Na nišanu

Srpska sirotinja stavljena pod hipoteku zbog dugova srpske kriminalne elite

Dobar dan, ovo je pljačka!

 

Na naplatu upravo pristižu računi iz,  u istoriji nezabeležene pljačke koju je za samo četiri godine sprovela Demokratska stranka, uživajući potpunu i nekontrolisanu vlast u Srbiji. Samo za sanaciju banaka koje je opljačkala politička elita izdvaja se šest puta više nego za pomoć ogladnelom stanovništvu. I pored enormnog deficita od 800 miliona evra za prva četiri meseca ove godine, za pokriće pljačke srpskih banaka iz budžeta je utrošeno 300 miliona evra

 

Milan Malenović

 

   Krajem februara, dok su se svi skoncentrisali na predstojeće parlamentarne i predsedničke izbore, medijski neprimećeno prošlo je vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije, na kome je odobreno dodatno zaduživanje zemlje u visini od 1,4 milijardi evra. Kako bi se sačuvao makar privid da vlada Mirka Cvetkovića poštuje zakon koji joj zabranjuje da zemlju zaduži preko 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, Skupština je na sednici od 27. februara uglavnom izglasala davanje državnih garancija na kredite koje uzimaju budžetski korisnici i preduzeća u kojima je Srbija većinski vlasnik. Nije šija, nego je vrat.

   Upravo na ovaj način je pukao i mehur od sapunice u Grčkoj koja nije bila preterano zadužena, ali je preterala u davanju garancija javnim preduzećima i organima lokalne samouprave. Konačni bilans odlazeće srpske vlade tako iznosi 7,6 milijardi evra novog spoljnog zaduženja uz potpuno opustošeni budžet.

   Prema trvdnjama iz Narodne banke, u ovoj godini Srbija mora da otplati 3,8 milijardi evra što državnog, što privatnog duga stranim poveriocima! Sledeće godine je situacija slična: bez novih zaduživanja na naplatu pristiže 3,7 milijardi evra, a 2014. godine na otplatu dospeva 3,4 milijardi evra! Olakšanje dospeva tek 2015. godine kada ćemo, pod uslovom da se u međuvremenu dodatno ne zadužimo, plaćati za 40 odsto manje dugova, kao i 2016. godine, kada će opterećenje biti umanjeno za još 28 odsto.

 

Stalni bankrot stalnih vlastodržaca

 

   Niko od „stručnjaka" na vlasti ne ume da objasni gde će Srbija da nađe neophodne pare za vraćanje kredita koji dospevaju, a još manje je u stanju da objasni gde su nestale silne milijarde koje je uzeo Cvetkovićev kabinet. Stara Jugoslavija, sa preko 20 miliona stanovnika, posle četiri decenije je ostavila ino-dugove u visini od 20 milijardi dolara, dok je Srbija sa jedva nešto preko sedam miliona stanovnika za četiri godine državni dug uvećala za 10 milijardi dolara, a što je ekvivalent  ukupnoj ovogodišnjoj budžetskoj potrošnji na svim nivoima!?

   Prevedeno na običan jezik, ovo znači da je vlada Mirka Cvetkovića imala konstantni budžetski deficit od jedne četvrtine. I to su eksperti?

   Prošle jeseni je premijer Cvetković slavodobitno objavio kako je Srbija po prvi put u istoriji prodala evro-obveznice na stranom tržištu kapitala i to u vrednosti od milijardu dolara. Zaboravio je samo da nas obavesti kako je godišnja kamata 7,25 odsto, što odgovara kamatnoj stopi koja se plaća svakoj komercijalnoj banci. Država koja mora da plaća ovako visoku kamatnu stopu na obveznice koje na realizaciju dospevaju tek za deset godina, po oceni stručnjaka već je u bankrotu.

Već do marta meseca ove godine, po izveštaju NBS-a od tih milijardu dolara skoro 800 miliona je potrošeno i to na penzije, plate u javnom sektoru, ali i troškove predizborne kampanje partija na vlasti.

   Već krajem marta ove godine javnosti je saopšteno da je samo tokom februara meseca vlada dnevno trošila milijardu dinara više nego što je smela po Zakonu o budžetu i da je svih milijardu dolara dobijenih u oktobru potrošeno. Samo u prvom tromesečju ove godine budžetski deficit je porastao za dodatnih 48,6 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija u maju.

   Republički Zavod za statistiku je krajem aprila saopštio da je industrijska proizvodnja u Srbiji u martu 2012. za 3,2 odsto bila manja nego u istom mesecu prethodne godine. Industrijska proizvodnja u periodu januar-mart  2012. godine u odnosu na isti period 2011. godine manja je za 5,9 odsto.

   Upoređujući gornje podatke jasno se vidi da država pozajmljeni novac nije uložila u obnovu privrede, već u punjenje džepova izabranika na vlasti i njima bliskih ljudi. Kako bi drugačije moglo da se objasni da je uz sve nedaće koje nas prate država odlučila da potroši 300 miliona evra u sanaciju samo tri banke, od kojih su dve ionako u većinskom državnom vlasništvu, a treća je u bankrot i gurnuta jer je servisirala šaku odabranih lopova.

   Ova potonja pomenuta banka je Agrobanka (AGBN) čija je propast školski primer kako se u Srbiji kradu pare na komotan način, a za čiju sanaciju je iz republičkog budžeta izdvojeno 290 miliona evra. Poređenja radi: u prvom kvartalu 2012. godine na obavezna socijalna davanja iz budžeta je izdvojeno šest puta manje para - tek nekih 50 miliona evra!

 

Skupljači para

 

   Doskorašnjem direktoru Izvršnog odbora ove banke Dušanu Antoniću Upravni odbor banke je u 2009, odnosno u godini kada je odobreno najviše kredita koji nisu mogli da se naplate, za "uspešno poslovanje" dodelio bonus od 800.000 evra, tako da je on tu godinu završio sa sveukupnim prihodima od miliona evra!

   Propast Agrobanke je Tabloid najavio još u julu 2010. godine u članku Pajtićev eskimski zamrzivač : "...Kako danas stoje stvari, moguće je da će pomenuta Agrobanka poći stopama Metals banke, i to onim koje vode u stečaj. Pošto nije nađen nijedan inostrani mladoženja koji bi ušao u ovu banku i zauzvrat u miraz dobio velike gubitke, rešenje je nađeno u prebacivanju dobiti iz ranijih godina u pokrivanje dugova u 2009. godine".

   Za razliku od redakcije Tabloida, revizorska kuća KPMG (ista ona koja je svojevremeno pred privatizaciju štimovala i bilanse NIS-a) u poslovanju banke nije videla ništa sporno. Službenice ove revizorske kuće, Nina Bulatović (u međuvremenu penzionisana) i Stana Jovanović krajem juna 2011. godine, tvrde u bilansnom izveštaju kako banka raspolaže kapitalom od 121.294.856 evra, dok nadzor NBS-a utvrđuje da je kapital AGBN-a u stvari samo 6.106.042 evra. I pored toga što je menadžment uhvaćen u prepravljanju dokumentacije, NBS ga pušta da još pola godine potkrada banku dok ne napravi minus od preko 29 miliona evra, posle čega se uoči Nove godine u AGBN uvode privremene mere.

   Možda je razlog za ovu neažurnost prezaposlenost Zorana Ćirovića koji je predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita (nadzornog tela NBS koje kontroliše rad banaka) i  istovremeno predsednik Komisije za hartije od vrednosti koja kontroliše rad Beogradske berze na kojoj je listirana i AGBN. Treća Ćirović uloga je, u stvari, najvažnija za razumevanje cele afere Agrobanke: on je jedan od najvažnijih sakupljača para za Demokratsku stranku!

Na listi dužnika koji nisu u stanju da vrate kredite Agrobanci, zbog čega je ona neminovno morala u stečaj, izdvajaju se neka imena. Prvo je Velefarm, kome je AGBN dodelila kredit od 20 miliona evra dok je čelni čovek ove kompanije bio Dragoljub Vučićević, inače blizak SPS-u. Naime, Vučićević je poslednjih godina bio blizak socijalistima preko rukovodstva Galenike, tačnije generalnog direktora Nenada Ognjenovića koji je na jednu od direktorskih pozicija u Galenici zaposlio Vučićevićevog sina. Takođe, samo dan pre poskupljenja lekova od 11 odsto, Galenika je Velefarmu isporučila robu vrednu 1,1 milijardu dinara na 270 dana odloženog plaćanja.

   Tu je zatim i subotički Azohem, čiji je vlasnik Peđa Mališanović oženjen  sestrom bivšeg ministra Predraga Bubala. Inače, Azohem je od Agrobanke dobio kredit od 20 miliona evra, a njen predsednik Upravnog odbora Jožef Kasa je do juna prošle godine bio istovremeno i direktor subotičke filijale ove banke.

 

Divlji Zapad u Ivanjici

 

Najviše para, međutim, iz Agrobanke je izvukla porodica skoro zaboravljenog tajkuna iz Ivanjice, Radoslava Laleta Sekulića. Habit Pharm, preduzeće u vlasništvu pomenutog Sekulića, duguje 60 miliona evra. Tu je još i Product trade finance, sa sedištem u Beogradu, čiji je dug četiri milijarde dinara. I nad ovom firmom, isto kao i nad Habit Pharmom, sproveden je i zaključen postupak stečaja, pokrenut na predlog Agrobanke. U rešenju o zaključenju stečaja od novembra prošle godine navodi se da iz „Izveštaja o ekonomsko-finansijskom poslovanju stečajnog dužnika proizilazi da stečajni dužnik nema imovine ni gotovinskih sredstava ni prava svojine na nepokretnosti, niti bilo koja druga stvarna prava, niti angažovanih zaposlenih". Kao vlasnik firme zvanično se vodi Lidaka Investment Inc registrovana u Velikoj Britaniji, ali pravi vlasnik boravi u Ivanjici.

   U stečaju su još tri firme u kojima učešće ima porodica Sekulić, a koje duguju pare Agrobanci: Western style iz Ivanjice i Lutton i Svis farmacija iz Beograda. Na spisku investicionih nekretnina Agrobanke koje je stekla po osnovu nenaplativih potraživanja nalazi se hotel Moravica, restorani Dubrava, Lipa i Vodopad, hotel Park, kao i stambeno-poslovna zgrada, sve u Ivanjici. Novom procenom ovih nekretnina, njihova potencijalna cena sa stanjem poslednjeg dana prošle godine, umanjena je na manje od trećine vrednosti po kojoj je Agrobanka izvršila konverziju svojih potraživanja u vlasništvo.

Tako je hotel Park u knjigama Agrobanke 31.decembra 2010. godine vredeo više od 1,5 milijarde dinara, a po proceni od 31.decembra 2011. godine, samo 422,8 miliona dinara. Od tih nekretnina, tri su opterećene i hipotekom, pa je po tom osnovu Agrobanka rezervisala oko 694,5 miliona dinara.

   Sistemu firmi porodice Sekulić dosta je teško ući u trag, jer se kao njihovi vlasnici uglavnom vode firme kao Habit med iz Lihtenštajna ili firme registrovane u Švajcarskoj. Malo bolje upućeni u finansijske transakcije Agrobanke i sistema firmi porodice Sekulić, tvrde da ta konstrukcija prevazilazi moć jednog bankarskog menadžera i jednog biznismena.

   Radoslav Lale Sekulić, koji je Agrobanku oštetio za 29,4 milijarde dinara (upravo koliko iznosi celokupni gubitak banke), jedno vreme 90-ih je bio direktor Savezne uprave carina, a dobar deo svoga poslovanja preneo je na sina Dušana Sekulića koji se vodi kao suvlasnik dela njegovih firmi. Lale Sekulić je poznat i kao finansijer odbrane Slobodana Miloševića, a pominje se i kao veliki donator jedne od partija na vlasti.

   Kako se vidi, Agrobanka je u stečaj otišla servisirajući stranke na vlasti, odnosno njihove čelnike. Upravo je moguće procesuiranje kriminalne transakcije subotičkom Azohemu u visini od 20 miliona evra, a posredstvom osnivača Saveza vojvođanskih Mađara Jozefa Kase, bio glavni adut u pritiscima Demokratske stranke na ovu partiju manjina da odustane od svojih optužbi kako je pokradena na republičkim izborima i da ponovo uđe u koaliciju sa onima koji su je pokrali.

   Osim Agrobanke, hitnu finansijsku injekciju iz ispražnjene državne kase dobile su i Privredna banka Beograd, kao i Razvojna banka Vojvodine, mrtvorođenče Bojana Pajtića koje se sve više razvija u pravcu rupe bez dna.

   Samo u prva dva meseca ove godine iz republičkog budžeta je potrošeno 11 milijardi dinara više nego što je smelo da se potroši za celo to tromesečje, a gornji primeri pokazuju da je novac otišao na sanaciju pljačke koju su poslednjih godina sprovodili funkcioneri stranaka na vlasti.

 

 

 

Apsurdi srpske ekonomske politike

 

U poslednjih jedanaest godina Srbija je iscrpla sve recepte iz neoliberalnog arsenala. Privatizovan je najveći deo privrede - to nije pomoglo.

   Strancima je prodato gotovo sve što su želeli da kupe, po cenama po kojima su to želeli - ni to nije pomoglo. Strancima se sada plaća i za svako otvoreno radno mesto - ni to ne pomaže.

   Srbija je liberalizovala uvoz do besmisla, snizila i gotovo ukinula poreske stope na dobit - ni to nije pomoglo. Finansijski prostor je prepušten stranim bankama, kao čudu znanja i vrline - ni to nije pomoglo. Država, privreda i građani su se enormno zadužili, ogroman novac je ušao u Srbiju - ni to nije pomoglo.

   Članovi partija, njihovi rođaci i prijatelji našli su uhlebljenje u državnim i paradržavnim institucijama, ili u državnim preduzećima. Došlo je do masovnog otvaranja nepotrebnih administrativnih radnih mesta - stopa zaposlenosti i dalje pada.

 

 

 

Da se ne zaboravi ko je šta radio...

 

   (Dnevni red zasedanja Narodne skupštine održanog 27. februara 2012. sa početkom u 10 časova...)

 

   1. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe General Banka Srbija a.d. Beograd, Erste GCIB Finance I B.V. Amsterdam, Unicredit Bank Srbija a.d. Beograd i Aik banke a.d. Niš po zaduženju Galenike a.d. Beograd;

   2. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd po zaduženju Akcionarskog društva za vazdušni saobraćaj „JAT Airways" a.d. Beograd;

   3. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Unicredit Srbija a.d. Beograd za izgradnju Aneksa hangara 2, dovođenje u radnu funkciju održavanja i opravke za već osvojeni tip aviona Boeing 737 NG i opremanje u cilju osvajanja održavanja i opravke aviona tipa Airbus 320 po zaduženju „JAT-Tehnika" d.o.o. Beograd;

   4. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Hypo Alpe-Adria bank a.d. Beograd i Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd za izmirivanje obaveza Građevinske direkcije Srbije d.o.o. Beograd, po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju stambeno-poslovnih objekata na lokaciji kasarne „Stepa Stepanović" u Beogradu;

   5. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist „Japan International Cooperation Agency" po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije", Beograd;

   6. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke „Grad Beograd most na Savi/A, Grad Beograd most na Savi/B i prilazni putevi";

   7. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (EPS projekat za male hidroelektrane) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj;

   8. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu F/P 1739 između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije;

   9. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za prvu fazu Paket projekta KOSTOLAC-B POWER PLANT PROJECTS između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Kineske Export-Import banke kao zajmodavca;

   10. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Azerbejdžan kao zajmodavca za finansiranje izgradnje deonica Ljig-Boljkovci, Boljkovci-Takovo i Takovo-Preljina autoputa E-763 u Republici Srbiji;

   11. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije „Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije II/C";

   12. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Unapređenje objekata pravosudnih organa) između Republike Srbije i Evropske investicione banke;

   13. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Japana u vezi sa Projektom za izgradnju postrojenja za odsumporavanje za termoelektranu „Nikola Tesla";

 

 

 

Crne bankarske trojke

 

   Koliko je realno opterećenje za građane Srbije pokrivanje dugova samo tri banke koje su uspešno poharale stranke na vlasti, pokazuju i sledeći primeri:

   -za sanaciju Agobanke (AGBN), Privredne banke Beograd i Razvojne banke Vojvodine iz budžeta potrošeno u prva tri meseca ove godine 34,8 milijardi dinara;

   -samo za Agrobanku je izdvojeno 33,64 milijardi dinara;

   -preduzeća (najvećim brojem u stečaju i bez imovine) u vlasništvu porodice Sekulić iz Ivanjice Agrobanci ukupno duguju 29,4 milijarde nenaplativih dinara;

   -nenaplativo potraživanje AGBN-a od subotičkog Azohema (predsednik Upravnog odbora Jozef Kasa, osnivač SVM-a) iznosi 2,32 milijarde dinara;

   -istovremeno budžetski deficit za prva tri meseca ove godine iznosi 48,6 milijardi dinara;

   -ukupne subvencije od početka godine do maja date iz budžeta vredele su 14,8 milijardi dinara;

   -od početka godine do maja ukupni transferi iz budžeta organizacijama obaveznog socijalnog davanja vredeli su 5,9 milijardi dinara;

   -parama datim trima bankama moglo je da se isplati 1.217.549 prosečnih penzija u Srbiji (po podacima Fonda PIO u februaru je isplaćena 1.687.921 penzija) , odnosno da se novčano pomogne  5.274.325 lica sa spiska za socijalnu pomoć  (po poslednjim, januarskim, podacima u Srbiji socijalnu pomoć prima 598.156 osoba);

- istim tim parama država je mogla da plati dug Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prema farmaceutima (trenutni iznos 330 miliona evra) i time stabilizuje snabdevanje tržišta lekovima i spase hiljade života.