Mafija

Na koji način i sa kojim ljudima srpskom carinom vladaju demoni demokratske pljačke

 

Koalicija režimskih policija

 

Katastrofalno stanje u Upravi carina direktna je posledica partijskog kadrovanja kojim upravljaju Demokratska stranka i oni oko nje. U ovoj više nego važnoj instituciji, direktor je i dalje Predrag Petronijević, čovek čija je smena najavljivana početkom 2011. godine, ali on i traje zahvaljujući svojim moćnim šefovima kojima odgovara njegova pseća poslušnost. Kao i u drugim državnim ustanovama, na delu je isti ili sličan folklor: sve je organizovano mafijaški, za potrebe nekoliko interesnih grupa. Problem je specijalno za Tabloid istraživao jedan od neposrednih saradnika direktora Uprave carina

 

Piše: Insajder C- 5

 

Za vreme svoje slobodno govoreći apsolutističke vladavine, državni sekretar u Ministarstvu finansija Miodrag Đidić i direktor Uprave carine Srbije Predrag Petronijević, kao i njihova bratija iz BIA (Saša Vukadinović i Ivica Petrović), počinili su nad carinskom službom više od kriminala. U nekim ozbiljnim državama sve bi bilo tretirano kao veleizdaja, ali u Srbiji, on i su zakon.

Nije nemoguće da su i oni dali saglasnost kad je Dragan Šutanovac doveo Predraga Petronijevića za direktora Uprave carina, jer je u pitanju lopovski "projekat" koji uveliko prevazilazi njegove više nego skromne mentalne mogućnosti.

 Naime, Petronijević je čovek čija je jedina ideja (bila i ostala) da se dopadne nekome važnom i da ga taj neko pohvali!

Na početku svog mandata u fotelji direktora Uprave carina, Predrag Petronijević, inače defektolog po struci, obećao je borbu protiv korupcije. Senzacionalno. A šta bi drugo, kad su mu tako rekli da kaže, da bi magla bila još gušća. Što je ovaj "genijalac" obećao to je i uradio. Ko god da je uzeo 100 evra ili ne daj bože za koga se sumnjalo da je uzeo, ili ako je neko samo rekao da je taj i taj carinik pre nekoliko godina nešto uzeo, hteo da uzme ili imao želju da uzme, završio je na disciplinskoj komisiji i dobio otkaz. Počela su zastrašujuća "čišćenja", naravno, samo na dnu. Narodski rečeno, udareno je po prstima sirotinje.

Sa druge strane, servilni i priglupi Petronijević postavljen je, u stvari, sa idejom da se uopšte ne meša u svoj posao. Njegova podanička psihologija podrazumeva da ne sme ni da pomisli na neko "čišćenje" vrha. A kako bi i smeo kad ga je taj vrh i postavio?! Milionske pljačke koje demokratski vrhovnici obavljaju preko carinskih službi niko ne sme da istražuje. Da bi to funkcionisalo kako treba, nema ni govora o nekakvoj nezavisnosti u radu srpskih carinika.

Upravo zato je i Petronijević, kao jedan od klovnova Tadićevog režima, krenuo u obračun protiv "kraduckanja". I onog dokazanog i onog nepostojećeg, izmišljenog, tek da bi on imao čime da se bavi... To što mnogo njih zaista nema veze sa raznim "prestupima", što će se svi ti ljudi (a ima ih sigurno preko stotinu!) morati da vrate na posao uz silnu odštetu, sudske troškove, advokate, i to što će sve platiti poreski obveznici ove zemlje, to Petronijevića ne zanima, ili mu je tako rekao njegov zaštitnik, ministar vojni Dragan Šutanovac, koji ga je tu i doveo zajedno sa Stevanom Nikčevićem. Bilo je to "kadrovanje" po potrebi njihove švercerske koalicije i njihovog dokazanog kriminalnog udruženja, čije razmere su internacionalne, uprkos tome što im je psihologija seljačka.

Bitan zadatak Predraga Petronijevića je da nekoga "počisti" i da odmah oslobodi radno mesto, pa da onda na to radno mesto upadne nečija ljubavnica, nečiji brat ili član nečije pobratimske stranke ili uvažene familije. Nema veze ako je, recimo, neko u Užicu dobio otkaz, jer će taj nečiji ili ta nečija raditi u Upravi carina ili negde u nekoj ispostavi u Beogradu, a formalno će imati rešenje za Užice.

 

Pljačka se vidi i rendgenima

 

Pošto je zemlja "u opasnosti" (u opasnosti od normalnih, stručnih ljudi i rodoljuba), tada je najbolje primiti nekog po preporuci čuvara bezbednosti ove zemlje (Vukadinovića ili Petrovića), a najbolje nekoga od njihovih rođaka, prijatelja i školskih drugova...

Tako, na primer, dva Vukadinovićeva školska druga, Borislav Boro Injac i Nenad Manić ("uspešan" advokat iz Preševa!), danas su pomoćnici direktora Uprave carina! Petrović je na početku prvog mandata sadašnjeg direktora srpskih carina zaposlio brata u Kraljevu. Ne bi bilo iznenađenje da je i još neko od "ostale mnogobrojne rodbine" zbrinut na isti način...

Slepo poslušni Petronijević odmah po dolasku pokazuje zube (deleći i disciplinske kazne i otkaze). Ali, ovaj skandalozni čovek ide dalje, pa je krenuo "da rešava" materijalni položaj zaposlenih, i to tako što se plata otkako je on došao nije povećavala, nego zaposleni sa srednjoškolskom spremom rade za 22.000-25.000 dinara, sa visokim obrazovanjem za 35.000. dinara i fakultetom 50.000-60.000 dinara!

 Naravno, ovakva primanja u ovakvoj službi direktno vode u korupciju! Da bi bilo jasnije, onaj carinik koji na rampi radi od 12 do 24 sata, stoji na nogama u proseku 11 sati, i danju i noću, dođe kući na kraj meseca i baci na sto 25.000 dinara, svakako ne može biti ponos i dika ove države. No, sa druge strane, svaki tehnički propust, bilo kakva nenamerna greška u radu, koštaće ga prvo silnog maltretiranje (unutrašnja kontrola, izjave više puta), pa ako nema "zaleđinu", čekaće ga otkaz i suđenje.

Uostalom, u ovoj Tadićevoj državi čovek nije ni bitan, bitna je stranka i, normalno, materijalni položaj ljudi na vlasti. Ostali su stoka koja glasa od izbora do izbora.

Tako su mentori i rekli defektologu Petronijeviću kako da radi. Na krilima podrške sa najviših mesta, on kreće u silne investicije pravljenja Carinarnice Šabac, Užice i Kruševac, inače kolevki rukovodećeg šljama u carini. On kupuje jedanaest pokretnih rendgen aparata (kamiona) iz Kine, što njegove gazde zajedno sa njim slave kao veliki demokratski preobražaj carinske službe, mada su ih kupili na kredit! Sa druge strane, ne treba ni navoditi silne popravke, rekonstrukcije postojećih objekata od kojih je najmanje 70 odsto totalno nepotrebnih.

 Poređenja radi, "bedna" francuska carina ima 4 (i slovima - četiri!) rendgena! Uzgred, u Srbiji ne postoji obučeno ljudstvo ni za jedan rendgen aparat. Da bi bilo jasnije, obučeno ljudstvo znači prvo dobro poznavanje robe i carinskog postupka da bi se znalo šta treba gledati, što znači ljudstvo sa dugogodišnjim stažom na carinskim poslovima. Bezbednosna i opšta kultura zaposlenih ljudi, a ne par nestručnih lica primljenih preko veze koji su naučeni da uređaj uključe i isključe.

To sve podrazumeva jedanaest registracija godišnje, isto toliko osiguranja, servisa opreme, vozila... Sa sadašnjim "stručnjacima" teško da će raditi više od pet takvih aparata u celoj državi.

Ali, Petronijević ih ističe kao veliki uspeh, uzet na kredit! Pa svaki imalo ozbiljniji autoprevoznik koga prati banka (a ne država) uzme po 11 kamiona mercedes, volvo ili već koji hoće, na kredit! Ko je ovde uzeo proviziju i koliku? Petronijević nije, jer je nedorastao tim veličanstvenim lopovskim akrobacijama. Njegova je uloga mizerna, za nju je i izabran.

Poslednja velika "stvar od opšteg društvenog značaja" bilo je otvaranje Carinarnice Kruševac: na okupu su bili Cvetković, Milivojević, defektolog...

Velika stvar za Kruševac, Carina ide u susret privredi koju su oni lično upropastili! Zaposlili su preko četrdeset ljudi u Carini u Kruševcu i to takođe slave kao ogroman uspeh, a otpustili su par hiljada iz privrede!

U neka sretna vremena (u vreme  socijalizma), kada je kruševačka privreda radila punom parom, kada se stotine radnih mašina samo iz "14. oktobra" izvozilo i hiljade tona repromaterijala uvozilo, u ispostavi kraljevačke carinarnice u Kruševcu radilo je najviše pet ljudi!

Tu nedavno, otvorena je i carinska ispostava Trstenik sa četiri zaposlena. Ispostava nove kruševačke carinarnice. To je ranije bio takozvani referat (što je u sistemu manje od ispostave). I, kao, to treba jer "Prva petoletka" radi punom parom?! Logičnije bi bilo, s obzirom na mrtvu prirodu trsteničku i još mrtviju privredu, da državni sekretar u Ministarstvu finansija, još za svoga mandata, otvori u svom selu Milentiji barem referat, da tamo zaposli tetku, teču, svastiku...

 

Pandurizacija Carine

 

Da bi se lažno prikazalo da je to svetska služba sa genijalnim kadrovima na njenom čelu, došlo je do najcrnjih dana ove službe od njenog postojanja. Ljudi koji su radili u vreme Mihalja Kertesa mislili su tada da gore ne može biti, ali definitivno su došla još gora vremena za carinsku službu.

Dojučerašnji pomoćnik prvog čoveka Uprave carina Aleksandar Vulović, kruševački kadar, bio je i sam zgađen Petronijevićem, pa je u pijanom stanju, kad bi "otvorio ventil", pričao po kafanama da je toj kreaturi odzvonilo i da će ga on zameniti... Naravno, ovo je brže stiglo do ušiju njegovog zaštitnika Dragana Šutanovca nego do njega samog. No, kad je saznao šta Vulović o njemu misli, obrušio se na njega i njegove ljude.

Opšte je poznata činjenica da se dolaskom ovog "stručnjaka" na mesto direktora do danas vrši sistematski progon stručnih ljudi, najviše putem disciplinskih postupaka ili premeštanjem u raznorazne ispostave putem lenjira (uzme se karta Srbije i lenjir, pa što komplikovanije i dalje to bolje!), ili sklanjanjem na neka radna mesta u nekim buđžacima, da nemaju veze sa strukom. To je očigledno sistematski rađeno da nikako ne može biti slučajno. Ako je zadatak nalogodavaca bio da sve bude uništeno u sistemu srpskih carina, onda je taj zadatak totalno ispunjen.

Sa druge strane, prijem ljudi koji dolaze tekao je po sistemu najgore negativne selekcije: što veće neznalice to bolje, uz (da ironija bude veća) navodno neke bezbednosne provere! Upravnici carinarnica su, osim u 2-3 slučaja, sve sami diletanti bez najosnovnijih znanja. Većina njih ne zna ni šta im je posao niti imaju predstavu o službi! U Novom Sadu taj posao obavlja jedna laka žena, u Nišu jedna psihički nestabilna žena, u Dimitrovgradu osoba za koju se zna da je špijun bugarskih obaveštajnih službi, a sve njih su  postavili opštinski odbori Demokratske stranke ili njihovi koalicioni partneri.

Eto paradoksa: stručnjak za carinsku korupciju "demokratske provinijencije", prof. Boris Begović, koji je posle Petog oktobra napisao čitavu studiju o pošasti u ovoj službi, danas svoje delo i ne pominje, jer bi se zamerio donatorima svojih jalovih naklapanja o potrebi za "čistim rukama". Sad bi mogao da napiše knjigu o tome kako su njegovi politički favoriti uhapsili i opljačkali Srbiju. No, za to bi donator morao biti neko drugi...

  To je slika srpske demokratije, vidljiva u ovoj službi na svakom koraku. Jednom rečju, stanje u ovom državnom organu više je nego očajno. Težak materijalni položaj carinika, nadljudski napori, očajni međuljudski odnosi i totalno nesposoban i nestručan rukovodeći kadar.

Uzgred, došlo je do apsolutne "pandurizacije" carinske službe. Na graničnim prelazima glavnu ulogu vodi policija, pa je tako "rešen" i problem korupcije! Sad policija ima "preče pravo". No, istina je, carinika - onog običnog, koji je na asfaltu celog radnog dana - više nema ko da korumpira. Ali, Carinu kao službu ima. Naime, demokrate se ne šale sa malim apoenima. To je najstrože kažnjivo. Na sceni su velike, kolosalne, korporativne pljačke u kojima je carinska služba jedna od ključnih karika.

 A "borba protiv korupcije" na takozvanom dnu, koju ovo rukovodstvo podržava, postoji radi obmanjivanja javnosti. To prikazuju kao" zajednički rad" Carine i policije! Istina je drugačija: policija radi zajedno ili samostalno kontrolu robe i putnika, ali zato Carina ne sme ni da priđe njihovim prostorijama! Naravno, sve po naređenju "odozgo"...

 

Likvidacija Petog sektora

 

Poslove uvoza, krijumčarenja svega i svačega, u većini slučajeva rade "neki novi", odnosno njihovi ljudi-eksponenti. Nekoliko starih velikih igrača (uvoznika, krijumčara, prim. aut.) koji još uvek rade, kucaju sada samo na jedna vrata, i kada padne dogovor, sve je otvoreno. Naravno, to su vrata Demokratske stranke i njenih koalicionih satelita kojima daju deo kolača.

Princip je jednostavan: ko nije njihov, taj je protiv njih! Zato je ovo šikaniranje ljudi koji znaju posao i koji bi mogli imati uvid u kojekakve mutne radnje namerno napravljeno.

 Načelnik Obaveštajnog odeljenja ove službe tvrdi kako je to odeljenje najbolje u jugoističnoj Evropi?! To, naravno, nije tačno. Najbolje u čemu? Ceo Peti sektor (sa tim odeljenjem) je produžena ruka kruševačke grupe, Vukadinovića, Petrovića, Đidića... I to što oni nađu ili otkriju i dostave, to je to... Što, naravno, znači da nema nekog samostalnog rada u carinskoj službi. Koga oni obeleže, taj pada. I ne dao bog da neko nešto samostalno uradi, jer su velike šanse da u mutnim poslovima pošten i naivan carinik može da uhvati nekoga iz vrha demokratske udbe.

No, u tom odeljenju 70 odsto njih ne bi znalo ni igračku u kinder jajetu da nađe. Primera ima puno, recimo čovek (obaveštajac) koji pokriva skoro ceo jug Srbije sa sedištem u Nišu, došao je u službu negde 2005-2006. godine pravo kao obaveštajac, a pre toga je bio sudski izvršitelj u Osjeku, pa košarkaški trener u Subotici?! Taj, naravno, pojma nema ni o čemu, a pogotovu o carini. Predmet je sprdnje među zaposlenima.

Ili, obaveštajac sa sedištem u Novom Sadu. Dobar čovek, izbegao sa Kosova pa radio na Mehovom kršu (granica sa CG), tražio je premeštaj negde severnije. Ovi ga odmah postavljaju za obaveštajca u Novom Sadu (što znači da opservira pola Vojvodine), mada to nije želeo. Čovek ne poznaje grad Novi Sad, nema položen vozački ispit, ni sa kim ne kontaktira (normalno, jer nikog tu ne poznaje), ali ovima je idealan -  takav se traži!

Odeljenje za suzbijanje krijumčarenja (takođe u sastavu Petog sektora) totalno je uništeno. Za načelnika je doveden nekada bivši policajac koji je napustio MUP i otišao u privatnike - poseduje igraonice u Beogradu, a doslovno je dovučen, najpre u unutrašnju kontrolu, pa je zatim postavljen za načelnika! Ovaj, očito osioni ludak koji ne zna ni gde je koji granični prelaz, zasigurno nema odgovarajući zdravstveni karton!

Ali, inače, sastav ljudstva i po mentalnom zdravlju i po obrazovanju (o užoj stručnosti nema ni govora!) je: konobari, kuvari, šoferi, sa nekim pištoljaškim srednjim školama odnosno zanatima. Svi ranije zaposleni sa VŠ su oterani.

Naš, srpski predstavnik Carine i policije u SEK centru u Bukureštu, neki Veselin Čubrović, od znanja engleskog jezika ima kurs od dva meseca. Šta taj tamo radi, kada se sva komunikacija i korespondencija između predstavnika zemalja članica obavljaju na engleskom jeziku - nije jasno. Poznato je samo to da su mu ambicije bile nebeske, i da mu je na putu njihovih ostvarenja u tome pomogao njegov pajtos Petronijević jer su zajedno iz tadašnje DB došli u Upravu carina, ovaj za načelnika Obaveštajnog odeljenja, a Petronijević za pomoćnika direktora zaduženog za Peti sektor.

Otkako je policija od vojske preuzela kontrolu graničnog pojasa, svi poslovi vezani za krijumčarenja ljudi i robe idu preko policije. Sve ide "na zeleno" odnosno van zvaničnih graničnih prelaza, odnosno sve što je moguće da ide preko polja i brda to policija pokriva i to se radi na celoj teritoriji Srbije, negde više, negde manje. Naravno, sve je to uslovljeno, uglavnom, više dobrom voljom druge strane (prekograničnom) nego našom.

O lopovskoj družini koja suštinski upravlja carinskim službama u Srbiji, sve do tančina znaju evropske i vanevropske posmatračke institucije. U više navrata su predstavnici EU, raznim povodima, predočavali vodećim ljudima u Srbiji, počev od Tadića, multimilionske pljačke na granicama u koje je umešana vladajuća oligarhija. I ne samo to, nego su im do detalja objašnjene posledice po državu i po njih same. Ali, volja za moć i pljačkaška strast očito su jače od svega.

 

 

 

Zelena čoja Montenegra

 

Otkako je policija od vojske preuzela kontrolu graničnog pojasa, svi poslovi vezani za krijumčarenja ljudi i robe idu preko policije. Sve ide "na zeleno", što u žargonu znači preko šuma i livada, polja i brda, odnosno van zvaničnih graničnih prelaza ide sve što je moguće da ide, i to naravno policija "pokriva". Provereno, to tako funkcioniše na celoj teritoriji Srbije, negde više, negde manje, ali stalno i svugde. Naravno, sve je to uslovljeno, uglavnom, više dobrom voljom druge strane (prekograničnom) nego našom.

 

 

Nekad su se čuvali jedni drugih

 

Ranijih godina (pre ove vlade) niko od službi koje se bave poslovima bezbednosti (uopšteno) nije bio apsolutno slobodan u radu. Tačnije, kad se radilo na terenu ili na nekom slučaju niko nije bio siguran da tu nisu istovremeno BIA, UBPOK, VBA, organi lokalne policije, Carine... Svako je tu radio posao "u svom domenu", i ne znajući da to još neko obrađuje "iz svog domena", tako da nije smelo biti opuštanja. Znači, bio je zort da još neko ne posmatra. Takvom ravnotežom opreza postizani su dobri rezultati.

Sada toga nema i sistem je drugačije zamišljen. Postoji samo jedan centar moći, a glavni upravljač tim sistemom - taj zna gde treba udariti, gde pustiti i to debelo naplatiti.

Drugo, vrlo je uzak krug ljudi koji odlučuju o svemu, nema svedoka, ne prave greške kao njihovi prethodnici. Zato su veoma opasni.

 

 

 

 

GLOSA

 

Milionske pljačke koje demokratski vrhovnici obavljaju preko carinskih službi niko ne sme da istražuje. Da bi to funkcionisalo kako treba, nema ni govora o nekakvoj nezavisnosti u radu srpskih carinika.

 

 

 

GLOSA

Ceo Peti sektor (sa tim odeljenjem) je produžena ruka kruševačke grupe, Vukadinovića, Petrovića, Đidića... I to što oni nađu ili otkriju i dostave, to je to... Što, naravno, znači da nema nekog samostalnog rada u carinskoj službi. Koga oni obeleže, taj pada.