Feljton

Ološ ekonomija - tamna strana novog svetskog poretka (3)

 

Ne vidi se i ne čuje, a ubija, krade i vara

 

Danas je potpuno jasno da je američki san bio pre svega lukava marketinška ideja. Ovu jeretičku misao napisala je italijansko-američka profesorka ekonomije Loreta Napoleoni, u mladosti simpatizer Crvenih brigada, a danas svetski priznati borac protiv ekonomskog terorizma i globalizacije. U njenoj knjizi "Ološ ekonomija" (Rogue Economics, Seven Stories Press, New York, 2008), čije delove Tabloid donosi svojim čitaocima u nekoliko nastavaka (srpski prevod, izdavačka kuća "Hesperia", Beograd) detaljno je prostudirana mračna strana globalizma

 

Loreta Napoleoni

 

Jednog hladnog jesenjeg dana 2003. godine, duga kolona automobila finansijske policije ulazi u prostor pristaništa u Đoja Tauru, u Kalabriji. Pristanište, izgrađeno na jednoj od retkih plaža jugozapadne obale, nalazi se na teritoriji pod kontrolom ndrangete. Sa 3.000 brodova i tri miliona kontejnera Đoja Tauro je treća luka po veličini u Evropi i osamnaesta na svetu. Luka je specijalizovana za prebacivanje robe u kontejnere. Teret prevoze i najveći i najmanji brodovi.

Ali, tog jutra finansijska policija ne kreće prema međunarodnom, već prema domaćem peronu. Upućuje se prema brodu tek pristiglim iz Južne Amerike da bi intervenisala u trenutku kada ekipa počinje istovarivanje mermernih blokova iz Kolumbije. Posada ćutke posmatra ljude u uniformama. Finansijski policajci buše blokove i izvlače neobične, cilindrične kontejnere. Ispunjeni su nekom belom supstancom. Reč je o 5.500 hermetički zapečaćenih paketa, svaki sa po kilogram kokaina. Iz dokumentacije komandanta proizilazi da je brod iznajmila nepostojeća kompanija Emport-export Miguel Diaz, koju je osnovao kolumbijski kartel; kupci tereta su Lavormarmo i Marmo Imeffe, dva preduzeća za obradu mermera iz mesta Vibo Valentija, pored Đoje Taura. Blokovi su namenjeni rudniku koji kontrolišu Vinčenco Barbieri i Frančesko Ventriči, obojica poznati članovi ndrine (porodice) Mankuzo, koja pripada lokalnoj ndrangeti. Dansko preduzeće za plovidbu Maersk Line, kao i posada i kapetan, ne znaju šta se nalazi u teretu.

Otkrivanje kokaina je plod operacije nazvane decollo (uzletanje) koju vode karabinjeri specijalnog operativnog odseka i finansijska policija u saradnji sa snagama za borbu protiv trgovine drogom iz raznih zemalja. Operacija, međutim, ne bi mogla da bude uspešna bez pomoći jednog dojavljivača. Inače, to je retka pojava u krugovima u koje je nemoguće prodreti, budući da su lojalni ndrangeti. On otkriva podatke o vremenu i mestu predaje kokaina.

Ali nema velikog razloga za radovanje. U Italiji, kao i u drugim zemljama, uz svaku otkrivenu, nezakonitu pošiljku, prođu i stotine neotkrivenih. U Đoja Tauru se pažljivo pretražuje samo manji broj kontejnera. Naime, takva operacija je skupa i dugo traje. Đoja Tauro je kriminalni centar ndrangete. Ali, za razliku od onoga šta mislimo, ovaj problem ne ostaje nerešen zbog toga što nema dovoljno inspekcijskih intervencija u luci, već zbog nove prirode ndrangete.

Ona se od lokalne mafijaške organizacije pretvorila u "globalnog davaoca usluga" namenjenih međunarodnom podzemlju. Evo svedočenja jednog zaštićenog agenta koji je učestvovao u operaciji Uzletanje.

Đoja Tauro je vitalan zglob nove ndrangete koja međunarodnim kriminalcima obezbeđuje globalnu strukturu kao pokriće. Da je teret mermera stigao do odredišta, ndrangeta bi prodala kokain preko svoje velike mreže ndrina koja se prostire po celoj Evropi, a verovatno i u bivšem istočnom bloku. Ista mreža, takođe, pere zarađeni novac investirajući ga u dozvoljene aktivnosti. U zamenu za to, profit ove organizacije iznosi 30 odsto od ukupne vrednosti robe. Nijedna druga kriminalna organizacija ne nudi toliko kompletnu uslugu.

Ndrangeta je prešla granice organizovanog kriminala tako što je monopolizovala globalno tržište ponude ilegalnih usluga. Danas svojim klijentima nudi paket all inclusive, od šverca preko okeana, do vođenja računovodstva.

Globalni davalac usluga međunarodnom podzemlju

 

Kćerka mafijaške organizacije Cosa nostra - ndrangeta ima dugu istoriju još iz vremena ujedinjаvanja Italije. Godine 1860. osnovala ju je grupa mladih pripadnika sicilijanske mafije. Kada su ih novi guverneri sa severa oterali sa ostrva na kome su rođeni, prešli su preko Mesinskog moreuza i nastanili se u Kalabriji. Naziv ndrangeta potiče od grčke reči andragathia, koja se može prevesti kao "muška vernost i hrabrost". Ove dve osobine doprinele su usponu njenih osnivača. Moćna zbog guste mreže pripadnika koji su, sve do kraja osamdesetih, brak između različitih porodica smatrali osnovnom spojnicom, ndrangeta se naročito širi u okviru italijanskih granica. Za razliku od Cosa nostre, njen pogled nije usmeren preko okeana, već jača snažno prisustvo u Italiji, pletući mrežu ndrina na poluostrvu. Uostalom, snažno je obeležava njen geografski identitet. Korupcija, zastrašivanje i nizak obrazovni profil su ključ uspeha ndrina koje se uvlače u italijanske institucije, od banaka do industrije, od lokalnih vlasti do preduzeća sa državnim udelom. Sedamdesetih godina, ndrine se povezuju sa masonima, uspostavljajući direktnu vezu sa sudovima i političkim partijama. Đakomo Lauro, jedan od retkih dezertera iz ove organizacije, otkrio je da razni bosovi postaju masoni upravo da bi obezbedili stalno prisustvo u institucijama države.

I unutrašnja struktura ndrangete različita je od one u mafijaškoj organizaciji Cosa nostra. Nema piramidalno ustrojstvo, već se može opisati kao federacija ndrina koje su "autonomne na svojoj teritoriji". Danas ndrine posejane po celom svetu pripadaju kolektivnom entitetu, povezanim sa maticom. Na njenom vrhu se ne nalazi vrhovno rukovodeće telo mafije, pa tako organizacija nikad ne može biti obezglavljena niti ugrožena iznutra. Glave porodica se susreću jednom godišnje zbog razmene mišljenja i dogovora o poslovnim projektima. Odluke donete u sedištu, bosovi ndrina sprovode na svojim teritorijama. Za ndrangetu vrhovno rukovodeće telo mafije samo je apstraktan pojam, način koordinacije koji se veoma razlikuje od svakodnevnog funkcionisanja ndrine.

Prema podacima kojima raspolažu italijanski nadležni organi, danas ndrangeti pripada 160 porodica i samo u Italiji ima oko 6.000 članova. Na svetskom nivou, procenjuje se da ima više od 10.000 članova koji deluju svuda: od Sidneja do Kalija, od Brisela do Majamija, od Kejptauna do Toronta. Sklapanje brakova između pripadnika mafijaških porodica još je garancija visokog stepena povezanosti, način sprečavanja unutrašnjih sukoba u organizaciji i obezbeđivanja lojalnosti.

 

Varvarske egzekucije

 

Sa istorijske tačke gledišta, ova organizacija je uvek delovala u senci. Izbegavala je spektakularne atentate i taktiku koju je koristila sicilijanska mafija da bi stekla publicitet. Ona se uvek opredeljivala za diskretna smaknuća; 1991. godine, na podmukao način ubijen je sudija Skopeliti. Tajnost oduvek predstavlja osnovni princip ndrangete, koja u okviru svoje organizacije osniva tajno društvo - Santa.

 Sredstva informisanja samo povremeno i površno izveštavaju o njenim kriminalnim aktivnostima. Kult tajnosti se nastavlja. "Ndrangeta je poput tamne strane meseca", kaže Džuli Tingvol, zamenik tužioca države Florida, o širenju ndrina u SAD: "Ona je nevidljiva". Uprkos razlikama u taktici i organizaciji, ndrangeta oponaša kodeks ponašanja mafijaške organizacije Cosa nostra, zasnovanog na nasilju. Balade o ndrangeti uzdižu stil života njenih članova po principu Ko pogreši, platiće i Oko za oko. Ko god se suprotstavi organizaciji ili se ne podredi njenim autoritetima mora biti spreman na to da će platiti sopstvenim ili životom članova porodice. Izdaja pojedinca nalaže i kaznu za širu porodicu, a to se pretvara u ritualne varvarske egzekucije.

Dakle, plemenski duh dominira onima koji upravljaju globalnim kriminalom. Duh koji - po francuskom sociologu Emilu Dirkemu  - određuje "mehaničku solidarnost". To je odraz kolektivne svesti koja se hrani sličnostima i sklonostima među članovima.

Mafijaška udruženja nastaju priznavanjem "zajedničkog kulturnog blaga i istog organizacionog modela".

 "Mehanička" solidarnost je posebno snažna u primitivnim društvima i gubi se modernizacijom. Pravilo za sklapanje braka među ndrinama, koje se rigorozno poštuje već jedan vek, obezbeđuje održavanje snažnog plemenskog identiteta sličnog onome na kome se zasniva tradicionalna proširena porodica koja veoma teško prihvata promene. Porodične veze ne služe samo kao štit za zaštitu tajni i jačanje bezbednosti, već, takođe, doprinose očuvanju identiteta u zemlji porekla i omogućavaju reprodukciju u zemljama u koje je porodica emigrirala.

Za razliku od sicilijanske mafije, ndrangeta nikad ne pokušava da postane politička snaga. Njen glavni cilj je uvek kontrola lokalne ekonomije. Njeni pripadnici traže reket, mesečni "porez" za zaštitu, koji se ubire za sve aktivnosti u zoni kojom upravljaju ndrine, uključujući crkve i verske institucije. Zbog toga je opravdano pitanje kako jedna organizacija, koja pre svega deluje na lokalnom nivou, može postati veoma moderan davalac usluga međunarodnom podzemlju.

Razlog za to ponovo treba tražiti u pridavanju važnosti prevashodno ekonomiji, na račun politike. Da vidimo zašto.

 

Izazov globalnog kriminala

 

Početkom devedesetih godina raspad komunističkog sistema dovodi do više građanskih ratova u bivšoj Jugoslaviji, jer haos nadvladava politiku. Poremećene su i legalne i nelegalne aktivnosti. Oružani sukobi između naroda duž granica bivših republika blokiraju uobičajene puteve šverca na Balkanu. Ndrangeta je spremna da iskoristi zlatnu priliku u tek nastalom poretku, pa albanske, bugarske, turske i islamske švercere uspayyyyeva da privoli da sa svojim poslovima skrenu ka Jadranskom moru, ka Kalabriji, i odade ka Evropi. Iz Turske i Albanije, roba i ljudi tajno se iskrcavaju na obalama Kalabrije i brzo se pronalaze novi putevi za ilegalan ulazak na stari kontinent.

Posle završenog rata na Balkanu, kalabrijske rute postaju toliko lagodne i korišćene da su prethodne izbačene iz upotrebe. Nova mapa ndrangete je, dakle, jedna od nepredvidivih i dramatičnih posledica pada Berlinskog zida. Kriminalna mreža je spretna i brza u korišćenju prilika koje, posle Hladnog rata, nude nova ekonomija i politika.

Za razliku od Cosa nostre, koja je oduvek bila veoma politizovana, ndrangeta se na svojoj teritoriji ne bori protiv pridošlica. Naprotiv, ona ih podstiče da italijanske enklave koriste kao bazu za izvoz usluga bluda u Evropu. Početkom devedesetih učvršćuje veze sa kolumbijskim kartelima da bi izvukla korist iz promenjenih navika uzimanja droge u Evropi. Naime, zbog širenja eidsa drastično opada potražnja za heroinom, dok potrošnja kokaina raste. Od švercera sa Balkana do latinoameričkih kartela droge, ndrangeta tokom devedesetih godina stvara unosne joint-venture. Koristeći svoje iskustvo i ključni položaj u infrastrukturi italijanske ekonomije, novim partnerima pomaže da se ubace na evropsko tržište. Teritorijalnost ostaje ključ za čitanje poteza organizovanog kriminala i ekonomije, ali sada u globalnim okvirima.

Napolitanska kriminalna organizacija je internacionalizovala svoje ilegalne poslove sklapajući joint-venture sa kineskim trijadama koje deluju u Italiji. Konkurencija među domaćim organizacijama, međutim, sprečava stvaranje prave centralizovane međunarodne mreže koja bi se mogla upoređivati sa monopolom koji je Cosa nostra uspostavila preko оkeana u dvadesetom veku. Danas je više reč o osovinama, ekonomskim savezima na međunarodnom nivou. Dakle, nov model se uspostavlja kao saradnja između stranih i lokalnih kriminalaca. Ovaj obrazac koristi i ndrangeta. "Umesto da se bavi jačanjem kontrole nad teritorijom, ndrangeta ulaže prihode od nelegalnih aktivnosti u inostranstvu" da bi zadovoljila klijente - kaže se u jednom izveštaju italijanskog parlamenta (2000) o aktivnostima ndrangete u Nemačkoj, istočnoj Evropi i Australiji. Devedesetih godina, članovi ndrine sele se u inostranstvo i osnivaju centre za vođenje šverca i pranje novca. Stalna potražnja od strane uvek novih klijenata podstakla je njeno širenje van granica starog kontinenta. Organizacije na celoj zemaljskoj kugli reprodukuju visoko integrisanu mrežu koja je veoma uspešna u Italiji i šire je zahvaljujući podršci zajednica Kalabrijaca koji su emigrirali posle Drugog svetskog rata. Istraživački novinar Vinčenco Spanjolo kaže:

- Udruženje kriminalaca ujedinjenih zbog sticanja nezakonite dobiti i usluga, čak i nasiljem. Istorijski - veoma moćno udruženje napolitanskog podzemlja nastalo u devetnaestom veku, organizovano po strogim pravilima i hijerarhiji. Deca mafijaških bosova studiraju na najboljim evropskim i američkim univerzitetima i diplomiraju prava, ekonomiju i finansije. Mnogi su se nastanili u Minhenu, Luksemburgu i Švajcarskoj, kao i u mnogim "poreskim rajevima" i tu osmislili složene planove za pranje novca. Italijanske vlasti 2000. godine otkrivaju veliku operaciju koja se iz Italije širi prema Svajcarskoj i Nemačkoj; u njoj učestvuju mnoge banke, među kojima i Deutsche bank.

Pripadnik ndrine, Džuzepe Morabito, poznat po nadimku Tiradrito, bavi se pranjem novca, bankarskim prevarama i "kloniranjem" obveznica u Rusiji, Poljskoj, na Malti, u Španiji i Litvaniji. Spretnost u korišćenju spoljašnjih činilaca, zajedno sa progresivnim slabljenjem država, omogućava metamorfozu ndrangete. Nedavno obavljena istraživanja pokazuju da mafije cvetaju u "nerazvijenim društvima u kojima je u toku ekonomska ekspanzija, ali u kojima nema zakonskih načina za efikasnu odbranu prava na svojinu i rešavanje komercijalnih sporova". Govorimo o monopolu ndrangete nad aktivnostima oko pranja novca u Evropi. Uvođenje evra nije propraćeno dobro osmišljenim i homogenim zakonom koji bi sprečavao pranje prljavog novca na starom kontinentu. "Rat protiv terora" Džordža Buša - o čemu ćemo uskoro govoriti - ndrangetu paradoksalno projektuje na Olimp globalnog kriminala, jer prebacuje epicentar pranja novca iz SAD u Evropu.

 

Evropa: praonica sveta

 

Do 11. septembra, najveći deo od 1.500 milijardi dolara zarađenih u nelegalnoj, kriminalnoj ekonomiji i od terorizma, reciklira se u SAD. Budući da se 80 odsto ove sume pere u gotovini, novac mora fizički da uđe u Ameriku. Glavni ulaz su američki poreski rajevi, to jest banke na Karibima. U oktobru 2001. godine, američki Kongres usvaja Patriot Act za borbu protiv terorizma, ali on znatno ograničava građanske slobode Amerikanaca. Američke i inostrane banke koje su aktivne u Americi više ne mogu da posluju sa bankama u poreskim rajevima. Osim toga, Patriot Act američkim monetarnim vlastima daje pravo da prate dolarske transakcije u celom svetu. Danas svaka američka ili inostrana banka u Sjedinjenim Američkim Državama čini prekršaj ako ne obavesti vlasti o sumnjivim dolarskim transakcijama, bilo gde u svetu.

Patriot Act je uspeo da spreči ulazak prljavog novca u SAD. Budući da je reč o isključivo o američkom zakonodavstvu, koje se može primenjivati samo na transakcije u dolarima, to nije moglo zaustaviti finansiranje terorizma ili kriminalnih aktivnosti, a ni pranje prljavog novca zarađenog u inostranstvu ili u drugoj valuti. Zbog toga su se nelegalne aktivnosti premestile u Evropu gde, već aktivne organizacije za pranje novca, imaju mogućnost da obavljaju transakcije u jedinstvenoj valuti, što im donosi neočekivano veliku zaradu.

Jedan funkcioner Europola, koji želi da ostane anoniman, otkriva: Kada je uveden evro, to je olakšalo prenos i pranje gotovine u Evropskoj uniji, jer monetarnim vlastima nije otkriveno njeno ilegalno poreklo. Finansijska policija raspolaže podacima da je, u razdoblju od 2001. do 2004. godine, pranje novca u Italiji poraslo za 70 odsto. Uvođenjem evra smanjena je cena pranja. "Nekada je ndrangeta u menjačnicama za turiste prala zaradu od raznih oblika šverca i ilegalnih aktivnosti. To je, međutim, skup postupak (50 lira za svaki dolar) i zahtevala je mnogo vremena, objašnjava pukovnik finansijske policije Čezare Nota Čerazi. Danas se novac pere tako što se velike količine gotovine prenose iz jedne u drugu zemlju po veoma niskim cenama. Nedostatak zajedničkih zakona Evropske unije, koji regulišu ulazak i izlazak gotovine iz evropskih zemalja, olakšava prenos preko granice. Funkcioner Europola dodaje: Organizovani kriminal prebacuje velike pošiljke "prljavog novca" u gotovini u legalne bankarske tokove na plodnim geografskim područjima.

Evropsko tržište, koje nije regulisano, nudi im cenovnik najboljih "pijaca" na kojima neće biti otkriveni i uhapšeni. Nedavni podaci Europola pokazuju da 2001. godine počinje opšti porast kretanja gotovine na teritoriji Evropske unije.

 

Cena pranja

 

U operaciji CHU, 2005. godine, britanska carinarnica u Doveru zaplenila je kamion-hladnjaču koja je iz Velike Britanije krenula ka južnoj Evropi. U kamionu je pronađeno oko 3,5 miliona funti u gotovini stečenih trgovinom drogom i predviđeno je da taj novac bude ponovo uložen u nekretnine u Španiji, Italiji i Grčkoj. Agenti za nekretnine iz severne Evrope potvrđuju da su ih često kontaktirali sumnjivi kupci spremni da gotovinom obave velike kupovine. Operacija Uzletanje otkriva nameru ndrangete da profite od prodaje kokaina u Evropi uloži u kupovinu nekretnina u Belgiji i Holandiji za račun kolumbijskog kartela.

Funkcioner Europola još kaže:

Neefikasnost sistema za borbu protiv pranja prljavog novca vidi se pre svega u sektoru nekretnina, jer domaće imovinsko pravo nije usklađeno sa međunarodnim standardima za borbu protiv pranja novca. Na primer, domaći katastarski uredi ne kontaktiraju sa inostranim, pa ne mogu pratiti kupovinu nekretnina u drugim zemljama.

Patriot Act otkriva da kolumbijski kartel droge traži nove puteve šverca. Kartel se plaši kontrole dolarskih transakcija na međunarodnom nivou. Najveći problem nije toliko pranje nezakonitog profita, koliko prebacivanje dolara u gotovini iz jedne u drugu zemlju. Kartel pronalazi načine investiranja dolara, a da ne pobudi sumnju američkih monetarnih vlasti. Zahvaljujući napredovanju sicilijanskog imigranta Salvatorea Mankuza u paravojnoj kolumbijskoj terorističkoj organizaciji (AUC), kartel posle 11. septembra sklapa trgovinske sporazume sa ndrangetom.

"Mankuzo je postao veza između dve organizacije", objašnjava Vinčenco Spanjolo. Ndrangeta nudi gospodarima droge kompletan paket, od šverca do pranja novca, tako da se investicije obavljaju i ozvaničavaju u evrima: takvu uslugu do tada nije pružao niko.

Nedostatak zakona kao što je Patriot Act i prisustvo brojnih offshore struktura u Evropi, pogoduje novim ilegalnim aktivnostima ndrangete. "Profiti od ulaganja u nekretnine u evrima, stečeni u Belgiji, mogu se bez ikakve kontrole prebaciti u Bogotu", navodi ovaj funkcioner Europola. Dakle, Patriot Act, ne samo što ne obuzdava pranje novca, već kolumbijskom kartelu droge pomaže da svoje aktivnosti proširi u Evropi. Ndrangeta jača svoju ulogu globalnog dobavljača usluga međunarodnom podzemlju.

 

 

 

 

 

Kraj slobode

 

 

Sklapanje braka među pripadnicima ndrina je suština onoga što Hana Arent naziva "nepolitičkom prirodom" ndrangete. Pripadnost grupi je prirodna pojava, pisala je posle rata ova nemačka Jevrejka i filozofkinja, jer "se uvek, samim rođenjem, pripada određenoj grupi". Ali pripadnost grupi nije isto što i biti rođen kao Jevrejin, musliman, ili član mafijaške porodice. Politika zahteva odnos koji je iznad porodičnih veza, jer je duboko ukorenjena u zajedničkim interesima i oslanja se na slobodu izbora. Budući da nije genetski određena, već predstavlja nešto kosmopolitsko i univerzalno, politika pripada svima.

Muškarci su "političke životinje", kaže Arentova, "sloboda izbora je razlog udruživanja u političke organizacije. Bez slobode, politički život ne bi imao smisla". Iz toga proizilazi da politika prestaje tamo gde nema slobode. Tu počinje nasilje. Na teritorijama pod kontrolom ndrangete nema slobode izbora, čak je nemaju ni članovi ndrina. Ove plemenske zajednice žive van politike, a zanat im je nasilje. Kao što bi alegorijski rekla Arentova, ndrine su poput pustinja. "Pustinju stvaraju sve one okolnosti koje slabe kosmopolitsku dušu: nasilje, siromaštvo, bezbroj ljudskih bića i sudbina. Postoji opasnost da se - protiv svoje volje - naviknemo na pustinju, da se prilagodimo i da se, na kraju, u njoj čak i odlično osećamo. Čovek je prilagodljiva životinja i kroz istoriju je čovečanstvo uspelo da preživi bez slobode izbora i smisla života. Članovi ndrangete ne znaju kakav je život van pustinje koju naseljavaju. Arentova bi rekla da oni ne veruju u stvaran svet i da su potpuno nesvesni političkog univerzuma koji ih okružuje.

 

 

 

 

Knjigu Lorete Napoleoni "Ološ ekonomija - tamna strana novog svetskog poretka" u prevodu Alenke Zdešar Ćirilović, moguće je kupiti direktno kod izdavača:

 

"Hesperia"

Čubrina 5, 11000 Beograd

Tel: +381 11 2624 544; +381 11 2624 693

Fax: +381 11 2182 918

E-mail: hesperiaeduŽeunet.rs

 

KRAJ POLITIKE

 

Pred sudijom treba oboriti oči

i ne treba mnogo govoriti.

Oni koji mnogo pričaju uvek greše!

Jezikom svoj grob kopaju.

 

 

Stara izreka Ndrangete