Uvodnik

 

(Pr)osudite sami

 

Buna protiv fukara

 

Milovan Brkić

 

Odluka o odnosu srpske vlasti prema konačnom rešenju statusa Kosova i Metohije, samoproglašene Republike Kosovo, koje nije članica Ujedinjenih nacija, jer je većina država na planeti nije priznala, pokazala je pravo lice srpske političke elite.

Od prevrata 5. oktobra 2.000. godine, na vlast je u Srbiji došla grupa fukara i probisveta koji su, prvo, debelo naplaćivali svoj, navodni, opozicioni odnos prema Miloševićevom režimu, a kada su došli na vlast, poput roja skakavaca, nasrnuli su na imovinu, pljačkajući banke, fondove, rasturajući, na bestijalan način sva uspešna preduzeća, koja su odolela i sankcijama.

Priznajući da je njihov narod genocidan, da u svakom Srbinu čuči Džek Trbosek, ulagujući se komesarima iz Evropske unije, mafija oko Đinđića je, iz, navodno, geopolitičkih razloga, prodavala strateška preduzeća, za male pare i milionsku proviziju. Điniđić je surčinske, veterničke i zemunske mafijaške grupe, promovisao kao biznismene, a oni su bili ološ najgore vrste, koji su u njegov kabinet nogom ulazili.

Đinđićev naslednik Boris Tadić, učenik Dobrice Ćosića, najgore hulje koja se rodila u srpskom rodu, započeo je  najstrašniju i najsuroviju pljačku Srbije. Poput Pol Pota, koji ekonomski zgazio Kambodžu, iselio gradove, uništio škole, bolnice i sve građane proglasio logorašima, a trećinu sunarodnika pobio, Tadić je, koketirajući sa evropskim komesarima, opisujući svoj narod i njegovu istoriju ružnim rečima, uspostavio je najcrnji vid diktature: porobio je medije, sva radna mesta stavio pod partijsku kontrolu, surovo uništavajući banke, poljoprivredne kombinate, i pljačkajući donacije, kreditne linije.

Novoj vlasti ostavio je svog učenika Miodraga Rakića da sa njom rukovodi i upotrebljava je kao toalet papir.

Mlađan Dinkić, psihopata i vlasnik preostale srpske imovine, smerno je izvršavao planove međunarodne mafije koja je uništavajući Srbiju, iz nje izvukla stotine milijardi evra.

Pitanje kapitulacije i predaje Kosova pod pritiskom Evropske unije, i to u situaciju kada više zemalja članica EU nisu ga prizale kao državu, pokazala je svu mizeriju srpske političke elite. U odbranu kapitulacije javili su se mafijaški novinari, poput Milovana Drecuna, Dragana Buljoševića, Boška Jakšića...

Oglasio se i Bojan Pajtić sa svojom pederskom i lopovskom družinom, sa predlogom Deklaracije o Vojvodin, koju će doneti na dan osnivanja NDH-a!

Đilas, predsednik DS-a, u čijem predsedništvu sedi i Bojan, nije se oglasio. On je pokrao više od milijardu evra, i važno mu je da Srbija bude u haosu, a on tu može još žešće da hara.

Mlađan Dinkić je bio jasan. Prodati Kosovo. On je pokupio državne pare sa Kipra, kojima je Milošević plaćao obaveze Srbije koja je bila pod sankcijama. Prodao je Mobtel, cementare, pivare, ukinuo banke, a na kraju požurio je da stvori Ujedinjene regione Srbije, koji nikad nisu bili ni regioni, niti su bili razjedinjeni, da bi ih ovaj ludak ujedinjavao. Umesto da sarađujemo sa Rusijom, on nam je ponudio Arape i njihove navodne milijarde. A,  Arapi obećavaju i ćute. "...Ni u mora mjere, ni u Arapina vjere", stara je izreka, ali Mlađa smatra da smo mi gola govna i da može da nas vara večno.

Ipak, dok pišem ove reči, verujem da će se Srblji na ustanak dići, da predsednik Nikolić i premijer Dačić neće pokleknuti, da ćemo se vratiti, posle tri decenije, starim saveznicima, koji će našim neprijateljima reći - Iš od Srbije!

A i vreme je da pomlatimo fukare koji su nas opljačkale, koje nas se stide, i kojima je i govno tuđinca milije od roda svog.