Rusija

Za bezakonje u policiji nisu krivi samo policajci

 

Sadisti u novim uniformama

 

Bez obzira na reformu i čistke, radnici obnovljene policije nastavljaju da muče i ponižavaju pritvorene građane. Hoće li novi predsednik Putin promeniti tu praksu, pita se naš dopisnik iz Moskve

 

Viktor Hlistun

dopisnik iz Rusije

 

Tabloid nije mnogo pisao o tome da je ruski predsednik Dmitrij Medvedev organizovao i rukovodio reformom policije. Osim novog kroja uniformi i povećanja plata (prosečna iznosi oko 1.000 evra), bilo je najavljeno i kapitalno pročišćavanje policijskih redova. Takozvana resertifikacija. Pet meseci su milicioneri polagali ispite, išli na testiranja; javnost je poverovala da će u policijskim redovima ostati najčasniji i najprofesionalniji ljudi. Ministarstvo je 1. avgusta 2011. godine izvestilo o sprovedenoj reformi. U martu (dakle, ni godinu dana nakon toga), u uzornom gradu Kazanju, posle ispitivanja u policijskoj stanici "Daleko", umro je pritvoreni građanin Sergej Nazarov. Ispostavilo se da su ga mučili...

 

Da nisu bolesni?

 

Detalji o onome što se dogodilo u Kazanju - šokiraju. Ne možete da poverujete da su to mogli da urade normalni ljudi, a ne neki ludaci, sadisti. Sergeja Nazarova nisu samo prebili već su ga silovali praznom flašom šampanjca. Lekari su konstatovali da su Nazarovu bili uništeni unutrašnji organi. Izvinite, dragi čitaoci, zbog toga što iznosim ove stravične detalje, ali složićete se: takvu grozotu mogao je da uradi samo manijak, psihički bolestan čovek. Dopuštam i da je takav manijak mogao slučajno da zaluta u policijske redove.

Ništa slično se u Kazanju ranije nije dogodilo. Pritvorenog Sergeja Nazarova (uzgred, pritvoren je zbog lažne, isfabrikovane dojave lokalnog policajaca) nije mučio ludak-pojedinac, već cela grupa čuvara poretka, tačnije njih četvorica. Što je još gore, u sobu u kojoj je sprovođeno ispitivanje ulazili su i izlazili razni ljudi, čak i neposredni rukovodioci četvorice osumnjičenih policajaca. Celo odeljenje manijaka i psihopata? To je više desetina ljudi. Ako samo i na trenutak pomislite da je reč o najboljim kadrovima kazanjske policije, o onima koji su ostali posle sprovedene resertifikacije, kakvi li su onda bili oni koji nisu prošli testiranje i koji su bili udaljeni iz policije. Možda ubice i siledžije? Nešto tu nije u redu. Treba analizirati šta.

 

Zločin bez kazne

 

Policija je u početku htela da zataška ceo slučaj, pokušali su da opravdaju delo koje su počinili policajci. Prvo je izbačena verzija da je pritvorenik navodno sam nad sobom, u toaletu, izvršio ovo mazohističko delo. Lekari i stručnjaci su odmah reagovali i opovrgli ovu verziju. Zatim se pojavila ideja da se pritvorenik, iako navodno kriv za krađu mobilnog telefona, nije ponašao adekvatno, nije priznavao krađu, glasno je govorio i zamalo nije pretukao policajce. Ni ova varijanta nije prošla - ispostavilo se da Nazarov nije ukrao telefon, već je jednostavno ušao u prodavnicu da kupi hleb. Pokušali su policajci da predstave Nazarova kao "društveni otpad", zamalo pa kao ludaka, ukratko kao čoveka koji mora da izazove odbojnost, a ne saosećanje ili sažaljenje. Ali, ni ta priča nije prošla. Posle toga počeli su protesti naroda u Kazanju. Mitinzi su bili usmereni protiv policijske samovolje.

Najtragičnije je to što niko ne bi saznao o ovim događajima da pritvorenik nije umro, a da novinari i društvo nisu počeli da protestuju. Sadisti bi nastavili da rade, kao da se ništa nije dogodilo. Potpuno sam uveren u ovo što govorim, zato što ovaj slučaj nije jedini: mučenje, silovanje, ponižavanje ljudi, sve to ulazi u arsenal metoda rada savremenog ruskog policajca. Naravno, nezvanično. Ali, treba primetiti glavnu stvar: za takav način rada policajce ne kažnjavaju. Mogu se nabrojati na prste jedne ruke slučajevi kada su policajci kažnjeni za nasilno ponašanje prema pritvorenicima. Za ubistvo, istina, odlazi se u zatvor, ali ni to nije pravilo koje važi za sve. Ako akteri ovog događaja nisu zaslužili da budu okrivljeni za teška krivična dela silovanja i ubistva, sigurno su zaslužili da budu okrivljeni po članu 286, za "zloupotrebu službenog položaja sa primenom nasilja i specijalnih sredstava". Da nije bilo protesta naroda u Kazanju, verovatno bi ove zveri u novim uniformama bile kažnjene na male kazne, ili bi im čak bilo oprošteno. Ali, videćemo šta će se dešavati.

 

Sam je lud

 

Ako postoji jasan neuspeh, ako neko nema čime da opravda svoje greške, onda on obično izvlači poslednji "argument" i viče: "Bio je lud!" Nažalost, ovaj "argument" često ide naruku policajcima koji su krivi. Oni dobro znaju da što više izblate građanina koji se osmelio da se požali na njihov rad ili se ne potčinjava njihovim zahtevima, to imaju više šansi da sačuvaju svoju poziciju. Obični ljudi se na taj način navikavaju na ideju da su oni niža klasa, "stoka" kako se govori u Rusiji, odnosno goveda koja treba da znaju gde im je mesto. Nažalost, priča se da je upravo predsednik Medvedev, kada je donošen novi zakon o policiji, izbacio stavku o tome da policajci imaju odgovornost za očuvanje časti i ugleda građana. Bez obzira na to ko je izbacio ovu stavku, činjenica je da u zakonu u čijem donošenju je učestvovao i Medvedev, takvog stava nema. A nemojmo zaboraviti da se ministri i ostali visoki činovnici uvek okreću kako vetar duva, odnosno da oprezno govore o predsedniku i premijeru.

Ministar unutrašnjih poslova Rašid Nurgalijev je odmah posle kazanjske tragedije imenovao prestupnike, ali je potom odjednom izjavio, tačnije "povikao" na sav glas, da nisu ni on ni njegov tim krivi za neuspeh početka reforme, već da je kriv ruski narod, to jest da je narod loš pa je zato i policija loša. Javno je nagovestio da nisu reforma i resertifikacija krive za to što su u stanicu policije "Daleko" dospeli sadisti. Nurgalijev je doslovno rekao sledeće: "Ja ne mogu da dovedem ljude sa drugih planeta. Možda je to bio vaš prijatelj ili blizak rođak - to su naši Rusi. Mi smo birali po najboljim kriterijumima. Znači, pitanje je drugo: gde su obrazovani, vaspitani, moralni?"

Dakle, za bezakonje nisu krivi policija i njeno rukovodstvo, već svi Rusi, jer su i policajci Rusi, a nema pristojnih ljudi koji bi se mogli izabrati. Tamo su sve neki neobrazovani, nevaspitani, nemoralni tipovi. Niko još nije sebi dozvolio da tako vređa narod. Ali, ako govorimo o vaspitanju i moralu, ruski blogeri su brzo podsetili Nurgalijeva: u sličnim situacijama, ruski oficiri su streljani. A taj gospodin u novoj uniformi i sa generalskim činovima čak nije dao ni ostavku. Štaviše, Nurgalijev je imao obraza da ponudi svoje usluge vladi koja će biti formirana u maju, posle inauguracije predsednika Putina. Ako Putin za premijera postavi Medvedeva koji je napravio potpunu zbrku kao predsednik, zašto onda on ne bi na dužnost ministra postavio Nurgalijeva. Podsećam čitaoce da je Rašid Nurgalijev činovnik kome je lično predsednik Dmitrij Medvedev zvanično poručio u decembru 2009. da sprovede reformu Ministarstva unutrašnjih poslova. Zašto je upravo njemu bilo dato da sprovede tako važan posao, teško je logično objasniti. Uostalom, Nurgalijev se poslednjih osam godina nalazi na čelu ovog ministarstva i ko je, ako ne on, umešan u raspad milicije.

 

Cena epoleta

 

Razgovori o reformi milicije, a sada policije, nastavljaju se na svim nivoima. Nekim društvenim delatnicama je izjava Nurgalijeva povodom tuposti i gluposti Rusa izazvala burne emocije. Na primer, član saveta Društvene komore Rusije, Pavel Gusev, pretpostavlja da je takvu izjavu mogao sebi da dozvoli samo bolestan čovek. Možda je i u pravu.

U krajnjem slučaju, o jasnim namerama organizacije reforme u svom ministarstvu, koja je počela pre godinu dana, nema se šta reći. Od početka je bilo jasno da će se sve promene dešavati po uobičajenoj šemi: iz stanica će oterati više ili manje časne i pametne radnike, a rezultati ispita i testova o službi u novoj policiji biće dati lokalnim vlastima. Tako je i bilo. Ne svugde, ali na mnogim mestima. Kao dokaz, prenosim podatke kojima je raspolagao na početku resertifikacije šef komiteta za bezbednost Državne dume, Genadij Gudkov. U centralnim oblastima države, radno mesto običnog radnika policije vredi na korupcionaškom tržištu 12.000-20.000 rubalja, a prosečna policijska plata u Podmoskovlju je 13.000 rubalja. (Inače, cene su veće na jugu.) Dalje brojevi govore: epolete narednika vrede 70.000 rubalja, poručničke - 100.000-120.000, pukovničke i potpukovničke - 550.000-600.000 rubalja. Deputat Gudkov nije usamljen u svom mišljenju. "Što je mesto unosnije, veća je njegova vrednost", kaže predsednik Koordinacionog saveta sindikata radnika milicije Moskve, Mihail Paškin. I nastavlja: "Ceo sistem Ministarstva unutrašnjih poslova je ustrojen tako da niži činovi plaćaju višim. To je kao zatvoreno akcionarsko društvo - da biste ušli u sistem, morate da platite. Tako će biti i dalje."

Nemam šta ovome da dodam.

 

Umesto zaključka

 

Tragični slučaj u Kazanju užasnuo je Ruse. Mnogi su izašli na mitinge protesta sa zahtevom da prestane policijska samovolja. Ali, kako to uraditi niko ne zna, iako saveti dolaze sa svih strana. Neko predlaže da se po policijskim stanicama postave kamere, a zidovi stanica naprave od providnog materijala, neko smatra da policiju treba prisluškivati, itd. Kao u onom vicu: ja nisam ginekolog, ali pogledajte - pogledaću. To jest, ne znam šta bih rekao o radu policije, ali posavetovao bih... Dobro je nasmejati se, ali situacija nije nimalo smešna, štaviše loša je, da lošija ne može biti. Ako su u vreme reforme policije ljudi počeli više da joj veruju, a manje da se boje, sada se strah opet vratio. U zaključku mogu da kažem da je posle tragedije u stanici "Daleko" (koja je u međuvremenu rasformirana), od građana samo iz kazanjskog regiona stiglo oko 150 prijava o propustima policije. A ti propusti su načinjeni od momenta početka reforme.