Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

Umka: Celo naselje od 115 kuća klizi u katastrofu

 

Tamo gde je gusto Đilas je retko

 

Samo zato što od izgradnje mosta može da se zaradi više nego izgradnjom kuća i sanacijom zemljišta, republička i gradska vlast u Beogradu svesno rizikuju živote stanovništva. Kada džinovski blatnjavi talas cunamija izazvanog padom Umke u Savu bude prekrio kuće u Sremu i Mačvi, niko ne treba da bude iznenađen    

 

Igor Milanović

 

Desi se, ponekad, da se kamion sudari sa nekom kućom. Dešavalo se to i ponekom vozu, a kao poseban kuriozitet svetska štampa je pisala o jednom brodu, koga je visoki talas bacio na kuću na obali. Jedino u Srbiji, tačnije u Umci, moguće je da se sudare - dve kuće.

Još pre pola veka u beogradskom prigradskom naselju Umka, opština Čukarica, izdavane su dozvole za izgradnju porodičnih stambenih objekata. Izmenama i dopunama zakona o urbanističkom i regionalnom prostornom planiranju iz 1965. godine predviđeno je ubacivanje novih stavova u dotadašnji član 16, od kojih je jedan glasio: "Detaljniji urbanistički plan sadrži: detaljnije geodetske i druge podloge..."

Ovaj detalj su u Umci prevideli, pa se niko nije interesovao za to kakva je podloga na kojoj bi trebale da niknu nove kuće. Tako se desilo da celo jedno naselje bude izgrađeno na kliznom zemljištu.   

U Zaključku koji su potpisali tadašnji predsednik opštine Čukarica Dragan Tešić i izvestilac dipl. ing. građ. Gradimir Jelenković stoji da je postojanje klizišta dokumentovano još 1991. godine i da se od tada situacije ubrzano pogoršava.

Posle aktiviranja klizišta u martu 2005. organizovan je obilazak terena nakon čega je donet pomenuti zaključak, u kome se utvrđuje da je od 115 snimljenih objekata 25 potpuno uništeno, 34 objekta imaju oštećenja do 50 odsto, a njih 56 oštećenja manja od 20 odsto. Svi pregledani objekti, znači, imaju neko oštećenje.

Još tada je opština Čukarica od grada Beograda i Ministarstva za kapitalne investicije tražila pomoć u rešavanju ovog problema, odnosno raseljavanju najugroženijih porodica i sanaciji klizišta uz samu obale Save. Odgovor nikada nije stigao.

U svom dopisu od 7. oktobra 2008. novi predsednik opštine  Milan Tlačinac obaveštava kabinet gradonačelnika Dragana Đilasa o stanju na terenu. Ovo pismo, u kabinetu zavedeno pod brojem XXIV-01-2432, najbolja je ilustracija potpune nezainteresovanosti vlasti za sudbinu celog jednog naselja. Na strani dva navodi se da je sva konkretna pomoć pružena ugroženima bilo to što im je u periodu od 2005. do 2007. data jednokratna novčana pomoć u iznosu od 40.000 do 160.000 dinara. Od ovih para je trebalo da građani koji su ostali bez krova nad glavom reše svoje stambene probleme?!

Opština je inicirala i stvaranje plana o izgradnji 100 stambenih jedinica na sigurnom zemljištu, ali se nije odmaklo dalje od maštanja.

Zatim se 2007. pojavilo Ministarstvo za infrastrukturu, jer je deonica zamišljenog autoputa Beograd-Požega trebala da ide preko klizišta. U tom slučaju ne samo da bi klizište bilo sanirano, već bi bila obezbeđena i sredstva za raseljavanje ugroženih porodica. Umesto toga, iz nekog nerazumnog razloga, u Ministarstvu je pomenuti plan promenjen, pa će tako autoput da zaobilazi Umku, dva puta premošćujući reku Savu?!

Izgradnja samo jednog od dva planirana nova mosta košta više nego što bi iznosili troškovi izgradnje novog naselja za sve ugrožene stanovnike Umke. Razlika je, međutim, što kod izgradnje mosta može više da se krade nego kada se zidaju stanovi za ugrožene stanovnike, kao što pokazuje primer mosta preko Ade Ciganlije.

Klizište u Umci ne ugrožava samo stanovnike ovog naselja. Ako bi se zemljišna masa odjednom survala u Savu ova reka bi se izlila iz svog korita i preplavila dobar deo Srema. Do kojih bi još poremećaja došlo u rekama iz sliva Save teško je sada procenjivati.

Uprkos svemu, ni Republika, ni grad Beograd, pa čak ni sama opština Čukarica ne pokazuju nikakvo interesovanje da se ova neminovna katastrofa spreči. Sve je prepušteno nesrećnicima koji su svojevremeno sazidali kuće na ovom terenu i koje danas klize jedna ka drugoj. Neki su se već odselili, drugi se spremaju da to učine, a oni koji nemaju gde mole Boga da se kuće ne sruše bar kada su deca u njima.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane