Energija

 

Naftna industrija Srbije  angažovala Halibarton, firmu koja je izazvala više ekoloških katastrofa u svetu

 

Amerikanci buše Kravčenka

 

Naftna industrija Srbije-Gaspromnjeft, angažovala firmu Halibarton, koja je bila pod zaštitom "žorža Buša, potkradala američku armiju, šikanirala vojne službenike, smenjivala federalnesudije i podmićivala afričke predsednike.

 

Vuk Stanić

 

Generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Kravčenko, angažovao je Halibarton firmu blisku američkoj vojsci da eksploatiše naftu u Srbiji. Kompanija koju je dugo vremena vodio bivši zamenik predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Dik Čejni, postavila je opremu za eksploataciju nafte na banatskim bušotinama. Dakle, amerikanci su pomogli Kravčenku da podigne nivo proizvodnje crnog zlata u Srbiji.

  Halibarton je malo poznata ovdašnjoj javnosti, iako već godinama rade za američku vojsku na Balkanu. Ta kompanija je protivzakonito dobila poslove koje obavlja za armiju u Iraku, Kuvajtu i na Balkanu, tvrdi Bunetin Grinhaus civilni službenik oružanih snaga SAD.

 

 

Američki model korupcije

 

Kada je Dik Čejni 2000. godine otišao iz Halibartona na mesto zamenika Džordža Buša, kompanija mu je dala otpremninu od 36 miliona dolara. Potom je ova firma dobila privilegovanu poziciju u gotovo svim velikim poslovima sa naftom, u zemljama koje je okupirala američka vojska.

  Firma je i pre bliskosti sa predsednikom Sjedinjenih država uspešno poslovala širom planete: Halibarton i Dik Čejni, optužen su za zaveru i davanje mita u Nigeriji. Firma je navodno platila 182 miliona dolara, da bi dobila desetogodišnji ugovor za izgradnju gasovoda na jugu te zemlje. U vreme kada su podmićivani Nigerijski zvaničnici Čejni je bio predsednik kompanije. U vreme kada je bio zamenik predsednika SAD, u toku je bila istraga.

  Nigerijsko tužilaštvo smatralo je Čejnija odgovornim. Postupajući sudija dobio je nalog da izada međunarodnu Interpolovu poternicu. Umesto u afričkom zatvoru Čejni, ostaje u Bušovom kabinetu. Kompanija u javnosti negira da je imala veze sa pomenutim skandalom. Čejni nije isporučen Nigeriji. Američke vlasti saopštavaju da je postignut dogovor da će Halibarton i njihov podizvođač firma "Kelog Braun i Rut" (KBR) platiti poravnanje od 579 miliona dolara.

  U istoriji SAD to je do danas najveći iznos poravnanja koje je neka američka firma platila zbog umešanosti u korupciju u stranoj državi, tvrde neki od medija u toj zemlji. Poravnanje je odgovornosti oslobodilo Halibarton i Dika Čejnija, ali ne i bivšeg predsednika Nigerije Oluseguna Obsanju, pa je proces protiv njega nastavljen i posle uplate...

 

 

Sudija koji je presudio Halibartonu i sebi

 

 

Amnestiranom Čejniju, na mestu zamenika predsednika u naredne četiri godine Halibarton uplaćuje nekoliko honorara u ukupnom iznosu od 398.548,00 dolara. Halibarton zauzvrat dobija ugovor vredan sedam milijardi dolara za poslove u Iraku. ("Ugovor o iračkoj naftnoj infrastrukturi"). Prema navodima elektronske enciklopedije Vikipedija, iako neuobičajeno, ta firma je bila jedina kojoj je dozvoljeno da konkuriše za taj posao. FBI, i Američko ministarstvo pravde pokreću krivičnu istragu i pod lupu stavljaju poslovanje Halibartona u Iraku, ali istražuju njihovo poslovanje u Kuvajtu i na Balkanu.

  Službenica Bunatine Grinhaus je tokom istrage rekla da su vojni revizori uhvatili Halibarton, da Pentagonu fakturiše mnogo veće iznose od tržišnih za transport goriva američkim snagama. Grinhaus se žalila i da je kancelarija ministra odbrane Donalda Ramsfelda preuzela kontrolu svakog aspekta posla vrednog sedam milijardi dolara. ("Ugovor o iračkoj naftnoj infrastrukturi") Grinhaus je nakon svedočenja otpuštena iz službe.

  Sem Kent, federalni sudija koji je doneo presudu protiv kompanije Halibarton, kratko nakon sudske odluke postao je prvi federalni sudija u istoriji SAD, koji je proglašen krivim zbog "krivokletstva i seksualne zloupotrebe"

  - Da spavao sam sa tim ženama, ali postojao je obostrani pristanak. Zapravo to su bile stare veze iz davnih vremena. Zar nije čudno da je Ministarstvo pravde počelo da njuška i traži prljavštine o meni, odmah pošto sam doneo presudu u teškom slučaju protiv kompanije Halibarton, poverio se Kent prijatelju Laurenu Goodriču, višem evroazijskom analitičaru, koji radi kao Direktor analize, pri ministarstvu spoljnih poslova SAD. Lauren je sastanak i razgovor prepričao u dopisu koji je poslao centrali, a mejl je "procurio" na Vikiliks. Dijalog je, prema depeši, izgledao ovako:

Laruen:

  - Naravno, rekao sam mu da je lud što je presudio protiv Halibartona. Bušov i Čejnijev mandat se završio, ali firma je nastavila da ostvaruje poslovne uspehe. Internacionalni izveštaj od 08. septembra 2010. godine navodi da su za ekološku katastrofu, kada se nafta iz bušotine "Britiš petroleum"(BP) izlila u Meksički Zaliv, krive kompanije Halibarton i "BP".

  - Mešavina cementa koji je Halibarton koristio je bila nestabilna. Izazvala je curenje hidrokarbona u sistem za bušenje, to je izazvalo eksploziju. Posle eksplozije usledila je najveća poznata ekološka katastrofa. Sumnja se da je Hallibarton kriv i za izlivanje nafte u Timor vodama koje pripadaju Australiji u Avgustu 2009. godine. Dokazano je da su njihova postrojenja emitovala "otrovni oblak" zbog koga su mnogi stanovnici u federalnoj državi Novi Meksiko morali da budu evakuisani. Navedene, reference su uticale na izbor kada je generalni direktor NIS, Kiril Kravčenko odabrao Halibarton kao podizvođača za eksploataciju banatske nafte.

 

 

 

  Brza zarada, manji profit

 

 

Generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko, nedavno je saopštio da je proizvodnja crnog zlata u Srbiji povećana. Građanima Srbije do danas nije saopštena cena tog povećanja. Povećano ispumpavanje nafte iz srpski bušotina, smanjilo ekonomsku isplativost, prerade i eksploatacije.

Prilikom eksploatacije nafta iz bušotina ne izlazi čista, već pomešana sa drugim elementima, među kojima je prisutna i voda. Na svim bušotinama u svetu ovakvi problemi postoje. U arapskim zemljama najmanje, libijska nafta je najčistija. Kod Srpskih naftnih nalazišta, severno od Dunava ovaj problem je prisutan u većoj meri. "Naftagas" je kompanija koja je u okviru NIS do privatizacije bila jedina zadužena za eksploataciju nafte, a problem je rešavala, tehnikom koja se može opisati kao sporije ispumpavanje.

  U prirodnim podzemnim rezervoarima u Banatu nafta i voda su zajedno u istoj rupi, ali zbog različite specifične težine su odvojeni svaka na svoju stranu. Kada počne proces eksploatacije pod pritiskom nafta izbija na površinu, ali isti pritisak pokreće i vodu iz nalazišta. Stručnjaci "Naftagasa" su manjim pritiskom uspevali da mešanje sa vodom bude svedeno na minimum. Ova tehnika godinama je primenjivana na naftnim bušotinama kod Žitišta.

Što je manje vode i ne fosilnih elemenata u nafti, jeftinija je i njena rafinerijska prerada Rafinerija manje zagađuje Pančevo. Kravčenko danas insistira da se nafta eksploatiše što brže i u što većem obimu. Na ovaj način on povećava prihode NIS, ali dugoročno smanjuje potencijalnu zaradu. To mu omogućava da u centralu Gasproma šalje pozitivne izveštaje. Sa druge strane na taj način povećavaju se troškovi prerade u rafineriji u Pančevu.

  Prema neproverenim informacijama, čak i stručnjaci Halibartona su Kravčenku predočili da bi sporijom eksploatacijom priliv novca od prodaje nafte bio sporiji, ali bi zarada dugoročno bila veća. Oni su procenili da bi zarada do kraja eksploatacionih rezervi zavisno od kretanja cene nafte mogla da bude i pedeset odsto veća, kada bi se odustalo od brzog ispumpavanja.

Na sve ovo, Kravčenko je lakonski odgovorio: Ćutite i bušite kako ja kažem!

  Treba ovde uzgred napomenuti i to, da više od milion građana Srbije, stotine bivših i sada zaposlenih u NIS, poseduju akcije ovog preduzeća. Njihov interes Kravčenko je u potpunosti zanemario. On se prema malim akcionarima poneo isto kako domaći tajkuni, ili imperijalisti sa zapada.

  Podsetimo da su se i ruske kompanije žalile da njihova prava kao manjinskih akcionara u Srbiji nisu zaštićena. Pljačkaju ih lokalni kriminalci i srpski tajkuni. Rekli su da će o svemu će podneti izveštaj Ruskoj privrednoj komori i savetovati da se ne investira u Srbiju.

   Dakle, očigledno je da jedan deo ruskog poslovodstva odlično zna kako se ovde krše prava malih akcionara, samo još i Kravčenku da skrenu pažnju da se tako ne ponaša. Suvlasnik NIS-a je i država Srbija, može se reći da je i njen interes ovde oštećen. Našom državom već decenijama upravljaju korumpirani političari, koji na vlast dolaze sa zelenim svetlom EU, podrškom stranih ambasadora i uz smešak iz Vašingtona. Zato će, lako je pretpostaviti, taj interes do kraja biti zanemaren i u ovom kao i u nekim drugim slučajevima. ü

 

Deponija za stranačke kadrove

 

Decenijama je Naftna industrija Srbije služila kao deponija za stranačko kadrove. Korupcija i lopovluk bili su uvek na visokom nivou. Profit kompanije prelivao se u privatne džepove. Potkradali su je direktori. Kraduckali su i niži zaposleni. Pare su transferisane strankama, medijima, marketinškim agencijama. Maltretirani su zaposleni koji bi ukazali na korupciju. Kada je kompanija privatizovana, trebalo je da se prekine sa ovakvom praksom, ali nove gazde mobinguju radnike podjednako uspešno kao i stari direktori. Neki od novih ruskih menadžera ne razlikuju se po takvim metodama od srpskih...

U dopisu koji je poslao redakciji Tabloida radnik NIS Projekt Office Miloš Lazarević, piše da je obavestio Kravčenka elektronskom poštom da je pokušao da spreči krađu tešku više milona evra, ali da je umesto pohvale generalnog direktora bio "šikaniran".

Krađa je sprovedena preko strane firme "TKB". Naime, "TKB", je sa NIS-om ugovorio da izvedu radove u Srbiji i da za te potrebe uvezu potrebnu opremu. Ugovorena vrednost posla bila je 10.748.300 evra. Ovu sumu "TKB" uvećao je za 18 odsto srpskog PDV, na 12.682.994,00 evra. Lazarevića, u dopisu ističe da su Investicije i uvoz opreme za realizaciju investicija u Srbiji oslobođeni PDV-a. "TKB" je ispostavio fakture sa punim iznosom kao da će platiti PDV.  Istina, NIS je platio, ali po svoj prilici tadašnjih 18 odsto nije završilo u budžetu Srbije.

Jedan od segmenata ugovorenog posla je "Detaljni dizajn" koji prema ugovorenim tabelama košta 1.946.404 evra.  Pre početka posla "TKB" je ispostavio avansnu fakturu za "Detaljni dizajn" ali je iznos fakture umesto ugovorenog bio 3.748.500 evra.  Na taj način je 1.946.404 evra, odnosno18 odsto ugovorenog PDV-a, za koji ne postoji obaveza prema državi, iz NIS-ove kase, umesto u budžet, upućeno na račun TKB-a.

Lazarević dalje navodi kao čudno da je NIS u drugom poslu "TKB-u" za transport i špediciju, konvertora koji vrede 190.000 evra, platio 1.294.500 evra.

Lazarević dalje piše da on i Olga Strelkova, ovakve i slične stvari nisu hteli da potpisuju, ali je ih je onda mimo standarda firme potpisivao, Nikolaj Vojtov! Lazarević se takođe žali da je obaveštavao Kravčenka, Tarasova i Slavina, ali da "nijedan Rus ne sme da čuje o krađi drugih Rusa jer i on sam postaje umešan u to...".

-Nije normalno da ljudi koji štite interes firme i svoje zemlje, doživljavaju ovakva šikaniranja i podmetanja u 21. veku, piše on i podseća Kravčenka da ga je obavestio o krađama u NIS, a da je potom šikaniran i da mu je smanjena plata. Kontroverzne poslove NIS je posle privatizacije sklapao i belgijskom firmom Sarens.

 

Angola se pita

 

Titova Jugoslavija širom afričkog kontinenta pomagala je narodno oslobodilačke pokrete i borbu protiv kolonijalizma. Naši operativci, bili su uključeni u partizanske borbe u Angoli. Obučavani su njihovi borci, naši ljudi su se borili na strani naroda Angole, nesebično smo isporučivali oružje.  Kada su kolonizatori napokon oterani, Vlada Angole, dala nam je koncesiju za eksploataciju nafte na jednom od najbogatijih naftnih polja u takozvanoj zoni A.

Jugoslavija nije jedina pomagala i drugim prijateljskim zemljama su odobrene su koncesije, ali samo je Jugoslavija imala koncesiju u zoni A.

Sovjetski Savez je dugo godina morao da se zadovolji sa koncesijama u zoni B. Koncesije u soni A su skupo plaćane i mogle su da ih priušte uglavnom samo zapadne države. Raspadom Jugoslavije koncesiju su podelili NIS i INA, odnosno Srbija i Hrvatska. Uoči sankcija UN, domaći tajkuni i nekoliko stranih vlada pokušali su da se domognu srpskog dela koncesije. Problem je rešen tako što je koncesija zvanično vraćena prijateljskoj Vladi Angole, koja nam je po okončanju sankcija istu ponovo ustupila. Nosilac koncesije je ispred srbije je Naftna industrija Srbije. Većinski vlasnici NIS su Rusi, odnosno Gaspromnjeft, dok manjinski deo pripada državi Srbiji, a deo bivšim i aktuelnih radnicima NIS.

Angolska nafta jedna je od najkvalitetnijih na svetu, rangirana je odmah iza Libijske. Podaci o tome koliko Nafte se dobija iz koncesije u Angoli do sada nisu saopštavani u javnosti. Nezvanično, naftu iz Angolske koncesije od NIS otkupljuju privatna pravna lica, i iz Angolskih luka dalje je prodaju na zapad, tako da ta se ta nafta ne prerađuje u Pančevu. Koliki je obim posla takođe nije poznato. Pitanja vezana za ovu koncesiju u više navrata upućivana su pres službi NIS, ali odgovore nismo nikada dobili. Da li će Kravčenko za eksploatacione poslove u Angoli, angažovati Halibarton koji već posluju na više lokacija u Africi za sada je nepoznato.

 

 

_{Amerikanci su ubeđivali Kravčenka da primeni način eksploatacije nafte. To bi smanjilo godišnje prihode, ali bi dugoročno donelo veću zaradu. Kravčenko im je poručio "Ćutite i bušite kako ja kažem".}