Krici i odjeci

Sremski Karlovci:Sudije-kurveštije gadljive su na medije

 

Duševna bol nasilnika ugasila novinu

 

Sudija Višeg suda u Novom Sadu Satnimirka Lalović osudila Karlovački list da zbog prenete službene informacije o jednom nasilniku na plaćanje odštete od 400 hiljada dinara, koju su sudije po žalbi smanjile na 250 hiljada, plus kamata i troškovi postupka. Onima koji su ratnim sukobima izgubili ruke, noge, ili bubrege, dosuđuje jedva 130 hiljada dinara. Sudija Stanimirka je duševna žena, pa bi i bolnica u koju bi je trebalo smestiti, morala biti duševna. Objavljujemo pismo kolege iz Karlovačkog lista, koji opisuje hronologiju sudijskog beščašća.

 

Karlovački list obaveštava javnost da je Apelacioni sud u Novom Sadu doneo presudu kojom se sankcioniše objavljivanje istinite vesti! Naime, Apelacioni sud je preinačio presudu Višeg suda, odnosno visinu novčane kazne sa 400.000 dinara 250.000 dinara bez obrazloženja, mada takva "blagonaklonost" nije tražena.

Podsećamo, reč je o napadu Save Pavlovića, radnika obezbeđenja u Južnobačkom okrugu, na Gorana Savića, zamenika predsednika Skupštine opštine Sremski Karlovci, o čemu su tada izvestili gotovo svi pisani i elektronski mediji, a Policijska uprava u Novom Sadu podnela je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Pavlovića.

Kako je Goran Savić, shodno Zakonu o lokalnoj samoupravi "nosilac državne funkcije" o ovom nemilom događaju izvestio je i Karlovački list. U tačno deset rečenica čitaoci su dobili odgovore na pitanja: ko, šta, kad, kako i gde, što je azbuka novinarskog zanata!

Na zahtev Karlovačkog lista za dostavu informacije od javnog značaja, Prekršajni sud u Novom Sadu potvrdio je da je povodom spornog događaja vođen prekršajni postupak, kao i da je 16. februara 2011. godine doneta presuda. Istovremeno, uprkos presudi Prekršajnog suda, Apelacioni sud tvrdi "da nije dokazano da je Sava Pavlović 31. 3.2009. godine oko sedam časova fizički napao Gorana Savića".

Karlovački list izražava protest povodom drskog stava Višeg zatim i Apelacionog suda, kojim se demonstrira sila, ignorišući dokaze Policijske uprave, zanemaruje presuda Prekršajnog suda i svedočenje Gorana Savića, jednog od aktera događaja! Nepoznavanje medijskog prava i ogromne novčane kazne koje izriču sudovi, upućuju na neodložnu medijsku solidarnost i potrebu da se podigne glas protiv nakaradnog sudskog terora, koji na sadašnji način indirektno ponižava i svoje građane.

Začuđujuća je funkcionalna nepismenost "nosilaca sudijske funkcije", jer se predsednica Apelacionog suda u jednoj rečenici poigrala svojim novinarskim (ne)znanjem, pokušavajući nevešto da zemeri Karlovačkom listu "nepoštovanje principa da se čuje druga strana", mada se i svaki prosečan osnovac može uveriti da nije korišćen upravni govor, niti citat učesnika spornog događaja, a kamoli favorizovanje samo jednog aktera.

Sudovi, kao garanti pravde, čija je uloga ključna u državi zasnovanoj na vladavini prava, moraju da uživaju poverenje javnosti, što ovakve presude urušavaju.

Evropski sud za ljudska prava, kroz poštovanje člana 10. Konvencije, štiti ne samo suštinu ideja i informacija, već i oblik u kome je prenesena. Karlovačkom listu ostaje nada da će Ustavni sud Srbije doprineti da se pravna bruka ne prelije i van granica, odnosno pred Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, jer su domaće sudske presude podložne evropskom nadzoru, kako u pogledu relevantnih pravila, tako i u pogledu pojedinačnih odluka.

Karlovački list je jedino glasilo na području opštine Sremski Karlovci, izlazi mesečno u tiražu od 1.000 primeraka. Glasilo nema zaposlenih, list je besplatan, a opstaje samo zahvaljujući ogromnom entuzijazmu nekolicine novinara.

Drakonska kazna ujedno znači i prestanak postojanja ovog lista!

Na ovaj način sloboda medija u Srbiji doživela je još jedan težak udarac, a časna novinarska branša novo poniženje.

                                                                                                                  

                                            Za KARLOVAČKI LIST

                                                                                                         

                                         Glavni i odgovorni urednika

                                                                                                                

                                                 Branislav Sančanin

 

 

Teška borba do pravde iz KPZ Niša

 

Kad-tad će svi odgovarati

 

Gospodine Brkiću, pošto ste dokazani borac za pravdu - čestiti i pošten čovek, molim Vas da objavite jedinu istinu, ko je i zbog čega uništio život i budućnost deci Simi Spasiću.

   Po cenu sopstvenog života boriću se do poslednjeg daha i dokazaće se kad-tad da sam žrtva zavere - dokazanih ljubavnika i korumpiranih inspektora PU Niš i korumpirane zamenice tužioca Tamare Mirović i korumpiranog sudije Zorana Krstića.

   Od 4. januara 2009. do 4. aprila 2013. moram da trunem u tamnici KPZ Niš i to bez grama svoje krivice. Kad-tad će se doznati kome je albanski lobi dao veliki novac da mi se udari žig srama na čelo, ali njima će prvo Bog biti moj osvetnik po zasluzi.

   Zlobni ljudi su mi prišili lažno silovanje i to, verovali ili ne, nad bivšom ženom. Neka javnost zna: seme i pleme da mu se zatre ko je to učinio. Seme i pleme mu se zatrelo ko me bez krivice osudio.

   Pa, ko siluje bivšu ženu, taj nije za KPZ već za ludnicu u Toponici!

   Ceo svet je znao da sam ja, Simo Spasić, jedini imao hrabrost da od devedesetih pa do 4. januara 2009. na megafon ispred američke NATO ambasade lajem da su Srbi prve i poslednje žrtve od Slovenije pa do Kosmeta. Ja sam doživeo porodičnu tragediju: Hašim Tači, Agim Čeku i drugi kidnapovali su mi braću Žarka i Veljka. Prvog 14. maja 1998, pre rata, a drugog juna 1999.

   Ja sam od 1998. predvodio porodice kidnapovanih i ubijenih na Kosmetu, to je dobro znao i Vilijem Voker u Prištini, Ibrahim Rugova, Adem Demaći... U oči sam im govorio ko je odgovoran za naše najmilije. Ali, mnogi državnici "Crnogorci" i Srbi iz Crne Gore i "srpski" savezni poslanici su se obogatili preko tragične sudbine otetih Srba na Kosmetu.

   Kat-tad će svi odgovarati koji su što amnestijom, što sporazumom Čović - Hakerup, što "preko noći" preko Čede Jovanovića, Nataše Kandić, Biljane Kovačević Vučo, Sonje Biserko, Sonje Liht i ostalih, preko tadašnjeg premijera Đinđića u periodu od 2001. do 2003. iz  srpskih zatvora oslobodili 2.108 zločinaca OVK, i to protivno Krivičnom zakonu i Zakonu o krivičnom postupku oslobođeno je 408 pravnosnažno osuđenih i dokazanih zločinaca na čelu sa braćom Mazreku.

   Da se ne zaboravi: priznali su da su prvo silovali srpske devojčice, pa ih ubijali sa ostalim srpskim civilima, a onda sekirama i kosama sekli u delove i bacali u krečanu u selu Klečka. Kosti kao dokaz policija je našla u krematorijumu u Klečki.

   Eto kakve zločince gospodari zakona i državnici Srbije oslobodiše: zločince OVK i mudžahedine zarobljene u krvavim borbama srpske vojske i policije na Košarama - Morini, prema granici sa Albanijom i na celoj Metohiji i u Drenici...

   Neoprostivi greh su počinili, jer su umesto otete Srbe za razmenu jedino tražili i dobili veliki novac!

   Zbog takve odluke životi naših najmilijih kobno su se završili u masovnim grobnicama, u močvarama severne Albanije i Drenice.

   Kad-tad će se dokazati da su se mnogi  "Srbi" obogatili pored Hašima Tačija od prodaje organa ubijenih Srba!

   Neka javnost zna da u istim ćelijama gde su 1998. - 2003. boravili zločinci OVK, sada trune dokazani borac za istinu i pravdu i za srpske žrtve - Simo Spasić.

   Neka zapamte Tadić, V. Vukčević, Malović... zbog vas će Tači i Čeku dobiti veliku Albaniju umesto ćelije u Hagu.

   Zbog narko-dilera, višestrukog povratnika u zatvor, zbog prostitutke i korumpiranih sudija Viši sud u Nišu uništio mi je život.

                                                                                                          

                 Pozdrav, osuđenik Simo Spasić, MBr. 8191