Epizoda 76

 

Nismo mi od juče

 

Zoran Milojević

 

Papa Benedikt "još razmišlja" da li će sledeće godine doći u Niš, na proslavu. Ako dođe (a voleo bih da ne dođe) nadam se da bi kao Nemac širokih shvatanja obišao spomenike nemačke kulture - Sajmište, Jajince, a u Bubnju kod Niša se okrepio "sas niško vino, aleksinački đuveč i leskovački ajvar". Nije teško biti fin, a i lepše je sa kulturom.

Ko o čemu, kurva o poštenju, baba o upšticima, a Hrvati o antifašizmu. "Hrvatski antifašizam", kako to gorko zvuči! Predlažem da novi saziv naše skupštine donese deklaraciju, čiji bi zaključak bio: "Jasenovac je najveća investicija u regionu. Ograđujemo se od svih koji žele revizijom istorije da umanje značaj Jasenovca na svestranu saradnju u budućnosti regiona."

U parku na Banovom brdu, preko puta Doma zdravlja, sedokosi čovek u otrcanom odelu stoji raširenih ruku i noću zapomaže: "Nahranite narod! Nahranite narod!

Ljudi mu prilaze, neki mu se podsmevaju, neki ga tapšu po ramenu.

U jednom momentu spušta ruke i nemoćno izgovara: "Greota je da je narod gladan."

Onda pognute glave odlazi negde niz Požešku ulicu.

Strast za vlašću i novcem osnovna je inspiracija nekim ljudima. U to smo se uverili u prethodnom periodu po Srbiji. Oni su uvek najplemenitiji, samo oni imaju zdrav razum i svoje mišljenje nameću kao mišljenje svih. Moj pokojni otac je takve zvao "pametne budale". Protiv takvih se bore i pametni i budale, svako od njih kako zna i ume. Pametni traže načine, a budale izgovore.

EU zatražila preispitivanje nekoliko desetina neuspelih privatizacija u Srbiji. Oni iz Brisela su "zabrinuti" što su ljudi ostali bez posla. EU ne traži preispitivanje nekoliko uspešnih privatizacija Srbije, posle nekoliko izbornih ciklusa. Oni iz Brisela "nisu zabrinuti" što su ljudi ostali bez države. Tako je to u Srbiji: menjaju se ljudi, ostaju stolice. Ostaje nam i Brisel, iako nije u Srbiji.

Već su porasle generacije osnovaca koje nikada nisu bile u muzeju, jer naš muzej ne radi. Ali, zašto svake nedelje iz belog sveta stižu muzejske relikvije i duše naše mladosti se napajaju tuđom kulturom. Koliko god bila vredna, uvezena kultura nije naša i ne krepi naše duše. Tuđe su to emocije i tuđe duše su to, a tuđe duše se ne pozajmljuju.

Dozlogrdilo mi je da slušam kako mnogi Beograđani i nas Srbe sa Kosova i Metohije zovu "Kosovari", kao što teritoriju između Bujanovca, Preševa i Medveđe zovu "Preševska dolina", bez ikakvog geografskog opravdanja. Površno znanje tih Beograđana i njihov nadmeni bezobrazluk ne čine ih više modernim i evropskim od ostalih. Ovo vreme je oštetilo mnoge Beograđane, ali kakav god da su, vremena ne opravdavaju neljudskost.

Mlada, raskalašna "umetnica" se uspija i pita koji je pravi recept da se uspe u estradnim vodama. Zamislih se da bih joj dao neki smisleni odgovor, ali joj nesvesno izrekoh: "Ako ti tata, muž ili ljubavnik nije poznati kompozitor, režiser ili novinar, moraćeš da budeš talentovana."

U trenucima opuštenosti tiražna spisateljica hvali kvalitet literature mnogih svojih koleginica koje su se pojavile u poslednje vreme: "Naši romani su ravni muškim romanima."

Drakče bakalin joj odgovori: "Kako ne bi bili ravni muškim, kad ste vi napravljene od muškog rebra. Koliko smo vam dali, toliko smo i dobili!"

Na Kosovu ništa novo! I "međunarodna zajednica i Šiptari samo čekaju da nam zabiju klin u lobanju. Ko stalno drži čekić u rukama, svuda nađe ekser. A mi imamo samo osmeh!" Na klinove smo navikli!