Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

Sombor: Uloga Boška Ristića u poklanjanju Borelija Borovu

 

Kad zastupa Srbiju nije tako uspešan

Radnici Društvenog preduzeća Boreli u restrukturiranju iz Sombora ukazali su Tabloidu na višegodišnji kriminalni slučaj otuđivanja imovine ovog preduzeća, ali sa naglaskom na posebnu ulogu advokata i narodnog poslanika Boška Ristića, uz to i predsednika Odbora za upravu i pravosuđe i člana Visokog saveta sudstva i  Državnog veća tužilaca

Arpad Nađ

Društveno preduzeće Boreli u restrukturiranju iz Sombora nastalo je pre dvadeset godina od delova nekadašnjeg jugoslovenskog kombinata gume i obuće Borovo na teritoriji Republike Srbije. Trenutno zapošljava 650 radnika, što znači da je u pitanju život i egzistencija preko 600 domaćinstava, odnosno 2000 stanovnika na teritoriji Srbije.

Dana 28. marta 2004. godine skupština preduzeća DP Boreli iz Sombora donela je odluku o pokretanju postupka privatizacije, a odluka o metodu privatizacije doneta je 19. septembra 2005. godine. Nakon toga usledila je verifikacija procene kapitala, a program privatizacije potvrđen je rešenjem Agencije za privatizaciju 8. maja 2008. godine. Agencija za privatizaciju donela je odluku o restrukturiranju subjekta privatizacije DP Boreli iz Sombora dana 21. oktobra 2008. godine. Sporazumom o sukcesiji koji je potpisan između država nastalih raspadom bivše SFRJ utvrđeno je da će se pitanje imovine rešavati posebnim bilateralnim sporazumom po principu reciprociteta.

Jedan od problema je nerešavanje problema sukcesije i ponašanje vlasti u državi prema sprovođenju zakona i uredbi koje je sama donela. Po zakonima ove države, društveno vlasništvo ne može preći u privatno bez posredovanja države. Borovo d.d. iz Vukovara prodaje naše objekte u gradovima širom Srbije. U pitanju su objekti velike površine, u samom centru, na najboljim lokacijama u gradovima. Prodavnice su prodate po 2-5 puta nižoj ceni od procenjene, koja je uvek niža od tržišne, i to bez saglasnosti Vlade Republike Srbije. Vlada ne preduzima nikakve mere da zaštiti tu imovinu, a time i prava na rad zaposlenih u ovom preduzeću.

Problem prodaje Borelijeve imovine je posebno prisutan u poslednje četiri godine, od kada je pravni zastupnik i posrednik Borova d.d. Vukovar - Boško Ristić, narodni poslanik u Skupštini Srbije, predsednik Odbora za upravu i pravosuđe i član Visokog saveta sudstva. Poznato je da je gospodin Ristić učestvovao u reformi pravosuđa, što sada koristi da bi ove transakcije prikazao kao legalne. Objekti su preuzimani na osnovu izvršnih sudskih presuda ili nasilnim ulascima od strane kupaca u objekte, a kupci se uglavnom deklarišu kao biznismeni, među kojima ima i biznismena sumnjive prošlosti.

Neki sudovi (u Sremskoj Mitrovici, na primer) ocenili su ove prodaje kao nezakonite, a na većinu sudova advokat Boško Ristić vrši pritisak, pa se ove prodaje ocenjuju kao zakonite.

Stav Vrhovnog kasacionog suda je da je za rešenje spornih pitanja sukcesije sa Republikom Hrvatskom potrebno postojanje faktičkog reciprociteta. Odgovor Ministarstva finansija je da sa Hrvatskom ne postoji reciprocitet. Uprkos tome, sudovi i dalje donose presude o iseljenju, u poslednjih nekoliko meseci Sombor, Kruševac, Raška, Niš, Preševo, Vranje..., čime se krše zakoni ove zemlje.

Država Srbija potražuje od Republike Hrvatske 1,8 milijardi evra imovine, dok su Hrvatska potraživanja od Republike Srbije oko 800 miliona eura. Advokat Ristić ne štiti interese naše države i naroda, čiji je poslanik u Skupštini. Novac od prodaje odlazi u drugu državu, a poželjno je da ostane u Srbiji i služi za potrebe budžeta do potpisivanja bilateralnog sporazuma. Navedeni problem je više puta predočen Ministarstvu ekonomije, premijeru i predsedniku Republike Borisu Tadiću, ali nije bilo reakcija sa njihove strane. Radnici Borelija slali su dopise Republičkom odboru za rešavanje sukoba interesa, ali ni sa te strane nije usledila reakcija.

O angažovanju narodnog poslanika, predsednika Odbora za upravu i pravosuđe i člana Visokog saveta sudstva Boška Ristića, kao posrednika u realizovanju interesa strane zemlje u Srbiji, Tabloid će detaljnije pisati u jednom od sledećih brojeva.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane