Trovanje

NATO bombardovanje Kosova: Posledice na životnu sredinu i civilna naselja (4)

 

Razaranja koja su otrovala Srbiju

 

Sukob na Kosovu: Posledice na životnu sredinu i civilna naselja je istraživanje koje je prvi put publikovano 1999. godine u Švajcarskoj od strane Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) i Centra Ujedinjenih nacija za civilna naselja (Habitat) (UNCHS - Habitat). U skladu sa preporukom Misije Ujedinjenih nacija za međuagencijsku procenu humanitarnih potreba, koja je bila u poseti Saveznoj Republici Jugoslaviji, a koju je predvodio generalni podsekretar UN Seržo Vijeira de Melo, oformljena je Mešovita radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat). Peka Havisto, bivši ministar za zaštitu životne sredine i ministar za razvojnu saradnju Finske, prihvatio se uloge predsedavajućeg RGB-a. Tokom celog trajanja rada RGB-a, u istraživačkim misijama učestvovalo je oko šezdeset stručnjaka. Okupljeni stručnjaci pokrivaju veliki dijapazon oblasti i iskustava, i dolaze iz šest UN agencija i sektora, 19 zemalja i 26 NVO i naučnih institucija. Tabloid u nekoliko nastavaka objavljuje delove ovog izveštaja

.....

Preporuke koje slede od RGB-a imaju za cilj da ukažu na aktivnosti koje je neophodno potrebno preduzeti kako bi se zaustavilo ili smanjilo dalje pogoršavanje stanja u životnoj sredini u SRJ, i umanjili rizici za ljudsko zdravlje. Najveći deo odgovornosti za čišćenje je na vlastima SRJ. Međunarodna zajednica, međutim, mora da bude spremna da preduzme akciju kada su u pitanju urgentne humanitarne potrebe, ili kada i gde je moguće da se unapredi demokratski razvoj celog regiona.

Nezdrava i ozbiljno zagađena životna sredina ne predstavlja solidnu osnovu za dobrobit ljudskog stanovništva niti za poslovanje i trgovinu. Primena preporuka neće, međutim, zavisiti od raspoloživih fondova; biće potrebno da se uzmu u obzir i politički momenti koji se odnose na međunarodne sankcije uvedene za Srbiju. U sadašnjem kontekstu, pružiće se međunarodna pomoć za rekonstrukciju samo Republici Crnoj Gori i Pokrajini Kosovo. Međutim, žarišta od posebnog ekološkog značaja koja su identifikovana u Srbiji, zahtevaju hitnu akciju sa humanitarne tačke gledišta.

Preporuke koje je izradila RGB zasnivaju se na nalazima tehničkih terenskih misija, Studijske grupe i obimnih diskusija među međunarodnim stručnjacima i organizacijama. One su takođe uzele u obzir inicijative koje su u toku, kao što je program koji sprovodi FOCUS.

Preporuke se dele na one koje predviđaju kratkoročne akcije, koje za cilj imaju hitno čišćenje, i dugoročne akcije, koje podrazumevaju i jačanje institucija, rekonstrukciju i uspostavljanje industrijske aktivnosti. Redovna ekonomska aktivnost, uključujući i proizvodnju u nekim od kontaminiranih lokacija, ponovo je pokrenuta.

To bi moglo da dovede do pogoršanja situacije, te RGB želi da naglasi da je potrebno ove lokacije odrediti kao prioritetne kada su u pitanju dekontaminacija i pažljivo rukovanje zagađenim materijalom.

 

Industrijske zone

 

Hitna akcija:

 

Prva četiri paragrafa se odnose na sve ozbiljno-kontaminirane industrijske lokacije; slede specifične preporuke za najopasnija žarišta.

1. Potrebno je sprovesti detaljna istraživanja podzemne vode i kontrolu pijaće vode da bi se ustanovilo da li je zagađenje kontaminiralo izvore pijaće vode (ovu preporuku treba sprovesti u svim žarištima - Pančevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor - i na drugim lokacijama koje predstavljaju potencijalnu opasnost).

2. Površinsko zemljište koje je kontaminirano teškim uljem, PHB-om, teškim metalima i drugim opasnim supstancama, treba da bude prečišćeno i ukoliko je to potrebno, otklonjeno sa industrijske lokacije (npr. Pančevo, Kragujevac, Bor, Novi Sad, Barič, Kraljevo, Niš, Novi Beograd, obrenovački region, Prahovo i Priština) i uskladišteno na sigurno mesto.

3. Za svaku lokaciju, i za SRJ u celini, potrebno je da se izradi i primeni detaljan plan za odlaganje smeća. Potrebno je da se preduzme hitna akcija u pogledu obezbeđenja sigurnog skladišta za opasno smeće (uključujući i medicinsko smeće), čak i ako nisu još uvek obezbeđene instalacije za njegovo finalno prečišćavanje ili odlaganje.

4. Potrebno je da se nastavi i, ukoliko to bude neophodno, pojača kontrola vazduha, vode, zemljišta, poljoprivrednih proizvoda i zdravstvenog stanja ljudi, kao i da se o rezultatima takvih kontrola obavesti stanovništvo oko svih industrijskih "žarišta".

5. Pančevo: potrebno je da se preduzme hitna akcija u kanalu za otpadnu vodu, u kome postoji ozbiljna kontaminacija EDC-om i živom. Potrebno je takođe da se odmah preduzme čišćenje izliva žive u fabrici Petrohemije.

Specifične preporuke su:

a) da se kanal za otpadnu vodu svrsta u ekološko žarište, koje predstavlja poseban rizik za vodeni život na Dunavu, i da se što je pre moguće primene sledeće mere:

• totalna izolacija vode kanala i sedimenata iz Dunava tako što će se izgraditi fizička barijera (u isto vreme primeniti alternativne instalacije za otpadnu vodu);

• odstranjivanje nafte na obalama i sa vegetacije duž kanala i oko njegovog

ušća u Dunav (uraditi pre sledećeg dunavskog plavnog perioda);

• detaljno obeležavanje distribucije EDC-a, nafte i žive u kanalu;

• uređajem za usisavanje otkloniti sedimente sa dna koji su kontaminirani EDC-om (na osnovu rezultata obeležavanja EDC-a);

• obezbeđenje odlaganja kontaminiranih sedimenata;

b) da se otkloni i bezbedno uskladišti metalna živa sa poda petrohemijske fabrike;

da se usisavanjem otkloni najveći izliv, i da se hemijskim vezivanjem pomogne otklanjanje rezidualnih količina;

c) da se na licu mesta primene akcije prečišćavanja podzemne vode koja je izraženo kontaminirana  hlorisanim rastvaračima;

d) da se očiste sabirni kanali u rafineriji nafte kako bi se sprečila dalja potencijalna kontaminacija Dunava  naftom i naftnim proizvodima.

6. Kragujevac: u fabrici automobila Zastava potrebno je da se preduzme akcija za poboljšanje uslova skladištenja značajnih količina opasnog otpada koji se dobija tokom proizvodnje u samoj fabrici, kao i onog nastalog usled vazdušnih napada. Potrebno je da se preduzmu hitni koraci za uklanjanje kontaminacija od PHB-a i dioksina.

Specifične preporuke su:

a) da se upravnici lokacije obaveste o kontaminiranim oblastima i rizicima takvog zagađenja, posebno u vezi sa bezbednošću radnika koji rade na poslovima čišćenja;

b) da se sa velikom pažnjom odstrani betonski pod farbarske radionice, i to što je potpunije moguće do dubine od najmanje 5 cm;

c) da se talozi PHB-a i dioksina i lomljeni beton deponuju u sigurna, suva skladišta. Idealno bi bilo da se ovaj materijal prebaci u fabriku za preradu opasnog otpada;

d) da se isprazne rezervoari za vodu pre početka glavne operacije čišćenja i pre rekonstrukcije farbarske radionice. Da se izradi detaljnija studija kako bi se dobile dodatne informacije o prisutnim zagađivačima u raznim rezervoarima.

Da se ne ispušta voda iz rezervoara u reku niti u sistem za optadnu vodu.

Da se preduzmu hitne mere kako bi se sprečilo da atmosferska voda prodre i poveća zapreminu u rezervoarima što bi mogla da izazove izlivanje;

e) da se primene postojeće tehnike za preradu zagađene vode u rezervoarima, na primer neke od metode filtriranja ili apsorbiranja supstancama kao što su aktivni ugalj ili tresetište.

7. Novi Sad: potrebno je da se preduzmu detaljne studije kako bi se odredilo da li je zagađenje naftom ili naftnim proizvodima doprlo do podzemne vode.

Specifične preporuke su:

a) da se sprovede dalje istraživanje u krugu rafinerije. Zemljište koje je kontaminirano teškim uljima treba da se odstrani i uskladišti pod kontrolisanim uslovima primenom tehnologija za crpljenje gde god je to moguće. Kada je u pitanju zemljište i podzemne vode koji su zagađeni lakšim, isparljivijim naftnim proizvodima, treba da se primene metode na licu mesta;

b) da se izbuše kontrolni bunari kako bi se moglo odrediti da li benzin u slobodnom stanju pluta po površini podzemne vode. Treba da se odstrani svaki plutajući benzin metodama na licu mesta; zagađenu podzemnu vodu takođe treba očistiti preradom na licu mesta;

c) da se nastavi sa crpljenjem iz bunara koji je bio zatvoren (treba takođe da se sprovodi povremeno testiranje bunara i kvaliteta uzoraka vode) kako bi se odstranili zagađivači (nafta, itd.), čime bi se smanjio rizik zagađivanja ostalih bunara u blizini (hidrološka barijera);

d) da se izvrše odgovarajuća testiranja radi utvrđivanja rizika snabdevanja Novosadskog vodovoda iz bunara koji su u blizini rafinerije nafte.

8. Bor: potrebno je da se preduzme hitna akcija kako bi se sprečilo dalje ispuštanje velikih količina gasa sumpor-dioksida u atmosferu; potrebno je da se odstrani i osigura bezbedno skladištenje oštećenih transformatora i kondenzatora koji sadrže PHB ulja.

Specifične preporuke su:

a) da se ponovo krene sa proizvodnjom sumporne kiseline kako bi se vezao sumpor-dioksid koji je ispušten u atmosferu;

b) da se oštećeni kondenzatori i transformatori koji cure, te i zagađeno zemljište, svrstaju pod opasni otpad i da se obrade u skladu sa tim.

 

Posledice po životnu sredinu na Dunavu

 

Rezultati laboratorijskih analiza uzoraka uzetih iz sedimenta i živog sveta Dunava pokazali su izraženo hronično zagađenje, kako uzvodno tako i nizvodno od lokacija koje su trpele direktne posledice sukoba. Shodno tome, najsnažnije se preporučuje:

9. Da se izvrši šira kontrola koja će da obuhvati uzorke na ušćima glavnih pritoka, npr. Drave, Save, Tise i Morave, kao i uzvodni (Mađarska) i nizvodni (Rumunija - Bugarska) tok Dunava.

10. Da se razvije i primeni odgovarajući program za kontrolu. Ovaj program treba da se oslanja na postojeće programe, ali i da bude u potpunosti kompatibilan sa ICPFR-ovom Transnacionalnom mrežom za kontrolu dunavskog rečnog basena.

11. Da se učine značajni dugoročni napori kako bi se smanjilo i akutno zagađenje na samom izvoru i hronično zagađenje od industrijskih i urbanih otpada tako što će se investirati u odgovarajuće procese za proizvodnju i upravljanje otpadom.

 

Osiromašeni uranijum

 

Hitna akcija

 

12. Ukoliko to jeste slučaj, potrebno je da se od NATO-a obezbedi informacija o tome kako i gde je upotrebljen OU za vreme sukoba na Kosovu. Ovo je osnovna pretpostavka za izradu inicijalne studije o riziku koja bi podrazumevala sprovođenje neophodnih merenja i preduzimanje preventivnih mera.

13. Potrebno je što pre sprovesti dalja merenja kako bi se utvrdilo moguće zagađenje i bile verifikovane pretpostavke. Od najvećeg prioriteta treba da bude pronalaženje parčadi osiromašenog uranijuma, izraženo zagađenih površina i drugih "žarišta". Treba da se preduzmu mere za bezbedno skladištenje bilo kog zagađenog materijala koji bi bio identifikovan.

14. Potrebno je da se preduzme detaljan pregled posledica na zdravlje usled srednjoročne i dugoročne izloženosti osiromašenom uranijumu koji bi se obavio pod okriljem Svetske zdravstvene organizacije.

15. Na mestima u kojima jeste bilo potvrđeno zagađenje, potrebno je da se preduzmu mere kojima bi im se onemogućio pristup. Potrebno je da se informišu lokalne vlasti i stanovništvo u tim mestima o mogućim rizicima i odgovarajućim preventivnim merama koje bi trebalo preduzeti.

 

Kontrola

 

16. U oblastima u kojima se potvrdi prisustvo OU, potrebno je da se ustanove odgovarajući programi za kontrolu zdravlja.

 

Biološka raznovrsnost

 

Hitna akcija

 

17. Potrebno je da se preduzme čišćenje preostalih neeksplodiranih granata u zaštićenim oblastima (prvenstveno malih kasetnih bombi), da se primene mere za objavljivanje upozorenja i mere kojima će se ograničiti pristup određenim oblastima.

18. Postoji hitna potreba da se u Kosovu izgradi infrastruktura za zaštitu prirode i odgovarajućeg sistema upravljanja ovom zaštitom; prvi korak bio bi da se učini napor da se sakupe sve relevantne informacije o biološkoj raznovrsnosti.

 

Upravljanje i kontrola

 

19. Za svaku od oštećenih lokacija potrebno je da se pripreme i sprovedu planovi za upravljanje. Tokom procesa planiranja potrebno je da se uzmu u obzir mogući rizici za životnu sredinu usled rekonstrukcije. Potrebno je da se uradi procena mogućih opasnosti za nacionalne parkove od turizma, promena u tradicionalnom načinu obrade zemlje i drugim legalnim i nelegalnim ekonomskim aktivnostima.

20. Potrebno je da se odredi kao prioritetni predlog o proglašavanju Prokletija za Nacionalni park, kao što je predloženo, i to iz dva razloga: prvo zbog njegove izuzetno visoke biološke raznovrsnosti, i drugo zbog njegove bitne potencijalne uloge prekograničnog "parka mira" (Kosovo - Crna Gora - Albanija). Pripreme i istraživanja u oblastima u Kosovu i Crnoj Gori su bili poodmakli u periodu pre sukoba.

21. Potrebno je da se sprovodi dugoročna kontrola negativnih posledica sukoba na zaštićene oblasti, uključujući i uticaj radova za rekonstrukciju.

 

Akcioni prioriteti u vezi sa civilnim naseljima na Kosovu

 

22. Potrebno je da se razviju, u saradnji sa lokalnim zainteresovanim licima, srednjoročne strategije za rehabilitaciju stambenih zgrada. Uzimajući u obzir specifične uslove u Kosovu, ove strategije bi trebalo da ožive lokalne kapacitete u industriji za izgradnju, za proizvodnju materijala za izgradnju i za finansijske delatnosti.

23. Potrebno je da se izradi studija o postojećim resursima na Kosovu, uključujući o onu prihodu od zarade i trgovine, koji mogu da budu stavljeni na raspolaganje aktivnostima za rehabilitaciju. Takve studije su neophodno potrebne pre nego što se ustanovi adekvatna strategija za rehabilitaciju kako bi se omogućilo i maksimalno korišćenje lokalnih kapaciteta i izradili programi za najugroženije sektore stanovništva.

24. Kao deo tekuće radne pomoći RGB/UNCHS-a (Habitat) UNMIK-u, potrebno je da se izrade srednjoročni tehnički programi podrške iz sledećih oblasti:

• izrada uputstava i procedura za rad gradske administracije;

• regulisanje stambenih i imovinskih prava i formiranje nezavisnih mehanizama

koji će se baviti ovim pitanjima;

• razvoj katastarskog informativnog sistema i aktuelizacija zemljišnih knjiga i dokumentacije.

 

Dugoročni plan za institucionalno izgrađivanje

 

25. Potrebno je da se ojačaju kapaciteti administracije za zaštitu životne sredine u SRJ, Republici Srbiji, Republici Crnoj Gori i Pokrajini Kosovo, tako što će se obezbediti zdravi ekonomski okvir i programi za namesku obuku.

26. Potrebno je da se ponovo izradi Sistem za kontrolu životne sredine u SRJ i da se isti ojača kako na saveznom i tako i na lokalnom nivou, gde bi fokus bio na vodi, vazduhu, biološkoj raznovrsnosti i ljudskom zdravlju, i posebno na ekološkim "žarištima". Potrebno je ojačati informacionu mrežu o zaštiti životne sredine tako što će se uspostaviti međunarodno (tj. EEA, UNEP, međunarodne konvencije za zaštitu životne sredine) kompatibilni sistem.

27. Potrebno je da se priznaju potencijalno pozitivne strane učešća i pune integracije SRJ, kada to budu dozvoljavali politički uslovi, u rad međunarodnih organizacija i regionalnih ekoloških procesa (Zaštićena životna sredina za Evropu, Konvencija o Dunavu, Biološkoj raznovrsnosti itd.).

28. Potrebno je da privatni sektor (poslovanje, industrija) bude prisutniji u planiranju zaštite životne sredine i u njenom sprovođenju tokom rekonstrukcija i pri preduzimanju industrijskih aktivnosti.

29. Potrebno je da se ojača nevladin sektor: na primer, razvijanje svesti o zaštiti životne sredine, omogućavanje boljeg pristupa informacijama o zaštiti životne sredine i promovisanje većeg učešća u lokalnom, nacionalnom i međunarodnom političkom odlučivanju o pitanjima zaštite životne sredine. Ovo će ujedno biti i podrška civilnom društvu i većoj stabilnosti u celom regionu.

30. Potrebno je da Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) razvije delatnost u vezi s pitanjima zaštite životne sredine i da integriše ova pitanja u druge komponente svojih aktivnosti.

                                                          Kraj