Vojska

Ministar odbrane nikad moćniji i bogatiji, odbrana nikad bespomoćnija i siromašnija

 

ŠuNATOvčevo šutiranje Srbije

 

ŠuNATOvčevom reformom i profesionalizacijom Vojske zatvara se krug rasprodaje srpske nezavisnosti. U takvim okolnostima naša vlada biće (a verovatno već i jeste!) jedino servis za interese zapadnih sila.

 

Pukovnik Milan Jovanović

 

Odbrambena industrija, Srbije po rečima aktuelnog ministra odbrane Dragana ŠuNATOvca, udahnula je "novi život" Srbiji, srpskoj privredi i srpskoj ekonomiji. Ministar odbrane, nosilac priznanja "Najevropljanin Srbije u 2010 godini za politiku", dobitnik "Zlatne plakete" za razvoj odbrambene industrije, rođen je 1968. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i Šestu beogradsku gimnaziju. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, odsek hidroenergetika, nakon 11,5 godina studiranja. Vlasnik je najvećeg broja diploma raznoraznih kurseva poznatijih pod nazivom "Akšam Šule" te "specijalizacije iz oblasti bezbednosti" u SAD (od punih pet nedelja), gde mu je dodeljena diploma iz oblasti sprovođenja zakona (Law Enforcement), diploma iz oblasti sigurnosnih pitanja i nadzora (Security Issues and Oversight), kao i diploma američko-nemačkog "Maršal centra za bezbednosne studije" u Garmiš-Partenkirhenu.

Kao bivši član SPS-a, bivši kafedžija u kafiću Demode, bivši izbacivač u noćnom klubu Nana (koja je u to vreme ugošćavala sve samu kriminalnu klijentalu), bivši pozivar iz diskoteke Trezor, gde je delio pozivnice gostima, bivši Legijin drug i Šiptarov prijatelj, bivši specijalni savetnik i pomoćnik saveznog ministra unutrašnjih poslova, bivši predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije, bivši član Upravnog odbora Simpa iz Vranja, bivši savetnik generalnog direktora JP Jugoimport SDPR Stevana Nikčevića, kao aktuelni potpredsednik Demokratske stranke, venčani kum aktuelnog predsednika Srbije Borisa Tadića, sa svojim kumom i pomoćnikom za materijalne resurse Ilijom Pilipovićem i pomenutim direktorom JP Jugoimport SDPR Stevanom Nikčevićem, pored odbrambene industrije Srbije (OIS) oživeo je metalsku, hemijsku, prehrambenu i sve druge industrije. Zahvaljujući njemu Srbija više nema nezaposlenih, nema gladnih, nema siromašnih. Oživeli su gradovi i sela. Drugarska se pesma ori širom Srbije.

Valjevo, Čačak, Užice, Kragujevac, Lučani, Kruševac i drugi gradovi širom Srbije cvetaju od uzavrele ekonomske aktivnosti, podstaknuti, pre svega, ekspanzijom odbrambene industrije Srbije, koja je poput moćnog magneta počela da privlači jeftinu inostranu radnu snagu i investitore. Od "izvozne moći" srpske privrede konkurenciju podilazi jeza. Sigurnosni, odbrambeni i poslovni ambijent u Srbiji puca od odgovornosti, profesionalizma zbog implementacije najviših evropskih, tačnije NATO, standarda . "Srbija je lider na Balkanu". Zahvaljujući "reformi" Vojske i "ekspanziji" odbrambene industrije, Srbija je postala "garant regionalnog i svetskog mira" i "lider sigurnosti i bezbednosti" u regionu.

Kako je već počeo sa dobijanjem priznanja i nagrada, ministar odbrane Dragan ŠuNATOvac će uskoro dobiti "Nobelovu nagradu za mir" za period 2001-2012. godine.

Naravno, priča je isuviše ozbiljna da bi je dalje zagužvavali ŠuNATOvčevim uspesima...

 

Previše "zakonito"

 

Zarad punih džepova i tajnih računa u inobankama, zarad samopumpajućeg kulta ličnosti (da bi pokazao da je neko i nešto), a imajući stalno u vidu "da je Vojska toliko mistifikovana institucija" (sve što je u vezi s njom je ili državna tajna, ili strogo pov, ili samo pov), te da je vlasnik diplooooome iz oblasti sprovođenja zakona (Law Enforcement), Dragan ŠuNATOovac je odmah po dolasku na dužnost ministra odbrane Srbije, sa svojim nerazdvojnim kumom i pomoćnikom za materijalne resurse Ilijom Pilipovićem i odanim direktorom JP Jugoimporta SDPR Stevanom Nikčevićem, u državi Srbiji i Vojsci Srbije stvorio uslove za delovanje mafije i organizovanog kriminala na "zakonskoj osnovi". Na taj način već više godina, neometan ni od koga, vrlo lukavo, podržavan zakonima koje je sam formulisao, pljačka državu i vojsku (o čemu Tabloid piše duže od godinu dana) pri čemu biva čak i  nagrađen.

U svojoj ministarskoj biografiji (do sada četvorogodišnji ministarski staž u dve vlade), osim nemoralnog zamajavanja javnosti zbog nedostatka principa i moralnog integriteta, osim pukog hvalisanja, samoreklamerstva, bez jasnih stavova, zbog ličnih, grupnih i partijskih interesa, osim nebrojenih intervjua, promocija, neumerenog i neumesnog fotografisanja, stavljanja inspekcijskih i bezbednosnih snaga Vojske pod vlastitu neposrednu kontrolu, zavisnost i lični uticaj, osim pretvaranja Vojske Srbije u pomoćno sredstvo Jugoimporta SDPR, uvođenja obaveznog harača od tri odsto namenskoj industriji za plasman njenih proizvoda na ino tržište ako posrednik nije samozvani integrator namenske industrije Jugoimport SDPR, osim smenjivanja i degradiranja ljudi od znanja i dovođenja na njihova mesta uvlakača, švercera i kriminalaca, ŠuNATOvac - nije uradio gotovo ništa.

Ne poštujući ustavne i zakonske odredbe, ministar odbrane Dragan ŠuNATOvac vodi politiku odbrane Srbije koja najviše odgovara Zapadu, NATO-kreatorima. Posledice toga su "zakonito" slabljenje i siromašenje zemlje, "zakonita" rasprodaja države i privrede, "zakonito" uništavanje domaće industrije, posebno odbrambene, "zakonito" uništavanje odbrambenog sistema Srbije i Vojske Srbije. Za njega su to uspesi i nasušna potreba.

 

Očigledno i bez analize

 

Kako to praktično izgleda može se videti iz nekoliko argumentovanih primera, na koje podseća izvor Tabloida iz Ministarstva odbrane.

Sve zakonske promene iz oblasti odbrane i Vojske Srbije kao i drugi zakoni koji se odnose na bezbednost zemlje i međunarodnu saradnju u oblasti odbrane i vojne saradnje, koji su doneti u vreme mandata aktuelnog ministra odbrane Dragana ŠuNATOvca, doneti su sa samo jednim ciljem - da Srbija ostane bez odbrambenog sistema (Vojske, odbrambene industrije) i da takva uđe u NATO savez. Svi pravni akti u vezi s tim doneti su bez ikakve javne rasprave, na volšeban način, parcijalno, na mala vrata. Doneti su da bi bili pokriće za nezakonito i neustavno delovanje Dragana ŠuNATOvca. U to ime je Vojska Srbije pretvorena u antiterorističke jedinice, a sve ostalo je ili uništeno ili svedeno na minimum. Ni ono što je ostalo nije u funkciji odbrambene sigurnosti Srbije. Da je to tako najbolje se vidi iz sledećeg:

- Zakon o odbrani donet je 11. decembra 2007. godine i njime je trebalo da bude uređen sistem odbrane Republike Srbije, nadležnosti državnih organa i Vojske Srbije u odbrani, prava i dužnosti državnih organa, autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, građana, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika u odbrani, kao i druga pitanja od značaja za odbranu. Međutim, pažljivom analizom tog zakona može se uočiti da je:

- donet "formalno-pravno" kako bi za nezakonito i neustavno delovanje ovdašnji aktuelni vlastodršci (ministar odbrane i njegova klika) imali kakvo-takvo zakonsko pokriće,

- donet je da bi bio pokriće ministru odbrane da i dalje radi bez odgovornosti, nesmetano i  nekontrolisano, na kreiranju odbrambene politike Srbije, koja nije u njenom interesu (član 14. Zakona o odbrani daje ministru ovlašćenja kakva nema nijedan drugi ministar odbrane u svetu),

- donet je a da pre toga Srbija kao nezavisna država nije imala Strategiju nacionalne bezbednosti, Strategiju odbrane, Doktrinu Vojske, Dugoročni plan razvoja sistema odbrane, Strategijski pregled odbrane Srbije,

- da Srbija "po sili zakona" ostaje bez odbrane i svoje vojske,

- da se srpska vojska (ono što je od nje ostalo) namenski priprema ne za odbranu zemlje već za antiteroristička dejstva na svetskim žarištima za račun drugih (koji su ta žarišta i izazvali), tj. da bude topovska hrana u raznoraznim misijama,

- da se na veoma lukav i neprimeren način, gotovo neprimetno, Srbija stavlja u zavisan položaj prema svetskim centrima moći, te da se bez iskazane volje građana Srbija uvodi u NATO alijansu.

 

Visok nivo pljačke

 

Pomenuti najviši strateški, osnovni, programski, polazni dokumenti i dokumenti planiranja doneti su sa velikim zakašnjenjem (poznato je da je zbog nedonošenja ključnih zakona došlo do žestokog sukoba ministra odbrane Dragana ŠuNATOvca i bivšeg načelnika Generalštaba, general-potpukovnika Zdravka Ponoša, koje je rezultiralo razrešenjem ovog drugog). U međuvremenu (od donošenja Zakona o odbrani do donošenja Strategije nacionalne bezbednosti Srbije) izbile su na svetlo dana razne nepravilnosti u piramidi rukovođenja Ministarstva odbrane, i to od najnižih nivoa do samoga vrha, a da za to niko nije odgovarao.

Afera za aferom (afera pancir, afera satelit, afera stanovi, afera Cepotin, afera Pohulek, afera Janković), farmakologija, protekcije, javne nesuglasice između Ministarstva i Generalštaba, nepoštovanje zakona i uredbi, dovođenje civilnih lica koja su radila u inostranim ambasadama na mesta koja su izuzetno veoma osetljiva - savetnik, pomoćnik ministra odbrane... itd. Dalje, tu je sukob načelnika Generalštaba i ministra odbrane, stavljanje bezbednosnih snaga, materijalno-finansijskih i drugih vojno-inspekcijskih organa pod ličnu nadležnost, uticaj i kontrolu, favorizovanje pojedinih kompanija, poslovanje preko sopstvenih of-šor kompanija, uzimanje mita, odlivanje podataka i akata označenih kao državna tajna ili strogo poverljivo, nezakonito pribavljanje stanova, "medјska" dodela stanova oficirima (oni viši, koji su odbili da se tom prilikom pojave na TV, naprasno su penzionisani - generali Avrić i Samardžić, a pripadnici nižih činova koji su odbili da se pojave na TV fantomski su pomereni sa rang liste i ostali bez stanova), nezakonita dodela stanova po sistemu ko da više (ministar "zakonski" potpiše odluku o dodeli broja stanova na određenoj lokaciji, na osnovu takve "zakonske" odluke stambena komisija donese "zakonski" skupno rešenje o dodeli stanova, u koja se naknadno ubace imena lica koja su ponudila - najviše), zloupotrebe u oblasti rešavanja statusnih pitanja kao što su penzije i invalidnine i svesno ugrožavanje egzistencije vojnih penzionera i članova njihovih porodica, zloupotrebe u vojnom zdravstvu, potpisivanje nepotrebnih ugovora za vojnu opremu, dovođenje stranih visokih oficira za savetnike, smeštaj oficira NATO u isti objekat sa personalom Ministarstva odbrane - na istom spratu gde i ministar odbrane) itd...

 

Vlada Srbije je 22. juna 2006. usvojila "Master plan", po kome je za prodaju i razmenu vojnih nepokretnosti popisano 35 klubova VS, osam aerodroma, 52 kasarne i sedam sportsko-turističkih centara. U plan je, na osnovu procene Saveta za nepokretnosti Generalštaba VS, ugrađeno 447 vojnih kompleksa, 4.870 hektara zemljišta i 2.196 objekata visokogradnje i niskogradnje. Nosilac prodaje tih vojnih objekata koji više nisu neophodni za funkcionisanje VS jeste Direkcija za imovinu RS. Inače, imovina nekadašnje JNA je u ukupnoj sukcesijskoj masi bivše SFRJ daleko najveća stavka. Ona se procenjuje na 70 milijardi dolara. U taj iznos ubraja se i vrednost brojnih nekretnina kojima je raspolagala bivša JNA. Iako se "Master plan" odnosi na prodaju vojne imovine koja se ne može otuđiti bez odluke vlade, Dragan ŠuNATOvac i Ilija Pilipović su alfa i omega  za komercijalizaciju vojnih objekata  po tom "planu". Oni odlučuju kome, kada i pod kojim uslovima će se izvršiti otuđenje nepokretnosti (očigledan primer za to su bivše kasarne "4. juli" ili "Stepa Stepanović" na Voždovcu). Ozbiljno se postavlja pitanje da li je moguće da jedan čovek, eventualno sa kumom, odlučuje o imovini vrednoj toliko milijardi dolara.

Vladinom Uredbom o sredstvima posebne namene, objavljenom u Službenom glasniku RS br. 82/2008 na perfidan i nedozvoljen način čitav jedan državni organ oslobođen je primene Zakona o javnim nabavkama.

Umesto da se nađe način kako da se kontroliše nabavka naoružanja (koja je veoma bitna za sprovođenje civilne kontrole MO i VS), ministar odbrane Dragan ŠuNATOvac, da bi stvorio "zakonske" uslove za "zakonitu" pljačku i suzbio priče o korupciji prilikom nabavki za potrebe odbrane zemlje, preko članova vlade uredbom izuzima čitavo Ministarstvo odbrane i Vojsku, čime omogućava izbegavanje kontrole nabavke bilo kog segmenta vojničke opreme.

Pomenutom uredbom bliže se određuju sredstva posebne namene poverljivog karaktera u ministarstvu nadležnom za poslove odbrane i u Vojsci Srbije i propisuje način i postupak nabavke i otuđenja tih sredstava. Naime, na nabavku sredstava posebne namene, ne primenjuju se propisi kojima se uređuju javne nabavke!

Članom 12. pomenute uredbe kaže se da "Istraživanje tržišta naoružanja i vojne opreme u inostranstvu, privremeni uvoz i izvoz pokretnih stvari posebne namene, spoljnotrgovinsko poslovanje koje je predmet posebnih ugovora o vojnoj i vojno-tehničkoj saradnji sa vladama i ministarstvima drugih zemalja, realizaciju donacija iz inostranstva, zaključivanje spoljnotrgovinskog ugovora kao i poslove spoljnotrgovinskog prometa, koji se odnose na nabavke složenih borbenih sistema i pripadajućih usluga i nabavke i prodaje koje su odlukom ministra određene kao državna tajna i kao strogo poverljivo, obavlja u svoje ime a za račun Ministarstva javno preduzeće koje je osnovano za obavljanje te delatnosti kao delatnosti od opšteg interesa.

Javnom preduzeću na ime naknade za obavljeni posao nabavke složenih borbenih sistema i pripadajućih usluga i nabavke i prodaje koje su odlukom ministra određene kao državna tajna i kao strogo poverljivo, pripada komisiona provizija u visini od 1,5 odsto od vrednosti realizovanog posla. Za izvršenje ostalih spoljnotrgovinskih poslova iz stava 1. ovog člana javnom preduzeću pripada naknada stvarnih troškova.

Poslovi spoljnotrgovinskog prometa koji nisu navedeni u stavu 1. ovog člana mogu se poveriti i drugim licima registrovanim za poslove spoljnotrgovinskog prometa naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene, u skladu sa zakonom".

Dakle, Dragan ŠuNATOvac je uspeo da nametne vladi da usvoji pomenuta akta kojima je na "zakonit način ozakonjena pljačka na najvišem nivou.

ŠuNATOvac je "obezbedio" da se uzvišene vrednosti koje su krasile srpskog vojnika i Vojsku Srbije, poput dobrote, hrabrosti, poštenja, vernosti, bezuslovnog prijateljstva, odanosti... posredstvom tzv. Kodeksa časti ismeju i da više ne budu popularne, na šta najplastičnije ukazuje član 4. "Kodeksa časti" stav 4 (Posvećenost profesiji - "Pripadnik Vojske Srbije stručno i odgovorno obavlja svoje poslove. On služi u svim misijama Vojske Srbije bez obzira na teškoće i opasnosti").

Dodamo li ovim propisima tzv. Belu knjigu, za koju ŠuNATOvac između ostalog kaže da je to "dokument koji transparentno, najširoj domaćoj javnosti, približava procese, dostignuća i projekcije u razvoju sistema odbrane Republike Srbije. Na temelju prava svakog građanina da bude informisan o sistemu odbrane, Bela knjiga je svojevrsno štivo za sve uzraste naše populacije. Istovremeno, ona predstavlja razumno strukturiran skup informacija za svetsku javnost, odnosno zemlje sa kojima razvijamo saradnju… Vizija sistema odbrane zasniva se na viziji savremene i moderne Srbije članice Evropske unije, integrisane u kolektivne sisteme bezbednosti, sa Vojskom koja svojom snagom može da garantuje mir i stabilnost u regionu i učestvuje sa svojim kapacitetima u očuvanju regionalnog i globalnog mira (kakva glupost), sa vojnikom koji može pristojno da živi od svog rada i da se posveti svom poslu bez brige za egzistenciju porodice"…

Pažljivim čitanjem ovog tragikomičnog štiva jasno se vidi da se radi o zamajavanju domaće javnosti, o klasičnom odavanju državne tajne bez obzira da li je naš sistem odbrane tako organizovan ili da li treba tako da bude organizovan. Sasvim je jasno i zašto ga najviše hvale oni koji su Srbiju bombardovali i oteli Kosovo. Dodaju li se ovome  ŠuNATOvčeve informacije o ugovorima naše odbrambene industrije (bez obzira da li su one tačne ili ne) jasno je da se ovde radi o klasičnom, školskom primeru izdajnika, a nikako o nekakvom reformatoru, regionalnom i globalističkom čuvaru mira, komentariše izvor Tabloida iz Ministarstva odbrane.

Očigledno je da je odbrambena politika koju zagovara Dragan ŠuNATOovac podanička. Takvom politikom Srbija je dovedena u situaciju da njena kompletna odbrana zavisi od volje stranih nalogodavaca. Zagovornici ovakve "odbrambene doktrine" kažu da je potrebno samo učestvovati u međunarodnim misijama i postati članica NATO alijanse pa da samim tim sigurnost zemlje bude zagarantovana.

 

Ko je ostao

 

Koliko je ideja o ovakvoj odbrambenoj doktrini pogrešna, ona je još više opasna i pogubna. Ono što posebno zabrinjava jeste potpuno odsustvo ozbiljne analize situacije i podređivanje svega ličnim interesima. Najveća opasnost se krije u činjenici da je reforma i profesionalizacija Vojske od starta prepuštena samo jednom čoveku i sprovedena u pogrešnom smeru. Rezultat ideja reforme i profesionalizacije Vojske koja je sprovedena u Srbiji, uprkos debaklu koji se dogodio u stvarnosti, i dalje se veštim marketinškim potezima zamagljuje. U tom svetlu posebno besmislenim se čine razni kozmetički zahvati Ministarstva odbrane i Vlade o raznim zakonskim i drugim rešenjima radi poboljšanja odbrambenog sistema.Ovakve i slične aktivnosti ŠuNATOvca i njegovih sledbenika najviše podsećaju na iznuđene poteze očajnika. Na agoniju onih koji ne znaju ni šta da rade ni kuda da idu? Vapaj beznadežnih. ŠuNATOvčeva reforma i profesionalizacija Vojske sve ove godine igraju samo jednu predstavu - "Ulazak u NATO". Da je to tako postalo je sasvim jasno na konferenciji za medije koju je Dragan ŠuNATOovac održao 18. maja 2011. u Velikoj ratnoj sali starog Generalštaba. Iskustvo govori da male i slabe države sa nejakim institucijama poput naše, uvek igraju po notama "strateških partnera". Srbija je školski primer (verifikaciju takvog stanja svojim potpisom overiće predsednica za spoljnu politiku EU  Ketrin Ešton i predstavnik Vlade Srbije 26. maja, na dan kada iz štampe izlazi ovaj broj Tabloida). To znači samo jedno - bezuslovno i imperativno podilaženje NATO-paktu.

Umesto zaključka, valjalo bi ministra pozvati da umesto samohvalisanja objasni:

- Zašto je za vreme njegovog i mandata Borisa Tadića na mestu ministra odbrane na nezakonit i neustavan  način organizaciono-formacijskim promenama smanjeno  brojno stanje Vojske sa 117.317 na petinu - 24.991 pripadnika  

- Zašto je ministrovim rešenjem od 11. decembra 2007. Jugoimportu SDPR (trgovačko preduzeće) izdata dozvola za obavljanje delatnosti proizvodnje naoružanja i vojne opreme?

- Zašto se Uredba o sredstvima posebne namene, koju je donela Vlada Srbije 4. septembra 2008. godine, ne odnosi na proizvodna preduzeća iz sistema odbrambene industrije Srbije, već samo na Jugoimport SDPR, što direktno, uz ŠuNATOvčevu saglasnost i saglasnost kuma mu i pomoćnika za materijalne resurse Ilije Pilipovića, a zbog ozakonjenja "tajnih" odnosno "poverljivih nabavki" i sredstava koja se tim i takvim nabavkama pribavljaju, omogućuje delovanje organizovanog kriminala u Ministarstvu odbrane Srbije na "zakonitoj" osnovi?

- Na osnovu čega i sa kojom namerom je JP Jugoimport SDPR (iako zakonski na to nema pravo) dozvoljeno da formira više preduzeća u zemlji i inostranstvu sa većinskim vlasništvom (preduzeće za  proizvodnju i usluge Atera plus d.o.o., Beograd; preduzeće za proizvodnju i promet poljoprivrednih proizvoda Agro plus d.o.o. Bačka Palanka; preduzeće za upravljanje projektima i izvođenje građevinskih radova u zemlji i inostranstvu PMC inženjering d.o.o., Beograd; preduzeću za proizvodnju, preradu i trgovinu Jutra d.o.o. Beograd; preduzeće za proizvodnju i promet lovačke i sportske municije Belom d.o.o. Beograd; preduzeću za proizvodnju, promet i usluge Jugoimport mont d.o.o. Podgorica; AIR transport, Moskva, Rusija; Jantus, Hong Hong; Gold river, Natural Fruit Juices)?...

- Zašto se postavljanje ljudi na ključna mesta vrši degradiranjem i smenjivanjem ljudi od znanja, dovođenjem uvlakača, švercera i kriminalca na njihova mesta?

- Zašto su pod neposrednu kontrolu i zavisnost stavljene inspekcijske i bezbednosne snage Vojske, da li je to ta civilna kontrola Vojske, ili je dokaz da sve poluge kontrole rada i života Vojske drži čvrsto u svojim rukama i pod neposrednom kontrolom jedan čovek, ŠuNATOvac?      

- Zašto protiv starešina uhvaćenih u kriminalnim radnjama u obavljanju svojih fukcionalnih dužnosti nisu pokrenuti sudski postupci, već su zbog učinjenih usluga i omogućavanja delovanja organizovanog kriminala u svojim jedinicama-ustanovama zadržani na starim dužnostima, postavljeni na nove za to namenski novootvorene dužnosti, unapređeni u viši čin ili novčano nagrađeni (general Jeftić, brigadni general Novaković, pukovnici Savić, Jovičević, potpukovnik Mikša...)?

- Šta je sa poslovima naše odbrambene industrije u severnoafričkim zemljama gde su izbili nemiri (Libija, Tunis, Egipat, i dr.)?

Ovakvom ŠuNATOvčevom reformom i profesionalizacijom Vojske zatvara se krug rasprodaje srpske nezavisnosti. U takvim okolnostima naša vlada (što verovatno već jeste!) biće jedino servis za interese zapadnih sila.

Pitanje koje se nameće je - šta i kako dalje? Aktuelna vlast je uspešno dokazala da je skupina neznalica, stranih plaćenika i korumpiranih političara. Kako drugačije objasniti činjenicu da za vreme svoga mandata nisu uspeli da naprave niti jedan strateški koristan potez po državu Srbiju? Izgleda da domaće nacionalne i strateške interese već odavno nema ko da brani.

 

 

 

 

Posledica s predumišljajem

 

Ako se u obzir uzme samo činjenica koliko je para dato na ime spota "Budi profesionalac" (kome je taj spot uopšte potreban), biće shvatljivo da politika odbrane Srbije, koju sprovodi vladajuća koalicija na čelu sa DS-om, kao posledicu ima uništenje Vojske Srbije. Uništenje je izvršeno kroz promašenu reformu Vojske, ukidanje služenja vojnog roka, profesionalizaciju, svakodnevno urušavanje odbrambenog sistema Srbije, uništenje odbrambene industrije, neprimerenu pljačku vojne imovine. To je proizvod neformalne i od javnosti nekontrolisane družine okupljene oko kabineta Borisa Tadića, odakle je za debele pare Dragan ŠuNATOvac sa svojim kumom Ilijom Pilipovićem delegiran za pružanje usluga Zapadu i NATO savezu.

 

 

 

 

 

Kakvi poslovi

 

O ŠuNATOvčevom liku i delu mnogo govore novinske vesti u vezi sa navodnim poslovima sa Kuvajtom. "Bivša Jugoslavija duguje Kuvajtu avans za tenkove koji nisu isporučeni... Najnoviji dogovor o remontu tenkova napravljen je zapravo da bi se taj dug Kuvajtu anulirao i nešto malo zaradilo... Kuvajtu je SFRJ isporučila 149 tenkova. Poslednjih 15 je povučeno s vukovarskog ratišta, malo doterano i isporučeno... Kuvajt je platio 200 tenkova. SFRJ im je ostala dužna 51 tenk, a dobila je novac unapred... Srbija kao pravni naslednik SFRJ mora taj dug da reguliše... Šta Kuvajt dobija sa modifikacijom ovih tenkova? Taj tenk, ovakav kakav je sada, u Kuvajtu, daleko je ispred američkog abramsa. Puno bolji, tačniji, pouzdaniji, lakši. Tenk, budimo realni, Kuvajtu koristi da bi se vežbali. I šta će Kuvajt dobiti od modernizacije tenka? Ništa. Koliki će napredak imati oklopne jedinice Kuvajta ako se uradi modifikacija tenka za njihovu vojsku? Nikakve. Dobiće porodice Sabah i ŠuNATOvac proviziju, avojne industrije Srbije i Hrvatske dobiće neke minimalne pare". Nema potrebe da gospodin ŠuNATOvac govori o sposobnosti naše odbrambene industrije. To u ovom poslu uopšte nije bitno. Biće to prosto prebijanje onog ranijeg duga. Ako posla uopšte bude.

Prethodnom primeru mogu da se dodaju i novinski izveštaji o troškovima na ime reprezentacije javnih preduzeća u 2007. ili 2008. godini, prema kojima je tzv. integrator odbrambene industrije Jugoimport SDPR na ime troškova "reprezentacije" potrošio preko 56.000.000 USD (slovima: pedeset šest miliona američkih dolara). Da li toliko uopšte može da se poloče i pojede!? Iz navedene cifre da se zaključiti da su čelni ljudi iz "integratora odbrambene industrije" bez prekida krkali i lokali celu godinu, ili 365 dana, ili 8.760 sati, trošeći pri tom svakodnevno 153.424,65 USD, ili svakog sata 6.392,69 USD, što po prosečnom srednjem kursu NBS u zadnjih desetak dana iznosi oko 485.845 dinara. Samo iz te pljačkaške bizarnosti jasno se vidi zašto ŠuNATOvac pravi ovakve muvačine sa zakonskom regulativom.

 

 

 

 

 

Turska investicija, američka donacija

 

 

Nije dugo trebalo pa da Vojska Srbije oseti "blagodeti otomanskog saveza", nakon poslednjeg sastanka srpskog predsednika Borisa Tadića i predsednika Turske Abdulaha Gula.

Naime, Ministarstvo odbrane Srbije, dobiće najveću vojnu donaciju u poslednjih pola veka, ali ne od bilo koga, nego od Turske! Niko, pa ni resorni ministar, ne govore u čemu se ta donacija sastoji (većina i ne zna!). Izvori u vrhu Ministarstva odbrane tvrde da je u pitanju doslovno sve: oprema, naoružanje, odeća, obuća, investicije...

Jedno je već sigurno: Turska hoće da se dokopa aerodroma "Morava" (poznatijeg kao "Lađevci") kod Kraljeva, koji je najbliži Pešteru i Sandžaku, pa je zato spremna da uloži veliki novac u njegovu rekonstrukciju, nakon čega bi on ostao u posedu Vojske Srbije, ali samo delimično, jer bi ga Turci eksploatisali uglavnom kao civilni. Na taj način, biće to prva zračna luka u Evropi čiji je vlasnik ili suvlasnik turska država. Mada je reč o događaju koji nema pandan u savremenoj vojnoj istoriji (osim kad su bili ratovi i okupacije), o tome u Srbiji niko ne progovara osim nesrećnog ministra odbrane koji na ceo događaj gleda iz svog naopakog ugla, pa kaže da je reč o "...podizanje ugleda vojske i standarda njenih pripadnika".

Verovatno radi iste stvari, Vojska Srbije će dobiti i poklon radnih ljudi i građana Amerike. Biće to oklopna vozila, čuveni hameri, čija je potrošnja goriva i do 20 litara na 100 kilometara. Tako će ministrova "pretorijanska garda" izgledati dovoljno opasno za svoje političke protivnike, ali i za građane koji ne smeju ni da razmišljaju o tome da li su za vojni savez NATO ili nisu.

Sve govori da će, korak po korak, Srbija biti u NATO paktu do guše, i pre nego iko stigne da se pita sa kakvim pravom i u ime čijih interesa?

Kad ovaj broj Tabloida bude na kioscima, biće već uveliko na snazi sporazum Srbije i Evropske unije o angažovanju u "međunarodnim misijama" (za početak je predviđeno da srpski vojnik ide u Somaliju i Ugandu!).

Uzgred, mada su njegovi "saveznici" listom protiv libijskog vođe Gadafija, ŠuNATOvac se ne ustručava da javno žali što pukovnikov režim u Libiji neće realizovati ugovor sa Srbijom o izgradnji vojno-medicinske akademije u "demokratskoj Džamahiriji", pa je još dodao: "...kojim bi bio obezbeđen višegodišnji angažman privrede i sistema odbrane Srbije".

Ne treba zaboraviti, u poslednje četiri godine ovaj ministar je imao više očiglednih prilika da podnese ostavku: pala su četiri aviona, poginula su dvojica iskusnih pilota i vojnika, dešavale su se eksplozije u nekoliko fabrika takozvane namenske proizvodnje, javnost je saznala da tu rade neobučeni ljudi, da nema radnog vremena...