Rusija

Ko nije video Rusiju, taj ništa nije video: Mnogi stranci počinju da shvataju zašto odmor u Rusiji obećava mnogo neočekivanog i interesantnog

 

Krv najbrže proključa na Severnom polu

 

Viktor Hlistun

dopisnik iz Moskve

 

    Kaku su slepi Rusi! Uhvatili su se nafte koja donosi mnogo novca i ništa drugo od nje ne vide. Na primer, turizam. A dovoljno je samo pogledati geografsku kartu i shvatiti da je ova zemlja prebogata atraktivnim turističkim destinacijama. Da je treba videti! Čini mi se da se poslednjih godina situacija ipak menja nabolje kada je o turizmu reč. U Rusiju, na odmor, dolazi sve više inostranih turista. Pa i mnogi Rusi, umesto u inostranstvu, odmor provode u domovini.

 

Imidž nije na visokom nivou

 

Primećujem da se broj stranih turista (to jest onih koji ne dolaze zbog biznisa, nego na odmor), u Rusiji već meri ne stotinama hiljada nego milionima. Odnos prema Rusiji se menja, makar i sporo. Ali, zašto je on tako negativan? Evo šta o tome misli Natalija Mantelj, bivša Ruskinja, a sada saradnica nemačke turističke agencije koja šalje grupe iz Evrope u Rusiju:

-  Imidž Rusije kod Evropljana bih nazvala negativno-zagonetnim. On je negativan zato što sva sredstva masovnih komunikacija prenose samo loše vesti iz Rusije. Takvom namernom širenju predrasuda i negativnog uticaja nije izložena nijedna druga zemlja, izuzimajući Belorusiju koju nazivaju poslednjom evropskom diktaturom. Neprijateljsku sliku od vremena Drugog svetskog rata i hladnog rata zamenila je slika uništene socijalističke imperije sa osobinama divljeg kapitalizma. O ruskoj naciji sklonoj alkoholu i ruskoj mafiji sa zadovoljstvom i uživanjem raspravljaju sva sredstva masovnog informisanja i filmovi: od ozbiljnih izdanja i državnih televizija do bulevarske štampe. Priča se o navodno neprestanim terorističkim akcijama (a gde ih nema), o katastrofama i prirodnim kataklizmama (od kojih nije pošteđena nijedna zemlja na svetu), o propasti industrije itd. Na kraju, zapadna sredstva masovnog informisanja neprestano raspredaju o finansijskim i političkim problemima Rusije, o postojanju korupcije i drugih negativnih primera. Ali, kažite, gde nema takvih problema? U Egiptu? U Turskoj? Naravno da i tamo postoje, ali se tamo trude da o tome "ne udaraju" na sva zvona. Dodajte ovome i to da do dana današnjeg u Evropi novu Rusiju porede sa SSSR-om, u kome su svakog turistu pratili radnici KGB-a. I još dodajte i predrasude da je u Rusiji stalno zima (kratko polarno leto sa belim noćima i duga, duga zima koja traje i do osam meseci sa silnim snegom i temperaturom do minus 50), da vlada glad, zbog čega se pogrešno smatra da Rusiju hranom snabdeva čitav svet. Zapadni novinari ne primećuju čak ni to da se, na primer, u evropskim i američkim restoranima već odavno ruska kuhinja smatra bogatom i delikatesnom. Dovoljno je samo da, na primer, probate knedle sa lososom (kako je to ukusna riba) - i sve će vam biti jasno.

 

Zagonetke na svakom koraku

 

- Moram da kažem i to da je sa pojavom interneta odnos evropskih turista prema Rusiji počeo da se menja na bolje. Negativan odnos menja se u zagonetni - tako bih nazvala današnji odnos mnogih Evropljana prema Rusiji - produžava Natalija Mantelj. - U Rusiji, zaista, na svakom koraku možete da sretnete neočekivano i misteriozno. To i nije tako teško objasniti. Pre svega, Rusija je ogromna zemlja, njena teritorija se proteže na dva kontinenta, Evropu i Aziju. To znači da u zemlji postoji velika raznovrsnost različitih nacionalnih kultura, koje se, pri tom, često prepliću stvarajući "koktel" kakav nigde na svetu ne postoji.

Drugo, na tom ogromnom prostoru moguće je videti takve prirodne lepote kakvih nema na kugli zemaljskoj. Jedna je tajga - nepregledne četinarske šume koje se prostiru na hiljade kilometara! Jedinstveno je, najveće u Evropi i najdublje jezero na svetu - Bajkal! Da ne govorim o Kamčatki, najistočnijem delu Rusije. Uverena sam da turisti ne mogu da "zatvore usta" kada putuju po Kamčatki. Tu se može videti kako iz zemlje izbijaju fontane vrele vode u Dolini gejzira - pravo čudo prirode. A kupanje u vrućoj, a potom hladnoj reci - zar se to ne bi dopalo ljubitelju pravih uzbuđenja.

Treće, za mnoge strance nerešena zagonetka ostaje specifičnost ruske duše. Možda će Evropljanima biti nešto jasnije ako posete imanje Lava Tolstoja ili dom u kojem je živeo Fjodor Dostojevski. Oni su napisali tako mnogo o ruskoj duši.

Četvrto, Rusi mogu da zadive svakog turistu svojim neobičnim, bolje reći neočekivanim dočekom. Posebno je to važno za one koji vole aktivni, čak ekstremni oblik turizma. Naravno, i za običan, miran odmor Rusija ima mnogo da ponudi - poseta drevnim gradovima "Zlatnog prstena", razgledanje Sankt-Peterburga, Moskve, Nižnjeg Novgoroda, Muroma, plivanje u najširoj reci na svetu, Volgi itd.

I, na kraju, peto, u Rusiji ima tako mnogo ekološki čistih mesta, što je svakom putniku privlačno i korisno.

 

Ne bojte se zime

 

Ne jednom sam, kao novinar, boravio na Severnom polu i pisao odatle reportaže. Jednom sam, u kampu, iz šatora, na santi leda koja se kretala morem, a kojoj su polarni istraživači dali neobično ime Borneo, video staricu od 70 godina. Žustro se kretala između ledenih brežuljaka i delovala veoma zadovoljno. Ispostavilo se da je ova žena (nikako je ne biste mogli nazvati staricom) - turistkinja iz Nemačke koja je ovde došla u aranžmanu ruske agencije. Ni zima, ni vetar, ni savršena bela tišina, ništa je nije moglo zastrašiti. Malo smo popričali i shvatio sam da ekstremni turizam nije namenjen samo mladima, već i onima koji se osećaju mladi u duši, kojima je interesantno da vide ono što niko nikada nije video. Saznao sam još nešto: čini se da ruske turističke agencije već 15 godina organizuju turističke maršrute za Severni pol, do koga može da se stigne na skijama, na sankama koje vuku psi ili helikopterom, i gde može da se otvori i popije flaša dobrog šampanjca direktno na najsevernijoj tački na svetu.

Zanimljivo je primetiti i da su ruski polarni istraživači jedinstveni na svetu po tome što se stalno nalaze na nekoj od santi koje se sve vreme kreću oko Severnog pola. Druge zemlje šalju brodove za naučna istraživanja na kraće vremenske rokove, a Rusi su tamo stalno. Naravno, to je teško i  opasno. Jednom sam, kao novinar, leteo sa spasiocima koji su evakuisali ruske polarne istraživače sa pokretne sante koja se prelomila na pola. Na sreću, niko nije poginuo. Ali, govorim to zbog nečeg drugog: zbog toga što ruski polarni istraživači ne samo da se bave svojim poslom, već ponekad primaju i turiste. Jasno je da su uslovi na Severnom polu teški, može se reći više nego ekstremni, ali je turistima sigurnost garantovana, jer su uvek u pripravnosti spasilački helikopteri ili avioni.

 

Planinske vode

 

Ovaj vid turizma najviše liči na ekstremne sportove. Reč je o splavarenju kajacima ili  gumenim čamcima po planinskim rekama. Mnogim turistima predstavlja zadovoljstvo da "krote" planinske reke. A mesta za splavarenje planinskim vodama u Rusiji ima koliko ti duša hoće. Na Kavkazu, u Kareliji, na Uralu, na Dalekom Istoku, u Sibiru... Oni koji se boje ekstremnog spuštanja niz reke, tu su široke, spore reke u kojima se spokojno može plivati, loviti riba, kuvati riblja čorba, odmarati na obali i uživati u netaknutoj prirodi, na primer Sibira ili dalekog istoka, Jakutije. U netaknutost prirode ovih krajeva i sam sam se uverio. Jednom me je sudbina odvela na severnu reku po imenu Olenjek. Lokalni stanovnik, po nacionalnosti Even, stavio me je na motorni čamac i povezao ovom rekom do svog stada irvasa, udaljenog oko 100 kilometara. Kada sam mu rekao da sam žedan, dao mi je čašu i pokazao mi da zahvatim iz reke. I tako sam napunio čašu vodom iz reke Olenjek (ova reka je širine otprilike kao Sava u Beogradu) i popio najukusniju i najčistiju vodu. Blaženstvo!

A 500 km od Moskve imao sam sreću da upoznam, vidim i osetim na svom telu, svu čistoću ruske prirode. Tamo je jedan domaćin napravio hotel na velikom jezeru. Najznačajniji objekat u hotelu bila je ruska banja (ruska sauna). Utisak je neopisiv. Prvo se preznojavate u sauni, udarate se brezovim grančicama, grejete se, a zatim skačete u hladnu i čistu jezersku vodu.

 

Ekoturizam

 

Ovaj vid turizma u Rusiji se veoma brzo razvija. Na Bajkalu, na Uralu, u Gornjem Altaju, turističke kompanije se odriču automobila i motocikala i menjaju ih konjima i biciklima. Putovanje na konjima po visokim grebenima Altaja nije samo putovanje vrhovima. To je upoznavanje i saživljavanje sa životom kojim lokalno stanovništvo živi vekovima.

Ali, ekoturizam se ne sastoji samo u tome da se boravi na čistim mestima i da se prevozi "čistim" transportom. Na mnogim mestima u Rusiji pojavljuju se tzv. ekološki čiste farme koje sa zadovoljstvom primaju goste. O čemu je tu reč? Navešću primer takve farme, koju vodi bivši stanovnik grada, a sada farmer, Aleksandar Konovalov. Zajedno sa porodicom on se preselio u selo udaljeno od Moskve oko 120 km i tamo je napravio čudo od imanja. Savremena oprema (krave se ovde, na primer, muzu uz tihu, umirujuću muziku) uopšte nije smetala domaćinu da svoje imanje pretvori u ekološku, organsku farmu. Nijedan gram hemijskih sredstava, otrova, ne pada ni na zemlju, niti se stavlja u hranu životinjama. Proizvodi, vazduh, jezerce sa ribama, u potpunosti su ekološki čisti.

Sama farma podseća na savremeno seoce sa malim hotelom u kojem odsedaju gosti i turisti. Osim toga, tu se nalazi parking za automobile, prijatne drvene kolibe sa svim potrebnim komforom i kaminom, tu je i porodična kapela. Na farmi se nalaze i vrt sa baštom, košnice, staklene bašte, jezerce sa čistom vodom gde može da se kupa, sunča, lovi riba (šaran, pastrmka, štuka, linjak, karaš). Na obali jezerceta izgrađena je višefunkcionalna sauna u kojoj se loži kedrovina; kada izađete iz saune, možete odmah da se bućnete u jezerce. Za aktivan odmor turista tu su još i sportska igrališta za mali fudbal, tenis, badminton, odbojku, košarku, kao i kompleks za igranje dece; blizu se nalazi šuma bogata gljivama i jagodama.

Na ekofarmi Konovalov nije poenta samo u ekološkom odmoru i organskoj hrani, već i u tome što svaki gost može sam da proba da, na primer, ispeče hleb u ruskoj pekari, skuva šći ili boršč. Pomoći će mu supruga ili deca ili sam domaćin koji je majstor svih zanata.

 

 

 

Želja autora

 

Ne bih želeo da čitaoci shvate ovaj tekst kao reklamu za turizam u Rusiji. Iako, moram da primetim, Rusi ne reklamiraju mnogo svoje lepote, kako prirodne, tako i one stvorene ljudskom rukom. Znam samo da je turizam budućnost ove zemlje. U Magadanskoj oblasti, na primer, prave se maršrute za turiste koji žele da idu da traže zlato. U Tabloidu sam jednom pisao o tome kako sam tražio taj plemeniti metal i kako sam zbog toga isprao planine peska. Našao sam, ako se sećate, 900 miligrama zlata. U Jakutiji za turiste spremaju putovanje na kome će ići za stadima irvasa. Na Sahalinu će turisti moći da idu u lov na rakove. Nemoguće je navesti sve što će vas zadiviti u Rusiji. Zato, požurite u Rusiju, gospodo.