Na nišanu

 

Vlada Srbije, sapletena kao pile u kučinama, nije kadra da zaustavi propast u koju nas je dovela mafija iz DS-a

 

Beznađe na putu bespuća

 

Srbija se u značajnim svetskim metropolama tretira jedva nešto bolje od nekog poluzavisnog afričkog plemena, a o posetama njenih zvaničnika često se ne izdaju ni protokolarne vesti. Tokom svog nedavnog boravka u Berlinu, Aleksandar Vučić i Zorana Milanović, prisustvovali su potpisivanju jednog potpuno nebitnog dokumenta, a zauzvrat su, od nižih službenika nemačke administracije, dobili jasna upozorenja da srpski put u Evropsku uniju vodi preko Berlina, ali samo uz saglasnost Rusije.

Srpska vlastela i dalje nas zamajava svojom posvećenošću članstvu Srbije u Evropskoj uniji, i pored svih poruka iz Brisela da se tome ne nadamo. Ove jeseni očekuje nas humanitarna katastrofa, glad, nedostatak struje, loše grejanje, haos u prevozu i zdravstvu, besparica. Vreme umiranja je opet došlo u Srbiju. A aktuelna vlast se iz petnih žila trudi da sačuva imovinu  i pare koje je opljačkao režim Borisa Tadića

 

major Goran Mitrović

 

Umesto da traže saveznike koji će Srbiji pomoći da preživi u narednom periodu, predsednik Srbije, a naročito potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić i grupa ministara oko njega, nastoje da ostanemo na istom putu kojim nas je vodila prethodna vlada, i dovela nas do prosjačkog štapa.

Zemlje u okruženju, Grčka, Bugarska, Mađarska, Hrvatska i Slovenija imaju najbolje ekonomske, političke i kulturne veze sa Rusijom. Slovenija, recimo, ima dvostruko veću ekonomsku razmenu sa Rusijom od Srbije, koja, za razliku od Slovenije, sa Rusijom ima status najpovlašćenije nacije! Ruski kapital ulazi u Nemačku, u Sloveniju, u Hrvatsku, u Bugarsku, Mađarsku, Grčku, Italiju... ali se srpske vlasti gade  i pomisli da sa Rusijom  uspostave strateške odnose. Radije će pustiti da građani Srbije pomru od gladi, nego što će izustiti da im je Rusija sada strateški partner. Na taj način, Srbija je pod novom Vladom već bankrotirala!

 

 

Lavirint iz koga nema izlaza

 

 

 Neposredno nakon stvaranja nove pobedničke koalicije sastavljene od Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, odmah je postalo jasno da nijedno od ova dva vladajuća krila nema rešenje za izlazak iz zastrašujuće krize celog srpskog društva. Jer, nije u pitanju samo ekonomska nego i politička, institucionalna, moralna, kulturna...

Činjenice neumoljivo govore da je Srbija postala kontinentalna rupa u koju više niko neće da ulaže, a oni koji su do sada investirali u nju, poput italijanskog Fijata, učinili su to u saradnji sa budžetom Srbije, dakle, novcem građana, a to onda više nije bila investicija u Srbiju, nego u privatni posao italijanskog preduzetnika Serđa Markionea.

Ako je pola milijarde evra koštala avantura sa Fijatom (i još nije isplaćena), a još pola milijarde na izgradnju megalomanskog mosta preko Save u Beogradu (koji ne vodi nigde i lokalnog je karaktera), onda je to cela jedna milijarda evra bačena u samo dva projekta koji Srbiji ni njenim građanima nisu trebali, ili joj nisu trebali na taj način u u tom obimu.

Na žalost, takvih suludih bacanja para za samo deset godina bilo je na pretek. Sa sigurnošću je utvrđeno da je više desetina milijardi evra i dolara potrošeno na nepotrebne i promašene poslove na kojima je zaradila mala grupa ljudi i kompanija, a da za to niko nije položio račune građanima Srbije, poreskim obveznicima koji će ove zima biti suočeni sa jednom od najvećih ekonomskih šokova do sada.

Naravno, niko nije ni odgovarao za to, a nema ni kome da odgovara, jer je pravosuđe deo sistemske korupcije koja ne dozvoljava vladavinu prava, nego počiva na vladavini političke volje vladajućih koalicija.

 Brojni prehrambeni artikli svakodnevno poskupljuju (za neke od njih već su počele intervencije iz robnih rezervi, ali, to je pouzdan signal da je stanje vanredno).

Sezona grejanja samo što nije počela a nema nijednog pouzdanog znaka da će energenata biti dovoljno. Pristižu na naplatu redovne kreditne obaveze, a Srbija nema para. Nad njom kruži bauk zelenaškog kapitala, a stotine hiljada građana uskoro neće imati novac ni za prevoz do radnog mesta, dok najmanje tri miliona ljudi nema novac ni za ishranu,

Potraživanja sa svih strana svakodnevno ugrožavaju i vladu SNS-SPS. Istovremeno, ne treba zaboraviti, ovde je reč je o privremenom političkom savezu na koji niko nije računao pre samo pola godine, a koji je u međuvremenu preuzeo odgovornost za stanje u državi i koji je, očigledno, precenio svoje mogućnosti.

Naime, posledice dva predsednička mandata Borisa Tadića tek dolaze na naplatu, kao i posledice divljačke privatizacije koja traje već punu deceniju, a odgovora na haos koji je ostavila njegova vladavina, nema.

 

 

Psi laju, karavani prolaze

 

 

Pretnje potpredsednika vlade Aleksandra Vučića da će na sud izvesti sve koji su odgovorni za pljačku državne imovine, potpuno su besmislene u okolnostima kad glavni ideolozi tih kriminalnih operacija i dalje imaju dovoljno novca i moći da kupe svaku državnu instituciju, počevši od pravosuđa, pa sve do parlamenta i ministara u njegovoj vladi. I to je jedan od pouzdanih znakova da vlada Ivice Dačića i Aleksandra Vučića nisu nikome u inostranstvu pouzdan partner.

Naprotiv, svakog dana stižu novi dokazi da je srpska politička scena prepuna zavađenih klanova, sklonih korupciji i kriminalu, da je država u rasulu, i da je projekat uspostave međunarodnog protektorata nad Srbijom nepotreban, jer je veliki deo imovine ove države već u rukama velikih multinacionalnih korporacija. 

Preko 90 procenata svih državnih obveznica Srbije nalazi se u rukama investicionih fondova, iza kojih stoje najneverovatnije ličnosti iz sveta biznisa i politike, uglavnom iz zemalja Evropske unije i bivših jugoslovenskih republika, ponajviše iz Hrvatske i Slovenije, a samo tri velike svetske bankarske korporacije drže u rukama više od polovine svih srpskih zaduživanja (Svetska banka za obnovu i razvoj, Evropska banka za rekonstrukciju, Međunarodni monetarni fond). 

U poslednjih nekoliko godina, izbori u Evropi i regionu pokazali su da ekonomska kriza na rušenje vlada utiče znatno jače od bilo kakvih opozicionih partija. Neuspešno amortizovanje krize, kao i političke, uglavnom korupcionaške afere, do sada su smenile šefove vlada i predsednike država, od Islanda, Letonije i Mađarske, preko Irske, Velike Britanije, Portugala, Španije, Italije, Francuske, Rumunije, Slovačke, Grčke, do Hrvatske...Samo Srbija nije izvela na optuženičku klupu istaknute predstavnike državnog kriminala prethodne vlasti, nego ih "procesuira" režimska štampa stalnim zastrašivanjem da će biti hapšeni i ispitivani u istragama kojih nema. Ova opasna cirkuska predstava može da dođe glave samo onima koji su je režirali. Ne budu li odgovarali bivši ministri poput Olivera Dulića, Tomice Milosavljevića, Božidara Đelića, Aleksandra Vlahovića, Dragana Šutanovca, Dragana Đilasa, Mirka Cvetkovića i još desetak njih iz prethodnih vlada,  neće biti ništa od velikih obećanja na kojima je nastala koalicija SNS-SPS, a pad takve vlade biće sve izvesniji.

Sa druge strane, na sceni je pravi rat krupnog kapitala sa Zapada uperen protiv strateških projekata savremene Rusije. On sve više liče na "hladni rat" koji izgleda nije ni prestao, nego se samo privremeno presvukao iz vojne u ekonomsku pretnju. I ovaj bauk ima svoga udela u nastanku srpskog državnog i političkog haosa. Prema nekim tumačenjima, čak je i presudan za dalji opstanak srpske nacije i države.

 

 

Bogovi uvek nude više

 

 

Beograd i Srbija su već odavno omiljena regionalna baza međunarodne špijunaže, a srpski politički establišment im je već godinama najverniji sluga. Rođene su generacije novih, ideološki, sociološki i finansijski podeljenih klanova, koji imaju uticaja na celokupan život u državi. Te podele su sa novom koalicijom SNS-SPS postale sve vidljivije. Socijalistička partija Srbije, naime, tradicionalno naginje Rusiji i njenim poslovnim, političkim i kulturnim planovima za ovaj deo Balkana.

Srpska napredna stranka je, odvojivši se od Srpske radikalne stranke, dala zavet pred brojnim funkcionerima Evropske unije, da će negovati duh "umerene evropske desnice", što je i na samoj inauguraciji novog predsednika Srbije Tomislava Nikolića, pred evropskim ministrom Štefanom Fileom, u različitim oblicima ponovljeno.

Način na koji  političko i privredno savezništvo sa Rusijom vide SPS i SNS, nisu isti. U vezi sa tim, Rusija je intervenisala pre susreta Tomislava Nikolića i Vladimira Putina u Sočiju, pa je u Beograd (četvrtak, 6. septembar 2012. godine) došao i pomoćnik ministra spoljnih poslova Rusije, Vladimir Titov, sa zadatkom da izvede "usklađivanje rusko-srpskih stavova po nekim spoljnopolitičkim pitanjima". Nekoliko dana kasnije, postalo je jasno da je breme savezništva sa Briselom preteško i da skoro sasvim isključuje ekonomsko i političko savezništvo sa Rusijom.

Nijedan srpski političar danas nema više državničku harizmu, onu potrebnu snagu uma, obrazovanje i širinu duha da bi mogao sveobuhvatno da razume vreme i okolnosti u kome se danas nalazi svet i ovaj deo Balkana i Evrope. Takođe, niko od njih ne može da se izdigne iznad dnevne politike, iznad prljave bare interesa, konačno, iznad sebe samoga. na takvu ličnost Srbija će još sačekati. Ovoj generaciji političara kojoj pripadaju i Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, vreme nije saveznik. Pred njima su mnogi izazovi i vrlo kratki rokovi. Ili će uraditi epohalan posao i promeniti lice Srbije, ili će, vukući svako na svoju stranu, završiti posao koji je započela Demokratska stranka, nakon čega više neće biti ni tragova od države i njenog, kakvog-takvog suvereniteta.

Za početak, bilo bi dovoljno da vlada SNS-SPS sazna gde su tačno granice Srbije i  šta je tačno državna imovina Srbije, koliko je ima, na koliko je procenjena i šta se dešava sa njom.

Naravno, u međuvremenu da sabere koliko je tačno novca opljačkano iz budžeta Srbije za poslednjih 11 godina i da to objavi, da smeni sve one koji su bili nedodirljivi bogovi u tri bivše države, pa i danas uživaju u božanski privilegijama, i da pošteno priznaju šta su im ti bogovi ponudili, od kako su sastavili pobedničku koaliciju do današnjih dana.

 

 

Hvala unapred, ako nekad nešto uložite...

 

 

Domaći mediji su objavili da je prvi (?!) potpredsednik vlade Aleksandar Vučić 10. i 11. septembra boravio u zvaničnoj poseti Saveznoj Republici Nemačkoj. Ono "zvanična" treba uzeti sa rezervom, jer je to bila veoma čudna državnička poseta.

Prvo što se primećuje je odsustvo bilo kog zajedničkog saopštenja, a ni nemački mediji se nisu osvrnuli na dolazak srpskog vicepremijera.

Na zvaničnoj prezentaciji kabineta nemačke kancelarke Angele Merkel (www.bundeskanzleramt.de)) dolazak Aleksandra Vučića se uopšte ni ne pominje u obaveštenjima za medije. Po onome što su domaći mediji objavili, Vučić se sastao sa savetnikom kancelarke za EU pitanja Nikolas Majer Landrutom i savetnikom kancelarke za bezbednost i spoljnu politiku Kristofom Hojsgenom. Pomenuti su, očigledno, činovnici toliko niskog ranga čije aktivnosti ne prati služba za medije nemačke kancelarke. A ni gost iz Srbije, vidi se, nije za pomenutu službu ništa značajnija ličnost.

Koliki ugled srpska vlada i njen potpredsednik uživaju u Berlinu vidi se već iz činjenice da je kabinet kancelarke objavio saopštenje o razgovoru nemačkog ministra za ekonomsku saradnju i razvoj Dirka Nibela sa predsednikom Svetske banke do koga je došlo 11. septembra, ali ne i o susretu Nibela sa Vučićem koji se odigrao istog dana.

   Već prvog dana svoje posete Berlinu Vučić se sreo sa potpredsednikom nemačke vlade i ministrom za privredu i tehnologiju Filipom Reslerom. Posle susreta pomenuto nemačko ministarstvo je izdalo saopštenje u kome se citira jedino izjava nemačkog ministra koja je veoma uopštena, dok se uopšte ne pominje šta je Vučić, eventualno, izjavio. Pominje se u samo par rečenica da će približavanjem Srbije Evropskoj uniji biti pojačana saradnja dve države. Odmah posle toga se prelazi na pomen Memoranduma o razumevanju i saradnji u oblasti energetike potpisanim između nemačkog energetskog giganta RWE i Elektroprivrede Srbije u prisustvu Reslera, sa nemačke strane i Aleksandra Vučića i ministarke za energetiku Zorane Milanović ispred vlade Srbije.

   Posle potpisivanja, neki domaći mediji su objavili kako je potpisan ugovor o nemačkom ulaganju u visini od više milijardi evra. Nemački specijalizovani list za pitanja finansija, Manager Magazin, u svom izdanju na internetu, međutim, citira neimenovanu saradnicu RWE-a zaduženu za medije, koja izričito tvrdi da u pomenutom Memorandumu uopšte nije navedena nikakva svota koja će biti uložena, kao niti jedan jedini konkretni projekat. Sve se svodi na to da bi Nemci nekada, za nešto, da ulože neke pare, a srpska strana im se unapred zahvaljuje.

 

 

Zvanična poseta koja je nezvanično prećutana

 

 

   Nemački RWE je, na neki način, već prisutan u Srbiji. Krajem maja 2011. godine njegova ćerka firma Innogy potpisala je sa domaćim EPS-om ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća Moravske Hidroelektrane. Pored tadašnjeg direktora EPS-a Dragomira Markovića i Frica Farenholda (RWE) potpisivanju su prisustvovali tadašnji predsednik srpske vlade Mirko Cvetković, bivši ministri Dušan Petrović i Oliver Dulić, kao i Petar Škundrić, u ulozi premijerovog savetnika za energetiku. Pomenuto zajedničko preduzeće trebalo bi da izgradi pet hidroelektrana na Velikoj Moravi ukupne snage 150 megavata. Projekat je procenjen na više od 350 miliona evra.

   Od tada se ništa više nije desilo po ovom pitanju, osim što su srpske vlasti, verovatno u svrhe samo-reklamiranja, objavile kako je vrednost ugovora iznenada porasla na 2,1 milijardu evra. Po pomenutom ugovoru računa se da izgradnja kapaciteta za proizvodnju jednog megavata struje košta nešto preko dva miliona evra, dok za isti takav posao u domaćoj režiji EPS kalkuliše sa jednim milionom, dok RWE u Bugarskoj za isto to obračunava pola miliona evra. Razlika je u ovom slučaju, više je nego jasno, trebala da ode u nečije privatne džepove.

Upravo zbog ovakvog prethodnog iskustva Nemci su se ovog puta zadovoljili potpisivanjem Memoranduma koji ni jednu stranu potpisnicu ni na šta ne obavezuje.

Dolazak Vučića i Milanovićke u Berlin nije imao ni političke, a još manje privredne motive. Zbog toga su i  mediji i zvaničnici Nemačke pomenutu posetu potpuno prećutali.

Najvažniji i jedini razlog za posetu srpskih zvaničnika Nemačkoj nalazi se na sasvim drugom mestu. Nemačkoj je jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Rusija, pa tako što ruska privreda bolje posluje, to nemački privrednici brže obrću svoj kapital. Jedan od značajnih projekata Rusije jeste Južni tok, gasovod kojim će preko Srbije energentima da se snabdeva veliki deo Evropske unije. Jedan od najžustrijih protivnika ovog projekta jeste ministarka Milanović, kojoj je u Berlinu veoma jasno stavljeno do znanja da sabotiranje Južnog toka može da ugrozi evropsku energetsku bezbednost, a da tako nešto Nemačka neće dozvoliti.

Sve se, očigledno, svodi na to da Nemačka Srbiju posmatra kao običnu, malu zemlju klijenta koja je dužna da svoje interese usklađuje sa onima svog zaštitnika. Put Srbije u EU ne može da vodi nikuda drugo nego preko Berlina koji, sa svoje strane, ima jasnu viziju nastavka najtešnje saradnje sa Moskvom.

Kada u posetu dolazi mali klijent, po pravilu se ne izdaju nikakva druga saopštenja osim čisto protokolarnih (u Vučićevom slučaju je čak i to izostalo osim u vezi njegovog susreta sa Reslerom), a nemački mediji nisu zainteresovani da svoje čitaoce, odnosno gledaoce dave suvoparnim izveštajima o onome što se smatra redovnim radnim aktivnostima zvaničnika.

Srbija se srozala na nivo državice koja po svoje mišljenje mora da ide na noge nekom sitnom službeniku nemačke administracije. To je "uspeh" prethodnih vlasti i njihovih spoljnopolitičkih aktivnosti, a istim stopama je krenuo i Aleksandar Vučić.

Od nemačkih medija o poseti Aleksandra Vučića i Zorane Milanović Nemačkoj izvestili su samo Manager Magazin i to u elektronskom izdanju, kao i portal poznatog radija Dojče Vele (DW), pri čemu je on to učinio jedino na servisu za srpsko govorno područje. Pomenutu posetu DW nije spomenuo ni u svom servisu vesti na nemačkom, kao ni na engleskom jeziku, koji se smatra izdanjem za ceo svet.

 

 

A 1.

 

"Grobar je trijumfovao"

 

 Poslednju vest iz Srbije u kojoj je pomenut i Aleksandar Vučić, ugledni nemački dnevni list Frankfurter Rundšauobjavio je 22. maja, posle drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji, pod krupnim naslovom "Grobar je trijumfovao". Veće poniženje jedan novoizabrani predsednik, ali i cela zemlja, teško da su doživeli u nemačkim medijima poslednjih desetak godina.

 

 

  

  A. 2

 

 

Hoćemo da znamo

 

(Pismo članova beogradskog odbora SNS Aleksandru Vučiću)

 

Gospodine Aleksandre Vučiću,

 

Ko je kriv za Vaš debakl na izborima za gradonačelnika Beograda? Šta je bilo sa procenom uoči izbora da imate podršku 40 odsto biračkog tela u gradu Beogradu? Ko je kriv za nepovoljan izborni rezultat Srpske napredne stranke na lokalnim i republičkim izborima u gradu Beogradu?

Da li će predsednik gradskog odbora Srpske napredne stranke u Beogradu Nebojša Stefanović, podneti ostavku na funkciju iz moralnih razloga, zbog:nedovoljnog angažovanja i neodgovornog ponašanja u pripremi i vođenju predizborne kampanje i tokom izbora u gradu Beogradu; načina na koji je na izbornu listu za republičkog poslanika progurao svog čoveka (kuma) Bojana Stevića (iz Lazarevca), a ovaj je sa sobom poveo i progurao celu familiju na liste za gradske i opštinske odbornike: na koji načina je završio master studije (magistrirao)?

Ko je bio inicijator i protagonista politike Srpske napredne stranke u Beogradu pod geslom "Vi radite i glasajte za nas, a mi ćemo birati i odlučivati u ime Vas"?

Liste kandidata za lokalne izbore su sačinjavali i progurali "zaslužni pojedinci" iz vrha Srpske napredne stranke, a predlozi mesnih odbora sačinjeni na osnovu mišljenja članstva, su ignorisani i odbačeni. Želimo da znamo: Ko su ti "zaslužni pojedinci" i "moćnici"?

Koliko je od izabranih odbornika SNS, onih koji su predloženi iz mesnih odbora stranke, a koliko je onih iz gradskog odbora SNS za Beograd?

Nadamo se i očekujemo da će "vrh stranke" ovog puta pokušati da bude iskren i odgovoran i da će članstvu odgovoriti na ova postavljena pitanja!

 

Članstvo Srpske napredne stranke grada Beograda