Razaranje

Strategija propadanja - pančevački model

 

Kako prazno zaštititi u šupljem

 

Na šta su godinama arčene pare? Na šta liči bizarna strategija kulturnog razvoja Pančeva? Šta su "prioriteti" ove strategije? Da li je važnije očuvanje nepokretnih i pokretnih kulturnih dobara ili baktanje sa nepostojećom nematerijalnom baštinom, organizovanje bizarnih radionica i festivala? Na kakve se budalaštine arči novac iz fondova Evropske unije? Ko je davao saglasnosti za urnisanje spomeničke baštine?

 

Stanislav Živkov

 

Kada bi se u ovoj državi temeljno sprovela lustracija, najveći deo raznoraznih funkcionerskih eminencija ne bi mogao da vrši nijednu javnu funkciju. Kada bi u Pančevu nepristrasna budžetska inspekcija temeljno pročešljala raznorazne finansijske akrobacije, tužilaštvo i sudovi bi radili prekovremeno, a za mesto u zatvorima bi bili deljeni brojevi. Kada bi svaki put kada potpišu nezakonitu odluku, pojedinim pančevačkim funkcionerima otpao po jedan prst, mnogi ne bi imali ruke do ramena. O tome kako su se pod "izradom" Strategije kulturnog razvoja, zapravo arčile pare na nebulozne besmislice i raznorazna pomodna istraživanja lako se može videti iz sledeće analize Strategije i njenih posledica!

Kompleks Panuka

Pre svega, postavlja se pitanje po čijem mentalnom kriterijumu su, umesto rešavanja katastrofalne situacije u kulturi, izbunareni krajnje bizarni i opskurni ciljevi koji se kao imperativ navode u Strategiji za kulturu grada Pančeva za period 2010-2015. godine.

Zvuči neverovatno, ali je nažalost istinita činjenica da je arhitektonsko nasleđe grada sistematski devastirano zahvaljujući stranačkoj politici, kada je samo tokom 2005-2009. godine, zahvaljujući totalnoj korumpiranosti i diletantizmu tadašnjeg direktora Zavoda za urnisanje spomenika kulture Nikole Vlajića i njegovih povirepa, a po liniji Žutog preduzeća, učinjeno ama baš sve kako bi se u susret izišlo kojekakvim nebuloznim zahtevima investitora. Tako je legalizovan pančevački Skadar na Tamišu odnosno kompleks Panuka koji se gradi "svega" 20 godina; data je saglasnost za prenamenu zelene površine u građevinsko zemljište radi nezakonite gradnje poslovnog centra Prijović, sa iskopom dubine 6 metara na svega 5 metara od krune nasipa, iako je zabranjena svaka gradnja bliža od 50 metara; sistematski su istesterisane fasade radi otvaranja lokala, a sve kako bi se udovoljilo raznim prijateljima i dobrotvorima Žutog preduzeća.

Umesto da se u Strategiji prioritet da obnovi i zaštiti materijalnog nasleđa, dakle spomenika kulture i pokretnih kulturnih dobara, umesto toga prioritet je dat nematerijalnoj baštini i industrijskoj arhitekturi koja je najvećim delom doslovce spaljena zahvaljujući nebrizi i muljažama iste te gradske uprave što je stajala iza kriminalnih privatizacija i poslovnih aranžmana, a gde je Nikola Vlajić bio samo svojevrstan servis za lupanje pečata na saglasnosti.

Štaviše, u strategiji se insistira na podizanju svesti građana o značaju nematerijalne baštine i industrijskog nasleđa i to razvijanjem saradnje i promocijom kulturnih aktivnosti! Naravno, lako je napisati tako bombastičnu formulaciju, ali bi bilo veoma zanimljivo videti kako se to podiže svest građana i šta bi to zapravo trebalo da predstavlja. Takođe bi bilo vrlo zanimljivo videti šta se zapravo podrazumeva pod ciljem strategije Unapređivanje uslova za zaštitu kulturnog nasleđa i reaktivacija baštine i industrijskom nasleđu kada se po diktatu pančevačke urbanističko-poslovne mafije čini ama baš sve da se nasleđe podredi kriminogenim poslovnim potrebama, a ne obrnuto - potrebe nasleđu.

Pravu enigmu predstavlja cilj strategije - Društveno odgovorno ponašanje relevantnih subjekata u javnom i privatnom sektoru prema nematerijalnoj kulturnoj baštini i industrijskom nasleđu, ako se zna da je nematerijalna baština najobičnija nepostojeća nebuloza i budalaština prisutna samo u glavama teoretičara, a parola društveno odgovorno ponašanje je najobičnija sociološko-politikantska fraza kojom se prodaje magla. Ovde se automatski postavlja i pitanje kako se uopšte može zaštititi nešto što uopšte ne postoji, dakle kako je moguće zaštititi nepostojeću nematerijalnu baštinu.

Kulturtregeri

Sasvim je jasno da pančevačka Strategija na najbolji mogući način potvrđuje poslovicu da zaludan pop i jariće krsti, što je vidljivo gotovo u svakom pasusu Strategije i njenim nebuloznim ciljevima! Tako se recimo cilj Strategije - Otvorenost i dostupnost ustanova kulture, te ostvarivanje saradnje sa obrazovnim ustanovama i civilnim sektorom - zapravo svodi na to da se od svih ustanova kulture u Pančevu očekuje da po diktatu iz Opštine, a pogotovu tzv. civilnog sektora, sve svoje resurse moraju da stave na raspolaganje makar kome, samo zato jer su po shvatanju nekih opštinskih kulturtregera najbitniji pojedinci i civilni sektor, a među pojedincima pre svega raznorazni umišljeni i krajne bezobrazni balavci koji zamišljaju da su gradske ustanove kulture servis za izvršavanje njihovih zahteva!

O bezobrazluku opštinskih struktura najbolje govori primer Geološkog muzeja u Pančevu, koji je trebalo da počne sa radom u 2011. godini uz određeni dogovor o finansiranju između vlasnika i grada Pančeva i kome je obećana materijalna pomoć za uređenje izložbenog prostora (koja je naravno izostala!), jer su na konkursu za projekte prioritet imale budalaštine po ključu Žutog preduzeća.

I pored svega toga, kulturtregeri iz Opštine su kasnije imali petlju da od vlasnika geološke zbirke zatraže predmete, ali da bi bili izloženi kao dekoracija slikarske izložbe organizovane u holu Gradske uprave! U Strategiji je kao cilj navedeno i podsticanje pojedinaca-umetnika na realizaciju programa u okviru ustanova, što bi po mišljenju autora Strategije podrazumevalo da ustanove kulture sve svoje resurse bezuslovno treba da stave na raspolaganje pojedincima, odnosno umetnicima, i to po mogućnosti mladima! Posebna je priča cilj Strategije - Unapređenje rada ustanova kulture u gradu i naseljenim mestima, što se u praksi pokazalo u zahtevima pojedinaca iz gradske uprave: da pojedini uspešni direktori seoskih domova kulture treba da podnesu ostavku kako bi svoja radna mesta ustupili mlađima, lepšima i pametnijima, upravo po meri nekih promotera Strategije.

Naravno, niko od autora Strategije nije se pobunio pošto je u podeli stranačkog kolača na mesto direktora Doma kulture Kačarevo marta 2009. godine postavljen izvesni Marjan Muškinja, akademski slikar, koji je prema podacima sa njegovog sajta još naredna tri meseca uporedo radio u Tehničkoj školi 23. maj kao samozaposlena osoba, a još manje je smetala činjenica da je postojala prepreka za njegovo imenovanje zbog  krivične prijave za saobraćajku sa smrtnim ishodom, koja je lako preskočena i to tako što je Marjan Muškinja naprasno postao Marijan. Ali svejedno kako se zvao, Muškinja je na svom sajtu kao veštine koje poseduje naveo vladanje fotošopom, a kao radno iskustvo da je bio predsednik UMUP-a, tj. Udruženja mladih umetnika Pančeva koje je postojalo svega četiri meseca i potom otišlo u zaborav! Naravno, sasvim u skladu sa ciljevima Strategije bilo je istodobno postavljenje izvesne Maje Georgijevske na mesto direktorke Doma omladine, koja se "proslavila" lepeći po Pančevu bilborde sa svojim likom!

Bilo bi takođe zanimljivo videti šta se podrazumeva pod ciljem Diversifikovani program -projekti. Verovatno je i tu u pitanju neka budalaština, ali zato pravu psihoanalizu zaslužuje cilj strategije koji podrazumeva Negovanje kulture sećanja. Očito je da su priređivači kulturne strategije ovu ideju iskoristili za neku vrstu eksperimenta kako bi na kulturi izvodili svoju patološku sociološko-politikološko-psihološko-psihijatrijsku analizu, a sve u skladu sa savremenim tendencijama u svetu! 

Otkup

Najštetniji od svih ciljeva sigurno je cilj strategije Podrška savremenom stvaralaštvu pošto se za njegovo ispunjavanje vrši neverovatno arčenje para na makar kakve koještarije. Pošto je to naravno bio jedan od najurgentnijih problema, a usput je naravno bila potrebna i pomoć "mladim" stvaraocima, problem je rešen time što je rešavan jedan od uočenih problema u našoj zemlji kada su u pitanju umetnost i umetnička produkcija, odnosno postojanje nedefinisanog umetničkog tržišta (opet nebuloza jer tržište ili postoji ili ne postoji, a onda je pitanje kako postoji ako je nedefinisano), te je gradonačelnica Pančeva u skladu sa Strategijom kulturnog razvoja grada Pančeva od 2010. do 2015. godine i uočenim problemima raspisala Javni poziv-konkurs za otkup umentičkih dela.

Kako je cilj gradskog otkupa usaglašen sa ciljem iz Akcionog plana za implementaciju Strategije kulturnog razvoja za 2011. godinu da se podrži savremeno stvaralaštvo, kao i da se potpomogne razvoj umetničkog tržišta i produkcije u našem gradu, pa je pravo učešća i kriterijume određivala komisija za predstavljanje programa i projekata i otkup umetničkih dela, obrazovana od strane gradonačelnice! Štaviše, Odlukom o budžetu za 2011. godinu za otkup umetničkih dela iz oblasti vizuelnog i primenjenog stvaralaštva obezbeđeno je 750.000 dinara!

Međutim, kada se pogleda spisak otkupljenih radova predstavljenih na izložbi, postavlja se pitanje mentalnog stanja članova komisije, jer je očito da su osim možda jednog, najviše dva imena, u pitanju sasvim bizarni i opskurni radovi kojekakvih mazala i škrabala, verovatno sa žutim knjižicama. O tome da je ovaj otkup bio unapred dogovorena stvar pouzdano govori slučaj Salapura o kome je Tabloid već pisao!!! Naime, radi se o tome da je gradska uprava nešto ranije otkrila toplu vodu i raspisala konkurs za sufinansiranje projekata iz kulture, za šta je u 2011. godini namenila 6,8 milina dinara, i to pozivajući se na gradsku strategiju u kulturi. Marko Salapura je na pomenutom konkursu konkurisao i dobio sredstva za realizaciju "projekta" pod monumentalnim imenom Šverc i kolaboracija, kojim se promoviše "iznalaženje novih ili recikliranje starih modela komunikacije i razmene ideja slika i rada".

Sve u svemu, nikome normalnom nije bilo jasno o čemu se tu zapravo radi, odnosno šta predstavlja masa cevčuga, sajli i kablova razvučenih po demoliranom i polusrušenom hotelu Sloboda, ali se postavlja pitanje kakva je to vrhunska umetnost i kome to uopšte treba, pošto je grad Pančevo otkupio kablovsku skalameriju Marka Salapure za čiju je realizaciju prethodno na konkursu isti taj grad odobrio sredstva, ali zato nikome ni  najmanje nije smetala činjenica da je na deponiji završila kompletna slikarska zaostavština Ksenije Ilijević, koju su Cigani kasnije krčmili po buvljaku, da nikome ne pada na pamet da zaštiti slikarsku zaostavštinu velikog slikara Jovana Vitomirova koja je zasad na tavanu njegove kuće, da nikome ne smeta što se ne izdvaja novac za otkup slika Uroša Predića, Stevana Milosavljevića i drugih dragocenosti koje se pojavljuju na vrlo definisanom tržištu umetnina, što ni najmanje ne čudi jer ovi proslavljeni umetnici em nisu više živi, em nisu mladi, em nisu "in", em nemaju žute partijske knjižice!

"Biseri"

Podjednako je bizaran i stupidan cilj Strategije pod imenom Unapređenje znanja i veštine zaposlenih kojim se direktno osporava sve znanje koje su brojni stručnjaci raznih profila, dakle arheolozi, istoričari, istoričari umetnosti, arhitekti, etnolozi i ostali stekli studijama, postdiplomskim studijama, polaganjem stručnih ispita, usavršavanjem u struci i svim ostalim normalnim načinima usavršavanja, osim studijskim putovanjima koja su rezervisana za zaposlene u Opštini. Tako umesto istoričara umetnosti, opštinari putuju na Venecijansko bijenale, dok je za zaposlene u kulturi pripremljeno unapređivanje znanja u vidu stupidnih i besmislenih kurseva u režiji gradske uprave u vidu epohalnog projekta Kulturni most između planine i ravnice - kreiranje lokalnih kulturnih politika, koji se realizuje u okviru još stupidnijeg projekta Exchange3 koji se finansira preko Stalne konferencije gradova i opština a finansira fondovima Evropske unije iz kojih je dobijeno 200.000 evra! O tome da je zapravo u pitanju dobro organizovano arčenje tuđih para najbolje govori činjenica da je grad Pančevo nedavno trošenjem para iz projekta Stop ambroziji kupio novo vozilo škoda superb koje je plaćeno najmanje 20.000 evra! 

O tome da je ovaj i ovakav projekat takođe skupo plaćeno prodavanje magle najbolje govori prezentacija sa sajta Exchange3 gde se doslovce navodi da je svrha ovog projekta izgradnja kapaciteta lokalnih vlasti Užica i Pančeva za kreiranje i sprovođenje efikasnih multisektorskih mehanizama za strateški pristup planiranju, implementaciji, finansiranju i razmeni iskustava u oblasti kulture. Dalje se navodi kako će se na ovaj način dati doprinos unapređenju upravljanja, infrastrukture i kapaciteta ljudskih resursa u javnim institucijama, kao i organizacijama civilnog društva u oblasti kulture na lokalnom nivou u dva partnerska grada.

Poseban su "biser" očekivani rezultati ovog projekta gde se pored ostalog očekuje da bude Ustanovljen održivi multisektorski mehanizam u gradskim upravama u Užicu i Pančevu koje su sposobne za kreiranje, sprovođenje, praćenje i evaluaciju politike u oblasti kulture koja zadovoljava potrebe građana i otvorena je za saradnju i partnerstva na nacionalnom i međunarodnom nivou; te bili Ustanovljeni održivi institucionalni mehanizmi za saradnju i kulturnu razmenu na nacionalnom i međunarodnom nivou i unapređeni kapaciteti ljudskih resursa u javnim institucijama kulture, komercijalnom i neprofitnom sektoru! Uglavnom, trebalo bi dovesti nekog prevodioca za nemušti jezik koji bi morao da na srpski prevede šta je pisac ovde hteo da kaže!

Kao "spektakularno" dostignuće u okviru ovog skaradnog arčenja novca, 30. januara u zgradi Gradske uprave Pančevo održana je svojevrsna seansa psihičke onanije pod rukovodstvom izvesne Marine Delić, trenera i konsultanta za razvoj ljudskih resursa, sa imbecilnim prezentacijama poput ovih: Uspešni timovi: elementi timskog rada; Različiti članovi tima na zajedničkom zadatku, Šira slika-vizija tima, Komunikacija u timu, dok je dan kasnije predviđen nastavak seanse, ali pod palicom mr Aleksandra Brkića sa UNESCO katedre za menadžment i kulturnu politiku takođe sa stupidnim prezentacijama: Različiti pristupi marketingu gradova, Grad kao pouka, mapiranje i rad sa kreativnim žarištima.

O tome da je i ovde u pitanju poslić Žutog preduzeća najbolje govori činjenica da se sa ovim zamlaćivanjem bakće izvesni Mladen Kašler, inače sin Mirjane Kašler, totalno nekompetentne predsednice kadrovske komisije i članice foruma žena Žutog preduzeća.

Akrobacije

Što se nepotizma unutar Žutog preduzeća tiče, najeklatantniji primer je slučaj Centra za kulturu u kome je direktorka Jasmina Večanski, inače glumica a istodobno i kuma Voje Brajovića, po kom osnovu je i zasela na to direktorsko mesto, doskora u radnom odnosu u Centru držala svog muža Sašu Večanskog, inače dramskog pisca sa završenom Srednjom elektrotehničkom školom. Ovome je očito dodijalo da mu žena bude direktor pa je naprasno izvedena kadrovska akrobacija te je Večanski zamenio radno mesto sa izvesnom Lidijom Kočevskom i prešao u Gradsku biblioteku na mesto voditelja tamošnjeg internet kafea, dok je Kočevska, inače predsednica sada nepostojećeg Saveta za kulturu Žutog preduzeća, prešla u Centar za kulturu na pitaj boga koje radno mesto, da bi na kraju napustila i Savet i Žuto preduzeće! O tome da se sve muljaže vrše unutar Žutog preduzeća najbolje govori činjenica da je svojevremeno upravo gradonačelnica Pančeva Vesna Martinović nagradila koreografa Dejana Trifunovića i već pomenutog  Večanskog za navodne izuzetne zasluge u oblasti kulture u 2010. godini, pri čemu uopšte ne postoji nikakva odluka na nivou grada za dodelu ovakve nagrade.

Osim toga sasvim je jasno da je budžet za 2012. godinu sačinjen po meri Centra za kulturu, jer o tome najbolje govori činjenica da je predviđeno finansiranje najbizarnijih manifestacija i kojekakvih festivala i to sa pozamašnim svotama. Naime, jedan od ciljeva opskurne Strategije jeste i održavanje čak 40 kojekakvih festivala i festivalčića, među kojima se svojom bizarnošću ipak izdvaja nekoliko. Takođe se postavlja pitanje mentalnog stanja organizatora i finansijera nebuloza poput festivala BUDI (Bijenale umetničkog dečjeg izraza).

Naime, navodno je izuzetno važno što se teme najveselije manifestacije Kulturnog centra BUDI - tiču  ekologije, života u gradu i drugih važnih problema što se na prvi pogled može činiti preozbiljnim za najmlađe stvaraoce, broj dece koja stvaraju u okviru radionica, kao i dela koja se tom prilikom realizuju, negiraju ovu pretpostavku... čime je postignut osnovni cilj "dečjeg" - pridavanje veće ozbiljnosti i značaja umetničkom izražavanju dece, kao omogućavanje uslova u kojima će moći da integrišu svoju maštu i istraže mogućnosti svog stvaralaštva...

U svakom slučaju ovo je još jedna od bizarnih gradskih manifestacija kojima se arče pare poreskih obveznika. U isti koš spada i gradska "manifestacija" Nove tehnologije. Naime, u okviru godišnje produkcije Galerije savremene umetnosti značajan deo programa se posvećuje upotrebi novih tehnologija i videa u savremenoj umetničkoj produkciji. Naravno i tu su obavezan sastojak skaradna izlagačka aktivnost i obavezno organizovanje radionica posvećenih interdisciplinarnim audio-vizuelnim sadržajima i medijskoj umetnosti, realizuju se u saradnji sa opskurnim i izvikanim domaćim i internacionalnim kustosima i umetnicima.

Cirkusijada

Tu je svakako i obavezna pozorišna cirkusijada pod nazivom EX Teatar fest. Iako se odavno zna da od drame postoji samo jedna jedina još gora stvar a to je monodrama, u Pančevu se organizuje ova smotra pošto, prema najavi sa sajta Centra za kulturu u vremenu koje je zahtevno, preispitivanje savesti, provokativni prikaz društvenih okolnosti u pozorišnom izrazu, ali i u svakoj drugoj umetnosti, jeste ono što po čemu se umetnički proizvod razlikuje od medijske zabave. Većina pozorišnih stvaralaca u svojim delima ne postavlja nikakva pitanja niti, samim tim, daje odgovore. Pozorišni produkt, ako u svom sadržaju nije društveno aktuelan ili ako ne sadrži jasan aktivizam, otpor, postaje i ostaje siromašno delo.

Dramska priča je samo polazište za ono što stvaralac želi da predstavi. Bez toga umetnost postaje jednodimenzionalni prikaz. Kritičko i subverzivno je ono što određuje vrednost dela, u traganju za dubljim smislom dolazimo do zapitanosti, sumnje. Zapitanost je suština. Ona svako delo može estetski, ali i etički da odredi. Zapitanost nad sobom, kao kod Hamleta, proširuje se nad zapitanošću nad svetom. Odgovor na društvene pojave od tradicionalnog do ekskluzivnog; od Brehta koji je svojim delima učestvovao u društvenim okolnostima do savremenog izraza koji podrazumeva angažovani govor i društveni aktivizam.

Naravno, iz svega ovoga izvlači se gromoglasan zaključak kako zbog uspešnosti, posećenosti i odziva stručne i šire javnosti kada je reč o prihvatanju i praćenju... kulturnih manifestacija i redovnih godišnjih programa, učešće međunarodnih umetnika i kulturnih ustanova i institucija u realizaciji naših sadržaja, Kulturni centar Pančeva već godinama zauzima posebno mesto na kulturnoj mapi Evrope, što u prevodu znači "čega se pametan stidi, time se lud ponosi"!

Sve ovo moguće je samo zahvaljujući tome što se kulturom u Pančevu bave kojekakvi bizarni likovi uglavnom jarkožute boje, što su, umesto promocije trajnih vrednosti i zaštite kulturnih dobara, daleko važniji alternativna scena i savremeno stvaralaštvo, što je sve rezultiralo ovakvom nakaradnom strategijom i još nakaradnijim prioritetima kulturnog razvoja. Pokojni Brana Crnčević je svojevremeno rekao da neće ljubiti svinju u dupe pa makar nikada ne jeo čvaraka, što je sasvim primenljivo na pančevačku kulturnu scenu!