Zrenjanin

U umirućim banatskim selima, samo tajkuni dobro žive

Sela gladna a silosi puni

Na svakoj zemlji ima nešto što je višak. U zrenjaninskom ataru, danas je suvišan jedino pošteni poljoprivredni proizvođač, koji je prepušten na milost i nemilost države. Odsustvo zakonodavne strategije natovarilo je na grbaču ubogog seljaka sijaset komisija, potkomisija i raznoraznih odbora koji ga politikantski baca u čeljust tajkuna, danas vlasnika i "zaštitnog znaka" poljoprivrede Vojvodine.  U priči o sprdačini sa licitacijom zemljišta u Banatskom Despotovcu, sve je ovo još vidljivije i jasnije...

  Zoltan Horvat

Lokalna vlast u Zrenjaninu je pre neki dan davanjem u zakup zemljišta u državnoj svojini na javnom nadmetanju pokazala da uspešno odrađuje posao za ovdašnje tajkune. Na 27 katastarskih opština (KO) sem državnog zemljišta seljacima je, protivno zakonu, ponuđena i privatna svojina u vlasništvu tajkuna, konkretno Milojka Erića, ali je Gradska komisija za davanje zemljišta u zakup to pravdala kao privremenu zabranu pozivajući se na novi Zakon o restituciji.

Od ukupno 27 KO, samo je jedna koju čini desetak vrednih i poštenih poljoprivrednika iz Banatskog Despotovca stala u izvornu odbranu prava na težački rad, u zaštitu retkih seoskih porodica koje žive isključivo od poljoprivrede rešena da krvavim radom odbrani banatsko selo od gotovo izvesnog propadanja. Na čelu samoorganizovanih Despotovčana nalazio se Goran Božić, uzorni domaćin, čije se ime, prezime i poreklo u selu izgovara sa dostojnim poštovanjem.  

Pre početka licitacije Božić je komisiji predočio da je protivzakonito izdavati u zakup zemljište koje je u listi nepokretnosti označeno kao privatno vlasništvo. Usput ih je pitao koga zapravo oni predstavljaju kada ne sprovode osnovnu delatnost, davanje u zakup državnog zemljišta. Stojan Kralj, večiti predsedavajući ove Gradske komisije po ukusu predsednika komisije, gradonačelnika mr Ivana Bošnjaka, inače blizak rođak pomoćnika gradonačelnika (složna braća piramidu vlasti grade), nemušto je odgovorio da će resorno ministarstvo naknadno potpisati ugovore o zakupu sa poljoprivrednim proizvođačima.

  Nakon ovakvog (neplaniranog) uvoda, "dobro utrenirana" komisija pojačana novim SNS "ekspertima" koji su odgovore na nezgodna pitanja potražili od svojih političkih gazda mobilnim telefonima, pristupila je licitaciji. U komisiji je bilo i članova i sa "adekvatnim" obrazovanjem - završena osnovna škola, što je bio jasan signal da se radi o pukim izvršiocima naredbi. Naivnih u sali zrenjaninskog Instituta nije bilo, jer se znalo da i u zrenjaninskom ataru tajkuni kolo vode. Ogromna većina prijavljenih iz katastarskih opština bili su fiktivni obrađivači zemlje koji su zakupljivali zemlju za tajkune. - Jednostavno smo primorani da na ovaj način preživimo i dobijemo neki dinar od gazda naših atara, bili su najčešći komentari prisutnih.

  Ono što se vešto i pažljivo pokušalo sakriti od javnosti u vezi ovog slučaja je podatak koji su izneli Božić i njegove kolege iz Banatskog Despotovca.

 - Ovde se neko namerno "zabunio" jer nam je umesto velikih obradivih površina A liste (najbolja zemlja za obradu) u državnoj svojini, uvaljeno više stotina hektara sitnih parcela u privatnoj svojini, počinje priču Božić. Te parcele koje uopšte nisu za obradu, a radi se o utrinama i baruštinama punih trske, upisane su u listu nepokretnosti kao vlasništvo AD Banatski Despotovac.

Ovakva zemlja je pet puta manje tržišne vrednosti od zemljišta sa A liste, sa iznenađujuće velikim brojem opterećenja hipotekama, ali ni to nije smetalo ovoj i ovakvoj komisiji da je ponudi u zakupu kao zemlju najboljeg kvaliteta. Ono što je najgore, a u šta opravdano sumnjamo je, zašto je komisija od nas poljoprivrednih proizvođača sakrila najkvalitetnije zemljište u državnom vlasništvu, i umesto nje nam ponudila ilovaču i bare pune vodurine? Komisija po meri veterinara od gradonačelnika, ili beše obrnuto, gradonačelnika od veterinara sa njegovim pulenom Kraljem, ili je nestručna, ili se ovde radi o igranki bez prestanka na račun seljaka?!? Pouzdano znamo da su noć pre licitacije sa ponuđene liste nestale parcele sa najboljim zemljištem, a saznali smo da je u pitanju "igranka sa jačim orkestrom".

Naime, poslednjih dana nam je neprestano sugerisano da ćutke pređemo preko najavljenog dogovora o zameni nepokretnosti privatnog zemljišta u vlasništvu AD Banatski Despotovac i Ministarstva poljoprivrede na osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Ovako pripremljen dil zamene zemljišta u državnoj svojini za zemljište u svojini pravnih i fizičkih lica radi ukrupnjavanja poseda u državnoj svojini neko je okrenuo naopačke, pa je krupno državno zemljište ponudio za sitno privatno na licitaciji?!? U Zakonu jasno piše (član 73, stav 2) da odluku o zameni  poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini donosi isključivo Vlada Srbije na predlog Ministarstva odnosno izvršnog pokrajinskog organa. Gradska komisija nam nije pokazala tu odluku, pa opravdano pitamo da li je ona donešena, overena i evidentirana u listi nepokretnosti kao beleška u G listu? Ko se iole malo bolje razume, zna da se zamena vrši isključivo pod uslovom da poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i poljoprivredno zemljište u svojini pravnih i fizičkih lica koje se zamenjuje, ima istu tržišnu vrednost. Ovde je neko opet zamenio teze, verujemo namerno, pa je državno zemljište dobrog kvaliteta zamenio za zemljište pet puta lošijeg kvaliteta. Pitao sam Kralja i njegove podanike u komisiji da li plaćamo zakup zemljišta državi ili tajkunu preko posredničke agencije zvučnog imena gradska komisija za ispunjavanje apetita nezajažljivih tajkuna. Umesto odgovora naišao sam na              ćutanje, u jednom dahu govori Božić...

 

Sva

Tajkun o kojem je ovde reč je Milojko Erić, vlasnik firme Signal iz Odžaka. Jedan od omiljenih junaka lokalne vrhuške u Zrenjaninu, još je 2003. godine privatizovao tadašnje DP Banatski Despotovac (bivša seoska zadruga) za smešno male pare izgradivši silose na državnom zemljištu (da li i sa pravom korišćenja?). Istovremeno je počeo da obrađuje oko 2000 hektara najkvalitetnije zemlje u okruženju, 1200 hektara sopstvene i 800 u državnoj svojini bez ikakve nadoknade plaćanja državi (bravo majstore, nego, a što to ne bi mogo i običan svet?)

Gospodin Erić već 9 godina obrađuje tih 2000 hektara, što uz čistu zaradu po hektaru od minimum 400 evra godišnje prelazi 8 miliona evra čiste zarade do sada. Niko od meštana Banatskog Despotovca nije do dana današnjeg dobio od Erića ni jedan jedini dinar dividende jer se, navodno sve ulaže u proizvodnju. Tajkun iz Odžaka sve poslove AD Banatski Despotovac obavlja preko sopstvene firme Signal,  i niko od njegovih zaposlenih ne zna koliko je AD Banatski Despotovac dužan Signalu, i da li možda fiktivnim računima novac završava u Odžacima. Da li se ovogodišnjom nerealnom zamenom zemljišta trpaju u privatni džep novi milioni namenjeni selu i meštanima, to se Banatski Despotovac na svakom ćošku pita.

 

Sluge moje, kočije mi dovezite...

 

"Vrhunski menadžer poljoprivrede" je prošle godine na licitaciji uzeo u zakup novih 600 hektara. Čovek naprosto obožava saradnju sa meštanima koji nemaju nikakvih prohteva, sem vernog slugeranjstva mu, za opet, smešno male pare.

Zanimljivo je bilo i nedavno svečano puštanje u rad silosa u vlasništvu AD Banatski Despotovac. Svečanom činu prisustvovali su čelnici gradske vlasti Zrenjanina, tačnije pomoćnici gradonačelnika. "Pale" su i velike reči o veličanstvenom razvoju banatskih sela i nemerljivom doprinosu Milojka Erića Banatskom Despotovcu, a pročitana je i čestitka magistra veterine Ivana Bošnjaka za fantastičan poslovni uspeh i napredak banatskog sela. Magistar pozdravio napore čoveka u punjenju svojih džepova, na šta valjda imaju pravo samo privilegovani.

Mudre glave sela pričaju neku sasvim drugu priču. - U Banatskom Despotovcu ima fiktivnih poljoprivrednih proizvođača u službi Milojka Erića, koji za male pare obrađuju sopstvenu zemlju u njegovom vlasništvu. Ubi ih sramota od sluganjstva tajkunu, al su toliko tašti da su se pomirili sa sudbinom nestajanja. Da nema Gorana Božića i još desetak mladih domaćina iz valjanih kuća koji su istinski poljoprivredni proizvođači, selo bi davno umrlo. Milojkova milostinja u vidu sporadičnih skromnih priloga Banatskom Despotovcu ne može da odagna onu narodnu, nije taj došo što nas voli, taj je došo da uzme (naše) pare.  

 

Pevao, ali bakšiš nije dao

 

Vrli gradonačelnik Zrenjanina Ivan Bošnjak je poslednjih dana bio veoma, veoma koncentrisan na svoje saradnike, posebno na Stojana Kralja i Zareta koji su mu kao predsedniku Gradske komisije za davanje u zakup zemljišta u državnoj svojini detaljno referisali šta se, kako i koliko uradilo, i da li je bio problema u realizaciji unapred dogovorenog. Nije stigao na svečanost kod Milojka Erića, nije bio ni na skupštinskom zasedanju kada se usvajao rebalans budžeta za 2012. godinu...

Ali je zato, kao pravi domaćin, sedeo na počasnim stolicama ispred dobrostojećih (na nogama) sugrađana iza ograde i nauživao se besplatnih pesama Ane Bekute u društvu omiljenog lika srednjeg Banata, Milutina Mrkonjića. Čak je i zapevao, al bakšiš nije dao. Uživeo se nakon samo sto dana i u ulogu lidera Zrenjanina, što mu i ne pada tako teško jer se sa dve platetine, gradonačelnika i pokrajinskog poslanika (devizne i preostale dnevnice, putni troškovi i benefiti obaška) sasvim solidno može izgurati ceo mesec. U jednom od sledećih napisa o prvom čoveku grada koji markantnošću i košarkaškom visinom parira bivšem gradonačelniku, reći ćemo nešto više o veoma, veoma zanimljivom načinu vođenja porodičnog života u stanu o kojem bruji pola Zrenjanina.