Tabloid istražuje

 

Haos, kriminal i samovlašće na tržištu medija i telekomunikacija

 

Ratovi i na nebu i na zemlju

 

U podivljaloj srpskoj tranziciji, prostor telekomunikacija bio je i ostao poprište najprljavijih obračuna između državne mafije i moćnih pojedinaca sa neprijatnim biografijama. Mnogi od tih sukoba preneli su se i u politički život. Jedan broj pionira elektronskih komunikacija potpuno je zaboravljen, a oni koji su pokušali da komercijalizuju njihove inovacije, doživeli su gorke trenutke. Tabloidov istraživač pozabavio se prošlim i sadašnjim trenutkom ove krivično-pravno zapuštene oblasti, sa osvrtom na dramatične otimačine Telekomovih resursa, ali i na sadašnje masovne elektronske prevare i pljačke koje traju uz podršku države...

 

Piše: Vuk Stanić

 

Jedna od tekovina srpskih informacionih tehnologija je i metoda redovne dopune kredita na mobilnom telefonu. Radnja teče tako što radnik na kiosku ukucava broj  mobilnog telefona koji korisnik izdiktira, pa potom račun vlasnika biva dopunjen. Ova jednostavna metoda je izmišljena u Srbiji. U pitanju je izum neprocenjive tržišne vrednosti. Ideju i tehničko rešenje osmislio je bivši vojni inžinjer, stručnjak za telekomunikacije. Mada to mnogima neverovatno zvuči, u većini zemalja pripejd brojevi se još uvek dopunjavaju sistemom takozvanih "greb-greb" kartica,  koji je kod nas gotovo iščezao... 

Gastarbajteri iz Švajcarske, SAD, Nemačke, tvrde da se način dopune koji mi poznajemo kod njih ne primenjuje. Domaći turisti koji su u Grčkoj, Španiji, Italiji, Egiptu, Tunisu, uzimali pripejd brojeve, dopunjavali su ih "greb-greb" sistemom.

Postoje i načini dopune poput uplate novca na šalteru banke, koja ima ugovor sa mobilnim operaterom, ili dobijanje koda na bankomatu, u ovom slučaju, uslov je posedovanje kreditne ili debitne kartice...

Nijedan model dopune pripejd brojeva, nije toliko praktičan kao ovaj na koji su građani u Srbiji navikli. Sistem je za sada se proširen samo na neke od zemalja u regionu...Inženjer koji ga je izmislio, trebalo je da bude vlasnik patenta i multimilioner, ali je sudbina odredila drugi tok toj priči i druge aktere u njoj...

Čim je u javnost krenuo sa svojim izumom, počeli su po starom srpskom običaju da ga mrze svi manje pametni od njega. Shvativši da pošteno i fer tržište u kapitalističkim društvima postoji samo na papiru, dok u praksi jaki otimaju od slabih, odlučio je da proda pravo na "intelektualnu svojinu". Kupio ga je biznismen Dejan Dragojlović.

No, Dragojlović nije bio dovoljno moćan da bi u Srbiji nesmetano imao koristi od ovog patenta. Zainteresovani mafijaši jednom prilikom su uspeli da mu sipaju i otrov u kafu, ali je on igrom slučaja i to preživeo.

Mnogi su neuspešno jurišali da mu otmu patentna prava, ali ne i Tahir Hasanović, nekadašnji omladinski funkcioner a kasnije i biznismen. Hasanović je uspeo da na tržište plasira svoj model mašine za dopunu. Imao je jaku političku podršku pa su saradnju sa njegovom firmom prihvatili tada Karićev Mobtel i Državni Telekom.

 Ali, uprkos priči o moralu, patent je pred zakonom pripadao Dejanu Dragojloviću, koji je pred zakonom bio njegov stvarni vlasnik. O tome svedoči i činjenica da je bio upisan u Patentnom zavodu. Poveo je spor, ali su neprijatelji uspeli da ga na osnovu proceduralnih nedostataka ispišu kao vlasnika iz registra patenata.

Dolaskom na vlast Vojislava Koštunice, Mlađan Dinkić je počistio gotovo sve političke prijatelje Tahira Hasanovića. Borba na sudu se nastavila...

 Dragojlović je posle nekoliko godina uspeo da se ponovo upiše kao vlasnik. Ipak, tadašnji direktor Telekoma Draško Petrović i vlasnik Mobtela Bogoljub Karić, smatrali su da imaju pravo da nastave saradnju sa Tahirovim firmama. Broj moćnih Dragojlovićevih neprijatelja je u međuvremenu počeo da se povećava zbog čega je sklopio neke manje poznate kompromise.

Dragojlović je ranije tvrdio da je britanska kompanija Vodafon zainteresovana za ovakav način pripejd dopuna i da su sa njim pregovarali o zajedničkim poslovima. U međuvremenu je, pod nepoznatim okolnostima, Vodafon  ušao na srpsko tržište telekomunikacija kupovinom vlasničkog udela u VIP-u.

 

 

Radiodifuzni ratovi u Srbiji

 

 

Pripejd dopune u Srbiji, a posebno u zemljama Evropske unije i SAD, nisu odavno glavno sredstvo sticanja prihoda telekomunikacionih kompanija. Ipak pripejd zavisno od zemlje o kojoj je reč može mesečno da donese prihod i veći od 50 miliona evra mesečno!

Rat i anarhija u srpskoj sferi radio difuznih servisa ne počinje i ne završava se sa pričom o dopunama. RATEL i  Radiodifzna agencije do danas nisu rešili 50 odsto problema sa liste koju nezadovoljni građani konstantno proširuju:

Kompanije na stambene zgrade bez saglasnosti stanara postavljaju prijemnike, oštećuju zdravlje ljudi. Stručnjaci smatraju da zbog zračenja prijemnih antena, VIP, Telekom, Telenor, građani oboljevaju od raka, hroničnih migrena, i doživljavaju oštećenje mozga u vidu umanjenja broja moždanih ćelija.

Kablovski operateri koji su u vreme Miloševića na hajdučki način upali u PTT rute i kanale i bez ikakvih dozvola postavili svoje mreže širom Srbije, sada su odlukom nadležnih agencija legalizovali svoje poslovanje...

Kao i kod antena koje se bez pristanka stanara postavljaju na zgrade, IKOM, SBB, KADT i drugi kablovski operateri, razvlače svoje kablove ne poštujući pravo privatne svojine građana i državne svojine javnog preduzeća PTT Srbija. Posao se završava sitnim podmićivanjem predsednika kućnih saveta i terenskih radnika, Telekoma. Organizovanim sabotažama starih zajedničkih antena, građani se dovode u situaciju da moraju, ili da uvedu kablovsku televiziju, ili da pređu na sobne antene.

Ukoliko postavite antenu na kuću, ili stan dešava se da signal građanima bude ometan od kablovskih operatera sve dok ne odustanu od antenskog programa. Iako postoji TV pretplata koja se dobija u sastavu računa za struju, država ne čini ništa na poboljšanju antenskog programa. Televizije i radio stanice koje su dobile pravo da emituju na lokalu i na nacionalnim frekvencijama, imaju lošiji program nego u vreme kada dozvole nisu postojale. Niko ne istražuje i ne kažnjava ometanje signala građanima koji ne žele da budu "u kablu".

Kompanije IKOM i SBB idu toliko daleko da od građana potražuju novac za neostvarene usluge! Primer za ovo su stanovi iz nasledstva u kojima do razrešenja ostavinske rasprave i prodaje niko ne živi i ne gleda televiziju, ali oni uredno isporučuju račune. Posle izvesnog vremena kablovski operateri čak utužuju građane za ovakvo fiktvno potraživanje!  

Što javno, što tajno, kriminalci su ostali prisutni u vlasničkoj strukturu elektronskih medija sa nacionalnom i lokalnom frekvencijom. Radnici BK televizije koji su isporučivali bolji program od aktuelnih privatnih televizija sada imaju pun legitimitet, da traže, da im se vrati frekvencija. Gašenje BK televizije, vlast je pravdala podizanjem optužnice protiv Bogoljuba Karića. Telekomunikacije, i elektronski mediji  donose mnogo moći i uticaja, tako da su  ratno stanje, mafijaško ponašanje, protiv zakonito poslovanje, reči kojima se može opisati ova oblast.

Telekomunikacioni ratovi u Srbiji zvanično su počeli 1995. godine... Belpadžet, firma koja je posedovala posao sa pejdžerima imala je uvid u komunikaciju, ko se sa kime druži, ko kome kakve poruke šalje, i kojim fiksnim telefonima odnosno lokacijma ima pristup. Pejdžere su koristili kriminalci, biznismeni, političari pozicije i opozicije. Zemlja je bila pod sankcijama, a velika moć u vidu pristupa bitnim informacijama u rukama, vlasnika firme Zorana Markovića koji je imao i strano državljanstvo. Da je firma stavljena pod  upravljanje i kontrolu, PTT, MUP-a i Vojske, a starom vlasniku dozvoljeno da ubira profit koji se iz poslovanja ostvaruje, to bi bio opravdani vid nacionalizacije. Umesto nacionalizacije, država je nepodobnog kapitalistu zamenila podobnim. Prema Markovićevim rečima posao mu je "lažiranim administrativnim postupkom" i uz "upotrebu oružja i bombi" oteo Bogoljub Karić.

Godinu dana pre toga, država je odabrala Bogoljuba Karića za većinskog osnivača kompanije Mobilne telekomunikacije Srbije, skraćeno Mobtel. Karići su preko firme BK trejd iz Moskve  posedovali 51 odsto, a državni JP PTT 49 odsto akcija. Pošto su Karići bili miljenici tadašnjih vlasti, Vojska jugoslavije morala je Mobtelu bez nadoknade da ustupi bazne stanice. Istovremeno vojska nije imala novac da stambeno zbrine diviziju oficira i podoficira koji su živeli u izbegličkim kampovima i prinudnim smeštajima.

Mobtel je za komunikaciju između korisnika koristio analognu HMT mrežu. Pokriveno je bilo 12 odsto teritorije, ili 60 odsto stanovništva. Pozivni broj ove mreže bio je 061. Karićeve aparate za komunikaciju, koji su u početku koštali i deset hiljada maraka po komadu, malo ko je mogao da priušti. Među korisnicima je bio i SPS zvaničnik, Branislav Ivković. On je ove aparate poklanjao i ljudima iz takozvanih batinaških ekipa.

Dve godine kasnije, Mobtel je zahvaljujući besplatnom korišćenju poštanskih i vojnih resursa, toliko finansijski ojačao da su 15. oktobra 1996. godine uveli i digitalnu GPRS mrežu. Porodica Karić je peti oktobar dočekala, kao vlasnik banke, televizije i mobilne kompanije. Mobtelom su upravljali sve do decembra 2005. godine, kada se država setila da im Karići devedesetih godina nisu isplaćivali dividende. Mobtelu je ekspresno oduzeta licenca za obavljanje telekomunikacionih delatnosti.

Kratko vreme brigu o korisnicima vodila je konkurentska kompanija Telekom. Vlada Srbije na osnovu potraživanja postaje većinski vlasnik Mobtela sa 70 odsto kapitala, dok je Karić u igru uspeo da uvuče austrijskog investitora Martina Šlafa, kome je pripalo 30 odsto kompanije. Ime je promenjeno u Mobi 63, i kompanija je prodata norveškom Telenoru. Srpsko tužilaštvo tada je pokrenulo krivične postupke protiv Bogoljuba, Sretena, Zorana i Dragomira Karića, njihove sestre Olivere Nedeljković i Olge Erdeljanović.

Posle aukcije sklopljen je ugovor o prodaji, firme Mobi 63, sa Telenorom.  Uputstva gde da se uplati novac ugovorom nisu precizirana, i ostavljaju mogućnost da se Telenor o adresi za uplatu naknadno obavesti. Ugovor je potpisao Mlađan Dinkić tada ministar finansija. Penzionisani inspektor telekomunikacija, Tihomir Tika Živanović, podneo je krivičnu prijavu, protiv svih realizatora ugovora.

U prijavi Živanović tvrdi da je od milijardu i petstotina trinaest miliona evra (1.513.000.000) koliko je Telenor platio za Mobi 63, skoro milijarda dolara uplaćena na račun firme Martina Šlafa (980.000.000 dolara).

-Nisu Šlafu trebali da uplate ništa, smatra Živanović. Progon Karića iz oblasti telekomunikacija i dolazak Telnora, trebalo je da bude početak ere kvalitetne konkurencije. Umesto zadovoljnih korisnika, armija pretplatnika iz vremena Karića, počela je sve učestalije da se žali na poslovanje novih gazda. Zakon o zaštiti potrošača pokazao se neefikasan kada je trebalo da se zaštite potrošači od bezobrazno naduvanih računa koje Telenor ispostavlja. Objašnjenja se svode na istu priču:

-Korisnici ne znaju da obuzdaju savremene aparate, koji se samoinicijativno konektuju na internet i stvaraju zaduženje! Ponude aparata Telenora su kvalitetne, ali su telefoni tako kodirani, da kada korisnik po isteku ugovora, promeni mrežu i dekodira telefon, aparat više ne radi kako treba! Telenor je nedavno dobio i licencu za rad u oblasti fiksne telefonije. Glavni konkurent Telenoru je domaća firma Telekom, odnosno Mobilna telefonija Srbije (MTS) Osnovani su juna 1997 godine, po sličnom principu kao Mobtel.

Resursi PTT uneti su kao osnivački kapital, a potom je skoro pola kompanije prodato italijanskoj firmi STET-u i Grčkom OTE-u. Država je definitivno naučila mnoge bolne lekcije poslujući sa Karićima, pa su opreza radi strancima prodali 49 odsto. Italijanima 29, a Grcima 20 odsto. Prodaja je obavljena direktnom pogodbom, sa stranim kompanijama, koje su platile 1,568 milijardi maraka. Novac je potrošen za isplatu penzija i druge metode kupovine socijalnog mira, koje su Socijalističkoj partiji i Jugoslovenskoj levici omogućile da zemljom vladaju još jedan mandat. Malo novca je uloženo u samu kompaniju. Loša konkurencija i entuzijazam pojedinih zaposlenih doneli su dobre rezultate...

 

 

Telekom i privatizacija

 

 

Činjenice da konkurencije nije bilo u fiksnoj telefoniji. Da je Mobtel iz koga su Karići isisavaju novac  jedini konkurent u mobilnoj telefoniji, pomogli su dobrim rezultatima Telekoma. Peti oktobar dočekali su kao najuspešnija telekomunikaciona kompanija bivše SFRJ. Telekom dan danas najlošije stoji na polju pružanja internet usluga i kablovske televizije.

U pitanju je oblast gde je prilikom osnivanja Telekoma postojalo već dvadesetak operatera na teritoriji cele Srbije. Svi su radili ilegalno, zakon nije postojao. Jedan od konkurenata Telekoma u toj oblasti je i njihov vlasnik PTT. Najveći konkurent u oblasti internet usluga i kablovske televizije je SBB. Ukoliko se analiziraju samo te dve oblasti Telekom je manje moćna kompanija.

U oblasti usluga kablovskih televizija, na teritoriji Beograda, Telekom je tek na četvrtom mestu. Posle petog oktobra, Telekom je pukom srećom izbegao da ga zadesi sudbina divlje privatizovanih firmi. Država Srbija je istina posedovala zlatnu akciju u odlučivanju, ali Italijanski i Grčki partner nisu imali obavezu da u slučaju prodaje prihvate da se takvo pravo prenese na novog vlasnika.

Imali su i pravo preče kupovine. Sve ovo činilo je brzu privatizacionu pljačku nemogućom. Italijanski partner se iz vlasničke strukture povukao 2002. godine, njihov udeo otkupila je srpska strana. Pa je vlasnički paket JP PTT-a odnosno Republike Srbije od tada 80 odsto. Veliki opterećenje u poslovanju ove kompanije je 11.000 radnika.

 VIP, Telenor, SBB, zajedno zapošljavaju duplo manje ljudi, a u zbiru prihoduju više od Telekoma. Drugi veliki problem sa kojim se kompanija suočava je gomila loših kadrova koje stranke tamo zapošljavaju po stranačkom ključu. Nesposobnjakovići dobijaju posao kako na direktorskim pozicijama tako i na nižim operativnim funkcijama. Jedan stranački aktivista zaposlen na mestu prodaje, danima je iz dosade izmišljao razloge zašto kupci ne treba da kupuju na njihovom prodajnom mestu i slao ih do štanda Telenora!

-Naši modemi ne podržavaju kompjutere sa softverom boljim od XP-a. Ovi telefoni imaju jeftine kineske baterije, bolje da ih ne uzimate,objašnjavao je kupcima. Analiza poslovanja pokazala je da u njegovoj smeni gotovo nema prodaje. Stranačka podrška nije pomogla da ostane na tom mestu.

Ipak na ulicu nije izbačen, već je samo pomeren da ne radi sa kupcima. Kompaniju su još u vreme Miloševića koristili kao ličnu imovinu, sada već zaboravljena nagradna igra "Pozovi fonto", donela je basnoslovnu zaradu tadašnjem direktoru Aleksi Jokiću. Jokić je "Fontu"  obezbedio negeografski kod sa brojem 041, i stopirao druge da dobiju istu uslugu na duži period. Na RTS-u su obezbeđeni besplatni reklamni termini. Narod je zvao kao lud, kombinacija je donela brdo para. Veliku štetu kompaniji nanose i kadrovi poput, Branka Radujka, koga je, svojevremeno, na mesto generalnog direktora postavila Demokratska stranka. Deo insajdera tvrdi da je svesno uništavao firmu da bi je Nemci jeftino kupili. Drugi tvrde da je Radujko bio previše neiskusan, i  pod stalnim pritiskom da zapošljava švalerke stranačkih kolega na odgovorna mesta. Svi se slažu da je poslovanju Telekoma naneo veliku štetu.

Njegov prethodnik Draško Petrović je svoj posao obavljao u vladama Zorana Đinđića, Zorana Živkovića i Vojislava Koštunice, i za njegovog mandata je ostavljen dobar prihod, uprkos tome što je kompanija pomagala donacijama takozvanu "širu društvenu zajednicu"...

 

 

Istrage nikada nije bilo

 

 

Desila se tih godina i kupovina Telekoma Republike Srpske i izdavanje licence za rad u Crnoj Gori. Obadve investicije i dalje posluju bolje od svoje matične filijale u Srbiji!

Bez obzira na dobru priču i finansijske analize, nacionalni Telekom je u velikom problemu. Konkurencija više nije Karićev Mobtel, već strane kompanije koje svoje greške analiziraju, ispravljaju.

Treba naglasiti su od dolaska Telenora i VIP-a u velikoj meri profitirali, korisnici Telekomovih usluga, jer kompanija suočena sa konkurencijom počela da se bori za svoje klijente. Smanjenjem broja stranačkih kadrova, poboljšane ponude bi lakše stizale do kupaca.

Najzaslužniji za sve dobre ponude Telekoma je VIP. Ova austrijska kompanija iz meseca u mesec izlazi sa novim ponudama koje potom Telenor i Telekom, moraju da nadmaše. Njihova reklama u kojoj tvrde da su mreža u koju najviše ljudi prenosi svoj broj je istinita. Ipak ukupan broji onih koji uopšte menjaju operatera je nedovoljan da bi ovo zaista bio i dovoljana pokazatelj da dobro posluju. Trnovit je bio put VIP-a do srpskog tržišta...

Licencu su kupili 2006. godine, a sa radom su počeli u poslednjem trenutku 2007. godine. Na našem tržištu plasirali su se uz pomoć crno belih reklama, koje su bile u boji samo u jednom segmentu. Reklamna kampanja bila je kontraproduktivna jer su kod ljudi stvorili sliku kao da su starinska kompanija, koja prodaje antikvitete.

U prvim danima imali su lošu pokrivenost mreže, pa njihovi korisnici često van Beograda nisu mogli da uspostave vezu. Od samog starta njihovi paketi su bili bolji od konkurencije. Davali su pripejd kartice sa 2000. dinara kredita skoro besplatno. Prvi su se setili da ponude zamenu starih telefona za nove. Tek što se u svetu pojavio Bluberi  mobilni aparat, oni su napravili ponudu da kupci mogu uz ugovor da ga dobiju za jedan dinar. Sve ovo  nije pomoglo da u svoj tabor privole dovoljan broj korisnika, pa su već nakon prve godine poslovanja objavili da će ih dokapitalizovati britanski Vodafon.

Prema izveštaju Agencije za privredne registre poslednje tri godine u konstantnom su gubitku, Dok konkurentske firme Telenor i Telekom iskazuju dobit.

Sve ovo ukazuje da su od njihovih povoljnih kampanja, korist imali korisnici, ali da je to kompaniju koštalo kao svetog Petra kajgana.  Broj zaposlenih je 2011. godine povećan sa 616, na 919, što bi se moglo protumačiti kao znak da ne odustaju od našeg tržišta. Ukoliko VIP, ipak bankrotira, Telenor i Telekom bi mogli da postanu još bahatiji prema svojim klijentima. 

Generalno govoreći, korisnici sve tri kompanije danas smatraju lošim i optužuju ih za prevarno ponašanje. Agencija RATEL za sada ne preduzima ozbiljnije korake, da operatere i disciplinuje. Istraga o tome koliko nas koji operater potkrada  nikada nije pokrenuta...

 

 

 

A 1.

 

Kol-centri, mafija za sebe

 

Stvaranjem tehničkih mogućnosti za ADS i ISDN, sisteme veza, otvorena su vrata za pružanje usluga kol-centara. Da bi neko u Beogradu otvorio svoj lični kolcentar, potrebno je ode u Dubrovačku ulicu i od Telekoma zakupi brojeve bez geografskog koda. Prefiksi kao (0900) i (0800) označavaju da li je pozivanje broja besplatno. Odnosno da li vlasnik snosi troškove poziva, ili se na cenu redovnih impulsa dodaje i posebna cena poziva. Kada zakupi brojeve, treba mu još i prostorija sa fiksnim brojevima, na koje će negeografski brojevi biti usmereni. Kupovina tehnike omogućiće mu da nasnimi poruke obaveštenja koje će se emitovati kada korisnici pozovu. Na brojevima se mogu javaljati operateri, može biti emitovana i poruka na koju prema uputstvu reaguje. Vladine institucije i agencije uveliko koriste usluge kompanija koje su se osposobile za pružanje usluga kol-centara.

-Ukoliko želite službu za odnose sa javnošću pritisnite...

U medijima nikada do sada nije objavljen nijedan konkurs za potrebama kol-centra, pa se otvara pitanje, ko je angažovao i ko plaća ovaj servis, parama iz budžeta?

Za sada je jedino poznato da firma Algotech obavlja usluge kol-centra za američku ambasadu, ali za te namene pare se ne troše iz srpskog budžeta...Brojevi sa negeografskim prefiksom koriste se i za usluge, telefon seksa. Neke od kompanija koje ovu uslugu pružaju servis proširuju i na prostituciju...

 

 

A 1.

 

Kako je RATEL zagorčao život provajderima

 

Provajderima bežičnog interneta, RATEL je ispostavio milionske račune.

U pitanju su naknade za bazne stanice. Problem je što se nadležni iz RATELA, nisu prethodno dogovorili sa zakonodavcima kako da se ova oblast reguliše.  U pitanju je naplata spornih baznih stanica sa opsezima 2.4, 5.4 Ghz U regionu i u Evropi ovi opsezi ne plaćaju. Domaći pravilnik o vrstama radio stanica za koje se ne izdaje dozvola kaže u članu 5. da su bazne stanice za opsezima 2.4 i 5.4 Ghz oslobođene naknade za izdavanje dozvola. Dopis koji je provajderima poslat se poziva takođe na član 5. istog pravilnika, i traži da provajderi plate godišnji iznos od 50.000 dinara za dozvolu po baznoj stanici, a od istih dozvola su upravo oslobođeni članom 5. istog pravilnika.

Da zabuna bude veća, Zakonom o telekomunikacijama u delu koji reguliše licence za korišćenje određenih opsega, piše da su gde su kao slobodni označeni 2.4 i 5.4 opsezi i kao takvi ne zahtevaju licencu.

 

 

GLOSA

 

U borbi za poslove iz oblasti telekomunikacija učesnici bacaju bombe, naoružavaju se, a konkurentima sipaju čak i otrov u kafu!