Diplomatija

Šta čeka novog ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića, i kakav je haos iza sebe ostavio Vuk Jeremić

 

Čišćenje bez farbanja

 

Posle amaterske devastacije srpske diplomatije koju je izvela Demokratska stranka preko Vuka Jeremića, za novog ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića, biće puno posla. Njega su u ovoj izvanredno važnoj državnoj instituciji dočekali sa velikim očekivanjima, jer je, konačno, reč o karijernom diplomati posle dugog niza godina u kojima su spoljnim poslovima gospodarili desperadosi bez adekvatnih znanja, a često i nepoznatih zanimanja

 

Insajder D 6

 

Novi ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić, po svemu sudeći predstavlja dobar i racionalan izbor uoči konačnog obračuna sa štetočinskom epohom u srpskoj diplomatiji, čija je personifikacija bio bivši ministar Vuk Jeremić. Naravno, Mrkić nije samo u centru pažnje srpske javnosti i predmet velikog zanimanja u samoj diplomatsko-konzularnoj službi, nego je ovih dana jedna od glavnih tema među akreditovanim ambasadorima stranih zemalja u Srbiji.

Treba odmah reći i to da su mnogi požurili da lakonski zaključe kako je baš Ivan Mrkić bio taj koji je "slao srpske pare na Kipar" u vreme kad je on bio državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, ali je istina sasvim drukčija. Naime, upućenima je poznato da je tu "dužnost" obavljao tadašnji šef obaveštajne službe u MSP (SID), Zoran Janaćković, preko tajnih destinacija Damaska i Bejruta.

Već na samom startu, Ivan Mrkić je nastupio znalački i profesionalno, mada je u jednom momentu dozvolio da bude predmet manipulacije (prilikom primopredaje dužnosti) od strane Vuka Jeremića.

Treba, uprkos svemu, realno očekivati da novi ministar Mrkić u najkraćem mogućem roku označi početak dubinskih promena u ministarstvu za čim ova važna državna institucija prosto vapi. Počev od transparentnosti na kadrovskom planu, metodologiji izbora ambasadora i generalnih konzula do prestanka nepotizma, klijentskih odnosa (kao uoči pada Rimske imperije) i, naravno, finansijskih malverzacija u kojima je do guše ogrezao Vuk Jeremić koji je potrošio silan novac iz budžeta i dan-danas ih troši...

Novi ministar Mrkić je dobio nalog od strane predsednika Srbije da upristoji srpsku diplomatiju kako bi zaposleni u DKP konačno videli neku perspektivu. Istovremeno, na njemu je i delikatan zadatak da ukine monopol Demokratske stranke u MSP jer je još uvek oko 65 odsto svih ambasadora delegirano iz te stranke. Takođe, najavljena je i nova transparentnost i uvođenje konkursa za postavljanje novih pomoćnika, što je do juče bilo nezamislivo.

Sa druge strane, među mlađim diplomatama i članovima sindikata diplomata kruži stav da je reorganizacija MIP-a nešto novo u dosadašnjoj praksi što stvara atmosferu novog optimizma, tako potrebnog u situaciji koju je ostavio iza sebe Vuk Jeremić.

Ministar Mrkić ima puno uvažavanje i za aktivnosti Sindikata diplomatije (SD). Očigledno je da kao dobar i iskusan pravnik poznaje šta je posao te organizacije, njeno mesto i uloga koju ima po zakonu. Iz svega proizilazi da Mrkić želi da sa SD ima partnerske odnose. Predstavnici SD su već u samom početku njegovog mandata postavljeni na rad u više komisija MSP koje rade na Zakonu o MSP kao i budžetu.

 I svi drugi zaposleni u MSP imaju velika očekivanja da će ovaj karijerni diplomata povratiti službi stari sjaj iz osamdesetih godina kada je ova teška profesija bila u svom zenitu.

Već danas može se reći da je poboljšana atmosfera među zaposlenima, da istinska nada postoji i da svako očekuje da će u kratkom roku biti povraćen ugled MSP. Važno je napomenuti da su ambasadori najuticajnijih zemalja EU zadovoljni ovim izborom i mnogi od njih za Ivana Mrkića govore da je čovek koji ima i stav i reč. Nakon prazne nesuvisle i opsenarske politike u MSP treba očekivati pragmatičnu spoljnu politiku shodnu realnosti.

 Senku na to bi bacio monstruozni scenario koji "emituju" iz Demokratske stranke, a koji "predviđa" da je Vuku Jeremiću obećana stara funkcija nakon povratka sa njegove štetočinske misije u Njujorku. Za verovati je da je ovde reč samo o nesuvislim teorijama. Zanimljiva je i izjava premijera Dačića u kontekstu Jeremićevog predstojećeg mandata u UN, da mu je žao što Jeremić nije član SPS-a, ali i da to treba posmatrati kao jedno besmisleno koketiranje dvojice iz vrha srpske političke elite koji su se "energetski prepoznali".

MSP na žalost ima ozbiljnijih poslova jer je Jeremić iza sebe ostavio velikih problema...

Tako, na primer, u glavnom gradu Nigerije, Abudži, traje izgradnja rezidencije srpskog ambasadora, a istovremeno, i izgradnja srpske ambasade. O ovim poslovima javnost ništa nije znala pre dva meseca u momentu kad su potpisivani ugovori između bivšeg rukovodstva Ministarstva spoljnih poslova i preduzeća Enegroprojekt. Prema tom ugovoru, zbog izgradnje objekata u glavnom gradu Nigerije, Abudži, koji su veličine oko 1.400 kvadratnih metara (zgrada ambasade) i rezidencije ambasadora (oko 200 kvadratnih metara) država je kao kompenzaciju ustupila Energoprojektu  svoja dva objekta u glavnom gradu Perua, Limi (bivša diplomatska predstavništva SFRJ dobijena tokom podele imovine u procesu sukcesije) kao i jedan takav objekat u prestonici Ugande, Kampali. Nijedan od tih objekata nije korišćen...

Ovaj ugovor sa Enegroprojektom zaključen je 30. maja 2012. godine, godine kao posledica zaključka koji je usvojila bivša Vlada Srbije na sednici kojom je predsedavao Mirko Cvetković, a ugovor je potpisao tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Ministarstvo spoljnih poslova je još ranije, sredinom maja ove godine, u vezi prvobitnog nacrta ugovora, zatražilo pravno mišljenje Republičkog javnog pravobranilaštva, koje je zahtevalo da nacrt ugovora bude što precizniji, a formulacije što jasnije...Tačnije, pravobranilaštvo je predložilo ministarstvu da koriguje ugovor "kako bi bila zaštićena imovinska prava i interesa Srbije", jer ne može biti reči o "ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti radi izgradnje!". Tako je i došlo do toga da je pravobranilaštvo procenilo da bi najbolje bilo kad bi došlo do zaključenje "jednog osnovnog ugovora iz kojeg bi proizašli pojedinačni ugovori", koji za predmet imaju promet navedenih prava na nepokretnostima u inostranstvu.

Onda je Ministarstvo spoljnih poslova na čelu sa Vukom Jeremićem, shvativši valjda da je neko u pravobranilaštvu principijelan i da neće moći drukčije, izašlo sa stavom da su, prema ugovoru, novi diplomatsko-konzularni objekti "striktno i jasno" preneti u vlasništvo Srbije i da tokom izgradnje objekata u Abudži država neće imati nikave izdatke iz budžeta...

"...Srbija je odavno dobila u Abudži zemljište da na njemu izgradi svoje zgrade ambasade i rezidencije, ali kako to nije bilo moguće zbog nedostatka sredstava u prethodnom periodu, država je došla u situaciju da nam se to zemljište, ukoliko na njemu nešto ne počnemo da gradimo, oduzme", reagovali su u Ministarstvu spoljnih poslova.

Pojavilo se interesovanje kompanije Energoprojekt za zgradama u Peruu i Ugandi koje država ne koristi decenijama, a gde ta firma ima svoje kompanije i potrebne su im prostorije, pa je zbog toga i sklopljen predmetni ugovor. Prema planu, nova zdanja u Abudži trebalo bi da budu izgrađena do kraja 2013. godine. Za potrebe svog diplomatskog predstavništva u Nigeriji Srbija trenutno iznajmljuje objekat.

Konačno, treba reći da će novi ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić imati pune ruke posla, kako na planu sređivanja "kuće" (što se iz Jeremićeve "obnove i izgradnje" vidi), tako i na planu ustrojavanja adekvatne spoljne politike, onakve kakva će Srbiji u ovim teškim vremenima dobro doći.

 

 

 

 

Ruka u kasi

 

Više stotina hiljada evra (dolara i funti), nestalo je iz kase SID-a u vreme kad je ukinuta ta služba, a sve se desilo uz odobrenje Vuka Jeremića koji je, naravno, lično učestvovao u otimanju tog novca, čiji kasniji putevi ni do danas nisu utvrđeni, niti ko ga je sve (osim Jeremića) i u koje svrhe koristio.