Požarevac

Raspad "porodične zajednice" u najvećem zatvoru na Balkanu

  

Sve se deli u Zabeli

 

U KPZ Zabeli  "poslednjih dana" vlada atmosfera kao uoči raspada kućne zajednice, kada se grabi sve što može i kada više ne važi ni jedno pravilo morala, etike ili zakona. Sve je dozvoljeno, čak i poželjno, ne bi li se namakla još koja para pre odlaska sa položaja i smeštaja u ćeliju

 

Milan Malenović

 

Poslednji film koji je slavni italijanski režiser Pjer Paolo Pazolini snimio pre svog ubistva zvao se "Salo ili 120 dana Sodome". Radnja se dešava u jednom malom mestu iz koga su Nemci otišli, a saveznici još nisu stigli. U tom kratkom razdoblju "ničije vladavine", lokalna vlast organizuje neviđene, opšte orgije za sopstveno zadovoljstvo, očekujući neminovni kraj svog sveta...

   Potpuno identična situacija vlada danas u srpskim zatvorima, posebno u KPZ Zabeli kraj Požarevca, kako proizilazi iz pisma - apela koji je redakciji Tabloida uputila grupa zaposlenih, započinjući ga molbom: "Radnici mole sve institucije i Predsednika države, kao i premijera da pod hitno uvedu prinudnu upravu u Zabeli." Iz pomenutog dopisa izdvajamo i objavljujemo najinteresantnije delove...

 

Porodična manufaktura lanaca i katanaca

 

Glavni u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) faktički je Velimir Vidić, koordinator u Ministarstvu pravde. Osim što je zaposlio svoju ženu i ćerku (zadužena za nadzor svih zatvora), kao privremeno i svog sina, iz penzije vraćeni Vidić je u Zabeli zaposlio i svog rođenog brata, jednog brata od strica je postavio za zapovednika straže, a drugog, u međuvremenu upokojenog, postavio za šefa zatvorskog hotela. Sada je na red došao bratanac da postane vaspitač.

   Kako opisuju radnici u svom apelu, ko Vidiću nije rod i ne pripada "Kosovskom klanu" za zaposlenje mora da plati. Jednom njihovom kolegi, koji je želeo bolje radno mesto, Vidić je rekao: "Ja sam tata za sve zatvore, ja odlučujem. Posao u državnoj službi ti je 3.000 do 5.000 evra, hoćeš ili nećeš." Cenjkanja nema.

   Zaposleni u svom pismu dodaju: "Dobri su otpadali, a loši, poluretadrirani kandidati prolazili. Izveštaji su se prepravljali po potrebi, sa klinikom u Durmitorskoj postoji dogovor... I, svima lepo i korisno."

   Zbog ovakve negativne selekcije i dolazi do haosa u radu najvećeg zatvora na Balkanu koji na kraju može da se završi i tragičnom pobunom samih osuđenika, upozoravaju zaposleni.

   Najveća otimačina za radna mesta jeste u Specijalnom odeljenju, gde borave osuđeni članovi Zemunskog klana i gde je plata običnog stražara preko 150.000 dinara, odnosno oko 100.000 dinara mesečno viša od one koju prima isti stražar u Zabeli izvan tog odeljenja. Uz to, naravno, dolaze i druge privilegije koje se dobijaju od rodbine i "poštovalaca" Zemunaca.

   Samo korupcijom može da se objasni da za stražara u Specijalnom biva postavljen Marko Milojević, zvani Kalimero, koji umesto da čuva Legiju sa istim ide u šetnju i slatko se ispričaju uz lizalice Čupa-čups. Njegova devojka je nadzornica Marija, zadužena za pravljenje rasporeda, pa preko nje sređuje da uvek ima najpovoljnije smene. Inače, Marija u susret izlazi i drugima, koji su spremni da je časte kolačima ili burekom. Olakšavajuća okolnost joj je što je nekada išla na Egzit i duvala travu što je, očigledno, ostavilo posledice na njen mozak.

   Za čuvanje Legije u Specijalnom odeljenju zadužen je i Darko Antić, zvani Bebiron i Pekinezer, visok 160 cm, tako da mu se palica vuče po zemlji. Svima se hvalio da je sve žive podmitio da uđe u Zabelu i da radi kod Legije. Tvrdi da ga je sve to koštalo 5.000 evra, ali da mu se brzo isplatilo.

 

Ćira Turban snosi posledice

 

Ko ne uspe da se domogne Specijalnog odeljenja zadovoljava se i poslom u VII paviljonu u Zabeli, koji se naziva i "zatvorom u zatvoru". Tamo su osuđenici smešteni pod posebno strogima nadzorom, pa je i nagrada za prošvercovani mobilni telefon, drogu ili alkohol viša nego po drugim paviljonima. Duge ose su paralelna straža u VII paviljonu, privatna armija, koju kontroliše Vladimir Bošković, zvani Plavi slon, kum zapovednika Janka Stanišića. U dopisu zaposlenih se navodi: "Sva prebijanja i teške telesne povrede osuđenicima isključivo nanosi Bošković lično ili se to dešava po njegovom nalogu." O samoj ličnosti Boškovića njegove kolege pišu: "On je pokvaren, ljigav, licemeran, lažov, gulanfer i prevarant svih vremena, nepismeni gorštak. Bije bez razloga osuđena lica, sadista i bolesnik. Zbog njega se Alen Cigler penjao na krov VII paviljona. Da li je moguće da se u VII paviljonu, tokom šetnje osuđenik uz gromobran neprimećeno popne na krov?!"

   U istom paviljonu su i drugi puleni zapovednika Stanišića, koga zaposleni okrivljuju da u krajnjoj instanci rukovodi svim paralelnim stražarskim formacijama u Zabeli. Posebno pominju Sašu Savića ("večiti mladoženja, druži se sa zatvorom i svojom mamom"). Drugi je Branislav Ćirić, mozak operacija, zvani Ćira Turban, zbog zavoja koje nosi na glavi posle susreta sa bivšim osuđenicima. "On bije njih u zatvoru, oni biju njega kada izađu", piše u dopisu zaposlenih KPZ Zabela.

   Među zaposlenima je i Ivan Marković, bos kostolačkog narkokartela poznat po trgovini narkoticima. O njemu njegove kolege pišu: "To je skroz korumpirani stražar, loš čovek, licemeran i ljigav, disciplinski kažnjavan dok je Zabela imala prave rukovodioce, kao što je bio deda Ljubojević."

   Kako drugačije nego podmićivanjem objasniti i činjenicu da je Janko Stanišić jedan od najvažnijih zapovednika u Zabeli, koji vreba pravu priliku da svrgne glavnog zapovednika i svog najvećeg suparnika u formiranju klanova, Gorana Nenadovića. Pre prelaska u Zabelu, Stanišić je izbačen iz vojske zbog krađe vojnih magacina u više navrata i nekorektnog i siledžijskog ponašanja prema vojnicima. U trenutku kada je na insistiranje svojih veza primljen u Zabelu na posao, Stanišić čak nije ni imao državljanstvo Srbije i govorio je da priznaje samo suverenu Crnu Goru.

 

Mića - sto evrića

 

   U Zabeli je za stalno zaposlen i Borko Crnogorac i to na mestu višeg samostalnog referenta za uslov i pomilovanje, iako je prethodno izbačen iz SUP Požarevac zbog zloupotrebe službenog položaja, jer je kriminalcima prodavao informacije i muljao sa oružjem i automobilima. Pošto ima 50 godina, neoženjen je i miljenih upravnika Željka Gradiške, poznatog istopolca, moguće je da radno mesto nije platio novcem.

   Zaposleni u svom apelu zahtevaju: "Neka odgovori Vidić zašto je doktorki Bojani faksom poslao rešenje za stalno, a da ni provera nije za nju urađena? Željko Gradiška ju je odmah postavio za načelnicu zdravstvene službe u Specijalnom odeljenju."

   Vaspitač Milan Veselinović je među osuđenicima i kolegama poznat po svom nadimku Mića sto evrića. Njegova ljubavnica je Dragana Jovičić, poznatija kao Crna Mamba, nekrunisana kraljica vlaških vidovnjaka. Bavi se bacanjem čini, skidanjem crne magije, bajalicama... U slobodno vreme bila je daktilografkinja u Zabeli, a sada radi u matičnoj službi zatvora. Iz suda je svojevremeno bila izbačena zbog seksualnih afera (u nezgodnoj pozi su je uhvatili baš na Dan žena), to se ponovilo i u SDK. O njoj kolege pišu: "ona ništa ne priča, samo diže noge."

   Kada zagusti u pomoć joj priskače Mića sto evrića pa je umiruje letovanjima u inostranstvu. Za njega to nije nikakav finansijski teret, jer za samo 5 pozitivnih mišljenja datih osuđenicima on može da kupi novi auto.

   Ivan Golubović je glavni operativac Operativnog centra u Zabeli, a o njemu kolege pišu: "Ima harem komandirica, poznat je i kao porno glumac. U školi je bio u G17+, jer je direktorka bila u G47+. Posle je menjao sve stranke i tipove žena."

   O potpunom raspadu sistema i nedostatku svakog morala, zaposleni u svom apelu izveštavaju na sledeći naćin: "Ne malo puta su se međusobno tukle grupe stražarki jedne protiv drugih iz ženskog i muškog zatvora, jer nisu mogle da podele švalere i ljubavnike... Tuče su bile ispred i u krugu zatvora, po kancelarijama i hodnicima pod video nadzorom, a neretko i po ulicama Požarevca. Najgore je kada krenu orgijanja i švaleracije po ustanovi zatvorenog tipa, tu se ne zna ko pije a ko plaća. U specijalnom odeljenju rade isključivo švaleri sa švalerkama, to je javna tajna. Spojili lepo i korisno."

   Na sve ovo upravnik Željko Gradiška se pravi kao da se ništa ne događa. Njega interesuju samo pare i lepi, mazni muškarci. Zbog toga zaposleni u svom apelu nadležnima upozoravaju da u Zabeli uskoro može da dođe do krvoprolića, ako se ništa ne preduzme i na ključna mesta ne dovedu pošteni i osposobljeni ljudi.

 

 

 

 

Mama ima bradu i živi u gradu

 

Dok protežiraju i štite one koji plate za radno mesto ili pristaju da rade za jedan od dva stražarska klana, dotle nadležni proganjaju one koji bi da rade pošteno. Tako su nedavno posmenjivani Gaga Dimitrijević, Saša Gradis i Zora Petrović, jer su odbili da rade za gazde Stanišića, odnosno Nenadovića.

   Dragana Marković je godinama radila u PJ Preporod, potom su je šetali sa jednog na drugo radno mesta, ni jedan referat joj nije nepoznanica, ali nije ničija švalerka, pa još uvek ne može da dobije rešenje za stalno.

   Upravnik Željko Gradiška je tek posle tri godine shvatio da pastorka pravnika Živojina Mišića ne dolazi na posao i dao joj otkaz. Do ovog prosvetljenja, Gradiška je došao samo zato što se na to radno mesto namerila žena nadzornika Dejana Radulovića, poznata u Požarevcu po tome što forsira visoki standard za sebe i svoga muža, uprkos skromnim platama, a sve to pravda maminim "donacijama" iz Beča. Čudna je to, bradata, mišićava i istetovirana "mama", koja plaća da bi dobila bolji tretman u zatvoru ili neki slobodni vikend pride.