Epizoda 79

 

Nismo mi od juče

 

Zoran Milojević

 

Posle Velikog rata u naše pleme dođe "bravar" koji nam je "sva vrata otvarao" Njega je smenio "bankar - malo morgen" koji nam je sve pokrao. Kada su banke onemoćale, dođe nam "psiholog" uz koga smo svi poludeli. I takvi, nikakvi, dobismo "grobara" da nas pripremi za sahranu.

U noći izgubljene bitke Boris Tadić se požalio na "srpske intelektualce". Konačno smo se Boca i ja u nečemu složili. Decenijama pišem o "mislećim ljudima", naučenim na "nosens ustavu" iz sedamdeset četvrte, na dogovornu ekonomiju, na filozofiju marksizma kojoj su ga podučavali "šrafciger-majstori" iz "udruženog rada", sve hvaleći radničko samoupravljanje u kome direktor upravlja sam.

I Boca srpski intelektualac! To je i Tomislav. Naknadno! KAo naknadna pamet! Biti "srpski intelektualac" je prelazna bolest. Zato i brinem za Tomislava i za sve nas zajedno.Najveća vrlina srpskog intelektualca je da puno razmišlja, pre nego što napravi glupost. Takav ne zna šta hoće, ali to hoće odmah!

Četiri dana su trajale svečanosti Dodir Makedonije. Po hiljaditi put sam raspravljao sa Makedoncima otkuda je koren muzike koju prisvajaju. Obzirom da su priznali "nezavisnost Kosova" ne bi me iznenadilo da "njihovu" muziku počnu da prisvajaju Šiptari. Ako su Makedonci oteli srpsku-kosovsku muziku, zašto i Šiptari to ne urade. Ljute se što im ovo kažem, ali ja im samo istinu govorim, da bih svoju priču uvek mogao da ponovim.

U pozorišnoj predstavi o Zoranu Đinđiću glumci "povraćaju" u srpsku zastavu. U isto vreme u publici je ministar vojni Dragan Šutanovac. Ma kako shvatili slobodu umetnosti ove se ne bi dogodilo pred Putnikom, Žućom ili Čiča Dražom, a kamoli u nekoj zapadnoj zemlji i njihovim ministrima vojnim. Srbi vole iznutrice spremljene na naš način. Za ovakve "iznutrice" ja "nemam stomak", a i ne znam kakvo varenje ima ministar vojni.

Žene iz Užica autobusima idu u Tursku da posete mesta iz serije Sulejman veličanstveni, najvećem srboubici iz "turskog doba". Pritom, mnoge od njih uče turski jezik. U isto vreme, Kulturni centar Beograda priredio knjigu Krleži, uz festival čoveku koji bi sa Srbima podmazao nemačke peći. A ja stojim pred istorijom i nemam izbora, moram da se upitam: jesam li ja pripadnik autogenocidnog naroda?

Ako te blati neko sa kim si sedeo u kafani, više ga ne želiš za istim stolom. Ako te blati neko sa kim si sedo u vladi, rado ćeš sa njim sedeti u vladi. Ono što se ne prašta ni u kafani, prašta se u politici.

Selektor Siniša Mihajlović je izbacio iz reprezentacije Adema Ljajića, jer nije hteo "da peva himnu". Ljajić se pravdao " da ne može protiv sebe". Da Srbiju vode Srbi, Ljajić bi izgubio i srpski pasoš i državljanstvo. Tako rade svi kojima kazaljke ne mogu biti krive što im sat ne radi.

U klubu Dno života ulazi Drakče bakalin, uzduvan, poručuje pivo, ispija jak gutljaj, otpuhne, obriše šakom bradu i brkove i žali se: - Kad idem autobusom u grad, pravim strategijski plan za zauzimanje mesta u autobusu. Najveći problem su mi srednjoškolci. Oni su uvek neispavani, bledi, podriguju na pivo i ljuti na "matorce" koji ih "smaraju". I ja sam bre bio mlad, ali me pivo i "matorci" nisu u tome ometali! Tako mi povišice penzije!

Taman sam se od srca obradovao da je progovorio papin sobar o svim marifetlucima države Vatikana i raširio osmeh od uva do uva, kada mi osmeh sa lica skinu vesti da "striptizeta" Ana Nikolić, posle golišavih slika iz pijanih noći, opet počinje da "peva" i da "ima novu pesmu". Ni dobra vest nikada ne stiže sama.

Na Kosovu ništa novo! I suzavac je isti, samo su naši osmesi prkosniji. Sačuvaćemo ih!