Natrag

Zrenjanin

Zrenjanin

"Dopunska delatnost" istražnog sudije u Novom Sadu - rušenje letnjih bašti

 

Oni odozdo - na udaru ovih odozgo

 

Da je ogromna, a ničim izazvana moć bahatog sprovođenja sile postala navika "bogomdanih" u ovoj zemlji i "efikasno sredstvo" terorisanja drugih, pokazuju slučajevi i u novosadskom ugostiteljstvu. Tiranija jakih nad slabima, (da nije obrnuto), poprima epidemijske razmere, pa je na udaru (sve)moćnih i  popularni caffe New York (NY), na uglu ulica Jirečekove i Vladislava Kaćanskog u naselju Liman I, inače omiljeno sastajalište (od otvaranja 2004. godine) studenata, univerzitetskih profesora, pesnika, pisaca, slikara i ovdašnjih boema. Na Aleksu Samardžića (30), vlasnika NY, državljanina Srbije sa pasošem SAD, "iz svih oružja puca" prvi komšiluk odozgo, bračni par Čeman. Gospođa Ljubinka, istražni sudija Osnovnog suda u Novom Sadu i dežurni istražni u drugim sudovima, i njen suprug Miroslav, javnosti se predstavlja kao uspešan biznismen, trenutno odgovorno lice VIN farme u Kulpinu (koke nosilje donose lepe profite), "ludo se zabavljaju" pedantno zagorčavajući život svojim komšijama

  

Zoltan Horvat

 

Već pet godina, tačnije od useljenja porodice Čeman u stanu (svojevremeno "demokratski osvojenu") iznad caffea NY od preko 130 kvadrata, traje klasična danonoćna hajka na Aleksu koja se svake večeri završava naručenim posetama komunalaca. Da li se radi o obesti, zavisti ili neskrivenoj mržnji tek, Aleksi je 24. maja ove godine, po prijavi Čemanovih, a po rešenju Gradske uprave za komunalne delatnosti, srušena letnja bašta vredna uloženih 20 hiljada USA dolara bez uručenog rešenja o bespravnoj gradnji. Čemanovima, i nikom više u okruženju od 100 kilometara, ni to nije bilo dovoljno već svakodnevno nastavljaju da terorišu vlasnika NY, smatrajući prostor ispod svog stana sopstvenim feudom. 

Komunalni policajci, na svakodnevne pozive supružnika Čeman, uredno, i još svakodnevnije posećuju i kontrolišu rad NY, pa se stiče tragikomičan utisak da je mladi "američki gazda" Aleksa u rangu novosadskog Al Kaponea. Ne da komunalci nikad ništa nezakonito i ružno nisu pronašli, već nisu razrezali ni jednu jedinu kaznu Aleksi,  silno se izvinjavajući usput što na svaki poziv od strane "dežurnih čuvara bezbednosti povlašćenih građana", imaju obavezu da obave uviđaj.

 

Dežurna čuvarkuća

 

Gospođa Ljubinka, nadaleko poznati vrhunski istražitelj svih nepravilnosti opasnih po grad i građane Novog Sada, konačno je "uspela" pre tri  meseca u nameri da se bašta ispred NY caffea sruši čime je bačeno u vodu 20 hiljada dolara koje je Aleksa uložio u eksterijer poput sijaset drugih vlasnika caffea u Novom Sadu koji, naravno, nesmetano funkcionišu.

- Za ovih devet godina koliko NY postoji, konstantno sam dobijao dozvole za letnju baštu, a ove godine smo podneli i zahtev za promenu važećeg rešenja da bi se dobilo novo u skladu sa legalnim projektom, navodi Aleksa. Međutim, komšinica Ljubinka, iz meni nepoznatih razloga, redovno podnosi prijave komunalcima sa obrazloženjem da joj ja, njima onaj odozdo, opasno ugrožavam bezbedonosnost. Poput mnogih mojih kolega, dobio sam privremenu dozvolu za postavljanje bašte (Zahtev za Letnju baštu podnet 14. februara 2012. godine broj III 35200239/12, Zahtev za zimsku baštu od 2. marta 2012. br. III 35200432/12, Zahtev za izmenu i dopunu rešenja za letnju baštu od 11. aprila 2012. br. III 352239/12). Naravno da sam ispunio sve stroge uslove pa mi je uručeno privremeno rešenje za letnju baštu br. III 3520239/12, ali je na sve ovo 23. aprila ove godine stiglo novo rešenje Gradske uprave za inspekcijske komunalne poslove kojim se nalaže ekspresno uklanjanje bašte. Kao razlozi za uklanjanje navedeno je nepoštovanje specifičnih pravila, poput onog da na montažno - demontažnoj podlozi stolove umesto stubova (utegnutih poprečnom gredom pokrivenih leksanom ispod kojeg su baldahini od platna) moraju natkrivati suncobrani, da je pešačka zona na uglu ulica Jirečekove i Rastka Petrovića navodno ugrožena i da konstrukcija bašte doseže do prozora njenog stana. Ovakvo uporno, selektivno i patološko (mal)tretiranje na inicijativu autoritativne komšinice Ljubinke, "dežurne čuvarkuće" prostora ispod njenog stana je klasična diskriminacija. Obratio sam se za pomoć i Ambasadi SAD u Srbiji, i zaista ne znam više kako da odbranim zakonom zagaratovano pravo na rad.

Aleksa je nakon svakodnevnih dolazaka komunalne inspekcije na zahtev moćnog komšiluka u više navrata pokušao da razgovara sa Ljubinkom i Miroslavom u želji da eventualne nesporazume reše mirnim putem.  U kratkim, konkretnim i efektnim odgovorima, poručeno mu je, da će biti vraćen u SAD odakle je došao, da će biti uništen,  da tako prolaze svi oni koji Miroslava tako gledaju?!?... Na kraju mu je poručeno, uz super efektan zahvat međunožja desnom rukom, da je gospođa savršen instrument za kažnjavanje…

- Da mi je barem znati na koji sam to način izazvao gnev svemoćnog istražnog sudije? To što sam državljanin SAD sa automobilom američkih registarskih tablica? Patologija samozvanih moćnika Novog Sada je čudo, moja supruga ovih dana treba da se porodi, i zamislite kakve sve šokove doživljava kada, "sasvim slučajno", sretne napadni komšiluk.

 

Mržnja (ne) umara moćnike

 

Ljubinka i Miroslav Čeman su valjda jedine osobe na planeti Zemji kojima smeta lokacija na kojoj se nalazi cafe New York. Povodom sada već legendarnog "pika" na Aleksu, oglasila se većina komšija, profesora univerziteta i ljudi upoznatih sa ovim slučajem, potpisana je i peticija sa više stotina potpisa kojom se tražilo ukidanje sramnog uklanjanja bašte i svakodnevno šikaniranje njenog vlasnika. Reagovao je i studentski parlamant prozivajući nadležne uz pitanje, ko u Novom Sadu ima neograničenu moć da upravlja sudbinama ljudi?

Komšinica Ljubinka svakodnevno pokazuje "bogat arsenal" neskrivene mržnje onih odozgo, pa, kao slučajno, na prolaznike i goste NY padaju mrvice hleba uz malecno tuširanje vodom iz bokala odozgo… Istovremeno, među novosadskim komunalcima zaista ima talentovanih špijuna, detektiva i inspektora jačih od Kluzoa, jer su njihove svakodnevne posete postale tragikomične. Kamere i fotoaparati revnosno i pedantno beleže i arhiviraju u povećim fasciklama sve što se unutar caffea događa i nakon povečerja, kada u lokalu nema žive duše. Međutim, gospođi istražiteljici ni to nije dovoljno, pa je u međuvremenu angažovala i advokate i u pravnoj stvari Ljubinka Čeman protiv neefikasne komunalne policije.

Da su Ljubinka i Miroslav ugledni članovi novosadske elite, pokazuje i njihovo (obesno) tretiranje zakonom zaštićenih zelenih površina na kojima su ispod njihove stana uparkirani vrhunski ulični trofeji, raskošni automobili Audi 3 i Audi 5. Do dana današnjeg na ove uparkirane lepotice po travama zelenim nije prikačena ni jedna jedina kazna, što bi trebalo da znači  privilegovane u Novom Sadu nema ko da kažnjava. Život na visokoj nozi na prvom spratu ne sprečava autoritativni komšiluk odozgo da aktivno uzme učešće i u kreiranju političkog života Novog Sada, pa je tako gospođa istražiteljica na poslednjim izborima osvanula na biračkom mestu u obližnjoj osnovnoj školi "Jovan Popović". Komšija Miroslav, nekadašnji "nosilac funkcije" točioca goriva na benzinskoj pumpi, danas je odgovorno lice na farmi beogradske firme VIN u Kulpinu, poznate po "specifičnom položaju" na tržištu svojih legendarnih beogradskih vlasnika. O njihovim dosadašnjim aferama i pokroviteljskom odnosno razvojnom odnosu izvikanih razvojnih banaka, biće reči u nekom od sledećih napisa.

Pokušaj da kontaktiramo Ljubinku i Miroslava Čemana i  čujemo njihov komentar, bio je (ne)očekivano neuspešan jer ni u Višem sudu u Novom Sadu ni u firmi VIN ne žele da imaju posla sa novinarima.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane