Druga strana

Razlika između stvarnog života i politike u vreme gladne, 2012. godine

 

Građani sela Ratari

 

Ujutro lažemo Amerikance, popodne Ruse a uveče Evropsku uniju! Ovako je u napadu iskrenosti jedan državni funkcioner opisao savremenu srpsku politiku. Gore od toga je kad vladari počnu i javnost i sebe da zavaravaju! Ko javno laže u dužem vremenskom periodu i sam počne da veruje u tu laž! Nova vlada Srbije već je zapala u brojne protivrečnosti, a izjave njenih najistaknutijih ministara o istoj stvari razlikuju se i  jedna sa drugom nemaju ništa zajedničko. Kome sada verovati?

 

Nikola Vlahović

 

Nedavno je Ivica Dačić, novi mandatar srpske vlade, u selu Ratari, u opštini Smederevska Palanka, otvorio lokalni put, i požalio se okupljenim seljacima da samo pola miliona ljudi radi u proizvodnji, i da je zapošljavanje u poljoprivredi prioritet, kao, uostalom, i razvoj sela...Najavio je Dačić izgradnju infrastrukture u selima kako bi ljudi koji tamo žive ostali i privređivali za sebe i time izbegli seobu u osiromašene gradove u kojima nema ni života ni posla.

- Naš cilj je da napravimo zdravu koncepciju razvoja agrara i sela, i u narednih nekoliko meseci mora da se napravi strategija kako da Srbija postane veliki izvoznik hrane i bašta Evrope, kazao je Dačić!

Vreme će pokazati koliko je ova optimistička zamisao realna, a koliko nije. Ako je trebalo dvadeset godina da se neko seti poljoprivrede, i da izjavi kako Srbija "ne može da se takmiči sa svetom u izgradnji aviona ili kompjuterskim tehnologijama, ali može da bude konkurentna u oblasti poljoprivrede, energetike, infrastrukture i građevinarstva", koliko onda treba godina da se taj ideal ostvari?

Srpskog seljaka seti se svaka vlada na početku svog mandata. A onda ubrzo nastave da ga tretiraju kao marginalnu društvenu grupu koja je ionako u izumiranju.

Tog julskog dana u selu simboličnog imena Ratari, i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Jovan Krkobabić govorio je o "bazi iz koje se Srbija može podići na viši nivo!". Onda se "građani sela Ratari" organizovali prigodan kulturno-umetnički program. Veselio se u Ratarima i ministar saobraćaja u Vladi Srbije Milutin Mrkonjić, generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko i direktor "Puteva Srbije" Zoran Drobnjak. Zašto baš oni, i šta će od njih poljoprivrednici u Ratarima dobiti? Džada kojom poljoprivrednici iz ratara putuju do svoga sela, ista je kao i ranije, a gorivo koje sipaju u svoje trošne i retke automobile i  traktore kojima je vek odavno istekao, može samo da bude skuplje...

Dan kasnije, nakon lepih govora i prigodne svečanosti, na Ratare je pala tišina. Nije bilo ni "ministarstva sile" ni crnih "Audija" ni "Mercedesa". Život, onakav kakav je stvarno u Ratarima već decenijama, vratio se u svoje predvidive i pomalo depresivne tokove... Poljoprivrednik Milivoje, iz susednog zaseoka, tim povodom je u kameru jedne lokalne televizije iskreno priznao: "...lepo je kad dođu ministri, lepo je kad oni govore, ali kad odem u Palanku za neku dozvolu ili Beograd, da tražim subvenciju od Vlade, gledaju me ko' državnog neprijatelja i samo se izmotavaju, da što pre pobegnem da me ne vide nikako!".

Srbija je dobila novog ministra poljoprivrede, Gorana Kneževića. On se već suočava sa neumoljivim brojkama, da više od polovine svih srpskih sela nema takozvani prirodni priraštaj, zapravo, da stanovništvo uglavnom umire, a da rađanja novog života nema! Svake godine, u preostalim srpskim selima, dece je sve manje ili ih uopšte nema. Na čemu onda počiva bajka o romantičnom životu između šljiva i kokošaka?

Večni srpski ministar Mlađan Dinkić iskreno je priznao da će ići u potragu za novim kreditima, "kako bi Srbija preživela". Koliko će od tih kredita otići za razvoj sela a koliko za finansiranje armije kancelarijskih službenika na državnoj plati, birokratije od koje pošten preduzetnik ne može da diše? I kako može poljoprivrednik iz Ratara da proda svoje proizvode na tržištu u kome uvoznici haraju paradajzom iz Turske, belim lukom iz Kine, i neopisivom količinom svakog drugog uvoznog voća i povrća?

Čim je novi resorni ministar Goran Knežević stupio na dužnost, odmah je stavio do znanja da "...ne može govoriti o decentralizaciji u poljoprivredi bez suštinske decentralizacije države...". Ako je tako, a izgleda da jeste, onda je optimizam novog mandatara vlade neumeren i ne počiva na realnosti!

Kako na ove nove, a tako stare "poeme" o poljoprivredi i poljoprivrednicima gledaju u Ratarima i svim drugim selima u Srbiji? Nije teško pretpostaviti da ih to uopšte ne zanima. U praksi, za njih je važno koliki porez plaćaju poljoprivredna domaćinstva, koliki podsticaj od države mogu da dobiju, kakva im je konkurencija na tržištu i mogu li da prežive sa mizernim ostatkom viškova, ako ih uopšte bude. Godina je sušna, država tek treba da proglasi elementarnu nepogodu, a para za nadoknadu štete nema. Ko u ovakvim okolnostima ne bi poželeo da napusti Ratare? I sva srpska sela, uzduž i popreko.