Krici i odjeci

Valjevo: Kako je grupa dobrotvora, Srba iz Kanade, u sred zavičaja, očerupana uz božju pomoć

 

Pop koji je pokrao i svoje stado

 

Sveštenik Stojadin Pavlović je prvo oteran sa mesta sekretara za izgradnju nove crkve u Valjevu, jer je prisvajao novac za sebe, onda su ga vernici najurili iz parohije u selu Pauni kod Valjeva, jer je i tamo uzimao za sebe od para za obnovu crkve, na kraju su ga i sa Divčibara oterali vernici kojima je dojadio svojim krađama i drugim mahinacijama pomoću kojih se enormno obogatio. Na kraju se smirio na mestu direktora Patrijaršijske upravne kancelarije u Beogradu

 

 

Sveštenik Stojadin Pavlović na Divčibare stiže autobusom i samo sa kandilom u ruci. Odatle je otišao kao jedan od najbogatijih ljudi iz tog kraja. U parohiji zatiče započetu crkvu, te je tako mogao da nastavi svoj raniji običaj potkradanja preko neimarstva. Registruje Crkvenu opštinu Divčibare, gde sebe postavlja za predsednika, glumicu Vesnu Čipčić za sekretara (ubrzo napušta tu funkciju), a za predsednika Upravnog odbora sadašnju predsednicu suda Ljiljanu Karić. Pomoću vernika i manipulacija postaje i predsednik mesne zajednice Divčibare, iako je to protivno crkvenom kanonu. Posle će sa te funkcije da izdejstvuje da mu mesna zajednica asfaltira parking od 1.000 kvadratnih metara.

Stojadin sebe postavlja i na čelo udruženja građana za pokretanje revije Beli narcis i lista Beli narcis, gde je i glavni urednik. Iako je list izašao samo jednom sveštenik Pavlović je za pokretanje oba glasila dobio ukupno 2,5 miliona dinara bespovratne pomoći. Novac je netragom nestao, a protiv sveštenika je pokrenuta krivična istraga koja ni do danas nije okončana.

Kada je od vernih Srba iz Kanade stigla pozamašna donacija Stojadin osniva komisiju u kojoj je on bio predsednik, pekar Milan Jovanović i službenica turističke agencije Valjevo Ljiljana Marić članovi. Komisija se sastala samo jednom, a novac je potrošen za izgradnju turističko-ugostiteljskog objekta Markovih konaka, nazvanog tako po sveštenikovom sinu Marku, vlasniku objekta.

U međuvremenu je sveštenik Pavlović završio započetu crkvu, pa pored nje zida parohijski dom koji je četiri puta veći od crkve i u kome borave platežno sposobni turisti. Markovi konaci su duplo veći od parohijskog doma, pa vi vidite na šta odlaze pare vernika.

Za potrebe revije Beli narcis mesna zajednica daje 10 kubnih metara drvne građe za binu na kojoj su nastupili Miki Jevremović i ćerka Jelena, grupe Neverne bebe i Divlji kesten i drugi. Kada je sve završeno građa bine je otišla na izgradnju Markovih konaka.

Od Ministarstva turizma i trgovine, a na osnovu lažne dokumentacije, Stojadin Pavlović dobija 220.000 evra kredita. Novac je preusmeren na njegovu ženu, popadiju Branku Pavlović. Dobijanje para je omogućio tadašnji pomoćnik Bojana Dimitrijevića, Rade Pirgić. Rade je u međuvremenu zbog ovakvih dodela kredita pravnosnažno osuđen i sada kao robijaš radi na čuvanju odmarališta KP Zavoda Valjevo na Divčibarama, a boravi u objektu koji je 20 metara udaljen od Markovih konaka.

Jedna dobrotvorka iz Petrovaradina je parohiji zaveštala svoju kuću na Divčibarama, koju je Stojadin prvo izdavao za 100 evra mesečno, da bi posle dao otkaz stanarima i tu smestio radnike koji su zidali "Markove konake"

Popadija, inače, ima i privatnu firmu Narcis cvet preko koje prodaje sve i svašta, ali u okviru crkve. Razlog za ovo je što je crkva oslobođena plaćanja PDV-a.

Zajedno sa direktorom katastra u Valjevu Zoranom Matićem, sveštenik Stojadin za smešno male pare od seljaka otkupljuje negrađevinsko zemljište na Divčibarama. Posle toga uz pomoć načelnice odeljenja za urbanizam i građevinarstvo Vesnom Mirković pretvaraju zemljište u građevinsko i prodaju ga po višestruko uvećanim cenama (u jednom trenutku su za ar dobijali i 5.000 evra). Na kraju je Vesna najurena sa mesta načelnice, ali se nije išlo dalje u istrazi ove mahinacije.

Stojadin je džipom koji je ilegalno prisvojio zgazio jednog pešaka. Posle toga se pojavljuje pravi vlasnik vozila koji je radio u preduzeću Vujuić, pa je Stojadinov zaštitnik episkop Lavrentije morao da urgira kod vlasnika pomenutog preduzeća, Vidoja Vujića, da se sve mirno završi.

U međuvremenu smo mi, potpisnici, uspeli da se rešimo sveštenika Stojadina, da ga smenimo sa mesta predsednika MZ-a i udruženja građana i da ga oteramo sa mesta paroha na Divčibarama, tako da više ne piše za lokalne novine Napred, niti ima više svoju emisiji na lokalnoj televiziji.

Sada se njegovim slučajem bavi crkvena opština Valjevo. Stojadin je na odlasku predao završni račun za sve izvedene radove na Divčibarama, u kome se sve slaže do u paru. U međuvremenu su se pojavili izvođači radova koji tvrde da im nikada ni dinar nije plaćen, a u parohijskoj dokumentaciji nema ni jednog ugovora niti priznanice bilo kog izvođača radova.

 

Slede potpisi pedeset ogorčenih žitelja i vikendaša sa Divčibara