Vojvodina

Vrbas: kako preživeti pola veka u dubokoj provinciji, gledajući iste metode vladavine

 

 

Ovde još traje 1948. godina!

 

 

A. Nađ

 

 

Čak i službenici u zgradi opštine Vrbas,  znaju da nema pravde i istine osim one koju saopšti predsednik i njegova kamarila. Kakvi pravnici, ekonomisti i ostali u stručnoj službi! Oni su odavno uneredili svoje diplome, pa za stotinak hiljada mesečno klimaju glavom, aminuju i salutiraju nadređenima: "razumem!".

 Kakav zakon, uredbe i odluke! Predsednik opštine, "kostolomac"- ortoped, dr Željko Vidović je ovde i Ustav i Sud! On ne misli ni o čemu osim o sebi i o svojoj pretorijanskoj gardi. Bez njegovog spiska se niko ne može zaposliti, a čak se i socijalna pomoć deli po njegovom spisku. Paketi iz robnih rezervi su deljeni u predizbornoj aktivnosti u Kucuri kao socijalna pomoć. Nakon toga imenuje sekretaricu MZ Kucura za novog direktora direkcije za javnu izgradnju. Nagrada je to za kupljene poslaničke glasove Vidovića.

Tog ortopeda što oponaša svog neposrednog šefa, predsednika DS, Tadića, i kolegu-barona Dulića, u Vrbasu zovu Dijamant margarin jer se zaista meša u sve!

 Skupština opštine je mesto rada porodičnih zadruga iz vlasti. U holdingu žutog kartela zaposleni su otac i sin iz SPS (Koprivica), bliža rodbina predsednice SO iz SPS (Maraš), žuti kumovi gradonačelnika (Sekulić), zamenik i žena (Vujičić), komšije (Pešić), kolege iz Zdravstvenog centra (Šoškić, Radović, Otović), odbornici - Čankolizac (Mažar) Šmrkin (Cicmil) kojima je prvo zaposlenje politička funkcija, profesionalni bezidejni lovci na visoke plate iz Bačkog dobrog Polja (Stijepović, Žugić, Krčmar), konkubina (Milović)...

Čeka se "lovarno" mesto za bivšeg žutog poslanika Stanimirovića. Tu bi bili i doživotni bajati kadrovi SPS (Tomašević, Miljanić, Labudović i kompanija) da ih fiktivno za debele pare nije zaposlio u svojoj firmi desperados-naftaš Bajatović... Uspešno su odradili prljave predizborne poslove čuvajući mu feud za opstanak u Pokrajini.

Po njegovom nalogu isterali su iz članstva osnivače-izvorne socijaliste (Elezović, Kovačević, Doknić, Simić...). 

Naivni su se nadali da će neko progovoriti, makar to bili i ovdašnji radikali (odbornici-dobošari Petrović, Ćutilo, Škundrić), ali od toga nije bilo ništa...

Teško je verovati da ovde iko ćuti bez novčane naknade. Radikali samo otežu trajanje sednice do iza ponoći. Dugo mlate i ništa ne kažu. Ne kritikuju predsednika. Podržavaju sve što vlast predloži. Izvinjavaju se ako nečije ime iz koalicije na foteljama prozovu, osim kad su u pitanju nesposobni odbornici SPS, njihovi tunjavi kadrovi po javnim ustanovama i preduzećima, ili glasačka odbornička mašina tužnog PUPS-a. Niko od njih ne sme da iskoči iz podmazane aklamativne podrške spahijama. Kažu ovdašnji poznavaoci: lako će radikali obući žuti dres ili preleteti kod nevernog Tome.

Tu je i poslanik-prevrtač SNS, Bečić, sa kupljenom diplomom. On je garant da će vukovi-funkcioneri biti siti i ovce narodnih glasača na broju. Videlo se to još dok je u zgradi opštine sa svojim ulizicama šefovao "na svim  nivoima".

Vrbašana su spremni da pričaju o svemu ovome, ali "po kućama i u poverenju". Jer je ovaj grad, na žalost, jedno hronično mrtvo more. Zapravo, ni grad, ni selo, već kraj!  Kraj svega poštenog i dobrog. Dno dna. Ovde još traje 1948. godina! 

Brojni Vrbašani se stide zbog ovakvog stanja, ali...