Milojevićeve strane

GSP Beograd: kad vozač ne želi da ubija putnike

 

Ovaj Miško neće da vozi

 

GSP je krenuo u rigoroznu naplatu kazni za vožnju bez karte, a da pri tom ne obezbeđuje ni tehnički ispravna vozila. Slučaj vozača Milivoja Crnjanina pokazuje da rukovodstvo očekuje da se voze i autobusi sa neispravnim kočnicama

 

Igor Milanović

 

Gradsko saobraćajno preduzeće Beograda svakodnevno na ulice izvede 943 vozila, od toga 696 autobusa, 97 trolejbusa i 115 tramvaja. Statistika pokazuje i da 183 vozila imaju klima uređaje, a da se klimom oprema još 173 autobusa.

Ono što ne govori zvanična statistika ovog javnog preduzeća, na čijem čelu je Mileta Radojević, kadar Demokratske stranke, jeste druga strana medalje.

Milivoj Crnjanin u GSP-u kao vozač radi već više od decenije. Do penzije mu je ostalo još svega pet godina, ali zlovoljom svog direktora spava u automobilu parkiranom ispred ulaza u preduzeće u kome je zaposlen.

Milivoj je celog svog života profesionalni vozač i svoj posao shvata ozbiljno, isuviše ozbiljno za ukus rukovodilaca GSP-a. Milivoj poznaje i propise i, štaviše, primenjuje ih.

U Pravilniku o obavezama saobraćajnog osoblja u Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd u članu 26. između ostalog piše: "Vozač ne sme da učestvuje u javnom saobraćaju sa tehnički neispravnim vozilom...."

Pošto shvata da u svojim rukama drži ne samo svoj, već i živote putnika i ostalih učesnika u saobraćaju, Milivoj uporno insistira na tome da mu se za vožnju daju samo tehnički ispravna vozila. A to smeta onima koji bi, umesto da rezervne delove troše na vozni park GSP-a, njih radije prodali u privatnoj režiji. I za sopstvenu korist.

Svaki put kada odbije da sedne za volan tehnički neispravnog autobusa Milivoj mora da piše izjavu. Takvih izjava se tokom godina nakupila čitava gomila.

Gotovo da je neverovatan jedan dokument iz 2005. godine. Radi se o putnom nalogu 447253 od 21. marta 2005, u kome odgovorni radnik Sektora održavanja pogona GSP na Novom Beogradu konstatuje da autobus pri kočenju vuče ulevo. Znači, kočnice su neispravne. Putni nalog je overen pečatom dispečera Šćepanovića.

Umesto da naloži otklanjanje kvara, tadašnji direktor Pogona Novi Beograd vozaču Milivoju izdaje pismeno uputstvo na pomenutom putnom nalogu: "Voziti polakše". Sledi i direktorov potpis.

Umesto da preuzme vožnju, Milivoj na putnom nalogu upisuje: "Neka vozi direktor tako" i popunjava još jednu u nizu izjava zašto neće da vozi tehnički neispravna vozila.

Pomenuti primer nije jedini koji pokazuje sa kakvom bezobzirnošću poslovodstvo GSP-a postupa prema svojim putnicima i ostalim građanima Beograda. Ni ostali vozači, ne samo Milivoj, nisu spremni da upravljaju vozilima koja ugrožavaju bezbednost saobraćaja, pa su i oni izloženi progonima i maltretiranju.

Milivoj ne živi u Beogradu, već svakog jutra mora 100 kilometara da putuje na posao i da isto toliko pređe vraćajući se iz smene kući. Kada je svojim insistiranjem da mu se uvek da tehnički ispravan autobus dosadio aktuelnom direktoru Pogona Novi Beograd Milanu Pejčiću, ovaj ga je jednostavno prerasporedio da radi smenu iz dva dela.

Tako Milivoj prvi deo smene počinje u rano jutro, zatim od podneva odmara, da bi drugi deo završio kasno uveče. Zbog ovakvog načina rada, on jednostavno nema vremena da ode do kuće i vidi porodicu. Kada bi to i činio, Milivoj bi dnevno samo za putne troškove morao da daje tri hiljade dinara, a dnevnica mu je tek hiljadu dinara.

Pošto mu GSP nije obezbedio nikakav smeštaj u Beogradu, čak ni krevet u samačkom domu, Milivoj noćiva u svom automobilu, parkiranom na ulazu u Pogon.

Tako u beogradskom Gradskom saobraćajnom preduzeću prolaze oni koji direktorima i šefovima onemogućavaju da se bogate iznošenjem rezervnih delova iz radionica, umesto da iste koriste za popravku vozila.