a najkasnije u roku od dva dana od prijema rešenja, Drecun Vladimiru... dostavi tražene informacije, odnosno kopije audio i video zapisa u predmetu tog suda K.P01 br. 235/10..."

Za predsednika Višeg suda u Beogradu sudiju Dragoljuba Albijanića, nekadašnjeg sudije posebnog odeljenja u kojem sada sudi Dušan Vojnović, nalog poverenika je mrtvo slovo na papiru! On jednostavno odbija da ga izvrši! U javnom saopštenju sudija Albijanić vređa poverenika, braneći svoj stav da ne izda audio i video zapise. I ne samo to, nego Viši sud u Beogradu pokreće upravni spor pred Upravnim sudom, tražeći da se rešenje poverenika za informacije od javnog značaja poništi kao nezakonito!

U takvim okolnostima, poverenik 24. januara, u postupku izvršenja svog rešenja, najpre donosi zaključak o izvršenju rešenja, kojim se poziva Viši sud u Beogradu da pod pretnjom novčanog kažnjavanja dostavi advokatu Drecunu tražene dokaze iz sudskog spisa.

Potom, 3. februara, nakon odbijanja suda da postupi po ovom zaključku, poverenik donosi zaključak o izricanju novčane kazne od 20.000 dinara, a 16. februara novo rešenje kojim se Viši sud u Beogradu kažnjava sa novih 180.000 dinara, uz napomenu da će se dalje izvršenje odluke poverenika nastaviti odlukama Vlade Srbije.

No, sudija Albijanić nije platio ni propisane novčane kazne, tako je odluka poverenika za informacije od javnog značaja prosleđena Vladi Srbije, na izvršenje.

Upravni sud, u veću kojim je predsedavala sudija Nevena Milojčić, odbacio je 24. februara ove godine, kao nedozvoljenu tužbu Višeg suda u Beogradu, podnetu protiv zaključka poverenika za informacije od javnog značaja, podučavajući osionog sudiju Albijanića da Viši sud u Beogradu nije aktivno legitimisan za podnošenje tužbe.

Teško je za pretpostaviti da postoji predsednik okružnog suda u nekoj evropskoj zemlji koji bi bio toliko uporan, poput kao sudije-štakora Dragoljuba Albijanića, da ignoriše odluke organa koji je ustrojen odredbama Ustava Srbije. Pitanje se samo nameće: da li, po tom osnovu, i građani i drugi državni organi, mogu da ignorišu odluke u kojem presuđuje gospodin Albijanić?

Već na prvom ročištu sudija Vojnović je izjavio da, što se njega tiče, on može odmah da presudi! Zato valjda i nije hteo da sluša završene reči branilaca prekidajući ih u završnoj reči, demonstrirajući svoju moć.

Advokat Vladimir Drecun, ipak, veruje da će veće Apelacionog suda u Beogradu, odlučujući po njegovoj žalbi, ukinuti i presudu sudije Dušana Vojnovića, kojom je njegov branjenik Aleksandar L. osuđen bez ijednog dokaza, čak i bez izjava ostalih optuženih, koji njegovog branjenika ili ne poznaju, ili su se sreli slučajno.

Ali...

Da li je i većina sudija Apelacionog suda u Beogradu pelcovana tim istim serumom kojim su špricani i sudije Vojnović, Albijanić i njihove kolege koje učestvuju u ovoj raboti, primajući ogromne, dvostruke plate i uživajući privilegije u osuđivanju građana, bez namere da krivični postupak sprovedu na zakonit način?