Skandalozno

Opljačkali Agrobanku pa uveli privremene mere

 

Napunili džepove, a ispraznili trezor

 

Poslednjim trzajima, vlast u Srbiji pokušava da u svoje džepove strpa sve što može. Najnovija žrtva je Agrobanka koja je upropašćena združenom akcijom rukovodstva, revizora i Narodne banke Srbije. Neka se spremi Komercijalna banka, čuje se iz kuloara

 

Igor Milanović

 

Pred same novogodišnje praznike Narodna banka Srbije je u Agrobanku uvela privremene mere. Prinudna uprava uvedena je pošto je u postupku kontrole poslovanja Agrobanke utvrđeno da kapital kojim ona raspolaže ne odgovara nivou rizika koji je ta banka preuzela u dosadašnjem poslovanju, saopštila je NBS.

Pre toga, valja podsetiti, ista ta Narodna banka je na svom zvaničnom sajtu objavljivala sledeća stanja kapitala Agrobanke (u hiljadama dinara): 31.12.2010: 17.649.825; 31.03.2011: 17.999.884; 30.06.2011: 18.088.068; 30.09.2011: 15.358.329.

Ovo znači da je samo tri meseca pre privremenih mera Agrobanka raspolagala kapitalom od 150 miliona evra. A onda sunovrat.

Jedva nedelju dana pre intervencije NBS-a, sada već bivši direktor Agrobanke Dušan Antonić objavio je u medijima da ukupna bilansna aktiva banke iznosi 78,6 milijardi dinara, a da bi dug prema državi u iznosu od 493,2 miliona dinara, koja je i najveći pojedinačni akcionar banke sa 20,07 odsto, mogao da bude otplaćen konverzijom u nove akcije banke.

Tada je i član Izvršnog odbora Agrobanke Branislav Pešić ukazao na činjenicu da je u prvih devet meseci prošle godine banka imala gubitke od 2,2 milijarde dinara. Šta je to što je ovu finansijsku instituciju sa više od 800 zaposlenih, gurnulo u ambis? Na prvom mestu to je rukovodstvo koje je osim sklonjenog Antonića i danas u punom sastavu, a koje je delilo kredite i garancije šakom i kapom.

Ceo slučaj Agrobanka neodoljivo podseća na nekadašnju Metals banku iz Novog Sada koja je danas Razvojna banka Vojvodine.

I u bivšem Metalsu je na sceni bilo rukovodstvo koje je blago rečeno nesposobno, odnosno do srži korumpirano. Tadašnji direktor Ananije Pavićević je isto kao donedavno Dušan Antonić, uletao u sumnjive kreditne aranžmane od kojih su jedinu korist imali oni na vlasti i sa njima povezana lica, koja te iste kredite nisu vraćali. Naravno, nešto je u svoj džep strpao i Ananije.

Kada je rešila da konačno Metals banku smota u svoj džep, država uvodi privremene mere pošto je prethodno banku gurnula u dubiozu, a novi upravnik je postavljen samo da bi još malo oprao pare Darka Šarića i banku dodatno opteretio, a onda je ista ta AP Vojvodina odglumila spasioca i ponudila sanaciju, te zauzvrat postala većinski vlasnik Metals banke koju odmah prekrštava u Razvojnu banku Vojvodine.

Gotovo identični scenario se odvija i u Agrobanci. Rukovodstvo na čelu sa Antonićem deli kredite i bankarske garancije po kumovskom i bratskom principu, a sve to prolazi nezapaženo pored nadzornih tela Narodne banke Srbije. Kuriozitet u celoj priči jeste i činjenica da je Antonić do sada dobio nagradu za najboljeg bankara Srbije, najuspešnijeg privrednika i mnoge druge sitnije nagrade.

Na dan 30. juna 2011. banka prema sopstvenim bilansima, predočenim od naručenog revizora, ima 121.294.856 evra kapitala, ali revizija NBS-a utvrđuje da kapital u stvari iznosi samo 6.106.042 evra. Još pola godine posle toga banka samu sebe i dalje uspešno uništava, a da pri tom niko ne reaguje.

Pomenuti bilans radila je revizorska kuća KPMG (jedna od onih dežurnih koje se obavezno pozivaju kada treba naštimovati rezultate), odnosno njene službenice Stana Jovanović i Nina Bulatović. Nina je u međuvremenu pobegla u penziju, a Stana je uprkos svemu još na slobodi.

Na mesto prinudnog upravnika, NBS dovodi ni manje ni više nego Milorada Džambića, čoveka koji je nekada bio na čelu Agencije za osiguranje depozita. U nadležnost Agencije spada i učestvovanje u upravljanju bankama u kojima Republika poseduje akcije, a u Agrobanci je ona najveći pojedinačni akcionar i upravo se vidi kako je tom bankom upravljano. Dakle, kozi je dato da čuva kupus.

U suštini, Republika Srbija, po ugledu na svoju pokrajinu Vojvodinu, želi da stvori razvojnu banku i to tako što će da otme neku već postojeću banku. Pokušaj da se ovo izvede sa Poštanskom štedionicom nije uspeo, jer su se mali akcionari pravovremeno i pravilno organizovali i tome suprotstavili. Mali akcionari Agrobanke to upravo čine preko imejl adrese AGBN2012@yahoo.com.

Prema informacijama insajdera sa Berze, slično otimanje planira se za još neke banke, između ostalih i za Komercijalnu banku.