Raspad

Vlast koja je iza sebe ostavila pustoš, preporučuje druženje na onom svetu

 

Sa pokojnikom u bolji život

 

Vlada Borisa Tadića, koja nezadrživo odlazi, žarko želi da produži svoj mračni mandat. Makar upravljala i rukom iz groba. Pokojnik, uprkos svemu, i dalje nudi bolji život, sigurne perspektive, stabilan kurs dinara i druge radosti, iza kojih se krije pakleni plan o usmrćivanju još milion Srba, koji su dobili novo ime: "socijalni teret". I dok narod doslovno izumire jer je stopa smrtnosti najveća u Evropi, monstruozna režimska laboratorija uvećava birački spisak. Glasača je sve više, a naroda sve manje! Preostali su spremni da izađu na ulice, pa je čak i predsednikov istraživač, Milan Nikolić, dobio zapanjujući podatak da je svaki drugi građanin Srbije spreman da se obračuna sa falangom lažnih demokrata, i to na ulici! Ali, njihov neprikosnoveni vođa i dalje nudi smrtnicima da mu se pridruže. Na onome svetu

 

Nikola Vlahović

 

Dok je višegodišnja demokratska pljačka trajala, iz Srbije je u inostranstvo otišlo više od 400.000 ljudi. U međuvremenu je demografska slika postala zastrašujuća: na jedno rođeno dete, u Srbiji ima deset penzionera! Starijih od 65 godina ima znatno više od dece i omladine do 18 godina. Prema svim računicama, ubrzo će nestati još milion i po Srba. Srbija se ubrzano svodi na grad Beograd, njegovu okolinu i još desetak drugih gradova. Već postoje čitavi regioni u kojima skoro da i nema ljudi! Sadašnja sociološka slika Srbije izgleda morbidno: parovi bez dece ili sa jednim detetom, i staračka domaćinstva.

Mada zvanične statistike govore o 50.000 samačkih domaćinstava na selu, njih ima tri puta više. Toplički, Jablanički i Pčinjski okrug postali su nenaseljene pustinje sa retkim, sirotim i zaboravljenim stanovnicima koji nisu imali ni sredstava ni snage da odu negde drugde.

Za vreme Tadićevog režima smišljen je i adekvatan odgovor na ovakvo stanje. Predloženo je "produženje radnog veka", po mogućnosti do smrtnog ishoda, ali je neko cinično dodao da će to biti novi fiskalni udari jer će "...u budućnosti sve više biti opterećen penzioni fond i više će se izdvajati za medicinsku negu..."!

Za desetak godina zastrašujuće pljačke, kao posledica siromaštva, u preko 400 sela širom Srbije nije rođeno nijedno dete! U istom periodu, više od osamdeset odsto svih sela u Srbiji imalo je negativni prirodni priraštaj, a u trenutku poslednjeg popisa preostalog stanovništva, u preko stotinu sela nije bilo nijedne trudnice! U trećini svih srpskih sela danas žive isključivo stariji od 65 godina života. Od ukupnog broja živorođene dece za vreme "demokratskog preporoda", čak dve trećine dece rođeno je u gradskim naseljima, a svega jedna trećina u seoskim. Od osam sprovedenih popisa nakon Drugog svetskog rata, na ovom poslednjem je registrovan najveći pad broja stanovnika u savremenoj istoriji Srbije otkada popisa uopšte ima! Za manje od trideset godina nestaće grad veličine Beograda, a sve govori da to može da se desi i malo brže! Samo još nekoliko ovakvih vlada kakva je bila Tadićeva... Samo na još nekoliko izbora treba zaokružiti ovu istu grupu likvidatora...

 

Ovoga nema ni u Indiji!

Tu je i tužna armija nezaposlenih, koja je u međuvremenu porasla za novih 600.000 ljudi! Ta informacija  sustigla je nedavno i Borisa Tadića, pa se na datu okolnost odmah izjasnio: "...Nema, nažalost, masovnog zapošljavanja. A svi oni koji kažu da ima, obmanjuju građane"!

I zaista, zapošljavanja nema! Ali, ima masovnih otpuštanja! I to ih ima svakodnevno, i vrlo su brutalna, u nekim slučajevima potpuno suluda, kao protekle zime kad je otpuštena grupa radnika preduzeća za puteve iz Niša (u stečaju), koje čisti i održava regionalne i magistralne puteve u tri okruga oko Niša. Otkazi su im podeljeni u momentu dok je Srbija bila okovana snegom i dok su štabovi za vanredne situacije tražili svakog sposobnog čoveka da pomogne u čišćenju ogromnih smetova! Ništa nije pomoglo, neko je doneo odluku da "makne" deset odsto zaposlenih, i to baš vozača i mašinistu usred proglašenja vanredne situacije!

U Novom Sadu je, uoči grejne sezone, otpuštena veća grupa radnika, u Zrenjaninu su bivše radnice zrenjaninske tekstilne industrije izašle na ulicu da potraže neisplaćene zarade... Ne postoji grad u Srbiji u kome se nisu desila masovna otpuštanja radnika i gde radnici nisu izašli na ulicu da potraže pravdu. Ali, i to ova vlast preko svojih "tajkunčića" surovo kažnjava. U Somboru se jedan pokušaj sindikalnog organizovanja završio deljenjem otkaza!

Masa najurenih radnika iz brojnih upropašćenih preduzeća širom Srbije spremna je da "poseti" Vladu u Beogradu. Ima ih na sve strane. Nekoliko stotina bivših radnika kraljevačke fabrike "Magnohrom" krenulo je peške put glavnog grada da potraže svojih 18 zarađenih plata. Ali, nije to jedina nevolja sa "Magnohromom": ona ista braća Mital, milijarderi iz Indije koji su upropastili "Magnohrom", još uvek se oblizuju oko srpskog metalskog kompleksa i oko Vlade Srbije. Neki ministri na čelu sa Mirkom Cvetkovićem takođe balave od sreće kad im se neko od braće Mital javi sa novim idejama kako da Srbe uteraju u robovski rad, kao u Indiji ili Kini. Taj "projekat" Tadićeve vlade samo što nije gotov! U Srbiju je stigao, niko drugi nego Markus Langes Svarovski, predsednik najčuvenije kompanije za proizvodnju nakita na svetu "Svarovski", sa namerom da u Subotici otvori fabriku kristala! Gazda Svarovski je bio šokiran ponudom koju niko ne može da odbije: za svako otvoreno radno mesto (a planirao ih je 550, makar formalno) od države će na poklon da dobije po 10.000 evra, i najjeftiniju radnu snagu - kakva danas postoji još samo u centralnoj Kini, Indiji i nekom afričkim zemljama. Nikada i nigde, rekao je Svarovski, nije naišao na tako visokokvalifikovanu a tako jeftinu radnu snagu: "... Tražio sam takvo nešto i u drugim delovima sveta, ali..."

 Toga zaista nema nigde, pa je firma "Svarovski", zbog ovakve nezapamćene ponude, prvi put otkako postoji, otvorila jednu fabriku izvan Austrije! Što da ide u Indiju, Afriku ili Kinu, kad je najcrnji robovski rad, za robovsku platu, u najbližem austrijskom komšiluku! Toga nema čak ni u Indiji! U isto vreme dok je Tadićeva vlada u Subotici podvodila Svarovskom besplatnu domaću radničku klasu, krenula je agencijska vest o događaju na dalekom indijskom potkontinentu: "...Besna masa otpuštenih radnika u fabrici čelika zapalila direktora u jednom mestu na istoku Indije..."

 

Pokojnik zakopao još 1.300 radnika!

 

Nažalost, u Srbiji to tako ne biva... Radnici u pojedinim krajevima zemlje nemaju ni snage ni volje da se odupru banditskoj tranziciji. Tako je, opet u Subotici, čuveni "Agrokombinat" planski spreman da bude prodat "za džabe". Sve je već namešteno tako da ova nekada velika i profitabilna firma ode u bescenje. Subotički "Agrokombinat" je dugovao 5,1 milion evra, ali je posedovao skoro 8.000 hektara zemlje, značajan stočni fond, dosta objekata u Subotici i okolnim naseljima, uključujući tu farme i silose, kao i impozantnu mehanizaciju, sisteme za navodnjavanje i drugu opremu. Ali, dugovi ove firme namerno nisu vraćani (ta je politika i u ovom slučaju sprovođena direktno po naredbama dosadašnjih gospodara lažne demokratije), iako je stalno, u toku poslednjih pet-šest godina beležena dobit sa 8.000 hektara zemlje! Gde su pare, svi znaju i niko ne zna! Biće da su u sefovima demokratskih vlastodržaca, jer je jedna od njihovih najvažnijih firmi, "Viktorija grupa", ključni poverilac subotičkog "Agrokombinata"! Jasno kao dan o čemu je ovde reč. U međuvremenu je 6.300 hektara državne zemlje oduzeto i dato u zakup, a oko 1.300 upravo prodaju "na doboš"! Tako je 1.300 radnika ekspresno ostalo bez posla, praktično na ulici! Na kraju je sve brutalno završeno tako što je ulazak u prostorije preduzeća zabranjen članovima skupštine "Agrokombinata". Sramno je da u takvoj situaciji predsednik države Boris Tadić dolazi u Suboticu kako bi ohrabrio milijardera Svarovskog i njegov biznis u Srbiji, a nije otišao da vidi kako je sahranjen "Agrokombinat" i sa njim 1.300 radnika. A i zašto bi, pa on i njegova stranka žive od "Viktorija grupe", zbog koje je i ubijen "Agrokombinat"!

Baratanje motkom

 

U potrazi za opljačkanom zaradom, na put za Beograd spremali su se oružari iz kragujevačke "Zastave", pa su vlastodršci požurili da ih plate kako ne bi došlo do obračuna sa neizvesnim ishodom. Bauk radničkog besa ipak će se desiti u Beogradu, uprkos žarkoj želji odnarođene vlasti da nevolje budu što dalje od njih. Radnici FAP-a iz Priboja, ali i brojnih drugih preduzeća, spremaju se da obiđu odlazeću vladu... Nije red da ih ojađena radnička klasa ne isprati onako kako su zaslužili! Zaslugom ove vlade, samo u poslednjih nekoliko godina zbrisano je sa lica zemlje 20.000 preduzeća i 150.000 radnih mesta! Brojku od oko 800.000 nezaposlenih radnika treba odmah dvostruko uvećati! Mnogi od onih koji rade, u stvari samo misle da rade, a zapravo su na robiji, sa dnevnicom koja ne pokriva ni dovoljan broj kalorija u organizmu!

Mada skoro 90.000 malih i srednjih preduzeća zapošljavaju više od 60 odsto radnika u Srbiji, Vlada je na divljački način zajašila upravo taj sektor novim dadžbinama, i beskrupulozno ga proždire birokratijom.  Nijedna sistemska reforma za poslednjih deset godina nije napravljena, u stalnoj ili povremenoj blokadi je oko 50.000 preduzeća, nad više od 20.000 firmi sporoveden je ili se sporovodi stečaj! Potrošeno je više od milijardu evra takozvanih subvencionisanih kredita, a krajnji ishod je poražavajući: ostvareni obrt je - nula! Sprema se sahrana još 15.000 preduzeća. Što je bliža ta mračna budućnost, to je veselje odlazećih vlasti veće! Najavljuju još oštrije mere kontrole naplate poreza i doprinosa. Svugde, samo ne u svojim firmama koje su stvorili pljačkajući državu!

Najveći broj onih koji su ekspresno otpušteni zbog "demokratskog aparthejda", gde mala grupa osvedočenih prevaranata i pljačkaša teroriše celokupnu naciju, nalazi se u delikatnoj starosnoj dobi, između  45 i 55 godina, kad nisu ni za penziju niti da budu "pripravnici sa iskustvom". Odmah iza njih sledi masa nezaposlenih u dobi od 30 do 44 godine. Najviše ih je sa srednjom školom, a čak 10 odsto ima i diplomu više ili visoke stručne spreme. Tadićeva vlada vešto vrti novac preko takozvane Nacionalne službe za zapošljavanje, i to tako što je za 12.000 ljudi organizovala programe obuke, prekvalifikacija i dokvalifikacija "za potrebe poznatog poslodavca i tržište rada" (što je obična laž jer većina njih dođe na probni rad, a malo njih se zadrži na poslu). Tako je novac koji je pompezno predstavljen kao "plemenita investicija", ostao u rukama vladinih službenika. Što direktno, što indirektno. A posla i dalje nema...

Koliko je odmakla podela na privilegovane državne službenike i na one koji su u masovnom zatočeništvu ovog sistema, najbolje se vidi po tome kako su otpušteni radnici Narodne banke Srbije uspeli da dokažu i da naplate protivzakonito dobijanje otkaza. Skoro više od milion evra su do sada uspeli da naplate svi oni koje je svojevremeno iz NBS najurio Mlađan Dinkić, nekadašnji guverner. Njih preko 600 tužilo je NBS tvrdeći da je termin "tehnološki višak" korišćen samo kao izgovor, jer su na njihova radna mesta primani novi ljudi.

I Dinkić je imao svoje odgovore da su u pitanju: „...otpušteni radnici koji nisu bili aktivni na poslu, koji su loše radili i zabušavali..." i da su sudovi napravili veliku grešku jer su "...previše blagonakloni prema radnicima koji dobiju otkaz...". Na kraju, mnogi od njih su već vraćeni na posao, i to sa naplaćenom odštetom, a mnogi će se tek vratiti.

Naravno, ovo je moguće samo u velikim, privilegovanim ustanovama, i može se posmatrati kao retkost u sudskoj praksi. Milioni drugih vide rešenje za sebe u tradicionalnim srpskim veštinama kao što je baratanje motkom...

 

Na pljačku pljačkom!

 

Ali, dok u Beogradu u državnim institucijama zaposleni pa i otpušteni dolaze nekako do svojih prava, u unutrašnjosti Srbije vlada psihologija pravog Divljeg zapada. Radnike pljačka ko god stigne. Osim lutajućih prevaranata i lažnih investitora, ali i ozbiljno organizovane lopovske institucije kakva je Agencija za privatizaciju, na terenu rade i "slobodni umetnici". Tako je nedavno u Leskovcu direktor drvno-industrijskog preduzeća "Danilo Bošković" iz Grdelice, sa još dvoje zaposlenih, blagajnicom te firme i predsednikom sindikalne organizacije opljačkao od 45 radnika više od 600.000 dinara, za navodno pružanje pomoći "u rešenju administrativnih pitanja". Da nisu kolektivno izašli na višednevne proteste ispred sedišta gradske uprave Leskovca, zahtevajući od države da donese socijalni program po kome bi im bile isplaćene zaostale zarade, i da nisu uporno istrajavali u potrazi za otetim novcem, ni policija ni sud ne bi se bavili ovom tročlanom bandom koja je na kraju dopala u nemilost. Tako su leskovački radnici videli malo pravde, ali one opljačkane pare više neće videti!

Ima i primera organizovane samoodbrane! Na pljačku pljačkom! Tako su pre godinu dana ojađeni i besni radnici, zbog loših uslova rada i neisplaćenih plata, iz kontrolnih kućica u neobezbeđenim tunelima Lipak i Železnik, na trasi obilaznice oko Beograda, skinuli sve što je moglo da se skine: nestali su kompjuteri, oprema za video-nadzor, delovi ventilacionih sistema, klima-uređaji i bakarni kablovi koji se prostiru čitavom dužinom i jednog i drugog tunela na 1.400 metara! Krađa je trajala mesecima, jer su kablovi ukopani ispod betonskih ploča koje je trebalo podignuti. Pljačku nisu zabežile ni kamere, jer nisu ni radile! Na kraju su i te kamere ukradene! Niko nije uhvaćen na delu, "počinilac istrazi nije poznat", ali svi znaju da je radnička klasa na ovaj način uzvratila udarac!

Haos kao sudbina

U Srbiji koja ima sve siromašniju policiju i vojsku koja praktično više ne postoji na način kako je postojala, neko je ipak dobro naoružan! Skoro 50.000 komada oružja nalazi se u rukama privatnih kompanija za fizičko-tehničko obezbeđenje, u kojima prema procenama radi od 25.000 do 60.000 ljudi! Potpuno precizan broj nije poznat čak ni MUP-u Srbije. To je samo još jedan simptom teškog ludila koje je stvorila otuđena vlast sa svojim takođe otuđenim centrima vladavine. Brojke ljudstva i naoružanja u takozvanom privatnom sektoru zastrašuju zbog činjenice da je taj "sektor" i brojniji i bolje naoružan od MUP-a Srbije. Veze pojedinih vlasnika ovih "kompanija" sa vodećim kriminalnim bosovima, ali i sa svojim "honorarnim saradnicima" u policiji i drugim državnim institucijama, više su nego čvrste.

Mnoge od tih "fizičko-tehničkih" armija su u potpunom vlasništvu vodećih stranaka na vlasti, tako da ih strane diplomate i diskretni posmatrači ovdašnje stvarnosti smatraju "vojnim krilom" partijskih falangi.

Ako, dakle, i ovakav vid paralelnih vlasti postoji u Srbiji, onda nema govora o tome da samo Bog može da spase ulice velikih gradova od pošasti opšteg obračuna između gladne većine i site, ali odlično naoružane manjine. Odavno je Srbija, zahvaljujući ovakvim vlastima - koje odlaze i dolaze sa idejom da nešto opljačkaju - zagazila u do sada neviđen sistem takozvane političke mafije, kojom vladaju ispeglane siledžije iz senke. Nisu institucije pojedinačno kriminalizovane, nego je ceo sistem smišljen radi kriminala! Zakoni,  sudovi, izvršna vlast... Sve je u službi kriminala! To je srpska svakodnevica. Vodeći "bosovi" Evropske unije to znaju (pok. Verica Barać je svojevremeno svedočila o izjavi jednog visokog funkcionera EU, koji je za Srbiju rekao da jeste kriminalizovana od vrha do dna, ali da ga nije mnogo briga zbog toga jer ona neće tako skoro ući u tu zajednicu, ako uopšte i uđe, a do tada "neka se krčka").

Dosadašnji predsednik države Boris Tadić otvoreno je u više navrata priznao da on lično, u svom kabinetu, kroji spoljnu politiku Srbije, čime je priznao da je predvodnik državnog udara! On je lično postavio Mirka Cvetkovića na čelo grupe građana koja se sastaje četvrtkom i sebe naziva vladom Srbije. On i niko drugi, svih ovih godina je preuzimao na sebe odgovornost za stanje u ekonomiji, kulturi, poljoprivredi, mašinskoj industriji, ribarstvu, spoljnoj i unutrašnjoj trgovini, šumama, rudama, automobilskoj industriji, pravosuđu, tužilaštvu, književnoj kritici, sportskim disciplinama i svemu drugom, čega god se setio on sam ili njegov tim za odnose sa javnošću. Niko kao on nije svakodnevno, sa najvišeg mesta, vršio takvu i toliku promociju nasilja nad zdravim razumom, ličnu promociju i promociju "prihvatljive autokratije". Ali, i tome je došao kraj. On odlazi, a njegova poslednja želja je da mu se svi pridruže na putu ka Devetom krugu pakla, koji neizbežno čeka svoje goste.

On odlazi, a u tome mu pomažu njegovi stranački epigoni, oni koji ga već danas indirektno fino mole da izađe na izbore prevremeno, "jer je to dužan građanima". Isto to su "bliski drugovi" rekli i Slobodanu Miloševiću ("da proveri volju građana"), što je dovelo do 5. oktobra 2000. godine.

Kad vladar ostane sam, on se obično suoči sa jednim paralelnim svetom, koji u stvarnosti ne postoji. Iz zidova kabineta počnu da izlaze duhovi prošlosti i on ima potrebu da pobegne na ulicu, među narod. Ali, tada je, za taj spasonosni čin, obično već kasno...

 

 

I ko radi umire!

Predsednik Srbije operisan je u decembru 2010. godine na VMA. Specijalista iz Fiske izvadio je iz predsednikovog kolena želatinsku masu, a laboratorijske analize su potvrdile da je reč o sarkomu. Ova bolest je teška i sa lošom je prognozom, a lekari krajnji ishod odlažu menjanjem krvi i koštane srži predsednika Tadića.

On brzo kopni, ali njegovi savetnici ga svakodnevno pokazuju građanima i tako izlažu još većoj opasnosti da umre na nogama. I sam predsednik je izjavio da će ubuduće izgledati sve lošije jer, kako je rekao, mnogo radi.