Zatvori

 

Ko kontroliše srpske zatvore i kriminalno poslovanje u njima

 

Koleginica na kolenima, koordinator u gaćama

 

Koordinator u Ministarstvu pravde Srbije Velimir Vidić najviše je zabrinut ko medijima, ali i nadležnim organima, dostavlja informacije o krađama državnih para, izdvojenih za potrebe zatvora. Zbog toga je nedavno suspendovana  službenica u niškom zavodu, koja je na posao vraćena zbog međunarodnog pritiska, ali se niko u ministarstvu nije ozbiljno pozabavio dokumentovanim optužbama za krađu nekoliko miliona evra.

 

Igor Milanović

 

U okviru Ministarstva pravde (ministar Nikola Selaković) postoji Uprava za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) čiji direktor je Milan Stevović. Kada su u pitanju srpski zatvori, ovo su jedine značajne personalne promene u odnosu na stanje pre prošlogodišnjih izbora i promene vlasti. Potpisniku ovih redova jedan visoki funkcioner ministarstva pravde je na pitanje zašto se ne smenjuju upravnici zatvora i ostali u UIKS-u koji su uhvaćeni u krađi i proneveri miliona evra, dao odgovor: "Kako da sklanjamo one sa kojima ćemo sutra da pravimo koaliciju?"

  Pri tome, pomenuti funkcioner nije mislio na međustranačku koaliciju, već na koaliciju lopova, jer kako su krali za prethodnu oni će na isti način nastaviti i za novu vlast. O tome najrečitije svedoči slučaj Valentine Krstić, radnice KPZ Niš koju je zamenik upravnika ovog zavoda suspendovao zbog izmišljenih razloga, a ministar je vratio na posao tek posle  pritiska javnosti, Agencije za borbu protiv korupcije, Zaštitnika građana, pa čak i OEBS-a. Gospođa Krstić je jedan od najdoslednijih boraca protiv korupcije i krađe u okvirima UIKS-a, zbog čega je i postala smetnja lopovima sa činovima i funkcijama.

  KPZ Niš skoro dve godine nema čak ni vršioca dužnosti upravnika, što dovoljno govori o potpunoj nesposobnosti i nezainteresovanosti nadležnih da se bilo šta promeni. Po slovu zakona, kao upravnik figurira zamenik upravnika Gordan Božić, koji ovu funkciju obavlja po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, koji mu je nedavno produžen za najviše  šest meseci. Ovaj penzionisani policijski inspektor, poznat po svom učešću u aferi Kolubara, idealan je saradnik zloduha srpskih zatvora Velimira Vidića, takođe nekadašnjeg penzionera, koji je već godinama koordinator u ministarstvu pravde, u kome je zaposlio i sve članove svoje porodice. Za suprugu Mirunu Vidić, on je izmislio i da je radila u KPZ Istok na Kosovu, kako bi u Okružnom zatvoru u Beogradu dobila posao, mimo konkursa.

  Velimir Vidić je završio Višu trenersku školu, (hvali se da ima crni pojas u džudou, mada u tom sportu ništa značajno nije postigao), dok je njegova ćerka Maja Vidić završila Fakultet za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću! Uprkos ovako oskudnom obrazovanju i ona ima značajnu poziciju u UIKS-u: prvo radno mesto joj je bilo upravo u Ministarstvu pravde Srbije, i to odmah kao savetnik za nadzor bezbednosti zatvora! Pored ovog formalnog zaduženja, Maja ima i neformalni zadatak da zajedno sa svojim ocem nadzire sve izveštaje o stanju u zatvorima, koje dobijaju direktor UIKS-a i ministar pravde. I sin Velimirov je zaposlen u ministarstvu prave!

  Na osnovu iznetih podataka i dokumenata u Tabloid i  ministarstvo pravde je u poslednjih godinu dana sprovelo čak pet vanrednih nadzora u KPZ Nišu i svi su oni, po zvaničnim izveštajima, došli do istovetnih zaključaka. Evo kako izgledaju, ti od strane oca i ćerke Vidić cenzurisani izveštaji:

  "Postupak javne nabavke male vrednosti 8M/2011, na osnovu odluke br. 112-8109/2011-01/1 za izradu 140 bojlera i 45 peći na čvrsto gorivo za potrebe rada ustanova, nije sproveden u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Komisijski izveštaji o nabavci dobara i usluga formirani su nakon dostavljanja ponuda 24. jula 2011, dakle posle izvršenih nabavki. Na osnovu ukupno raspoložive dokumentacije mišljenja smo da nije nastupila materijalna šteta za zavod, ali je bilo propusta u radu, kako od strane komisije za javne nabavke, tako i od strane rukovodećih službenika."

  Ovakvi zaključci se redovno pojavljuju u pomenutim izveštajima, kojima se faktički amnestiraju krivci za ovakve postupke, jer komisija za nadzor smatra da nema potrebe nikoga kazniti. jer, navodno, nije nastala nikakva materijalna šteta. O odgovornosti onoga ko krši zakon kod Vidića nema ni jedne jedine reči, pa se tako nameće zaključak da je Zakon o javnim nabavkama nepotreban.

  Da bi opravdala nestanak 144 tona lima, komisija pribegava i očiglednim falsifikatima i nebuloznim zaključcima kako je gubitak lima pri sečenju, neverovatnih 30 odsto! Čak ni to nije bilo dovoljno, pa se koriste i potpuno netačni podaci, te tako zbir između 4.259kg, 2.334kg, 2.354kg, 2.293kg i 907kg po diplomcima fakulteta fizičkih aktivnosti iznosi 18.087kg lima, umesto ispravnih 12.147kg. Razlika, samo u ovoj stavci je oko šest tona lima, a takvih pogrešnih sabiranja ima više.

  Posao Vidića i njegovog klana, očigledno je, svodi se na prikrivanje gotovo neverovatnih pljački po srpskim zatvorima. Zbog toga su ovi nekvalifikovani ljudi na značajnim funkcijama u ministarstvu pravde, i zato oni štite sebi slične, kao što je zamenik upravnik KPZ Niš Goran  Božić, ili upravnik KPZ Zabele Željko Gradiška.

  Umesto da zasuče rukave i da očisti augijeve štale u UIKS-u, ili da podnese ostavku ako nije sposoban da to učini, Vidić se bavi traganjem za informerima koji medije snabdevaju činjenicama o razmerama krađe. Tako je posle nedavnog članka Tabloida upravo na temu krađa u KPZ Nišu telefonom maltretirao i pretio ljudima za koje je mislio da su informacije preko njih iscurele, zbog čega su ga neki prijavili  policiji, a pismeno su o tome i obavestili i ministarstvu pravde.

  Podatak koji je Vidića posebno zaboleo je objavljivanje deatlja o tome kako ga je niška policija pre dve godine zatekla noću,  u kući pravnice KPZ Niša V. P. kako se šeta u gaćama. Pravnica koja je, očigledno, bliska Vidićevom srcu, i koja za njega obavlja mnoge poslove u niškom zatvoru, pod snažnom je zaštitom UIKS-a. Pre nekoliko godina ona je prisvojila kreditnu karticu jednog kolege i koristila je, da bi finansijski podržala svog sina, osumnjičenog za narkomaniju. Pošto je bila uhvaćena, Vidić je kod oštećenog urgirao da odustane od krivične prijave, i ona je, još uvek u pravnoj službi zatvora, dok je njen kolega dao otkaz kako bi se spasao od daljih pritisaka.

Velimir Vidić je, nakon penzionisanja, po ugovor angažovan za rad u ministarstvu pravde. ali je, pod neobjašnjivim razlozima počeo da uživa snažnu podršku ministarke Snežane Malović. Novi ministar pravde Nikola Selaković je, preuzimajući dužnost najavio gospodinu Vidiću da će vrlo brzo uživati u penziji.li, očigledno, klan Snežane Malović odlučio je da zadrži svog čoveka koji kontroliše zatvore i kriminalno poslovanje, a ministar Selaković je morao da donese rešenje da penzionisanog Vidića ponovo primi u radni odnos.

 

A 1.

 

Kinta radi bez kinte

 

  Bivši policajac iz Niša Jovica Mitrović, ostavši bez posla (jer su ga povezali sa nekim malverzacijama), otvara dragstor u naselju pored KPZ Niš. Pošto se grad Niš i Kazneno-popravni zavod svađaju čije su to prostorije, Mitrović nikome ne plaća zakup. Od 2000. godine ne plaća ni utrošenu struju i vodu.

  Brojilo kojim se kontroliše potrošnja struje za pomenute prostorije u vlasništvu je zatvora, ali godinama nije moglo da se očitava, jer se nalazi u zaključanoj sobi pored dragstora Kinta.

  Dolaskom nove ekipe na čelo Zavoda marta 2011. godine došlo se do saznanja o ovoj krađi struje, ali načelnik službe opštih poslova V. Kitanović tvrdi kako su prostorije u vlasništvu grada, pa tako krađa ne treba nikoga u zatvoru da interesuje. Sadašnji zamenik upravnika Gordan Božić preuzevši kontrolu nad zatvorom opstruiše pokušaje da se očita brojilo.

  Grupa upornih i poštenih radnika o svemu obaveštava tadašnjeg direktora niške elektro-distribucije Zorana Radenkovića, koji  šalje ekipu da prekontroliše brojilo, ali joj se onemogućava pristup. Zbog toga se septembra 2012. formira mešovita komisija zatvora i distribucije u sastavu: Dušan Radulović, Milija Kovinić, Srđan Branković, Branislav Anđelković i Dejan Stanković.

  Komisijski očitano stanje bilo je 83.291 kWh, a prethodno izmereno stanje iz 2008. godine bilo je 16.615 kWh, što znači da je ukradeno 66.676 kWh (zapisnik od 11. septembra 2012. zaveden u KPZ Nišu pod brojem 7928/2012-01/3

  Domišljati zatvorski službenici su uklonili strujomer, zatim falsifikovali novi zapisnik koji potpisuju samo po jedan službenik zatvora i distribucije, a sve po instrukcijama novog direktora elektro-distribucije Miroljuba Jovanovića, optuženog za još veće malverzacije. U ovom zapisniku nedostaje poslednja cifra, pa je potrošnja svega 8.329 kWh, a kako je 2008. ona iznosila 16.615 kWh ispada da distribucija duguje zatvoru, a ne obrnuto.

  I dalje je nepoznato ko je plaćao struju za privatni lokal do 2008. godine, jer zakupac to očigledno nije činio. Da li se trošio novac iz budžeta, i po čijem nalogu?