Vojska

 

Kako je vojno-građevinski biznis Dragana Šutanovca ispraznio budžet Srbije

 

Slobodni zidar i dalje na slobodi

 

Za manje od jedne decenije, naneto je toliko štete vojno odbrambenoj moći Srbije, da bi već odavno neko morao da odgovara za to. Na žalost, ljudi koji su naneli štetu vojnom budžetu, i dalje se šepure i predstavljaju kao "reformatori i stratezi". Između ostalog, istraživanja Tabloidovog vojnog analitičara nedvosmisleno potvrđuje da je u dužem vremenskom periodu grupa najodgovornijih osoba Uprave za infrastrukturu sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane, naravno, na čelu sa resornim ministrom, sebi omogućila da u dužem vremenskom periodu ostvari nezakonito bogaćenje kroz takozvane budžetske investicije...

 

major Goran Mitrović

 

Od kraja 2007. godine, pa sve do današnjeg dana, takozvano građevinsko obezbeđenje Vojske Srbije, bilo je izloženo potpunoj samovolji i bezakonju dosadašnjeg resornog ministra Dragana Šutanovca, njegovog kuma i pomoćnika u sektoru za materijalne resurse, Ilije Pilipovića, ali i načelnika uprave za infrastrukturu, pukovnika dr. Gorana Dimića i Radenka Suzića, direktora Vojnograđevinske ustanove Beograd.  Da bi bilo jasnije o kakvoj se šteti radi i kako se ova grupa (ne)odgovornih osoba, u dužem vremenskom periodu protivzakonito bogatila, "zahvatajući" iz državne kase koliko joj treba i kad joj treba, vredi zaviriti u nedavnu prošlost i podsetiti na neke događaje u Upravi za infrastrukturu Ministarstva odbrane...

Pre nego što je ova grupa zavladala jednim strateški važnim delom ministarstva, treba reći da je, u momentu primopredaje svoje dužnosti, prethodno rukovodstvo na čelu sa pukovnikom mr. Veselinom Šanjevićem, zaista sve radilo u duhu propisa koji regulišu ovu oblast, a pre svega u duhu Zakona o planiranju i izgradnji, Pravilnika o izgradnji objekata za potrebe odbrane zemlje, Pravilnika o planiranju i uređenju prostora za potrebe odbrane zemlje...

Takođe, da bi bilo jasnije o kakvoj je službi reč, treba naglasiti da je uprava za infrastrukturu Ministarstva odbrane, pravni sledbenik Sektora za građevinsko-urbanističku delatnost. A, uprava se sastojala od tri odeljenja koji su u skladu sa propisanim ovlašćenjima pokrivala određene segmente rada...

Pre svega, bavila se rešavanjem imovinsko pravnih odnosa kao i evidencijom vojnih nepokretnosti (vojni katastar),  prostornog planiranja i urbanizaciju vojnih kompleksa, izdavanja urbanističko-tehničkih uslova i urbanističkih dozvola za izgradnju vojnih objekata i usaglašavanja sa civilnim planovima i potrebama odbrane zemlje...

Uprava je u svom sastavu imala i neke druge strukture koje su obezbeđivale nesmetano funkcionisanje uprave...

U organizacionom smislu, tadašnjoj Upravi za infrastrukturu bile su potčinjene Direkcija za građevinsko-urbanistički konsalting, u čijem sastavu je bio Vojnograđevinski centar Beograd i Vojnograđevinski centar Niš, Vojnograđevinska ustanova Beograd koja je prilikom formiranja bila koncipirana tako da izvodi radove pripreme i uređenja teritorije (položaji, specijalni podzemni objekti, vojni putevi, čvorišta veze, vojni aerodromi...) sa izuzetno jakom mehanizacijom i potrebnim brojem rukovalaca.

Tu je bila i Vojna ustanova Beograd 2 koja je formirana za održavanje vojno-stambenog fonda i koja u svom sastavu ima određeni broj zanatlija svih struka. Pored održavanja vojno-stambenog fonda, jedan deo kapaciteta, po potrebi angažovao se i na zadacima investicionog održavanja vojnih nepokretnosti, kao i na civilnom tržištu...

 

Raseli, rasformiraj, rasturi...

 

Na žalost, ni ovako ozbiljno organizovana uprava nije odgovarala idejama devastacije i ličnih ambicija pojedinih ličnosti, pa je Ministarstvo odbrane na čelu sa Draganom Šutanovcem,  odlučilo da počne sa "demontažom" ozbiljnog lanca odgovornosti koji je do tada postojao...

U jednoj, tim povodom smišlejnoj "ministarskoj" analizi, pisalo je i ovo:  "...Direkciju za građevinsko-urbanistički konsalting je neophodno rasformirati, kao nepotrebnu organizacionu celinu, kako bi se ostvarila neposredna veza u rukovođenju sa Vojno-građevinskim centrom Beograd, a vojnim ustanovama, u okviru godišnjeg plana građevinskog obezbeđenja vojnih nepokretnosti i vojno-stambenog fonda, treba dodeliti samo onoliko zadataka koje mogu realizovati sopstvenim snagama. Za ostale zadatke iz godišnjeg plana angažovati, u propisanoj proceduri, a u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama (u zavisnosti od vrednosti nabavke) određena civilna specijalizovana preduzeća i firme..."

Bilo je odmah jasno da ministar i njegova "ekipa", uvodi pojedine stranačke i "okolostranačke" firme u posao koji je trebalo oteti vojsci, koja je doslovno proglašena nesposobnom i kojoj treba "dodeliti samo koliko može...".

Pao je i "savet" da, Vojnograđevinsku ustanovu treba transformisati po ugledu na VU Beograd 2 (popuniti je određenim brojem zanatlija svih struktura) ili je u potpunosti rasformirati!

 Ipak, desilo se da je ostvarena samo prva tačka navedenih zaključaka. Naime, ugašena je  Direkcija za građevinsko-urbanistički konsalting, i to tako da su Vojnograđevinski centri Niš i  Beograd postali direktno potčinjeni Upravi za infrastrukturu Ministarstva odbrane...

Tako su Šutanovac ("koji je sve potpisivao"), Pilipović, Dimić i Suzić, mogli da započnu svoj "biznis", na način koji još nije bio viđen...

Čišćenje nepodobnih, angažovanje poslušnih

 

 Krajem 2007 i početkom 2008. godine, izborom novog rukovodstva, dolazi do niza negativnih promena koje su pre svega zasnovane na ličnom animozitetu prema određenom broju ljudi iz sastava Uprave za infrastrukturu sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane. Na tim ličnim mržnjama, a ne na osnovu objektivnih i stručnih analiza, Šutanovac i njegov klan zauzimaju stav da zakonske odredbe i propisi znatno usporavaju vreme realizacije poslova!

Počinje "seča", pa dolazi do smene određenog broja ljudi sa rukovodećih i drugih mesta u sastavu Uprave za infrastrukturu, koji su insistirali na sprovođenju propisanih procedura i poštovanju zakona i propisa, na način da se prekomanduju bez bilo kakvog obrazloženja u potčinjeni VGC Beograd ili gašenjem formacijskih mesta i izmenom do tada važeće formacije!

 Određene smene izvršene su i u okviru VGC Beograd. U tom, može se slobodno reći, obračunu sa neposlušnim kadrom bilo je mnogo elemenata mržnje, neprimerenih postupaka za jednu državnu instituciju, pa čak i teških oblika mobinga. U tom cilju ugašeno je i odeljenje iz sastava Uprave za infrastrukturu, a bitna upravna funkcija prebačena je u izvršni organ, što je bilo u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji...

Po novom formacijskom rešenju, kako je zamišljeno, organizaciona celina koja treba da  da radi na izradi prostornih i urbanističkih planova svih nivoa, smešten je u izvršni organ tj. u Vojnograđevinski centar Beograd!?

U civilnim strukturama, u civilnoj praksi, u Zakonu u planiranju i izgradnji - ne postoji mogućnost da izvršni organ sam sebi priprema urbanistički dokument! Postoji samo praksa da se rade i usvajaju određeni planski urbanistički dokumenti, na osnovu kojih određeni upravni organ definiše zakonske okvire za izgradnju! A onda, ukoliko taj dokument nije usvojen, nije validan, nema ni mogućnosti izdavanja građevinske dozvole, odnosno nema mogućnosti izgradnje!

Ovo, naravno, nije odgovaralo građevinskim  ambicijama Dragana Šutanovca i njegovog klana! Trebalo je brzo nešto smisliti kako bi njegovoj ideologiji "lakog preduzetništva" sve bilo jasno i dostupno...

Zato počinje sa ukidanjem propisanih postupaka i procedure. Uvodi postupke koji preskaču niz pripremnih radnji i faza u realizaciji. Insistira na "trošenju planskih sredstava" po skraćenom postupku (koji nema uporište u važećim zakonima i propisima), a "papirologija" se rešava naknadno...

 Svi ljudi iz operativnog sastava koji su upozoravali na struku, propise, proceduru postaju nepoželjni i sklanjaju se sa predmeta, dok se zadaci realizuju preko odabranih lica koja vrše nadzor nad velikim brojem objekata (jedna osoba "vodi nadzor" i do 50 objekata na različitim lokacijama, što je fizički bilo nemoguće).

 Sastav VGC Beograd deli se na podobne i nepodobne. Podobni su naravno nagrađeni enormno velikim iznosima dnevnica na mesečnom i godišnjem nivou (ekstremni slučaj- lice koje ima oko 300.000 din. za dnevnice u toku jedne godine!), ali i na drugi način (slobodni dani, seminari...).

 

Ministrovi laki poslovi i privremeni planovi

 

Ipak, Šutanovac i njegov klan postaju svesni činjenice da se, zbog nepoštovanja propisa i zakona u oblasti vojnog građevinarstva sertifikat ne može obnoviti, ne podnose zahtev za produženje njegove važnosti.

Ali, novom "menadžmentu" to nije ni bitno, jer se svaki novi zadatak realizuje "dogovorno" i na jedan prilično improvizovan način.

Opet počinje cirkus, pa tako nijedan posao ne ide po utvrđenoj proceduri, nego "na improvizaciju"! Uvodi se forma "investicionog programa" (koji ne postoji u važećem Pravilniku o izgradnji), koji radi izvršni organ, Vojnograđevinski centar Beograd,  umesto da se radi propisani prethodni postupak koji treba, kroz stručne analize, da dokaže potrebu angažovanja budžetskih sredstava na poslovima građevinskog obezbeđenja.

Prema tada važećem Pravilniku, Odluku o izgradnji je mogao da donese  isključivo ministar odbrane, kao odgovorno lice po Zakonu o budžetu za trošenje budžetskih sredstava. Međutim, nadležnost se neosnovano prenosi na pomoćnika ministra za materijalne resurse Iliju Pilipovića, opet "radi brzine realizacije".

Preskaču se i zaobilaze mnoge bitne faze predhodnog postupka: prethodna odluka, tehnoekonomska analiza opravdanosti gradnje, druge analize, prostorni i urbanistički planovi kao zakonski osnov za izgradnju se ne rade, ili se rade da legalizuju već izgrađeno...

Davanjem poslova neposredno VU Beograd zaobilaze se i procedure propisana Zakonom o javnim nabavkama. Vrlo često, sve teče bez odgovarajućih pripremnih radnji, bez odluke, bez geodezije, geologije, investiciono-tehničke dokumentacije na nivou glavnog projekta, bez građevinske dozvole... Česti su slučajevi da se objekti fizički završe, predaju korisniku na upotrebu (po naređenju, bez upotrebne dozvole!)...

Na taj način u Vojnograđevinskom centru (VGC), samo u toku jedne kalendarske godine, godišnji plan je menjan čak 16 (šesnaest) puta!

 

Ni inspektori ne znaju o čemu se radi...

 

U praksi, metoda ovih igara izgleda ovako: VGC započinje mnogo veći broj zadataka od onog broja koji realno može završiti, pa u startu prikazuje umanjena planska sredstva koja su od 25-50 odsto manja od realno potrebnih.

 Zadaci se ugovaraju, kreće se u realizaciju  na osnovu projektnih zadataka, urađenih specifikacija, investicionih programa, idejnih rešenja. Zadaci se prikazuju kao "investiciono održavanje". Sve navedeno predstavlja improvizaciju, ništa od toga nije dopušteno u okviru normalnih postupaka gradnje, a opravdanje se nalazi u "potrebi brze izgradnje", "obezbeđenja datih rokova" (koji su nedopustivo kratki i nemogući za realizaciju ako se poštuje propisana tehnologija), prevazilaženju "zastarelih procedura"...

Novo vreme, novi ljudi, nova struka, nove skraćene procedure... Parola Dragana Šutanovca i njegovog klana je:  važeći propisi su na snazi, ali mi ćemo da radimo po svome, a propisi će biti promenjeni!

Nastupa haos! Zbog nesagledanih potreba i obima intervencije, dolazi do podnošenja raznih referata o naknadnim radovima, o izradi aneksa ugovora, dolazi do potražnje dodatnih novčanih sredstvima...

Sredstva se obezbeđuju na taj način što se godišnji plan vrlo lako menja, na način da se planska sredstva skidaju sa jednog broja zadataka, na zadatak koji je aktuelan, čija situacija treba da ide na isplatu, pa se onda opet menja kad treba finansijski pokriti određene druge zadatke, sve do momenta kada se odobrena sredstva u potpunosti utroše!

 Sve se to dešava u međusobnoj interakciji VGC Beograd (aktivno u tome učestvuje i  načelnik VGC-a)...

"Papirologija" se naknadno rešava tek kad se obezbede uslovi tj. kada se obezbedi rebalans godišnjeg budžeta ili kada se početkom naredne godine usvoji novi godišnji plan zadataka. Takva praksa po Zakonu o planiranju i izgradnji podleže krivičnoj odgovornosti jer ne obezbeđuje potrebna planska sredstva i dovodi u pitanje opstanak angažovanih građevinskih preduzeća. Zbog takvog načina rada, u momentu obezbeđenja novih planskih sredstava na godišnjem nivou na "prelazne zadatke" u startu se utroši i preko 50 odsto odobrene sume!

Na taj način traju dugogodišnje izgradnje raznih "Skadara"... Drastičan primer dugogodišnje izgradnje je izgradnja stambenih objekata na Bežanijskoj kosi. U takvom načinu rada vrlo teško je naći bilo kakav sistem, realno planiranje je nemoguće, izmene i nalozi su svakodnevni... Na primer, umesto jednog uređenog i sistematičnog plana, postoji realizacija više poslova, uglavnom vrlo konfuzno interpretiranih... Stvoren je ambijent u kome se vrlo često i kontrolni organi i organi inspektorata odbrane teško snalaze!

 

Dunđer Drakče i njegovi pomoćnici

 

Prilikom izrade godišnjih planova, prikupljaju se podaci o objektima iz domena kapitalnog održavanja i investicione izgradnje prema prioritetima od svih subjekata u VS (Sektor za ljudske resurse MO, Sektor za materijalne resurse MO, GŠ VS, Kopnena vojska, Vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana, VMA). Nakon prikupljenih podataka na osnovu odobrenih finansijskih sredstava na radnim sastancima usvaja se Godišnji plan za tu godinu. Ovaj plan bi trebalo da bude kompatibilan sa dugoročnom, i srednjoročnim planom razvoja oružanih snaga VS.

Ali, umesto da se ovako usvojen godišnji plan poštuje u celosti, njega po više puta menjaju  u toku godine, bez saglasnosti struktura koje učestvuju u izradi godišnjeg plana, već u skladu sa potrebama prema pojedinih izvođača radova, naročito Vojnograđevinske ustanove Beograd. Interesantno je da se Generalštab Vojske Srbije i njegovi sastavi o ovome baš ništa ne pitaju, niti mogu da stavljaju primedbe na ovakav način rada!

Podobni deo Vojnograđevisnkog centra ojačava se sa 30-40 (pa čak i preko 50 lica u pojedinim periodima) lica različitih stručnih sprema i kvalifikacija angažovanih po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Poslovi na kojima su angažovani kreću se od revizije ponuda, do konačnih obračuna i nadzora na gradilištu. U toku 2011. godine, u jednom momentu angažovana su 34 lica, za čije je angažovanje bilo potrebno izdvojiti skoro milion dinara.

Taj broj ljudi, s obzirom na ukupno brojno stanje svih struktura uprave, uopšte nije bio potreban. 

Ipak, sva ova zaposlena lica su  primljena isključivo da bespogovorno izvršavaju sve zadatke, ne ulazeći u opravdanost trošenja finansijskih sredstava koje su oni trošili (kao nadzorni organi ili učestvujući u raznim komisijama gde se odlučivalo o utrošku finalnih sredstava), čime su služili za pokriće mogućim zloupotrebama u poslovanju...

Samo jedan deo od najkrupnijih radova koji su urađeni radi pukog trošenja odobrenih sredstava, govori da treba neko da odgovara za to, a o odlivu novca u određene (ne)poznate tokove i kase, posebna su priča...Mnogo šta se radi i mimo nadležnosti Ministarstva odbrane, ali pod budnim okom Dragana Šutanovca i njegovog klana...

 Veoma velika finansijska sredstva su uložena neracionalno u rekonstrukciju objekta u Beogradu, na uglu Nemanjine u Resavske ulice, mada zgrada na toj lokaciji nema nikakvu perspektivu (i vredi samo u turističke svrhe).

Promašena investicija je finansiranje radova u objektu u ul. Nemanjina 15. u Beogradu (preseljenje Vojnograđevinskog centra iz Balkanske ulice broj 53.).

 Radovi su započeti bez studije opravdanosti, bez izrade kompletne investiciono - tehničke dokumentacije, bez utvrđivanja realne cene radova (troškova- utrošena su sredstva nenamenski i za opremanjem objekta).

Od posebnog je značaja i činjenica da je smeštanje organizacionih celina SMR MO, samo privremeno rešenje, a da je namera da se izgradi nova zgrada za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije, vidljivo je i prema planu izrada projektne dokumentacije. Radove izvodio VGU Beograd, VU Beograd-2, preduzeće Ratko Mitrović iz Beograda i Tončevgradnja iz Surdulice.

Napuštanje objekta u Balkanskoj 53 i preseljenje VGC Beograd na lokaciju u Nemanjina 15, kao i uređenje kompletnog objekta - zgrade 2AK i 2AD zahtevalo je angažovanje oko 250 miliona dinara! Ako se uzme u obzir činjenica da je izgradnja Nove zgrade MO i VS na Banjici, u delu kompleksa preko puta Ortopedske klinike, predstavljena u Beloj knjizi odbrane kao jedan od prioriteta postavlja se pitanje opravdanosti ulaganja od čega 2,5 miliona evra u objekat koji predstavlja privremeno rešenje!? Da ne govorimo da Sektor za materijalne resurse MO nije formiran da se bavi samim sobom i da tolika sredstva ulaže u uređenje vlastitog smeštaja, a da zanemaruje uslove smeštaja operativnih sastava VS u čijoj funkciji treba da bude!

 

Vojska ćuti a "biznismen" hara

 

Jedna od najvećih promašena investicija jeste izgradnja vojne baze Jug- Cepotina. Radovi su započeti bez studije opravdanosti, bez izrade kompletne investiciono - tehničke dokumentacije, bez utvrđivanja realne cene radova (troškova- utrošena su sredstva nenamenski i za opremanjem objekta). U pregledu utrošenih finansijskih sredstava nisu prikazana ranije utrošena sredstva (od oko 410 miliona dinara), a nedostaje i utrošak sredstava u 2009. godini!

 Ako bi troškovi finansiranja bili dati u stranoj valuti, slika bi bila još realnija. Svi objekti su predati korisniku, ali oni nisu nikada završeni, tako da je, za tu namenu, planom za 2012. godinu, iščupano iz budžeta još 11 miliona dinara!

Skandalozno zvuču da namena ove pompezno otvorene baze (uz prisustvo Borisa Tadića), ni do današnjeg dana nije poznata!

Naime, u izgradnju vojnog kompleksa Cepotina ili baze Jug utrošena su enormna novčana sredstva (ukupna suma dostiže nivo godišnjeg plana građevinskog obezbeđenja) za izgradnju kompleksa za smeštaj operativnih Sastava VS, a sada se postavlja pitanje njegove namene zbog blizine granice, a i zbog organizacionih promena određenih sastava VS na tom području. Dakle, kompleks je izgrađen bez realnog i objektivnog sagledavanja dugoročnih potreba!

Karakterističan je i primer nenamenskog trošenja budžetskih sredstava gde je izvršena "konverzija" aerodroma Lađevci i Batajnica, sa vojnog na civilni.

VS koja ima trenutno ima dva "čisto" vojna aerodroma u operativnoj upotrebi, i koja uz određena investiciona ulaganja i opremanja. mogu da izvrše sve zadatke vezane za odbranu zemlje. Dakle VS nema interesa da otuđuje deo svojih kompleksa i bude nosilac investitorskih poslova za pretvaranje ovih aerodroma u civilno- vojne aerodrome, odnosno konverziju aerodroma.

Umesto da nosilac posla bude Direktorat civilnog vazduhoplovstva RS, da investitorske poslove vodi Ministarstvo za infrastrukturu za aerodrom Lađevci, odnosno Nacionalni investicioni plan (NIP) Srbije i AP Vojvodine za aerodrom Batajnica, ovde se desilo nešto drugo...

 

Naime, Vojnograđevinski centar Beograd pod kontrolom Dragana Šutanovca i njegovog klana, stavlja se u funkciju nosioca svih investitorskih poslova! Ali, s obzirom da finansijska sredstva koja daje Fond za kapitalna ulaganja, NIP Vojvodine, odnosno NIP-a RS i Javno preduzeće Aerodrom Nikola Tesla nisu nedovoljna, obezbediće se iz budžeta VS namenjena za druge aktivnosti! Tako je još jednom, neukom, bahatom i nebeski samouverenom ministru Šutanovcu i njegovim podobnim slugama, dobro došlo nenamensko trošenje finansijskih sredstava namenjena za Vojsku Srbije. Zanimljivo, niko iz vrha Vojske Srbije se ne oglašava nego, kao poslednje sluge ovog prestupnika izvršavaju naređenja koja stižu iz njegovog kabineta...

 

Nebeska Srbija u rukama demokratskih preduzetnika

 

Za slučaj  "delimične konverzije aerodroma Batajnica" zakonom je regulisano ko i kako može koristiti ta sredstva (tako da onaj kome su dodeljena sredstva ne može ista da prenosi na drugog subjekta!).

Sredstva NIP-a nisu dodeljena MO, tako da ministar odbrane nema ni ovlašćenja za donošenje akata koja regulišu korišćenje tih sredstava. Zato se u godišnjem planu finansiranja ne navode odobrena sredstva, ali ministar odbrane nema ni ovlašćenja za donošenje akata koja regulišu korišćenje sredstava i radove koji se njime finansiraju (a ipak je doneo Odluku o tome).

Konverzija dela ili cele nepokretnosti (zemljišta), znači samo promenu njene namene, u ovom slučaju deo aerodroma za koji se VS izjasnila da nije potreban, na osnovu Odluke Vlade RS, menja namenu u civilnu tako da MO nema nikakve ingerencije u bilo kom poslu koji se tiče uređenja nepokretnosti promenjena u civilnu...

 Ceo posao prve faze, predat je Vojnograđevinskoj ustanovi Beograd, koja je imala pravo samo da dostavi ponudu u okviru javne nabavke koju je trebalo da sprovede AP Vovodine. Za plaćanje u 2012. godini traženo je 17 miliona dinara.

Konverzija aerodroma Batajnica (sa vojnog na civilni), započeta je prethodnom odlukom Ministarstva odbrane o realizaciji pripremnih aktivnosti i izradi urbanističko-tehničke dokumentacije za potrebe "delimične konverzije aerodroma Batajnica za civilni saobraćaj".

U akcionom planu za sprovođenje projekta nacionalno investicionog plana RS perfidno su utvrđeni sledeći ciljevi: modernizacija infrastrukture vojnog aerodroma, angažovanje slobodnih kapaciteta vojnog aerodroma (održavanje aviona, protivpožarno obezbeđenje, sanitarno obezbeđenje i dr.) i poboljšanje civilnog vazdušnog saobraćaja u AP Vojvodini...

Dakle, osnova akcionog plana bila je izgradnja aerodroma za potrebe civilnog saobraćaja za AP Vojvodina, bez ikakve studije opravdanosti, imajući u vidu da na teritoriji Vojvodine ima još aerodroma: Kovin, Pančevo Vršac, Sombor, Ečka kod Zrenjanina, koji su se mogli iskoristi za civilni saobraćaj! Poruka je jasna, vojni aerodrom Batajnica biće, nečijom političkom voljom, pretvoren u civilni aerodrom AP Vojvodine!

U tački dva akcionog plana, predviđeno je dalje uništavanje Vojske Srbije, koja treba da troši svoje kapacitete za nesmetano odvijanje civilnog saobraćaja, a ne na svoju borbenu gotovost!

 Vrednost ukupne investicije je procenjena na skoro dve milijarde dinara. Zaključenim ugovorom o finansiranju iz 2009. godine, između Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i MO RS, odobrena su sredstva za delimičnu konverziju aerodroma Batajnica u iznosu 362.126.338,00 dinara, iz sredstava NIP-a AP Vojvodine, a Ugovorom o asignaciji zaključenim između Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodina, MO i izvođača radova VGU Beograd, navedeni iznos je prenesen investitoru Ministarstvo odbrane, odnosno putem Okvirnog ugovora izvođaču radova.

Na osnovu ovih ugovora zaključen je Okvirni ugovor između investitora MO i izvođača radova VGU Beograd na rušenju objekta za smeštaj aviona na aerodromu Batajnica, i to na iznos od 101.761.710,96 dinara, od čega je tačkom tri navedenog ugovora izvođaču radova odmah uplaćen beskamatni avans u iznosu od 25 miliona dinara, a vrednost svih radova ove faze je oko 370 miliona dinara. Ipak, od svih radova, izvedeni su samo oni do nivoa avansa, a ostali radovi nisu izvođeni usled nedostatka finansijskih sredstava. Na osnovu zaključenog Okvirnog ugovora, morali su biti zaključeni i osnovni ugovori za sve radove (nema ponude sa analizom cena!), ali ni toga nije bilo...Očigledno je, dakle, da će za nastavak radova opet biti korišćena budžetska sredstva namenjena VS...

 

Ministarstvo nije nadležno, ali ministru trebaju pare

 

I u slučaju aerodroma Lađevci MO nema ingerencije na konvertovanom delu aerodroma, jer je to domen civilnih struktura kojima je dato pravo korišćenja. Ministarstvo odbrane nema ovlašćenja ni za izradu Urbanističkog plana jer je to u nadležnosti lokalnih samouprava. Jedina razlika u odnosu na aerodrom Batajnica što su MO iz NIP-a dodeljena sredstva od 72.684.483,00 dinara za radove na infrastrukturi.

Postoji samo pravni osnov da se radovi na delu aerodroma koji ostaje za potrebe VS, finansiraju iz budžeta odobrenog MO.Ovde je vidljivo da se svi radovi finansiraju na teret sredstava odobrenih MO. Početno je planirano 245 miliona dinara, jer novca više nema u budžetu, a traženo je, za 2012. godinu, svih 90 miliona dinara.

Poseban problem u radu Uprave za Infrastrukturu- Sektora za materijalne resurse je konverzija aerodroma Batajnica i Lađevci. Ne postoji logika, niti bilo kakva studija o opravdanosti, ne postoje dugoročni, srednjoročni i godišnji planovi razvoja VS, pravdanje obezbeđenjem bolje infrastrukture na navedenim aerodromima, pa ni povećanjem borbene gotovosti jedinica koje su bazirane na aerodromima, da nosilac realizacije ovih zadataka bude VS, odnosno, MO.

Konverzija aerodroma Lađevci je slična po scenariju, samo što su drugi akteri na sceni, i već su sprovedene mnoge aktivnosti u izvođenju radova...

Na osnovu zaključka Vlade RS i Odluke pomoćnika ministra odbrane iz 2010. godine, konstatuje se da se deo kompleksa vojnog aerodroma Lađevci sa novim civilnim nazivom Morava, osposobi "za avio transport putnika i stvari"...

Ministarstvo odbrane sebe određuje za investitora, s tim da se odmah pristupi realizaciji izrade detaljnog urbanističkog plana nepokretnosti.

Ugovor između Javnog preduzeće Aerodrom Nikola Tesla i MO RS zaključen je 2010. godine na iznos od 200 miliona dinara, a takođe i sa Ministarstvom za NIP RS MO RS i grupom ponuđača na iznos od oko 170 miliona dinara. Takođe, i MO - VGC Beograd i grupa ponuđača, zaključili su ugovor za izradu tehničke dokumentacije i izvođenje radova na izgradnji energetskog bloka i objekata infrastrukture na aerodrom Morava.

Dakle, usled nedostatka finansijskih sredstava utrošen je deo budžetskih sredstava MO u iznosu od skoro 60 miliona dinara!

Za drugu fazu radova zaključen ugovor MO - VGC Beograd sa grupom ponuđača za izgradnju pristanišne zgrade (plaćeno u 2011. godini tačno 417.641.465,00 dinara), izgradnju pristanišne platforme i spojnica sa rulnom stazom (plaćeno u 2011. godine, i to blizu 170 miliona dinara), dakle, daleko veći iznos od planiranih sredstava i ova razlika finansijskih sredstava je iz budžeta MO VS!

Takođe je obavezni deo radova ustupljen Vojnograđevinskoj ustanovi Beograd. Ovim radovima na aerodromu Morava se ne vidi kraj, jer je potrebno još čitav niz aktivnosti da bi se aerodrom doveo u funkciju za civilni vazduhoplovni saobraćaj. Potrebno je još izvršiti ekspropijaciju zemljišta radi proširenja civilnog dela aerodroma (ogromna finansijska sredstva), ekspropijaciju zemljišta radi produženja, proširenja i uređenja, svetlosnog obeležavanja pista i rulnih staza (izgradnja stacionarnog noćnog starta), izgradnja objekata u vojnom delu aerodroma...

 

Nenadležna nadležnost

 

Ukratko, vide se posledice haosa koji je nastao ulaskom u ogromnu investiciju bez ikakve studije opravdanosti (njihova procena je da dva miliona stanovnika potreban je jedan civilni aerodrom, a šta je sa aerodromom Niš koji je ekonomski potpuno neisplativ, i isto tako promašena investicija, a nalazi se u blizini aerodroma Lađevci ?)...Ali,  ne vidi se kraj ni ovoj investiciji!

Što se tiče konverzije dela vojnog aerodroma Batajnica, podaci o potrebnim novčanim sredstvima i dosadašnjem utrošku sredstava, govore da je ovde reč o kršenju Zakona o budžetu...

 Na ovom mestu treba posebno istaći da Ministarstvo odbrane uopšte nije institucija koja treba da se bavi konverzijom dela vojnog aerodroma u civilni! Jer, taj posao treba da vodi Vlada RS, preko resornih ministarstava (saobraćaj, infrastruktura..), u saradnji sa Agencijom za kontrolu leta SCG, sa Direktoratom civilnog vazduhoplovstva, Agencijom za prostorno planiranje, organima lokalne samouprave, Aerodroma Nikola Tesla...

Predviđeno je i formiranje aerodromskog preduzeća. Ali, uprkos svemu tome, doneta je  odluka da MO sprovodi postupak konverzije dela vojnog u civilni aerodrom, mada ovo ministarstvo uopšte nije nadležno za takvo nešto!

 

Uprava za infrastrukturu MO ima ogroman aparat koji neracionalno troši ogromna finansijska sredstva, ali, tek u narednim mesecima treba očekivati da do javnosti dođe stvarni iznos utrošenih budžetskih sredstava i visinu štete nanete Vojsci Srbije...