Na nišanu

Hronologija kriminalizacije srpske policije

 

Otmi sve što ti život pruža

 

Kada 16. maja sadašnji direktor srpske policije Milorad Veljović napusti svoj kabinet, i dobije rešenje o penzionisanju, hiljade zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova moći će da odahnu, gajeći nadu da će se i njima pružiti šansa da radni vek provedu služeći građanima i profesiji

 

Piše: major Goran Mitrović

 

 

Kriminalizacija srpske policije doživela je metastazu. Ukoliko vršilac dužnosti direktora policije, sadašnji Veljovićev zamenik Bane Mitrović, ne primeni zakonska ovlašćenja i bez mnogo pompe ne smeni veći broj najodgovornijih rukovodilaca, koji uglavnom imaju i zaleđinu u državljanstvu Crne Gore i crnogorskoj mafiji, i ne zatraži od Službe unutrašnje kontrole da proveri njihov dosadašnji rad, Srbija će se raspasti. I to doslovno!

Odlazeći direktor policije Milorad Veljović je do postavljenja na ovu funkciju bio je častan i čovek i profesionalac. Njegova policijska karijera bila je besprekorna, a i sam je, kao častan policajac, prošao trnovitim putem, sve dok ga ministar policije Dragan Jočić, da bi se otarasio svog prijatelja, tadašnjeg načelnika Resora javne bezbednosti Miroslava Miloševića, nije progurao za prvog direktora srpske policije.

Dragan Jočić je na mestu ministra policije zamenio Dušana Mihailovića, koji je bio prvi DOS-ov policajac.

Nakon smene Slobodana Miloševića sa vlasti, umesto da stvore uslove da srpska policija bude nezavisna u svom radu, a kontrolisana od strane ustavom utvrđenih organa, nove DOS-ove vlasti nastavile su sa kriminalizacijom policije, dovodeći svoje mlade jurišnike na ključne funkcije.

 Tako je srpska policija postala servis za ostvarivanje interesa lidera stranaka koje su, u okviru koalicije DOS, uzele vlast.

 

Ogrezli u kriminalu

 

Novi zadatak srpske policije bio je da dostavlja podatke ljudima iz gornje strukture vlasti o onima koji su raspolagali novcem i poslovima,  kako bi mogli da budu reketirani i opljačkani. Kriminalistička policija, da ne bi bila optužena da je produžena ruka Miloševićevog režima, morala je da adaktira mnoge prijave građana protiv novih desperadosa i bandita iz DOS-ovih partija, koji su, poput roja skakavaca, nasrnuli na banke, škole, fondove, javna preduzeća...

Svakom čestitom policajcu, koji svojim očima nije mogao da gleda šta se u zemlji Srbiji radi, lepljena je etiketa da je "miloševićevac", da je julovac...

Za Mihailovićevog zamenika postavljen je izvesni Nenad Milić, niži inspektor iz odeljenja za falsifikate SUP-a Beograda, koji je praktično rukovodio MUP-om Srbije, kao i zloglasnom Sabljom, koja je posekla više od 13 hiljada ljudi, među kojima je bio i glavni urednik Tabloida.

Tadašnji ministar policije Dušan Mihailović pokušavao je da reorganizuje oružani deo policije i da pohapsi i likvidira organizovane kriminalne bande, čije su vođe nogama otvarale vrata u zgradi Vlade Srbije i njenim nadleštvima, ali je, očigledno, vodio računa da ostane u životu.

Njegov naslednik Dragan Jočić, i sam na nišanu u Sablji, prvih nekoliko meseci se trudio da osmisli borbu protiv organizovanog kriminala. Brzo ga je napustila ta ideja, uvidevši da koaliciona vlada mora da se održi na kompromisu koalicionih partnera, čiji su ljudi i finansijeri bili ogrezli u kriminalu.

Na ključna mesta u MUP-u Srbije Jočić je postavio  marginalne policajce, bez znanja, iskustva i morala. Počev od načelnika Resora javne bezbednosti  Miroslava Miloševića pa do komandira policijskih stanica. Tako je taksista Vlada Klej postao pukovnik, sa 13 osuđujućih presuda i postavljen je na mesto zamenika načelnika jedne uprave u MUP-u.

Ministar Jočić je uživao neobjašnjivu podršku tek ustoličenog srpskog predsednika Borisa Tadića.

Kada je Ivica Dačić ušao u Jočićev kabinet, nasledio je snažnu kadrovsku mašineriju, koja je imala sve atribute organizovane mafije. Opasne mafije.

U pokušaju da koliko toliko konsoliduje policiju, Dačić je, tvrde upućeni, pokušao da na mekši način, bez tenzija i teških reči i oštrih rezova, promeni nepromenjive Jočićeve ljude, kojih se i nesrećni Jočić danas stidi što ih je promovisao u policijske rukovodioce i komandante.

 

Na merama, po običaju

 

Zid o koji su se obile Dačićeve namere da uredi policiju, bio je direktor policije Milorad Veljović, koji je već dve godine bio na ovoj funkciji, i koji se uklopio u mašineriju koja je sama sebe stvorila za Jočićevog mandata. Uglavnom su to bili Jočićevi zemljaci iz Crne Gore, sa dvojnim državljanstvima.

Izgubivši zaštitnika u DSS-u, koja je ga izabrala za direktora, Milorad Veljović se svesrdno nudi Demokratskoj stranci, i ostvaruje veoma bliske kontakte sa Tadićevim šefom kabineta.

Raspoređeni na ključnim mestima u MUP-u Srbije, na mestima načelnika uprava i komandanata specijalnih jedinica, a pod zaštitom direktora Veljovića, Jočićevi miljenici su srpsku policiju pretvorili u svoje oružane jedinice!

Urednik Tabloida, koji je bio visokopozicioniran rukovodilac u MUP-u Srbije, priseća se da su njegove krivične prijave, sa prikupljenim dokazima, završavale na stolu izvesnog Gorana Vesića, funkcionera DS-a, koji je sa njihovim sadržajem upoznavao osumnjičene, pružajući im zaštitu za veliki novac koji su morali da daju i njemu i stranci.

Direktor policije Milorad Veljović nije činio ništa samoinicijativno... Postupao je onako kako se to od njega očekivalo od Tadićevog okruženja.

U prošlom broju Tabloida opisano je na koji način je i Milorad Veljović uvučen u brlog koji su stvorili načelnici i rukovodioci policije promovisani u koaliciji DSS-DS.

Kada ode u penziju, gospodin Veljović će, kao tih i miran čovek, moći da razmišlja o nakaznosti svake vlasti, očekujući da se zaboravi njegov učinak, ili da i po njega dođu kolege koji dosledno sprovode zakonitost.

Tekst iz prošlog broja Tabloida podigao je na noge zaposlene u MUP-u Srbije. Oni čije smo kriminalne radnje pomenuli u prošlom broju udružili su se u naporima da Tabloidovim informatorima dođu glave.

Urednici Tabloida stavljeni su na mere. To nam nije prvi put. Našim novinarima dostavljene su desetine izveštaja o kriminalu u Protivterorističkoj jedinici (PTJ), SAJ-u, Upravi kriminalističke policije i drugim organizacionim jedinicama, kao i o osobama koje su, preko noći, postali pomoćnici odlazećeg direktora.

Zbog ozbiljnosti optužbi, sve prikupljene dokaze pažljivo proveravaju naši urednici, u saradnji sa analitičarima.

U ovom broju objavljujemo neka od dobijenih pisama.

 

Granice besa

 

U izveštaju koji smo dobili u posebnom postupku, radi zaštite informatora, navode se ozbiljne optužbe.

Nakon objavljenog teksta u prošlom broju, komandant Protivterorističke jedinice Goran Dragović, iako je bio na godišnjem odmoru, došao je u bazu u ponedeljak 16. maja  i, kao da je to njegova off-shore kompanija, ne prezajući od mobinga, sazvao je sastanak. Iz nepoznatih razloga njegov finansijski savetnik, pomoćnik komandanta Tomba, nije smeo da dođe na sastanak kako bi podržao svog komandanta. Inače, i  Tomba je na odmoru.

Komandant PTJ Goran Dragović je sazvao sastanak kako bi pokušao da spere ljagu sa sebe na veoma perfidan način, optužujući pripadnike PTJ, pojedince, "kako mu rade o glavi", pravdajući se da je laž da on ima kuću i da mu je plac poklonio kao protivuslugu zaposleni u Centralnom zatvoru u Beogradu, o čemu je bilo reči u prethodnom broju našeg lista.

Međutim, dokaz je ipak stigao i možete se sami uveriti da li komandant PTJ Dragović pokušava da laže pripadnike PTJ ili laže samog sebe. Prosudite sami. (Prilog: fotografije).

Komandat Dragović je, nažalost, održao svoj poslednji monolog u trajanju od pola sata, jer je bio van sebe od besa! U svom monologu je samo pravdao sebe, bez mogućnosti da ostali bilo šta kažu. Na pomenutom sastanku, pored komandanta Dragovića sedela je doktorka Marija, psihoterapeut, umesto da na tom mestu sedi neko od starešina PTJ. Komandant je "naglasio i podvukao da "ona (misleći na doktorku Mariju, prim.red.) ima velike zasluge za uspeh jedinice". Pripadnici elitne jedinice su ostali bez komentara, i sa podsmehom na takvu izjavu. Inače, mentori komandanta Dragovića shvatili su da je ulaganje u poslastičarnicu, u kojoj komandant prodaje sladoled, postao neprofitabilan biznis. Osim toga, javna je tajna da komandant ima nadimak Sladoledžija, jer je kao kadar poslastičarske radnje iz Crne Gore postao komandant PTJ.

 

Komandant  preti

 

Pošto nema argumente da odbrani svoju saradnju sa kriminalcima, komandant Dragović napada vrh MUP-a Srbije, jer "oni žele da rasformiraju jedinicu PTJ", zbog čega "ćemo svi ostati bez posla".

Ali, veliki komandant Dragović pretećim tonom izjavljuje na pomenutom sastanku: "...Dok sam ja živ to se neće dogoditi!".

I dok plaši pripadnike sopstvene jedinice, kod svog direktora policije gospodina Milorada Veljovića  plasira neverovatnu laž: "Ako bi neko pokušao da me smeni, cela jedinica će se pobuniti!"

Komandant Dragović je na tom sastanku pomenuo da su najveće njegove zasluge za hapšenje najopasnijih kriminalaca i da Srbija može njemu najviše da zahvali "što je zatvorio polovinu Srbije, jer da nije bilo njega niko to ne bi mogao da uradi".

Komandant smatra da bi "od ministra Dačića za svoje poduhvate trebalo da dobije nagradu", i to, ni manje ni više, nego palatu "Beograđanka". U najmanju ruku, komandat Dragović bio bi zadovoljan i plaketom od ministra Dačića, ali je Dačić tu plaketu dao svojim savetnicima.

Na sastanku niko nije dobio reč da može da odgovori na njegov monolog i svojevrsno ispovedanje. Doktorka Marija je samo gledala u pod. Marija je trenutno na bolovanju, sasvim slučajno, dok je i komandant Dragović na odmoru. Mi molimo Boga da se niko od nas ne razboli, jer ko će nas sada da leči.

 

Protivteroristički zadatak

 

U noći između četvrtka i petka (19-20. maja) komandant Dragović odlazi na specijalni zadatak, i to džipom mitsubishi pajero koji je vidno obeležen natpisom "Policija", sa rotacionim svetlima i policijskim tablicama (dobijen od Uprave saobraćajne policije). Ko je odobrio komandantu PTJ da za vreme svog godišnjeg odmora uzme u ponoć službeno vozilo i vrati ga ujutru, u zoru, u bazu? Kakvi su to poslovi? Kakva su to obezbeđenja ili pratnje?

Pripadnici elitne jedinice više ne mogu da trpe takvo bahato ponašanje komandanta, ali bi vrlo rado, bez posledica podelili svoj bes, čemer i jad koji im se nakupio ovih godina. Ovaj problem nikako ne može da reši direktor policije Milorad Veljović, jer on u stvari štiti komandanta Dragovića. Očekujemo od ministra Dačića da hitno preduzme odgovarajuće korake.

U našu redakciju neprestano stižu dopisi nezadovoljnih policijskih službenika. Izdvajamo  izjavu jednog od najsposobnijih, nažalost, bivših pripadnika PTJ:

"...Čuveni pomoćnik Tomba, inače pomoćnik komandanta PTJ, bavi se zelenaštvom, dajući novac na zajam sa veoma visokim kamatama. Tako je Nenad Stanišić dobio 30.000 evra od Tombe kako bi radio za njega i sebe. Poslovne transakcije Tomba je obavljao na parkingu restorana koji se nalazi preko puta baze PTJ, i u okolnim mestima, bez posredovanja.

Probao sam da ukažem na prljave poslove koje pomoćnik Tomba i komandant PTJ Dragović rade, ali sam, nažalost, to saopštio pogrešnoj osobi.

Informacija je završila kod komandanta Dragovića koji me je pozvao na razgovor. Na razgovor sam otišao sa svojim šefom tima. Kada je šef tima ušao u kancelariju, ušao sam za njim i zatvorio vrata. Dok sam se okretao, komandant Dragović udario me je šakom u predelu glave. Pošto sam ja niži rastom, šef tima uhvatio me je s leđa, a komandant Dragović me je tukao, udarajući me nekoliko puta šakama po licu.

 Nisam imao nikakve šanse da se odbranim niti da pružim neki otpor, jer su obojica znatno viši i snažniji od mene, govoreći mi pogrdne reči pretili su i psovali su me...

 Komandant PTJ G.Dragović zapretio mi je rečima da ima da letim iz MUP-a i nigde neću moći da radim, jer je on Bog, da ima leđa kao država i da mu niko ništa ne može, budem li progovorio reč o ovome...

 Batine sam dobio jer je neko dojavio da ja znam šta komandant Dragović radi sa kriminalcima, iako ja nisam imao nikakve veze sa tim. Ali, hvala Bogu da u ovoj državi još uvek ima mesta gde mi možemo da kažemo istinu i da Glavni Bos Milorad Veljović, sa svojim mentorima "posebno zaslužnim za borbu protiv organizovanog kriminala", gde prednjače komandant Dragović i njegov pomoćnik Tomba, dobiju zasluženu nagradu - plaketu, zgradu Beograđanke ili prekid radnog odnosa.  

Od toga dana pritisak i pretnje bile su svakodnevne, budem li nekome rekao ili dao izjavu. Posle četiri dana otišao sam u komandu PTJ i dao oficiru za bezbednost Jovanoviću izjavu. Naravno, umesto da izjava završi u Generalnom inspektoratu, tj. u Sektoru unutrašnje kontrole, završila je na stolu kod mog komandanta Dragovića. On mi je poručio "da će mi on presuditi". Od toga dana, kada je komandant PTJ ipak saznao da sam ga prijavio da me je tukao, počele su moje muke i problemi.

Prvo me je sklonio iz Padobranskog tima u Tim za podršku, bez rešenja i bez razloga. Tako sam iz najelitnijeg tima ekspresno prebačen da budem stražar na kapiji ulaza u bazu PTJ. Ali, pošto komandant PTJ ne ume da razmišlja gde me postavlja, ja sam kao stražar na kapiji u svojim smenama vidio ko sve dolazi u bazu PTJ kod komandanta. Zamislite: kakav je dil imao komandant PTJ sa pripadnicima Četničkog pokreta?!

 Kada su dolazili sumnjivi tipovi iz kriminogenih sredina, specijalno je dolazio i pomoćnik Tomba da mi naredi da "ne zaustavljam i ne kontrolišem pojedine najave ulaska u bazu PTJ". Vrlo brzo su ukapirali da im smetam i na tom radnom mestu jer nisam poslušan i ne radim onako kako oni traže od mene, već kako je propisano Zakonom i Pravilnicima o radu, jer Komandant PTJ ne poštuje čak ni sopstvena naređenja. Odmah sam sklonjen iz hangara u kućicu, površine jedan metar kvadratni, u smenama po 12 sati, bez prava na zamenu.

Očekivali su od mene da zbog pritisaka i pretnji zatražim odlazak iz jedinice PTJ. S obzirom da to nisam uradio bio sam premeštan da čuvam hangar, na Aerodrom "Nikola Tesla", Beograd, a onda da čuvam Bazu 2. S obzirom da je u toku bilo renoviranje Baze 2, u blizini baze PTJ kamioni su počeli da odvoze višak materijala, između ostalog i gvožđa. Kada sam evidentirao prvi kamion koji je odvezao tovar u "određenom pravcu" odmah je došao pomoćnik Tomba i naredio mi "da više ne upisujem kamione i vozače koji odvoze materijal". Nažalost, ovde nije kraj. 

Posle svega, dobio sam rešenje oružara. Poznato je da je oružar osoba koja popravlja i održava naoružanje. Iako nikada nisam osposobljen, niti sam se bavio tim poslom, dobio sam to rešenje jer je plata bila duplo manja. Znači, sa mesta iz najelitnijeg tima padobranaca i alpinista za šta sam bio osposobljen i spreman, završio sam kao oružar jer su komadant Dragović i njegov pomoćnik Tomba zaključili da im stojim na putu, jer sam im smetao da se bave "borbom protiv organizovanog kriminala".

Iako sam imao na proverama odlične rezultate, po čemu sam i bio poznat, jer su upravo moji rezultati bili najbolji, počeli su da mi lažiraju ocene tako da sam preko noći postao najnesposobniji pripadnik PTJ. Rezultati su bili brisani i nestajali su. Žalio sam se, ali uzalud, jer je komadant Dragović zaista pokazao "da je jak kao država i da mu niko ništa ne može". On može sve, da mi uništi karijeru, da me izbaci iz jedinice kada god hoće, i to ne samo mene, već bilo koga, samo ako proceni da mu ta osoba "nije dovoljno lojalna".

 

Ponovni susret

 

Pozvao me je komandant Dragović, sada samog, i ponudio mi je ruku pomirenja. Kao da je malo on preterao, ali sam i ja malo preterao. Naredbodavnim tonom zahtevao je od mene da napišem izjavu kako me je neko nagovorio da ja sve ovo radim protiv komandanta PTJ i da sam ja uvideo da sam pogrešio i da Komandant nije ništa uradio od onoga što sam tvrdio, niti da me je tukao. Ako to ne uradim, jer mi je to poslednja šansa, rekao mi je da ću "leteti iz jedinice i ko zna kako će sve ovo da se završi..."

Naravno da nisam napisao takvu izjavu kao što je komandant tražio, jer je trebalo da ja budem kriv za ono što me je tukao. Komandant Dragović ne treba da ide u zatvor za sve do sada što je uradio protiv države Srbije, protiv zakona i što i dalje kalja ugled elitne jedinice PTJ, već treba da ide tamo odakle je došao, u poslastičarnicu, da ponovo prodaje sladoled u Crnoj Gori. Svi mi, a posebno Vi gospodine direktore Veljoviću treba da se zapitate kakav ste kadar doveli i postavili, i sa kakvim kvalifikacijama?

Razmišljao sam da li da kažem, ili ne, ali čaša žuči je prelivena...

 Neko je počeo da preti mojoj rođenoj sestri i porodici. S obzirom da sam pretpostavljao sa koje strane vetar duva, otišao sam do jednog kafića i pomoćniku Tombi poručio: "Nemoj neko da mi dira porodicu". Tomba mi je tada rekao da haluciniram i da treba da se lečim. Umesto da pomoćnik Tomba preduzme mere da zaštiti mene i moju porodicu, on je neverovatnom brzinom "znao" da sam ja bolestan i da ja treba da se lečim, a ne da je on moj starešina i da on treba mene da zaštiti.

 Razlog zašto je to rekao sigurno je u podatku za koji je saznao da ga znam: da je mesto okupljanja specijalne ekipe, na čelu sa komandantom Dragovićem i Tombom, bilo u Klubu A, u Mekenzijevoj ulici u Beogradu. To je bila "posebna baza" gde je komandant bio Dragovićev rođeni brat.

Inače, i u toj bazi u Mekenzijevoj ulici komandant Dragović je proslavio četiri godine vojevanja protiv organizovanog kriminala. Pomenuta "baza" u Mekenzijevoj ulici služila je za "specijalne poslove".

Osim što sam bio praćen, maltretiran, što mi je prećeno, meni i mojoj porodici, organizovana je i pljačka, odnosno krađa službene opreme iz moje kasete u bazi, gde se nalaze kasete i ostalih pripadnika. Dva puta su mi pljačali tu kasetu i na kraju su je odneli u kolicima!

 Logično je da nikada nije pronađen krivac jer se zna organizator. Sa ovakvim komandantom i pomoćnikom PTJ, sa njihovom podrškom, pre svih direktora MUP-a gospodina M. Veljovića, problemi pripadnika PTJ ne samo da neće biti rešeni, već se nagomilavaju.

Ali, Ministre, Vi i dalje ćutite..."

Zaista, da li su ministru zavezana usta, jer je očigledno da srpski predsednik želi da razori i policiju i sve čega se dohvati?

 

 

                                    

Podeliše im značke i pištolje

 

 

Poštovani uredniče,

sa pažnjom prateći tekstove Tabloida o korupciji i kriminalu u MUP-u nismo mogli a da ne podelimo sa Vama još malo bruke koja nas sve prati u ovoj jadnoj zemlji Srbiji. Pišete o raznim mahinacijama, malverzacijama i drugim kriminalnim radnjama u režiji pripadnika naše policije, pa da proširimo priču još jednom Upravom, a Vi proverite i procenite šta ćete od ovoga objaviti...

Korupcija i mito trenutno haraju u punoj snazi u Upravi za zajedničke poslove (UZZP), na čelu sa načelnikom Aleksandrom Novkovićem, i njegovom desnom rukom Goranom Bubalom (načelnik Odeljenja za izgradnju i održavanje objekata i opreme), a sve naravno pod budnim okom Željka Kojića, načelnika Sektora finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova.

Goran Bubalo (obratite pažnju na prezime!) postavljen na mesto načelnika Odeljenja u vreme haranja DSS-ovih kadrova MUP-om, privatizovao je Odeljenje radi ličnog bogaćenja, nameštajući tendere firmama u svojoj interesnoj sferi (uglavnom u javnim nabavkama male vrednosti, do tri miliona dinara, ali i u otvorenim postupcima sa daleko većim ciframa), uzimajući od njih minimum 10 odsto od bruto vrednosti svakog posla!

Kako mu je i to bilo malo, priznavao je izvođačima radova veće količine u građevinskim knjigama, najčešće prisiljavajući podređene inženjere da to potpisuju...

Dok SPS nije ušao u MUP glavni saradnik i patron bio mu je Vlada Jakovljević, taksista i vozač V. Koštunice i tadašnji zamenik načelnika UZZP (Uprave za zajedničke poslove, prim. red.)...

 Ovakav način rada je i doveo je do toga da Goran Bubalo danas poseduje tri nova stana u Beogradu, od 2006. godine u Njegoševoj ulici, od 2008. u Molerovoj ulici, od 2009. u naselju Altina u Zemunu. Pominje se i izvestan stan u Prizrenskoj ulici, pa garaža i vozilo škoda oktavia, mada se verovatno ne vode na njega (možda na brata Zorana Bubala koji radi u Rusiji, a ima stan i u Parizu, ili kuma, suprugu...), pa apartman na grčkom ostrvu Tasos... Za sve stanove postoje svedoci - izvođači koji rade za MUP, a morali su da te stanove renoviraju, naravno bez naknade, ali to je uslov da i dalje dobijaju poslove u MUP-u!

Za načelnika UZZP postavlja se, u jesen 2009, Aleksandar Novković, vrli ekonomista, na preporuku tadašnjeg Dačićevog šefa kabineta Branka Lazarevića. Novković se lakovernim savetnicima iz ministrovog kabineta predstavio kao "bankar" sa iskustvom koji će fantastično da vodi finansije MUP-a (za one koji ne znaju kompletan budžet MUP-a realizuje se kroz ovu Upravu).

 Istina je da je Novković radio u nekoliko banaka, ali kao običan referent, tek jedva prosečan u poslu. Iz KBC banke otpušten je posle četiri meseca rada, u EFG leasingu je radio petnaestak dana, u Marfin banci  jedva pola godine, da bi vrhunac stručnosti, pred dolazak u MUP, pokazao kao ekonomski tehničar zaposlen u Veterinarskoj zadruzi Ardis Vet u Sopotu!!!

 Fantastično, ali moguće, jer se na rukovodeća mesta u ovoj državi primaju ljudi bez provera, bilo kakvih, dok se obični izvršioci podvrgavaju procedurama od godinu i više dana u proseku!

 Pa zato nam i ide u celoj Srbiji tako! Kamo sreće da je bar deo političara i ljudi postavljenih na važna mesta prošao psiho testove i provere! Elem, pomenuti stručnjak se vrlo brzo ukomponovao sa već uhodanim maherom za krađu i spletke, Goranom Bubalom, i uneo neviđenu kreativnost u javne nabavke - propisuje uslove koje ispunjava uglavnom samo jedna firma, obustavlja postupke sa tragikomičnim obrazloženjima kad njegova firma ne dobije posao, podvrgava mobingu i neviđenom pritisku potčinjene da potpisuju njegove brljotine i malverzacije, jednom rečju - pljačkanje MUP-a bez presedana!

Da li sa znanjem kabineta direktora policije ili ne, zasad je nejasno... Ali je jasno zašto nema uniformi i obuće za policajce, zašto se prosjači od opština za donacije, zašto se u policijskim stanicama dovijaju za papir i sijalice, zašto nema automobila, i još mnogo toga zašto...

Kapo di tuti kapi, veliki načelnik Sektora Željko Kojić, pomno prati gore pomenute da se slučajno ne zaigraju previše i njemu ne ostave ništa, pa tu i tamo pokrije veće poslove, tipa "Siemens" za video nadzor (inače, tehnološki prevaziđen i preskup!) protekle Univerzijade (oko 300 miliona dinara), osiguranje radnika i imovine MUP-a kod Dunav osiguranja umesto jeftinijeg Delta i drugih (ali upakovano kao "poverljiva" nabavka, pa zove za ponudu koga hoće, valjda zbog Mile Jezdimirović), pa kupuje preko IT sektora međusobno nekompatibilan softver, skup do besmisla, pa najavljuje proterivanje Komercijalne banke iz objekata MUP-a i ubacivanje neke kompetentnije za džep (ali čiji?) i slične visokoisplative poslove. Inače, skauti SPS-a doveli ga iz Ikarbusa, ma tik pre nego mu pohapsiše kolege rukovodioce... Neka paralela bi se ovde mogla povući...

A o zapošljavanju rođaka, kumova, i prijatelja u MUP širom Srbije da i ne govorimo, ma sve nesposobno i ponešto upotrebljivo strpaše u policiju, podeliše značke i pištolje, u procedurama prijema od po tri dana...  I taj balast tu ostaje zauvek, jer niko neće da promeni Zakon o policiji, jer zna kad dođu drugi da ne mogu da ih smene na mesto sa manjom platom od tekuće (a kamo li otpuste), a kako moraju da ih sklone daju im uzaludna mesta gde ništa ne rade, a debele plate primaju, jer obraza nemaju, dok narod Srbije gladuje, dok policajci gule đonove i krpe kraj s krajem... I tako u krug, od smene do smene vlasti, jednom udomljeni, večno namireni partijski kadrovi... Mada, da ne bude zabune, da narod napaćeni ne jurne da se učlanjuje u partije, posao ne dobijaju oni koji su radom i znojem izneli izbore, već rođaci i prijatelji onih retkih koji su se mesta dočepali... i tako uvek, i tako u krug, i tako...

Pisali prošle godine izvođači o Bubalovom reketu direktoru Veljoviću (pogrešna adresa!), pa pre par meseci poslata predstavka ministru Dačiću o dvojcu (Novković-Bubalo) sa kormilarom (Kojić), koji je poznat svim strukturama MUP-a po svojim "delima", ali se ništa promenilo nije. Tako, eto, ostade da se Vama obratimo u nadi da ćete objaviti, i da će neko pročitati i uraditi ono što je odavno trebalo da se uradi, možda posle 16. juna, a možda i...

Uz ovo pismo Vam dostavljamo i predstavku poslatu ministru, i još nekim službama, da bliže sagledate način na koji se malverzacije obavljaju ...

(Grupa ogorčenih radnika MUP-a)

 

P.S.

...A da, umalo da zaboravimo predsednika Nezavisnog sindikata policije (onog u objektu SIV 2), koji je brže bolje kopiju predstavke odneo Novkoviću i Bubalu, da ih upozori, umesto da na ministra izvrši pritisak da ih smeni, a za to biva nagrađen dodelom službenog automobila (beli pežo 407) na ličnu upotrebu, pa džabe i benzin, servis, registracija... Jasno je da je dotični kompromitovao organizaciju koju zastupa i da ima trunke morala podneo bi ostavku odmah, mada bi mogao i da bude smenjen, kao nekompetentan i korumpiran... Gde god se okreneš prodaju napaćeni narod oni koji su izabrani da u njegovo ime pravo na pristojan život i pravdu traže ...

 

 

Novi prilozi za biografiju druga načelnika

 

Zvezdanova zvezda još sjajnija

 

(Povodom prošlonedeljne odluke odlazećeg direktora policije Milorada Veljovića da za svog pomoćnika imenuje Zvezdana Radojkovića, dosadašnjeg načelnika Policijske uprave Pančevo, njegove biše kolege, u pismu upućenom Tabloidu, opisuju načelnikov zvezdani uspon...)

"Tekstovima koji su objavljeni u prethodnim brojevima našeg lista mogu se dodati mnogi detalji od kojih u ovom slučaju napominjemo nekoliko činjenica koje na jasan način osvetljavaju lik i delo našeg doskorašnjeg načelnika u Pančevu.

Kompleks i neutoljiva glad za vlašću i novcem potiče još od tzv."fazanskih" dana u srednjoj policijskoj školi u Sremskoj Kamenici, kada su ga kao neuhranjenog i kržljavog ostali momci u prolazu čašćavali čvrgama i slanjem po cigarete.

Završetkom srednje škole počinje policijsku karijeru na pozornoj liniji u gradu gde se "proslavlja" strahom prilikom intervencija.Tada ga rukovodioci kao "nejakog Uroša" šalju na školovanje o trošku države, kada mu se uplaćuje i plata i doprinosi (osim beneficiranog staža) tokom četvorogodišnjeg školovanja na posebnom policijskom odeljenju Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Podsećanja radi, ovo odeljenje je formirano po nalogu tadašnje autonomaške vrhuške koja je na ovaj način, stvarala sopstveni kadar i pripremala secesiju Vojvodine.

Međutim, okončavanjem studija koje su poznate po stopostotnom prolazu na ispitima, a startom jogurt revolucije Slobodana Miloševića, Zvezdan se na partijskim diferencijacijama Saveza Komunista stavlja na stranu pobednika, pri tom denuncirajući svoje dojučerašnje kolege i rukovodioce - pokrovitelje.

Rade Dozet, tadašnji načelnik Državne bezbednosti u Pančevu, koji je bio skutonoša Jovici Stanišiću, brzo je "namirisao" mladog lava i sugeriše da se isti postavi za komandira policijske stanice Pančevo, a da pri tom bude "čovek DB-a u Javnoj bezbednosti".

Zvezdan shvata svoj zadatak ozbiljno i kreće sa intrigama i denunciranjem svojih kolega i viših rukovodilaca kod rukovodilaca DB. Na ove okolnosti mu se Rade Dozet revanšira kao savesnom cinkarošu, intervenišući da se Zvezdanovom kumu, zvanom Tepsija, izda mimo zakona, 250 kvadrata u najstrožem centru Pančeva gde otvara kafe koji takođe nezakonito proširuje, a da niko to ne sme ni da pomene, a o plaćanju osnovne, bar simbolične, kirije, nije bilo ni pomena.

Tako ovaj lokal postaje poznat u gradu kao Pendrek kafe. To je taj kum koji sa načelnikom policije zida stambene prostore. Da bi pomenuti kafe radio bez konkurencije postarao se tadašnji komandir a današnji načelnik.

Formiranje policijskih trojki koje zaustavljaju vozila iz pravca Beograda i plaše putnike koji dolaze u suparnički SUR Ekskalibur da se tu dešavaju ubistva i diluje droga uz stalno organizovanje racija u Ekskaliburu definitivno Tepsiju stavljaju u prvi plan, dok vlasnik Ekskalibura po novinama javno optužuje Zvezdana za pokušaje reketiranja.

l tako se tadašnji komandir devedesetih godina osilio sa svojim kumom, a zaštićeni od tadašnjeg načelnika Državne bezbednosti. Međutim, u naponu snage i bahatosti, kum i načelnik naleću na bivšeg policajca Pejovića i izvesnog Šljivu, koji kuma prebijaju na javnom mestu nanoseći mu i povrede i sramotu. Intervencija Zvezdana sa celom policijskom stanicom rezultirala je sa inspekcijom MUP-a koju vodi nekorumpirani i neumoljivi  Milenko Kostić, koji smenjuje komandira Zvezdana uprkos protivljenjima načelnika DB i načelnika tadašnjeg SUP-a.

Ipak su pomenuti načelnici uspeli da Zvezdan ne dobije otkaz i raspoređuju ga na inspektorsko mesto, gde je bio na "čekanju". Tako dosadašnji načelnik provodi nekoliko godina kao "inspektor za cinkarenje", a naročito kada za vreme akcije Sablja tadašnjem načelniku Kovačeviću pomaže da pohapsi "najviše u Vojvodini", a pri tom denuncirajući ostale rukovodioce policije u Pančevu i sve ih dovodi u sumnju kod Kovačevića.

Dolaskom DSS-a na vlast, koristi šefa kabineta Vlade Srbije Dejana Mihajlova i zamenika ministra pravde Bjelicu koji ga kao Pančevci definitivno ustoličuju na današnje mesto, glavnog u Pančevačkom regionu. Najzad sam na vlasti u policiji, Zvezdan ubrzo penzioniše sve rukovodioce, a na njihova mesta postavlja svoje pulene koji završavaju Novopazarski fakultet bezbednosti formiran i u Pančevu, gde Zvezdan nesebično drži predavanja i za to bude nagrađivan u kešu, što se lako može proveriti.

Međutim, Koštuničino vraćanje mandata narodu, nije ga poremetilo. Naprotiv, brzo se preko druge žene okumljuje sa Jelenom Trivan, koja ga, kao sveznajuća, nesebično podržava.

Ostaje na vlasti, zida sa kumom Tepsijom, dobija stan od biznismena novog kova, Slaviše Purića (sada u pritvoru). Novi-stari prijatelji iz oblasti trgovine naftom, duvanom, automobilima i sličnim biznisima cvetaju, a sa njima i sam načelnik. Tako pored prve, isplaćuje i drugu ženu sa 60.000 evra, a treću zapošljava u Petrohemiji.

Kako se finansijska stabilnost sve više skoncentriše u njegovim rukama, tako se i ostala vlast polako seli u njegove ruke, tako da ni Opština ni partija na vlasti ne smeju da mrdnu od njega. Apsolutni gospodar života u Regionu. Tako i nova tužiteljka, Gordana Čolić, došla iz Beograda, polako prelazi u njegove ruke. Naročito jer je prijateljica izvesne gospođe Stojić iz Beograda, supruge advokata preko kojih se prijave za biznismene Pešu i Nešu (Predraga i Nenada Markovića, o kojima je Tabloid pisao ranije) sklanjaju, ili iz predmeta nestaje dokumentacija.

Podnošenje zahteva za odobravanje slušanja telefona Zvezdan vrši po principu "kada se radi neka grupa, lukavo postavi broj NN lica, koje je, u stvari predmet nelegalnog prisluškivanja", što on koristi u svojim operacijama stavljanja svega pod kontrolu. I ovo se lako, ako se hoće, može dokumentovati kod istražnog sudije.

Kruna svega je prikrivanje afera u vezi sa zloupotrebama u Srbijagasu, sa poslovanjem Azotare, sa trgovinom pšenicom, sa robnim rezervama i isporukama đubriva po beneficiranim cenama određenim tajkunskim strukturama, koje to, naravno, znaju da cene.

Ostaje nepoznanica kako su vlasnici Taxi petrol firme izbegli hapšenje, a da su svi koji su im prodavali kradeno gorivo iz Rafinerije pritvarani. Nepoznanica je i zašto su vlasnice firme Danijela komerc, bugarske državljanke, uhvaćene sa 500.000 eura ilegalnih i opranih para, koje su pokušale da odnesu u Bugarsku, abolirane od podnošenja krivičnih prijava. Takođe, zašto je vlasnik firme Lira hapšen tek kada su ga startovali beogradski policajci, kada je to načelnikova sfera uticaja i delovanja.

Dakle, da zaključimo - gde ima para, naročito prljavih, tu je Zveki, kako ga službenici policijske uprave "od milošte" zovu. A progon službenika i članova sindikata, na koje sumnja da dostavljaju ove tekstove, tek sada će poprimiti epidemijske forme.

 

 

 

 

Neka Vam Bog oprosti

 

(Pismo koje je stiglo na internet adresu Tabloida)

 

Poštovani gospodine Brkiću,

ne mogu da Vam ukazujem na greške jer sam dao reč da se povodom Vaših neistinitih tekstova neću oglašavati javno niti preduzimati zakonske mere i pored toga što imam materijalne dokaze da ste napisali gomilu notornih neistina zloupotrebljavajući lične podatke o ljudima koje ste sakupili, što narod kaže sa brda i dola i koji jedni sa drugima nemaju čak nikakvu vezu.

Samo moj ljudski poriv za istinom i pravičnošću naveo me da Vam se javim, nadajući se  da imate savesti i poštenja.

Čast moje porodice i mene je moje jedino bogatstvo koje sam imao dok Vi i Vama slični nisu, neprovereno klevećući me, i to srušili.

Uvek sam mislio da čoveku, ako radi časno i pošteno, da ne može ništa da se desi. Na žalost, nisam bio u pravu. Oni koji kleveću i o drugima pišu neistine nisu ništa bolji od onih koji su se pljačkom u ovoj zemlji obogatili i koje ste navodno u svojim tekstovima ciljali. Mnogo ste pogrešili gospodine Brkiću i ogrešili se o druge pišući sve što vam mali ozlojeđeni ljudi kažu, a da to niste proverili.

Razmislite o tome i, ako Vam je do istine, sami preispitajte svoje tekstove i istina će Vam se sama ukazati.

Neka Vam Bog oprosti, gospodine Brkiću.

 

 

 

 

Kuće im bliznakinje

 

Po naređenju direktora policije, administrativnu liniju kontroliše komandant beogradskog odreda Žandarmerije. Po naređenju Veljovića, njegov pomoćnik i komandant Štaba za AP KiM pukovnik Terzić postavljen je i za načelnika PU Novi Pazar, gde je i danas, iako je protiv njega napisana krivična prijava od strane radnika Sektora unutrašnje kontrole MUP-a, zbog zloupotrebe službenog položaja. Pukovnik Terzić je već nekoliko godina smešten u luksuznom hotelu u Novom Pazaru, koji je u privatnom vlasništvu, i tako je oštetio budžet za više stotina hiljada dinara, pogotovo što je sam sebi pisao i dnevnice za vreme dok nije radio.

Uz pomoć Šarićevog klana pukovnik Milenko Božović sa mesta šefa smene dogurao je do zamenika komandanta Žandarmerije.

Da je Šarićev kriminalni klan o svemu vodio računa pokazuje i primer pukovnika Milenka Božovića, koji je na opšte zaprepašćenje svih zaposlenih u MUP-u, nakon što je kao komandir u policijskoj stanici Bosanski Priboj, odakle je i proteran za vreme rata jer nije hteo da zaštiti ljude sa tog područja, postavljen za zamenika komandanta Žandarmerije. Za to što nije postao komandant Žandarmerije kriv je ministar policije Ivica Dačić, koji nije dozvolio da bude postavljan na to mesto, a kako je bilo planirano od strane samog pukovnika Božovića, ali i bivšeg pripadnika JSO-a i visokopozicioniranog pripadnika Šarićevog klana Vitomira Bajića.

Po saznanjima naših insajdera, Šarićev klan je zadužio Vitomira Bajića da naplati potraživanja klana prema Branku Lazareviću, bivšem šefu kabineta ministra Dačića u iznosu od pet miliona evra.

Prema dobijenim podacima pukovnik milenko Božović je od Šarićevog klana, a preko Vitomira Bajića uzeo 500.000 eura, na ime lobiranja, tj dolaska ma mesto komandanta Žandarmerije. Vitomir Bajić je bio u obavezi da pored novca i on potpomogne lobiranje preko svojih veza, da bi nakon postavljenja Milenka Božovića za komandanta Žandarmerije on "Šarićeve" kadrove doveo na rukovodeća mesta u ovoj specijalnoj jedinici, kao i na rukovodeća mesta u Upravi krimpolicije i u PU Beograda...

Ove i ovakve planove, tvrde naši izvori, pokvario je ministar Dačić postavljanjem za komandanta Žandarmerije drugog čoveka. Od tada i kreću problemi pukovnika Božovića.

Deo obećanja prema Šarićevom klanu, Božović ostvaruju uz pomoć direktora policije Veljovića, koji po našim saznanjima, koristi svoj položaj i naređuje komandantu Žandarmerije da kontrolu administrativne linije na području Raške i Pazara mora da kontroliše isključivo beogradski odred Žandarmerije. Komandant beogradskog odreda Žandarmerije je desna ruka Milenka Božovića i "dobar poznavalac od ranije" ilegalnih kanala za šverc oružja, droge i belog roblja, pukovnik Dragan Vasiljević. Naredba je i dan-danas na snazi - zašto?

Pripadnik Šarićevog klana Vitomir Bajić, i sada već dobar prijatelj Božovića, s obzirom da je došlo do ispunjenja nekih obećanja, sebi i svom prijatelju u znak zahvalnosti sagradio je po jednu vikendicu na Zlataru, u blizini hotela "Zlatar" i jednu pored druge (na slici).

Za to što vikendice nisu završene a Božović nije komandant Žandarmerije, kriv je italijanski Sud za borbu protiv mafije na osnovu čijeg naloga je uhapšen i Vitomir Bajić.