Zakonopravila

 

Ko u ime borbe protiv organizovanog kriminala u Srbiji, i sam čini brojne nezakonitosti

 

Istraga već istraženog

 

Pravljenjem specijalnih policijskih timova mimo tužioca, i serviranja čaršijskih priča tužilaštvu, pokazuje gde se nalaze i srpska policija i srpsko tužilaštvo. To je, takođe, pokazatelj drastičnog kršenja Zakonika o krivičnom postupku. Ko je pravio timove i na osnovu kog člana bilo kog zakona, pita se Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a.

 

Josip Bogić

 

Prema Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije stoji da se radi obavljanja policijskih poslova u vezi sa tim krivičnim delima obrazuje u okviru MUP-a SBPOK, koji postupa po zahtevima Tužioca za suzbija nje organizovanog kriminala i korupcije u skladu sa zakonom. A ministar policije postavlja i razrešava starešinu Službe, po pribavljenom mišljenju Specijalnog tužioca i bliže uređuje njen rad, u skladu sa zakonom. Dakle, ministar policije! 

Dakle i tu je ministar nadležan da, uz pribavljeno mišljenje Tužioca, postavlja i razrešava starešinu Službe i donosi akt kojim bliže uređuje rad Službe, u skladu sa zakonom.

U članu 13. pomenutog zakona, stoji da ako policija u pretkrivičnom postupku dođe do saznanja da se priprema ili da je učinjeno krivično delo iz ovog Zakonam ili u vezi sa sprečavanjem ili otkrivanjem tih krivičnih dela, preduzme neku službenu radnju, dužna je da o tome odmah obavesti Službu i Tužioca. Tužilac može zahtevati da policija preduzme određene mere ili radnje u datom roku i da ga odmah obavesti. O nepostupanju ili neblagovremenosti u postupanju policije, Tužilac će obavestiti ministra policije i Vladu.

Ko je, onda, i po čijem nalogu suspendovao SBPOK? Ko je suspendovao Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije? Dobro obavešteni izvori tvrde da ovi "eksperti" puštaju glasine kako će doći do pobune timova ako budu smenjeni! Takve priče je sadašnji direktor policije i ranije „prodavao" i bivšem ministru policije i Borisu Tadiću, odnosno bivšem Tadićevom šefu kabineta, Miodragu Rakiću. Ali, šta ako se pobune operativci SBPOK-a koje su ovi „eksperti" oblatili i isključili iz posla?

Kada počinje krivični postupak

Prema važećim odredbama ZKP-a krivični postupak počinje za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti po nalogu javnog tužioca, a on je dužan da preduzme krivično gonjenje kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo ili da je podređeno lice učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Javni tužilac i policija dužni su da nepristrasno razjasne sumnju o krivičnom delu za koje sprovode službene radnje i da sa jednakom pažnjom ispituju činjenice koje terete i činjenice koje mu idu u korist, a ne da se zaleću kao bikovi u koridi.

Krivični postupak je pokrenut: donošenjem rešenja o sprovođenju istrage; potvrđivanjem optužnice kojoj nije prethodila istraga; donošenjem rešenja o određivanju pritvora pre donošenja optužnog predloga u skraćenom postupku i određivanjem glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku. Kada je u pitanju dokazivanje, dokazi se prikupljaju u skladu sa odredbama ZKP-a, a teret dokazivanja je na tužiocu. Osnovno pravo i osnovna dužnost javnog tužioca je gonjenje učinilaca krivičnih dela! Za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, javni tužilac je nadležan da: rukovodi predistražnim postupkom, odlučuje o nepreduzimanju ili odlaganju krivičnog gonjenja i sprovodi istragu.

Uloga  policije

Svi organi, pa i policija, koji učestvuju u predistražnom postupku dužni su da o svakoj preduzetoj radnji u cilju otkrivanja krivičnog dela ili pronalaženja osumnjičenog, obaveste nadležnog javnog tužioca. Policija i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela dužni su da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca. Ako policija ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca, javni tužilac će odmah obavestiti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može obavestiti nadležnog ministra, Vladu ili nadležno radno telo Narodne skupštine. Ako u roku od 24 časa od kada je primljeno obaveštenje, policija i drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca, javni tužilac može zatražiti pokretanje disciplinskog postupka protiv lica za koje smatra da je odgovorno za nepostupanje po njegovom zahtevu.         

Zanimljiv je primer takozvanog ekspertskog tima koji traži dokumentaciju u Železari u Smederevu, gde je konstatovano da je bivši vlasnik sa sobom odneo svu dokumentaciju. Zbog čega „eksperti" to rade kada je sva dokumentacija pre više od sedam godina dostavljena Okružnom (Višem) tužilaštvu u Beogradu gde godinama predmet čami u fioci?

Nema potrebe gubiti vreme kada je to već istraženo. U izveštaju koji je dostavljen tužilaštvu pobrojani su svi dokazi koje je tužilaštvo primio. Voditi ponovnu istragu je toliko glupo da bi i student druge godine Pravnog fakulteta u Beogradu to znao. Ali pošto je u timu eksperata čovek koji je svoja znanja „sticao" uz rad na prestižnom fakultetu u Kragujevcu, uz „pomoć" prijatelja, onda ništa ne čudi. Ako se tome doda i činjenica da je jedan od vodećih članova ekspertskog tima ekspresno završio ekonomiju na prestižnom i nadaleko čuvenom fakultetu u Blacu, to daje na dodatnoj težini slučaja. Osim toga, jedan ekspert koji je školovanje žavršavao okolo Novog Sada ne razume da je tužilac rukovodilac pretkrivičnog postupka a ne policija.

Ovi znalci pravne nauke ne razlikuju osnove sumnje od osnovane sumnje. Ne shvataju da policija nije stranka u krivičnom postupku, već servis tužioca. Takođe im izgleda nije poznato da kada je u pitanju organizovani kriminal i korupcija, istragu od 1. jnuara 2012. vodi tužilac, tj. da je na snazi tužilački koncept istrage. Nadalje, policija nije stranka u krivičnom postupku da bi mogla da bude nezadovoljna odlukama tužioca. Procesne stranke u krivičnom postupku su tužilac i odbrana i te dve stranke mogu da budu nezadovoljne i imaju prava žalbe. Policija nikako. Šta je onda u pitanju? Po sredi je izgleda nedostatak pravničkog znanja koje pojedinci nisu savladali ili su „pobegli" sa časa krivično procesnog prava pod uslovom da su legalno završili fakultet, a ne uz pomoć prijatelja.

Tadićeve jadikovke

 Demokratska stranka sada ubire plodove svoga rada. Izjava predsednika DS-a da mu je Dulić rekao da nije krao i da mu je poverovao je isto kao kada bi kozu zatečenu u kupusu pitali da li je pojela kupus.

Bivši predsenik države Boris Tadić sada govori o političkom progonu svojih članova i poziva se na pretpostavku nevinosti kao da je on preko Saveta za nacionalnu bezbednost drugima, koji su takođe hapšeni, poštovao pretpostavku nevinosti. Boris Tadić je sa svojim šefom kabineta do savršenstva doveo medijska hapšenja a kasnije i procesuiranja pojedinaca koji nisu odgovarali aktuelnoj vlasti. A sad taj model kritikuje. Nema pravo DS ni Boris Tadić da kritikuje taj model. Pošto su mislili da će večno da vladaju osvetilo im se to „debelo" jer se ćurak okrenuo. Drugi deo batine ih sada bije.

Aktuelna vlast treba pod hitno da menja takav model istraga i da prepusti institucijama sistema da rade svoj posao na miru i bez halabuke. Tako će da steknu poverenje građana Srbije. Nažalost već u početku je Tadićev model ponovo na sceni. A tek reforma pravosuđa za koju je rekao: „da je stranku upropastila reforma pravosuđa jer su neki funkcioneri birali svoje sudije". A on to kao nije znao?!. Nije nego. Pouzdano znam da je on lično stajao iza izbora i ministarke pravde i bivšeg državnog sekretara Slobodana Homena i ostalih „uspešnih" reformatora.

 

Poruka ekspertima

Po istom principu po kome koordinator brani policiju od omalovažavanja policajaca za posao koji rade, zahtevam od Koordinatora (Aleksandra Vučića, napomena redakcije) da na isti način zaštiti policajce iz UBPOK-a, koji su radili ranije po tim istim predmetima od tih istih policajaca koji se predstavljaju ekspertima i koji omalovažavaju njihov rad. Jer nisu oni ti koji treba da procenjuju ničiju stručnost već tužioci i sud. Siguran sam da su policajci koji su radili po tim istim predmetima makar malo stručnijih od ovih eksperata. Vreme će sigurno to pokazati. Jer, kako verovati ovim ekspertima koji su do diploma fakulteta došli na sumnjiv način. Ko je proveravao njihovo poštenje? Šta je onda motiv ponovnog pokretanja novih istraga?  Kako je moguće da je kriminal ovakvih razmera cvetao a da direktor policije i niko iz MUP-a, BIA-e i tužilaštva za to nije znao? Isti ljudi koji su znali za sve ove kriminalne radnje su ćutali. Kako je moguće da su se baš sada provrednili i postali ažurni. Isti oni koji su sve to tolerisali, sada su se našli da istražuju sami sebe?

Bilo je potrebno sve te stručnjake smeniti, pa onda krenuti u provere. Ako je tačno što pričaju sadašnji eksperti za tužioca za organizovani kriminal i korupciju tada je trebalo najpre njega smeniti i procesuirati a ne da mu se da da vodi istrage o „partijskim drugovima". Sada mu se zamera šta on to radi na sastancima sa načelnikom SBPOK-a? Pa on i jeste jedini nadležan da se sa njim dogovara! Ako je po zakonu SBPOK zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, otkuda to da se formiraju specijalne grupe? Ako neko iz SBPOK-a radi što nije u skladu sa zakonom, tada ga treba procesuirati, a ne blatiti po novinama. Ili, ako cela služba nije u redu dovesti nove ljude.