Milojevićeve strane

Telekomove prevare

 

Kako je Radujko postao genije

 

Posle nalaza Suda časti PKS-a da je Telekom varao svoje korisnike, postavlja se pitanje da i to nije razlog zbog kojeg nije bilo ozbiljnih interesenata za njegovu privatizaciju. Jer, ako svi obmanuti korisnici podnesu odštetne zahteve, Telekom će u budućnosti morati da isplati višemilionsku svotu

 

Milan Malenović

 

Prihodi srpskog Telekoma naglo su skočili u 2009. godini i to za čitavih 30 odsto, a njegov direktor Branko Radujko je bio proglašen menadžerom godine. Kako, međutim, pokazuje odluka Suda časti Privredne komore Srbije s kraja 2010. ovakvo poslovanje je bazirano na - prevari korisnika.

Član 22. Zakona o zaštiti potrošača predviđa da je obmanjujuće poslovanje kada trgovac uskrati bitna obaveštenja koja su prosečnom potrošaču potrebna za razumno odlučivanje, čime ga navodi da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo.

Direktor direkcije za mobilnu telefoniju Telekoma Srbije Vladimir Lučić doneo je 30. maja 2008. pismenu odluku broj 2009-87522/2 i istu prosledio poslovnicama mobilne telefonije, sektorima za brigu o korisnicima, za informacione tehnologije, mrežu i službi za plan i kontrolu. U pomenutom dopisu navedena je direktorova odluka da se u postpejd tarifnim profilima uvede promena u tarifiranju i to tako što će se prvi minut razgovora zaokruživati na 60 sekundi, odnosno: bez obzira koliko dugo razgovor trajao on će se u prvom minutu naplaćivati kao da je trajao svih šezdeset sekundi.

Jedini izuzetak iz ove odluke predstavljao je tarifni paket sport bel, gde je određeno zaokružavanje na svakih započetih 30 sekundi, bez obzira na dužinu razgovora. Direktor Lučić na kraju dopisa svoje podređene za dodatne informacije upućuje na Vladimira Andrejića, dostupnog na telefonu 064-1243702.

O ovoj svojoj odluci Telekom, međutim, nije obavestio svoje korisnike.

Beograđanin Branko Jovanov primetio je da su mu računi za postpejd broj koji je koristio, iz meseca u mesec sve veći, iako nije povećavao uobičajeni broj poziva. Na njegovo raspitivanje službenici Telekoma su mu odgovarali da očigledno previše telefonira i nudili mu neki još veći paket usluga od onoga koji je koristio. Branku je, međutim, bilo jasno da ne telefonira drastično više nego što je to ranije radio, jer kao nezaposleni student mora strogo da vodi računa o svojim troškovima.

U tom trenutku njemu još nije bilo poznato da kratki poziv u stilu "siđi, stigao sam", Telekom ne tarifira na pet sekundi, koliko bi trebalo, već zaokružuje na ceo minut. Znači, korisnike potkrada za celih 55 sekundi.

Otkrivši konačno ovu prevaru, Jovanov je svu dokumentaciju koju je prikupio februara 2010. predao Sudu časti Privredne komore Srbije i podneo optužni predlog protiv Telekoma. Ovlašćeni zastupnik Telekoma Draško Vuković negirao je optužne navode, ali nije bio u stanju da svoju tvrdnju potkrepi dokazima.

Veće u sastavu Zoran Božović, Mitar Ilić i Milutin Radić 16. juna 2010. u predmetu S. 23/10 konačno donosi odluku oglašavajući Telekom Srbija AD krivim da je jednostranom izmenom zaključenog ugovora sa korisnikom, a da ga nije o promenama obavestio, učinio povredu dobrih poslovnih običaja. Izrečena sankcija bila je - pisana opomena. Odluka Suda časti je u međuvremenu postala pravnosnažna i izvršna.

Za Jovanova, osim moralne satisfakcije, ova odluka nema nikakvog posebnog značaja. On i dalje plaća uvećane telefonske račune i za vreme koje ne koristi za razgovore. To isto, potpuno nesvesno, čine i milioni drugih pretplatnika Telekoma Srbije. Svima njima se svaki započet razgovor zaokružuje na najmanje minut, makar telefonirali samo dve sekunde, dok se korisnicima sport bel paketa razgovor zaokružuje na svakih započetih pola minuta.

Telekom, i pored opomene Suda časti, o ovome svoje korisnike nije obavestio na propisan način, putem sredstava javnog informisanja ili slanjem poruka na pretplatničke brojeve. Umesto toga on je jednostrano izmenio opšti Ugovor o pretplati, opet ne obaveštavajući korisnike, i sada u njega uneo mogućnost obaveštavanja isticanjem na internet prezentaciji Telekoma.

Nisu to i jedine izmene. Nekadašnji Ugovor je mogao da stane na četiri strane formata A4, novi je desetostruko obimniji.

Posle  svega, postavlja se i  pitanje da li su i strani interesenti za eventualni otkup Telekoma uočili ovu prevaru i shvatili mogućnost da u budućnosti prevarenim korisnicima moraju da isplate milionske odštete, pa su zbog toga i odustali od kupovine srpskog teleoperatera. Od menadžera godine, Radujko bi tako brzo mogao da postane prevarant decenije.