Francuska

Vansen Bolore: Novi bogataš bezobzirnog smera

 

VIP persone, sve dok ih ne uhvate

Vansen Bolore je "težak" sedam milijardi evra godišnje, a proslavio se još u maju 2007, kada je svojom velikom jahtom provozao tada sveže izabranog malog "bling bling" predsednika Sarkozija i njegovu prethodnu suprugu. I danas je Bolore na "usluzi" Sarkoziju, jer vlast je vlast, a novac je sve

 

Mile Urošević

dopisnik iz Pariza

 

Relativno mali broj Francuza je poznat našoj ili svetskoj javnosti. Osim Sarkozija, De Gola, Brižitke ili Delona, možda su još samo Bernar Anri Levi i Dominik Štroskan oni koji  zaslužuju da budu citirani kao Francuzi čija imena prelaze granice i ispunjavaju stranice tabloida. Naravno, iz potpuno suprotnih razloga, jer dok  jedan rastura uglavnom sobarice i novinarke, drugi uživa da rastura čitave države, pogotovo one koje se završavaju na "ja pa ja": Srbija, Libija... sada je na redu i Sirija. Kao i svuda, osim poznatih, postoji i lista uticajnih ljudi koji iz senke žare, pale i vršljaju po svetu, a da malo ko o njima bilo šta zna. Takvim kvazi mafijašima sve zemlje, pa i sama Francuska - obiluju.

Reč je o legalnim biznismenima tipa novi bogataš bezobzirnog smera, kojima i sama država odaje sve VIP počasti, sve dok ih ne - uhvate. U seriji "s kim si takav si", evo i prvog portreta iz veoma uticajnog Sarkozijevog društvanceta koje nastupa na izbornu scenu i pokušava da svome gazdi omogući još jedan mandat. Svako po svojim mogućnostima, naravno. Jedan od njih zove se Vansen Bolore (Vincent Bollore), "težak" sedam milijardi evra godišnje, a proslavio se još u maju 2007, kada je svojom velikom jahtom provozao tada sveže izabranog malog "bling bling" predsednika Sarkozija i njegovu prethodnu suprugu.

Jahtodržac Bolore poseduje svoje luke po celoj Africi i hiljade kamiona, kojima izvozi bogatstvo crnog kontinenta u beli svet. Da bi nadgledao svoje carstvo veličine jednog kontinenta, Bolore ima i mlazne avione koje vrlo rado pozajmljuje uticajnim političarima, bankarima, novinarima i drugim korumpiranim bogatašima, kako je to već običaj u visokom društvu. Iako je 500. po bogatstvu u svetu, on ima gotovo sve što pare mogu da kupe. Kako je sve to stekao, pitate se vi koji se verovatno odavno spremate da se obogatite, ali nemate ni ideju ni početni kapital. Bolore je za početak imao neko osrednje nasledstvo porodične firme, koja postoji sto godina, ali je veće pare uzeo tek 1990, kada je muvanjem na berzi nasankao prijatelja i prvog bogataša Francuske, koji se zove Buig (Bouygues). Bivši "golden boj" je svoj kapital uložio u plastične folije, transport, medije i energente.

Mnogi su išli u bogatu Ameriku da se obogate, a Bolore je ocenio da je najveća lova u siromašnoj Africi. Francuska je oduvek volela da svoja bogatstva dovlači odande. Kako je u to vreme počela privatizacija po svim bivšim kolonijama i korumpiranim banana republikama, tako je i našeg biznismena udarila srećna zvezda - da za male pare kupi velike pomorske luke i potpiše ekskluzivne ugovore sa afričkim železnicama ili autoprevoznim firmama. U dva poteza i par večerinki sa Čarlsom Tejlorom u Liberiji, ili Polom Bijom u Kamerunu, Bolore je postao vitez novog kapitalizma, kako to lepo kažu novinari koji su se malo provozali njegovim džetom.

Doduše, Bolore ima i svoju ličnu televiziju, kanal Direkt 8, pa može i sam da kaže sve najbolje što o sebi misli, a što i svim političarima želi. Gospodin Bolore je brzo shvatio koje zupčanike sistema treba da podmaže da bi se mašina za pravljenje para korektno obrtala. Moramo priznati da ni njemu nije lako svakog meseca da obezbedi 20.000 plata za svoje radnike u nekih 200 agencija, bisera rasutih u 43 države sveta.

Ima se - može se

Sve do pre pola veka Francuska je bila u mnogome i afrička država. Držala je gotovo celu zapadnu i severnu stranu kontinenta. Onda je došla dekolonizacija i - spasavaj šta možeš. Francuzi su zadržali vojne baze, a na mesto vladajućih postavili svoje ljude koji su odvajali parče kolača i za Jelisejsku palatu. Priča o koferima punim para je ponovo aktuelna, ali nije nova. Svi su znali i za fenomenalna ulaganja diktatora po francuskoj rivijeri i svi su se pravili ludi. Od Bokase i Idi Amina Dade, do nedavno svrgnutih Bongoa, Gadafija i Bagboa, sve su to bivši veliki investitori u francusku ekonomiju i prijatelji režima. Ali kako svaka zemlja sveta ima svoj peti oktobar, svoj šerpe, lonce i Soroše, tako je i započeo novi tihi svetski rat za blaga Afrike, a da obični smrtnici o tome pojma nemaju.

Na tržište su stigli Kinezi, Brazilci, Indijci i Japanci, ne računajući Nemce, Engleze i ostale Evropljane koji su zainteresovani za biznis u stilu "ja tebi ogledalce, ti meni barel petrola, tonu uranijuma i šaku dijamanata". Jedini problem je što ogledalca više nisu u modi, već su za biznis potrebne medijske sile i, naravno, dobra vojska legionara za obezbeđenje i lični bodigard diktatora.

Francuska u ovome nikada nije oskudevala. Gospodin Bolore i sam kaže da je Afrika jedno ostrvo i da onaj ko kontroliše prevoz i pogotovo luke drži maltene ceo kontinent u svojim rukama. I kako je to već naš Dis lepo rekao, da lav može da vlada tek kada oko sebe napravi pustinju, tako je i gospodin Bolore najpre otkupio bivše kolonijalne kompanije za logistiku da bi zavladao užarenim prostorima ispod afričkog sunca. Najpre SCAC i SAGA, pa zatim Sitarail, koja ima ekskluzivitet na železničku prugu od zlatonosne Burkine Faso do Obale Slonovače. Pre desetak godina postao je i vlasnik linije na relaciji Kamerun - Čad - Centralna Afrika, gde ima dosta dijamanata. Naravno, ne želimo ovde da od naših čitalaca pravimo eksperte za afričku ekonomiju niti njihovu geografiju, ali moramo nabrojati pomorske luke i gradove koje je tako gos'n Bolore zauzeo, i to bez zrna baruta. Stotine teretnih vagona železnice dovlače robu u luke Douale (Kamerun), Abidžana (Obala Slonovače), Cotonoua (Benin), Temane (Gana), Tincana (Lagos) i luke Point-Noire u  Kongu.

Posebna je priča za luku Nigeriju, odakle francuska Areva odnese sav uranijum za svoje mnogobrojne atomske centrale. Bez Nigerije Francuska bi radila na sveće, tvrde zli jezici. Naravno, to nije baš tako, ali je istina da gde su luke i skladišta, tu je i carina, a gde su ljudi i carina tu su i bračni par Lova i Korupcija. A kako bogatom svako pozajmljuje, tako je i nakon predsedničkog krstarenja jahtom i jedne specijalne TV emisije o dobroti i ostalim vrlinama senegalskog predsednika, Boloreov posao u toj zemlji naglo procvetao. On je ispred nosa Dubajskom emiratu i firmi DPW odneo celu koncesiju na luku Dakar i sva njena skladišta. Doduše, njegov prijatelj Arnaud Lagardere, takođe multimilijarder, dosta mu je  pomogao u ovom šarmiranju koje zlata vredi. Isto kao što mu je i 2004. godine predsednik Obale Slonovače Loran Bagbo pomogao da uzme Abidžan i koncesiju na medije i besplatne novine.

Naravno da mu to nimalo nije smetalo da ovog leta izda svog dobrotvora i svrgne ga uz pomoć Sarkozijevih legionara i plaćenih pobunjenika, kako pišu neke opozicione novine. Biznis nema mesta ni za sentimentalnost ni za demokratiju, tvrdi Bolore i dodaje da nijedan veliki biznismen nema nacionalnost. Benefit logistike je najveći tamo gde se izvoze rude ili petrol. Total ili Areva su dve najjače francuske firme, jedna je za fosilne energente, a druga za atomsku energiju. Bez Afrike i ovakvog lova u mutnome one verovatno ne bi ni postojale. Zato ih francuske vlasti posebno paze i maze pa im čak ne traže ni porez da plate.

Zaključak

Nema novih stvari u ovom starom zanatu. Da bi poslovao, i Bolore zapošljava familiju vladajuće stranke, a često i bivše ministre. U Africi se nikad ne zna, pa bivši ministar često postaje budući predsednik, tvrdi jedan od direktora kompanije Bolore.

Francuski bivši savetnik vlade za afrička pitanja, pa još i visoki činovnik francuske tajne službe, kao i potpredsednik svih patronata, Michel Roussin, kao velika zverka sada radi za firmu Bolore. Gazdin šurak je ministar Gerard Longuet, što je od velikog značaja kada treba da se dobije neki veći posao za francuske firme.

Kada Francuska šalje svoje trupe u neku od zemalja Afrike, logistika Bolore je uvek dobrodošla da olakša posao. Čak i OUN ili EUFOR koriste strukturu francuskog biznismena za svoje mirnodopske ili druge operacije u ovom delu sveta. Afrička filijala, koja je samo četvrtina ekonomsko-političke hobotnice Bolore, napreduje i širi svoje pipke u mirnodopskim kao i u ratnim uslovima. Izgleda kao da ništa ne može da zadrži elan jednog viteza nove ekonomije.

Doduše, ima i suprotnih mišljenja koja se baziraju na nekim čudnim podudarnostima i redovnim slučajnostima. Na primer, kakve veze ima prijateljstvo Bolorea i Denisa Nguessoa, kada je ovaj izveo puč i uzeo vlast u Kongu Brazavilu, po cenu surovog građanskog rata. U to vreme kompanija Socfinal je od Tejlora dobila koncesiju na kaučukovo drvo u ratom obuhvaćenoj Liberiji. Jedan od glavnih investitora u ovu belgijsku kompaniju je bio i Bolore.

Tejlor je inače optužen za ratni kriminal i kriminal protiv čovečnosti, ali Bolore tvrdi da on tog čoveka nikada nije sreo i da se, uostalom, on lično ne bavi pregovorima niti bilo šta radi. Ima ljude koje plaća da sve rade u ime firme i tako mu ostaje vremena za život, a i ruke su uvek čiste. Ponekada su čak i zlatne. Dobrotvor Bolore je poznat kao sponzor mnogih humanitarnih organizacija.

Jedan od najlepših poklona koji je Bolore doneo Sarkoziju bila je i poseta Mendele Francuskoj, kada su se dva predsednika rukovala pred svim kamerama i fotoaparatima. Ali, Bolore ima prijatelje i u suprotnom taboru socijalista. Bernar Kušner je, na primer, u više navrata nosio pomoć Africi uz saradnju sa gazda Boloreom. Za sada i sami Parižani imaju vajde od bezgranične dobrote plejboja milijardera i vozikaju se po gradu svetlosti u besplatnim auto konzervama na struju, koje je opet gazda Bolore dao Parižanima ovih dana. Niko tečno ne razume kakva mu je računica, ali mora da postoji neka tarifa, verovatno za bilborde koje je dobio na najudarnijim mestima.

Ako za gazdu i nema nikakve primedbe, jedna od njegovih firmi je ipak nedavno optužena od strane OUN da se bavi ilegalnom pljačkom rudnog blaga koje iznosi preko luke Kigalija. Ovde se pominje ruda skupog koltana, bez koje nema industrije mobilnih telefona. Profit od koltana finansira šverc oružja i tako održava rat u tom delu sveta. U  Francuskoj ga opozicija tereti da drži u rukama sve alatke za pravljenje vlasti: reklamnu kompaniju Euro RSCG, zatim firmu za ispitivanje javnog mnjenja CSA, televiziju Direct 8 i besplatne novine velikog tiraža Matin plus i Direct soir. Svakako da se plaše da će opet zaploviti lađa francuska, i na jahti opet novi predsednik u maju 2012, za koga se većina Francuza plaši da će opet biti Nikola Sarkozi, poznatiji kao muž Karle Bruni i tata male Đulije.   

 

Mnogi su išli u bogatu Ameriku da se obogate, a Bolore je ocenio da je najveća lova u siromašnoj Africi. Francuska je oduvek volela da svoja bogatstva dovlači odande.