Latinska Amerika

Sve više para južno od Rio Grande

 

Mnogi nisu na visini podataka

 

Znatan broj ekonomskih stručnjaka smatraju da će ova dekada biti nazvana "decenijom Latinske Amerike"; međutim, najnovije najave podvlače strepnju da bi nova svetska ekonomska recesija imala negativan uticaj na, ako ništa drugo, obim izvoza zemalja Južne Amerike, koje procentualno svojim ekonomijama mnogo više zavise od izvoza sirovina nego, recimo, Meksiko (geografski na severnoameričkom kontinentu) i Centralna Amerika

 

Milan Balinda

 

Međunarodni monetarni fond (MMF) u privatnim analizama predviđa da će Latinska Amerika nastaviti sa ekonomskim rastom i sledeće godine, ali manjim obimom nego prethodnih godina i uz rizik daljeg usporavanja, a sve u zavisnosti od svetske krize. Strah je u činjenici da bi kriza u Evropi, a donekle i u Sjedinjenim Državama, oslabila azijske ekonomije što bi spustilo cene sirovina koje su vitalni deo latinoameričkog izvoza. Kako su do sada stajale stvari, pojednostavljenim jezikom, sve što ponude ekonomije južno od Rio Grande nađe kupca u Aziji, a pre svega Kini.Parafrazirajući prepoznatljivu izreku moglo bi da se kaže: kada Kina nazebe, Latinska Amerika dobije zapaljenje pluća.

Poslednjih godina više cene sirovina bile su motor ekonomskog rasta Latinske Amerike, a od izvoza sirovina, po MMF-u, već 40 godina zavise ekonomije ovog regiona. Zabrinjavajuće je što se u poslednjih nekoliko meseci pojavila tendencija pada cena nekih od sirovina, kao što je bakar iz Čilea i Perua, kao i argentinske soje. U Kolumbiji, na primer, nafta, ugalj i nikal čine 70 odsto celokupnog izvoza. Inače, uprkos visokom rastu ekonomije, u Kolumbiji inflacija, do septembra ove godine, nije prešla cifru od 3,73 odsto. Ipak je, na duže staze, visoki rast latinoameričkih ekonomija praktično zagarantovan osim u slučaju katastrofalnog pada cena sirovina od kojih ovaj region zavisi. Jedna od najpozitivnijih posledica značajnoj ekonomskog rasta Latinske Amerike je i podatak da je od 2003. godina 70 miliona stanovnika izvučeno iz siromaštva.

 

Zakon zabranjuje strane trupe

 

Meksiko i Centralna Amerika, za razliku od Južne Amerike, tokom prošle godine došli su na nivo da sirovine učestvuju sa 25 odsto celokupnog izvoza, a to nakon što je izvoz sirovina poslednjih decenija postizao cifru od 40 odsto. Meksiku, kao i Venecueli, visoka cena nafte na svetskom tržištu definitivno ide u korist, ali Meksiko danas više izvozi industrijske proizvode, kao automobile, pa se u procentima izvoz sirovina srazmerno spustio. Primera radi, svi automobili nemačkog Folksvagena za tržište Sjedinjenih Država, a to je značajan broj, izašli su sa proizvodnih traka meksičkih fabrika. U ovom trenutku zemlju Asteka i Maja najviše brine nasilje povezano s ilegalnom trgovinom opojnih droga. Čini se da Meksiko nije u stanju da sam obuzda ovaj rat između narkodilera te je u pomoć pozvan moćni severni sused. Tu su nastali novi problemi - pitanje suvereniteta zemlje stavljeno je pod lupu.

Krajem oktobra 2011. Njujork tajms je obavestio svoje čitaoce da se tokom poslednjih pet godina neprekidno pojačavalo prisustvo severnoameričkih snaga bezbednosti, uključujući i letove bespilotnih aviona nad meksičkom teritorijom. Problem je naglašen činjenicom da u Meksiku postoje zakoni koji zabranjuju učešće severnoameričkih snaga na meksičkom tlu. Sudeći po svedočenjima sa obe strane granice, policijski agenti Sjedinjenih Država uspeli su da se infiltriraju u redove nekih od najopasnijih meksičkih kartela droge i zahvaljujući njihovim informacijama sa najvišeg nivoa ovih organizacija meksička policija uspela je da onesposobi nekoliko desetina šefova kartela iz viših i srednjih redova. Nekoliko manjih kartela kriminalaca je uništeno, a takođe su načeti i oni najveći, kao što su na primer Los Zetas. Upravo preko tih infiltracija Sjedinjene Države su otkrile navodnu zaveru iransko-američkog građanina, prodavca automobila, koji je nameravao da ubije ambasadora Saudijske Arabije u Vašingtonu. Priča je da je taj zaverenik pokušavao da kontaktira neke članove Los Zetas i naruči atentat.

   Odmah nakon članka Njujork tajmsa iz američke vlade su negirali bilo kakvo direktno učešće protiv organizovanog kriminala na teritoriji Meksika. Dan nakon demanta iz Vašingtona, meksička vlada objavila je da joj je "poznato prisustvo severnoameričkih agenata na meksičkoj teritoriji. Portparol meksičkog Ministarstva spoljnih poslova naglasila je da prisustvo američkih agenata na teritoriji Meksika "ne krši državna prava" i da se kooperacija sa severnoameričkim snagama po pitanju borbe protiv narkodilera vodi uz "dužno poštovanje" nacionalnih, američkih i meksičkih, suvereniteta. U to isto vreme, poslednja nedelja oktobra, iz Vašingtona je stigao i drugi demant i to iz usta Državnog sekretara SAD Hilari Klinton, a ne radi se o Meksiku već o Kubi.

 

Havana meta američke demokratije

  

Od pre par nedelja govorka se da je Vašington ponudio Havani dogovor oko oslobađanja iz kubanskog zatvora američkog subkontraša Alana Grosa. Gospodin Gros (62) uhapšen je na Kubi 3. decembra 2009. godine i optužen da je distribuirao satelitske telefone i drugu sofisticiranu opremu za komunikaciju grupama Jevreja na ostrvu i još nekim nevladinim organizacijama. Kuba tvrdi da su američki projekti za pomoć civilnom društvu maska iza koje se finansira unutrašnja opozicija sa namerom da se sprovedu demokratske promene. Hilari Klinton, odgovarajući na optužbe kongreskinje iz Majamija da Vašington pregovara sa Havanom, rekla je da ni u jednom trenutku vlada Sjedinjenih Američkih Država "nije izrazila želju da jednostrano ponudi Kastrovom režimu, ili da olakša sankcije, bilo šta, da bi postigla oslobađanje Grosa". Polemika o slučaju Gros započeta je sredinom oktobra kada je jedna informacija agencije Asošijetid pres ukazala na mogućnost da je administracija predsednika Obame ponudila Kubi "seriju olakšica" ukoliko oslobode Alana Grosa.

   Kubanski režim nije se osvrnuo na temu Grosa, ali je iz Havane, i to iz pera Fidela Kastra, stigla osuda upućena Sjedinjenim Državama koje su svojim glasom blokirale odluku Ujedinjenih Nacija da Vašington prestane sa blokadom Kube. Komunistički vođa koji od 2006. nije zvanično na vlasti, u svojoj redovnoj kolumni u zvaničnom glasilu kubanske vlasti Granma podvukao je da su protiv rezolucije UN, uključujući Libiju i Švedsku koje se nisu oglasile, glasali samo nekih 4,8 odsto svetskog stanovništva. Ovo je bilo po dvadeseti put kako rezolucija o deblokadi Kube nije prošla u UN. U istom dnevniku Granma moglo je da se pročita da je kubanska ekonomija u prvom semestru ove godine rasla po stopi od 1,9 odsto u odnosu na 2010. i da se očekuje da će do kraja godine nacionalni bruto proizvod dostići cifru od 2,9 odsto. To su cifre koje je objavila Granma i bez obzira da li su one dobra vest ili nije na Kubi neće biti nezavisnih mišljenja o uspešnosti lokalne ekonomije, mada se rumori po ostrvu da će Kuba upasti u velike probleme ukoliko se nešto dogodi Ugu Čavezu, predsedniku Venecuele, jer zahvaljujući njegovoj velikodušnosti režim braće Kastro zadovoljava svoje potrebe za naftom.

  

Izlečenje duha

 

Sam Ugo Čavez (57) tvrdi da se oseća sasvim dobro i da je pobedio kancer koji je lečio na Kubi. Po njegovom ponašanju moglo bi i da se potvrdi da je u ovom trenutku sasvim dobro sa zdravljem jer je energično napao jednog lekara koji je prethodno tvrdio da mu prognozira još dve godine života. "On je veliki lažljivac", tim je rečima na jednom skupu Čavez prozvao dotičnog lekara. Radi se o doktoru Salvadoru Navareteu koji je meksičkom mesečniku Milenio izjavio da Čavez ima rak karlice, kancer kojem se, po mišljenju tog lekara, podleže u najviše dve godine. Nakon što je doktor Navarete dao izjavu meksičkom časopisu morao je, po njegovim rečima, da pod hitno napusti Venecuelu. Nakon što se u Venecueli saznalo da je Čavez bolestan njegova je popularnost, po rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, povećana ali se krajem septembra smanjila za 5,8 odsto i ostala na 53,1 odsto. Kako su izbori u zemlji predviđeni za oktobar mesec sledeće godine, zbog Čavezove bolesti dovodilo se u pitanje njegova kandidatura. Čavez, koji se nalazi na čelu zemlje već 12 godina, pobedom na sledećim izborima osigurao bi još šest. Po jednom istraživanju kada bi se izbori odigrali u ovom trenutku Čavez bi dobio 37 odsto glasova, kandidat opozicije, a znaće se ko će to biti sledećeg februara, 31 odsto, dok 32 odsto birača nije htelo da se izjasni.

   Nadutog lica i bez kose, kao posledice zračenja, Čavez je i dalje veoma aktivni političar koji je tokom jednog susreta sa vojskom tvrdio da se tokom njegove bolesti aktivirao jedan "plan destabilizacije" sa namerom da se preuzme vlast u zemlji. Kratko vreme nakon tih izjava najavio je povećanje plata vojnim licima za 50 odsto, retroaktivno od septembra, zašta mnogi tvrde da na taj način kupuje glasove uniformisanih. Inače, u vojnim krugovima raste nezadovoljstvo, koje potvrđuju oko 50 ostavki nedeljno, zbog velikog broja Kubanaca u komandnim redovima vojnih snaga Venecuele. Osim optužbi na "plan destabilizacije" Čavez je pozvao svoje sugrađane da prevaziđu "stare mane kapitalizma" uz pomoć "izlečenja duha". To bi se "izlečenje" najpre sastojalo u oslobađanju od egoizma. Tokom 12 godina Čavezove vladavine životni standard najsiromašnijih je poboljšan, a smanjena je i nezaposlenost, mada se oko toga ne slažu svi. Za takvo stanje treba pre svega zahvaliti činjenici da je barel nafte pre 12 godina koštao devet dolara da bi sada bio na visini od preko 100.

   Brojniji su oni stručnjaci koji tvrde da će sledeća vlada, nakon što Čavez izgubi na izborima, biti u veoma teškom položaju zbog ekonomske situacije u zemlji. Tvrde da je proizvodni sektor u ruševinama, proizvodnja nafte u povlačenju i sve to uz jednu od najvećih inflacija na svetu. Kažu da će ministar ekonomije sledeće vlade biti "zvezda", ne zato što će postići velike rezultate nego što će zameniti sadašnjeg ministra koji je "imao kapacitet destrukcije koja je bila katastrofalna za zemlju". Ti stručnjaci, i protivnici Čavezove politike, tvrde da je ekonomija Venecuele hiper-regulisana, sa kontrolom cena, kontrolom deviznog kursa, kontrolom kamata, kontrolom tržišta rada… "kontrole nad kontrolama". Taj stav podržavaju tvrdnjama da se danas u zemlji, u odnosu na vrhunac iz 1997, proizvodi jedan milion barela nafte manje. Kažu da je to pre svega zbog nedostatka investicija. Opozicija tvrdi da protivnik koga bi trebalo pobediti nije vođa današnjeg sistema, nije politički projekat, već da je to siromaštvo. Iz tih razloga i španski stručnjaci za razvoj tvrde da su Čavezove promene bile površinske a ne strukturne. Jedan od načina kojim je Čavez smanjio nezaposlenost je bio da na državne jasle udomi novih milion službenika. Sa 1,2 miliona zaposlenih na 2,2.

  

Lula teško oboleo

 

Osim Čaveza još jedan latinoamerički lider boluje od raka. Bivši predsednik Brazila, Luiz Inacio Lula da Silva hospitializovan je u ponedeljak 31. oktobra 2011. da bi započeo hemoterapiju raka grkljana. Bolest, koja je otkrivena u prethodnu subotu, nalazi se u svojoj srednjoj fazi te je već kasno da se izvrši hirurška intervencija ali se očekuje da će pacijent pozitivno reagovati na lečenje. Biopsijom se potvrdilo da je taj tip raka jedan od najtipičnijih za grkljan koji se, ako se primeti na vreme, obično uspešno leči. Lekari bolnice u Sao Paulu tvrde da je u ovom trenutku najvažnije da je rak lociran. Kancelarija za štampu bivšeg predsednika Brazila objavila je da su Luline aktivnosti suspendovane najmanje do januara meseca 2012. i da on neće ići u najavljene posete Sjedinjenim Državama, Venecueli i Republici Dominikani. Od trenutka kada se saznalo za Luline zdravstvene probleme, popularni bivši lider Brazila primio je mnogobrojne manifestacije solidarnosti iz čitavog sveta.

   Drugi problem koji je iskrsnuo u Brazilu je da se traži novi ministar koji će nadgledati Svetsko prvenstvo u fudbalu. Orlando Silva, brazilski ministar sporta, objavio je svoju ostavku zbog optužbi da je umešan u korupciju. Pripisuje mu se da je primio milione dolara u zamenu za ugovore u projektu promocije sporta kod siromašnog dela omladine. Silva, iz Komunističke partije Brazila, je odbacio sve optužbe tvrdeći da za njih nema ni jednog validnog dokaza. Ministar u ostavci bio je ispred vlade zadužen da nadgleda pripreme za sledeće Svetsko prvenstvo u fudbalu koje će se odigrati u Brazilu 2014. godine, kao i za Olimpijske igre 2016. Istovremeno su pod istragom i predsednik Brazilske fudbalske konfederacije kao i predsednik komiteta za organizaciju Mundijala. Obojica su osumnjičeni za pranje novca. Očekuje se da će sledeći ministar sporta takođe biti iz redova Komunističke partije.

  

Usponi i padovi

 

Kome je krenulo dobro je predsednice susedne Argentine, Kristina Fernandez de Kišner (58), koja je pobedila na oktobarskim predsedničkim izborima sa najvećom razlikom u broju glasova još od vremena kada je demokratija 1983. godine zamenila brutalne vojne diktature. Ovo je drugi mandat gospođe Fernandez de Kišner, inače supruge prethodnog predsednika Nestora Kišnera koji je umro oktobra prošle godine, a koji je bio hrvatskog porekla. Argentina je prošle godine imala stopu rasta od 9 odsto i sa tim cifrom predsednici nije bilo teško da ponovo trijumfuje. Inače, Kristina Fernandez koja je tokom kampanje nosila crninu i često pred skupovima puštala suze, pripada Peronističkoj partiji. Ta partija sledi politički model Huana Perona koji je pedesetih godina prošlog veka bazirao svoju politiku na nacionalizmu, jakom uticaju države na ekonomiju i pro-radničkim merama kao što je znatno povećanje plata, uz povećanu inflaciju naravno. Gospođa Fernandez, kao prethodno i njen suprug, danas radi tačno ono što je u svoje vreme radio Huan Peron.

   Mada je argentinska ekonomija poslednjih osam godina rasla prosečnom stopom od 7,6 odsto, pre svega izvozu soje i drugih poljoprivrednih proizvoda u Kinu, opozicija tvrdi da zemlja „srećno pleše na Titaniku". Argentinski ekonomisti tvrde da je aktuelna vlada manipulisala podacima o inflaciji i da njihovi brojevi ne odgovaraju ciframa privatnih stručnjaka koji tvrde da je inflacija između 25 i 30 odsto. Ekonomisti iz opozicije podvlače da je frenetično državno trošenje u ovakvoj svetskoj ekonomskoj situaciji doći glave Argentini, zemlji koja je poznata po svojim naglim usponima i padovima. Vlada sa svoje strane insistira da na prvo mesto stavlja Argentince i suverenitet zemlje, a ne kreditore sa bazama u Vašingtonu, kao što je Međunarodni monetarni fond i Svetska banka. Ministarstvo ekonomije najavilo modifikaciju nastavnih programa u sferi ekonomskih nauka najavljujući da će u programe morati da uđu i marksističke teorije da bi se na taj način balansiralo sa neoliberarnim pogledom na ekonomiju.

Predsednica Fernandez u ovom momentu ima podršku od 60 odsto građana, ali mudro bi bilo podsetiti se da su Argentinci, kojih sada ima 40 miliona, i u prošlosti "reagovali emotivno". Tako je bilo i u doba Huana i Eve Peron, isto tako se ponovilo i kada je general Galtieri, neki kažu pod uticajem viskija, zauzeo ostrva Malvine i provocirao vojni odgovor Velike Britanije. Milioni Argentinaca defilovalo je ulicama kako Buenos Airesa tako i ostalih gradova uzvikujući patriotske poruke, a na hiljade Argentinki donosile su svoj nakit da bi na taj način pomogle u ratu protiv Britanaca. Argentina je u tom sukobu loše prošla i jedina korist je bila što je rat oko Malvina označio kraj vojnih diktatura u zemlji Gaučosa. 

 

 

 

Brazil krenuo nuklearno

 

   Pre dve godine Brazil je objavio svoj plan da izgradi pet podmornica na nuklearni pogon. U ovom trenutku nuklearne podmornice imaju samo šest država: Sjedinjene Države, Kina, Rusija, Indija, Francuska i Velika Britanija. Sa nuklearnom podmornicom u brazilskom arsenalu značajno bi se promenio balans moći u južnom delu Atlantika. Brazilske podmornice trebalo bi da stupe na scenu 2016. Krajem prošle godine Brazil je potpisao ugovor sa jednim francuskim graditeljem s kojim bi u saradnji konstruisali podmornice, a taj ugovor je sledio nakon jednog sa Argentinom iz 2008. godine kojim bi ove dve južnoameričke zemlje zajedno razvile nuklearni reaktor za pogon podmornica.

   Brazil je oprezan da ne kaže da su se na izgradnju podmornica odlučili zbog spoljnjeg neprijatelja već kao mera zaštite naftnih nalazišta pri obali zemlje. Međutim, podmornice na nuklearni pogon u posedu Brazila prava su noćna mora za bilo kog britanskog admirala. Iako niko ozbiljno ne uzima u obzir mogućnost da bi Brazil i Velika Britanija vodile rat na Atlantiku, ipak se pojavljuje jedan hipotetični scenario.

   Kada je 1982. godine argentinski diktator general Leopoldo Galtieri izvršio invaziju na britanska ostrva Malvinas, Brazil, kao i ostale latinoameričke zemlje stale su na stranu Argentine. Britanija je poslala neveliku ali jaku flotu nosača aviona, podmornica, krstarica i razarača i obezbedila pristup svojim trupama koje su porazile argentinske snage na ostrvima. Najdublji psihološki ožiljak na latinoameričku psihu uzrokovao je napad britanske nuklearne podmornice na argentinsku krstaricu General Belgrano, koja je potopljena i pri tome je izgubilo život 323 mornara.

   Po jednom hipotetičnom scenariju u doglednoj budućnosti Argentina, koja bi se nalazila pred neizbežnim bankrotom, odlučuje da ponovo zauzme Malvine, naročito od kako su kod ostrva 2007. godine otkrivena bogata ležišta nafte, i nakon što je Velika Britanija srezala svoj vojni budžet. London bi morao da reaguje i pošalje flotu u odbranu Malvina, ali Britanci ne bi u tom delu sveta imali nosač aviona; Brazil ima jedan u Sao Paulu, kao i što bi imao flotu podmornica za napad i to izgrađenih u kooperaciji sa Argentinom. Praktično gledano, Velika Britanija ne bi mogla ni da stigne do ostrva Malvina.

   Kao što su Sjedinjene Države krajem 19. i tokom 20. veka proglasile Monroovu doktrinu o zaštiti teritorijalnih voda, tako bi Brazil to isto mogao da uradi a ta se doktrina već zove "Lulina doktrina". Međutim, radi se o još nečemu - samo su velike i razvijene države u mogućnosti da poseduju podmornice na nuklearni pogon, a Brazil jeste, i biće to još više, velika i moćna zemlja. Posedovanje sopstvenih nuklearnih podmornica je pre svega dokaz visokog tehnološkog nivoa i logična karika u razvoju industrije, ekonomije i tehnologije.