Zrenjanin

Veliki povratak slavljenog i osporavanog Gorana Kneževića

Čovek koga su prerano otpisali

Četrnaestogodišnja vladavina "demokratije" u Zrenjaninu, moderna škola varanja građana, okončana je 7. jula 2012. godine bez ijednog ispaljenog metka iz šanca Demokratske stranke, do juče apsolutnog gospodara svega što je mrdalo i (u)stajalo u banatskoj prestonici. Goran Knežević, sadašnji i bivši gradonačelnik, lider ovdašnjeg SNS i nekadašnji demokrata. - Od ponedeljka, 9. jula ove godine, sa početkom u 06,30 časova, gradska kasa, jedini rudnik u kojem su kopali bivši funkcioneri demokratije, postaje svetinja za sve izvršioce vlasti u Zrenjaninu, kaže Knežević stavljajući tačku na najavu osvetničkog ponašanja prema bivšima

Zoltan Horvat

Verifikovana većina od 35 u odnosu na ukupno 67 odbornika u gradskom parlamentu (u međuvremenu narasla na celih 40), na volšeban način se jednostavno morala oteti "večitim" i "nedodirljivim" mediokritetima u Zrenjaninu. Sudeći po odjeku na (dugo očekivanu) promenu vlasti, demokrate i njihov prvi satelit, ligaši, imali su u reklamnoj izbornoj kampanji najjeftini način (ras)prodaje svoje jedine "robe" na tržištu, večitih funkcionera ogrezlih u kriminalu, korupciji, nepotizmu i preostalim demokratskim tekovinama. Na kraju se "najlepša roba iz izloga" pokazala kao bezvredna. Građani Zrenjanina bi u mandatu koji traje, trebali biti pošteđeni izjava i ponašanja bahatih i osionih funkcionera.

Biljana Gligić, smenjena direktorica JKP Čistoća i zelenilo u podobne mikrofone je javno saopštavala da (ničim izazvana) više nego izvanredno obavlja svoju funkciju, Marina Martinov, smenjena direktorica Turističkog centra zaposlenima nije čestitala ni praznike, ali je zbog zahteva za poboljšanje uslova rada redom kažnjavala oduzimanjem od plate, Branislav Knežević - Prca, smenjeni direktor Direkcije isticao se, do neukusa, vozikanjem službenog automobila uz diskriminaciju svih zaposlenih koji su samo pomisili da on nije jedan, jedini, neponovljivi, bogom dan, Radovan Živankić, smenjeni (u više navrata) direktor Savremene galerije pokazao je da je on jedini živi slikar u Zrenjaninu koji dobro unovčava svoja platna (lokalna vlast je od njega kupovala slike angro), Tatjana Paskaš, smenjena direktorica Narodnog pozorišta bezobrazno hrabro je izjavljivala, uprkos repertoaru bez repertoara, da ovdašnji najstariji hram kulture postiže odlične rezultate (usput je i odlično razvila negativan odnos sa ogromnom većinom zaposlenih)...

Šta reći za odlazeće predsednike upravnih odbora, nadzornih tela (bez nadzora), jednih te istih večitih putnika po seminarima širom sveta...Bili su sretni, za njih je demokratija bila zabava pri čemu se nije moralo misliti na sugrađane (da su bar imali čime). Do kancelarija većine direktora i njihovih pomoćnika nije se moglo mesecima, godinama, jer je ljubazna sekretarica uvek srdačno saopštavala da su moćnici na veoma važnim sastancima, što bi u prevodu značilo, ne smetaj im, svakodnevno sastanče uz cevčenje viskija sa saradnicima iza zaključanih vrata u 10 časova pre podne.

 Smenjenom gradonačelniku Mileti dr Mihajlovu, nije bilo teško da potpisuje rešenja o povećanju plate iz meseca u mesec uvek istima za, opet, izvanredne rezultate u razvijanju blagodetnog života parazitske i nedodirljive demokratske birokratije. Nije mu bilo mrsko ni da potpiše rešenje o ulupavanju 100 miliona dinara na predizborne aktivnosti "žute armade" namenjenih razvoju ovdašnje poljoprivrede, a ostaće upamćen i kao "uspešan suprug" medicinske sestre, još uvek straha i trepeta zaposlenih u ovdašnjoj Regionalnoj bolnici u večitoj izgradnji.

U mrsku opoziciju otišao mu je i njegov verni saradnik (da se ne lažemo, očima jedan drugog nisu mogli videti) Goran Kaurić, smenjeni zamenik gradonačelnika, istaknuti vlasnik više funkcija od kojih je trenutno aktivno predsednikovanje rukometnim klubom Proleter - Agroživ (tavori u drugoj ligi). O tavorenju u drugoj ligi grada (čitaj opoziciji) razmišljaju i dojučerašnje nezamislive demokratske gromade poput Aleksandre Mak - Odavić, smenjene načelnice gradske uprave (autorice bezbrojnih sistematizacija radnih mesta prilagođenih demokratskom upošljavanju podobnih al retko nesposobnih), Vojislava Došena, Dragane Grgić, Branke Ljiljak, Zlatimira Momirova...

 Dosadašnji kolekcionar visokih funkcija, Predrag Grgić - Grga, retko originalna centralna duša četrnaestogodišnjeg demokratskog al neodgovornog uživanja pajtaša i pajtašica mu po stranci DS u Zrenjaninu, još uvek ima (ne)moćnog zaštitnika u Bojanu Pajtiću. Odgovornost za poraz Zrenjanina i njegovih sugrađana u prethodnih 14 godina mu ne pada na pamet da prizna (o njegovoj aktivnoj ulozi još aktivnije razmišljaju nadležni organi), ali je bio veoma agilan u predizbornim pregovorima gde se nije libio da svoju demokratiju podupre još većom demokratskom silom, radikalima. Gospodinu Grgiću je pre neki dan čikica sa naselja Gradnulica saopštio da su on i njegovi najobičniji trgovci i da su izdali grad.

- Svi žive od nekakve trgovine danas, ali vi ste naša najveća sramota jer ste nam prodavali samo maglu, reče mu u brk čičica i baci mu na sto demokratske kancelarije članske karte svih članova njegove porodice.       

 

 

Baštenske cvećke

 

Novi - stari gradonačelnik, Goran Knežević,  je prvi (drugi, treći...) radni dan započeo tačno u 6,30 sati. Istovremeno, smenjeni funkcioneri i direktori su prvi (ne)radni dan iskoristili da se druže po centralnim gradskim baštama gde su, uz kvalitetnu cugu crpili snagu za povratak u fotelje i novu odlučnu opozicionu borbu. Ako im je verovati na reč, oni su uvek tu isključivo u interesu sugrađana, ako se izuzmu učestala dobacivanja i podsmesi, tih istih sugrađana. O izrazima tipa demokratska bagro, kako vas nije sramota koji su pljuštali u njihovom pravcu, možda nekom drugom prilikom.