Istraživanje

 

Industrija genetički modifikovane hrane (GMO) protiv ljudske civilizacije (1.)

 

Davljenje u lancima ishrane

 

Zbog odsustva ozbiljnijih javnih rasprava o genetički modifikovanoj hrani (GMO) Tabloid objavljuje delove iz knjige "Hrana budućnosti ili bioterorizam-primena genetičkog inženjeringa u poljoprivredi" u izdanju "Službenog glasnika", autora  dr Tatjane Papić Brankov, naučnog saradnika Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda, kako bi javnost u Srbiji i u celom regionu bolje razumela kakvu joj hranu prodaju multinacionalne kompanije, zainteresovane samo za profit ali ne i za ljudski život

 

 dr Tatjana Papić Brankov

 

 

Genetički modifikovane (GM) biljne kulture proizvodile su se, prošle godine, na 148 miliona hektara. Uzimajući u obzir jedan od sistema definisanja kontinenata (Afrika, Azija, Evropa, Severna Amerika, Okeanija, Južna Amerika), njihova proizvodnja odvijala se na svim kontinentima, u 29 država. Burkina Faso, Egipat i Južnoafrička Republika (Južna Afrika) proizvode GM kulture na afričkom kontinentu, a bivša Burma (sada Savezna Republika Mjanmar), Kina, Indija, Pakistan i Filipini na azijskom kontinentu. Proizvođači sa evropskog kontinenta su: Republika Češka, Nemačka, Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Španija i Švedska.

Na severnoameričkom kontinentu GM biljne kulture proizvode se u pet država: Kanadi, Kostariki, Hondurasu, Meksiku i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), dok je Australija jedini predstavnik kontinenta Okeanije. Značajan broj zemalja južnoameričkog kontinenta proizvodi ove kulture, a to su: Argentina, Bolivija, Brazil, Čile, Kolumbija, Paragvaj i Urugvaj.

Zagovornici transgene tehnologije: naučnici, političari i predstavnici multinacionalnih kompanija tvrde da je transgena hrana jednako sigurna za upotrebu kao i tradicionalna, da ne ugrožava zdravlje i životnu sredinu, da je njena proizvodnja jeftinija i najvažnije, da se rešenje problema gladi nalazi upravo u primeni ove tehnologije.

Ako je to tako, zašto ostatak međunarodno priznatih država sveta članica Ujedinjenih nacija (UN), njih 164, ne proizvodi GM kulture? Kada se uzme u obzir da danas obradive površine pokrivaju oko 1,5 milijardi hektara, onda su GM biljne kulture zauzele 10 odsto raspoloživih obradivih površina. Zašto ne 20 ili 30 odsto?

GM hrana, odnosno hrana stvorena od genetički modifikovanih organizama (GMO) ili hrana sa primesama GMO je uključena u lanac ishrane, uprkos velikim neslaganjima o ekološkim, zdravstvenim i društvenoekonomskim posledicama njene upotrebe.

 Nema naučnih saznanja da je genetički inženjering (GI) i u celini transgena tehnologija bez rizika. Stoga, mora se postaviti pitanje kako je i zašto  nesigurna, nedovršena, tzv. prljava tehnologija, ušla u naše živote, kako su GM biljke dobile dozvolu za uvođenje u životnu sredinu i kako su plasirane na tržište?

 

 

Džordž Buš ponudio gladnima GMO hranu

 

Od prve primene GI (genetičkog inženjeringa) na prehrambenim usevima američki državni aparat je, želeći da zadrži poziciju svetskog lidera u poljoprivredi, podržao biotehnološku industriju.

Predsednik SAD, Džordž W. Buš (G. Bush) je predložio, 23. maja 2003, Inicijativu za suzbijanje gladi u Africi korišćenjem GM hrane. Istovremeno je optužio Evropu zbog „neosnovanog i naučno neutemeljenog straha" od nove hrane koji ometa napore za suzbijanje gladi. Izrazio je snažno uverenje da će GM stvorene biljke ostvariti veći prinos, da će se izvoz SAD povećati i da će se stvoriti bolji svet.

Njegova retorika nije novost. Naprotiv, ona je prelazila sa predsednika na predsednika, a američkom narodu je prenošena putem redovnih vesti i reklama. Iako je bilo diskretnih nagoveštaja u predizbornoj kampanji Baraka Obame (B. Obama) da treba izmeniti zakone o bezbednosti hrane, nastavljena je ista politika podrške transgene tehnologije. Paradoksalno, prva dama SAD Mišel Obama, takođe slično prethodnicama, sa TV ekrana, nam pokazuje svoju baštu sa organski uzgojenim biljkama!

Poruke američkih predsednika sastavni su deo opšteg plana multinacionalnih kompanija da preuzmu kontrolu nad svetskim rezervama hrane. To je jasno izneseno na Konferenciji biotehnološke industrije u januaru 1999. godine. Tada je predstavnik Anderson konsaltinga (Anderson Consulting)  objasnio kako je njegova kompanija pomogla kompaniji Monsanto (Monsanto) u stvaranju tog plana.

Najpre su od Monsanta zatražili da im otkrije viziju idealne budućnosti za petnaest do dvadeset godina. Direktori Monsanta su opisali svet u kome je 100 odsto komercijalnog semena GM i patentirano. Kompanija Anderson konsalting je, krenuvši od te vizije, razvila strategiju za njeno ostvarenje i predočila Monsantu korake i procedure koje je neophodno preduzeti da bi zauzeli industrijsku dominaciju.

Kako bi sprovele svoju strategiju i preuzele kontrolu nad semenom, biotehnološke kompanije su preuzele 23 odsto semenskih kompanija. Monsanto je ostvario dominantan položaj zauzevši 91 odsto tržišta GM hrane. Iako je GM hrana ušla u naše živote i u lanac ishrane, ipak, industrija nije ostvarila cilj preuzimanja svih zaliha prirodnog semena, zahvaljujući otporu javnosti širom sveta.

Američki izvoz GM soje i kukuruza je opao, a gladni afrički narodi nisu prihvatili američku pomoć u hrani. Verujući da je otpor Evropske unije (EU) osnovna prepreka otvaranju novih tržišta, SAD su 13. maja 2003. podnele tužbu protiv EU, Svetskoj trgovinskoj organizaciji, optužujući je da restriktivnom politikom o GM hrani narušava međunarodne ugovore. Na dan slanja tužbe, ministar za trgovinu SAD, R. Zelik (R. Zoellick) je izjavio: „Sveobuhvatna naučna istraživanja dokazala su da je biotehnološki proizvedena hrana zdrava i bezbedna".

Predstavnici industrije od početka ponavljaju ovu rečenicu, i to je njihova ključna pretpostavka. Međutim, ta pretpostavka nije istinita. Mogući razorni efekti novih GM organizama na životnu sredinu i zdravlje ostaju, petnaest godina nakon komercijalizacije prve transgene biljke i dalje otvorena pitanja, predmet debate vlada, naučnika i šire javnosti. Vodećih jedanaest molekularnih biologa je objavilo 1974. godine otvoreno pismo u kojem mole svoje kolege da uvedu dobrovoljni moratorijum na sprovođenje visokorizičnih eksperimenata sa rekombinantnom dezoksiribonukleinskom kiselinom (DNK).

Sledeće godine, sto četrdeset biologa iz sedamnaest zemalja sveta sastalo se u Asilomaru (Kalifornija) kako bi razmotrili opasnosti ovih eksperimenata na okolinu i zdravlje. Pobedio je finansijski interes...

 

 

"...Nas ne zanima hranljiva vrednost"

 

 

Nekoliko biologa i ekologa su, godinama,  izražavali svoju zabrinutost u vezi sa novom tehnologijom. Takvo stanovište, neretko ih je koštalo karijere. Priča o Arpad Puctaiu (A. Pusztai) mesecima je punila naslovne strane evropskih novina.

Otkrivši nestabilnost  GM hrane i mogućnost oštećenja imunog sistema, mozga, jetre, testisa, želuca i creva i potencijalnu kancerogenost preporučio je temeljnije ispitivanje GM hrane pre tržišnog plasmana. Nakon 35 godina rada u Institutu Rovet (Rowett) (Aberdin, Škotska), iznenada je suspendovan uz višemesečnu zabranu javnog govora! Prema nekim navodima Bil Klinton (B.Clinton) je u telefonskom razgovoru sa Tonijem Blerom (T. Bleir) zatražio suspenziju ovog naučnika i zatvaranje daljih istraživanja.

Za razliku od Amerike, u kojoj je vladala potpuna medijska blokada po svim kontroverznim pitanjima u vezi sa GMO i čiji su građani tek 1999. godine, kada je slučaj Star Link kukuruza izazvao prekid izvoza i masovni povraćaj izvezene hrane, saznali da svakodnevno jedu GM hranu, priča o A. Puctaiu pala je na plodno tle u Velikoj Britaniji. Britanska javnost je već bila uzdrmana zbog bolesti ludih krava koja je prouzrokovala smrt nekoliko ljudi, uprkos ranijim uveravanjima vlade da opasnost ne postoji.

Mediji su podivljali. U trećoj sedmici februara 1999. godine napisano je više od 19.000 novinskih članaka o GMO. U aprilu iste godine britanska prehrambena industrija je popustila pod pritiskom potrošača. Unilever, najveći proizvođač hrane u Engleskoj je najavio kako će ukloniti GM sastojke iz svojih proizvoda koji se prodaju širom Evrope, Nestle je istu stvar objavio sledeće sedmice, kao i veliki lanci supermarketa Tesko (Tesco), Sejnsberi (Sainsbury), Sejfvej (Safeway), Asda i Samerfild (Somerfield).

I Mekdonald (McDonald's) i Burgerking (Burger King) su najavili povlačenje GM soje i kukuruza iz svojih namirnica u evropskim trgovinama. Na kraju u GMO taboru nije ostala nijedna velika maloprodajna kompanija i sve one koje su prešle u drugi tabor su potrošile milione dolara na popunjavanje zaliha sa genetički nemodifikovanim kukuruzom, sojom i njihovim derivatima. EU usvojila je zakon kojim se zahteva da se sva hrana koja sadrži više od 1 odsto GM sastojaka obeležava. Većina evropskih proizvođača eliminisala je GM sastojke kako bi izbegla označavanje proizvoda. Od 2003. dozvoljeni procenat GM sastojaka, odobrenih za upotrebu u EU smanjen je na 0.9 odsto.

 

Ni miševi neće GMO kukuruz

 

Kakva bi trebalo da budu istraživanja procene sigurnosti transgene hrane? Sveobuhvatna. Istraživači bi trebalo da identifikuju tip i količinu svih belančevina pre i nakon modifikacije; trebalo bi da analiziraju prisustvo dodatih molekula na novoj belančevini na svim delovima biljke i u svim fazama rasta; da uporede oblik dodate belančevine u GM biljci sa prirodnim oblikom; trebalo bi da provere celu strukturu DNK kako bi utvrdili da li je proces umetanja gena promenio neki niz; trebalo bi da ustanove eventualno prisustvo novih virusa, analiziraju alergenost, toksičnost, otpornost na antibiotike, sprovedu nutricionistička istraživanja itd. Identifikacija mogućih opasnosti od namerno dodatog stranog gena, a posebno ne od fragmenata gena ili preraspoređene DNK, nije temeljno sprovedena ni u jednom istraživanju.  S obzirom na to da analize opasnosti nisu valjano sprovedene, možda se u donošenju zaključaka treba osloniti na mudrost krava, veverica, jelena i miševa.

 H. Vlidžer (H. Vlieger), farmer iz  Ajove (Iowa), je nakon žetve kukuruza jednu stranu jasli dugu devet metara napunio GM-om, a drugu konvencionalnim kukuruzom. Kada je dvadeset pet krava pustio u obor, sve su se skupile na stranu jasli u kojoj se nalazio prirodni kukuruz. Kada ga više nije bilo, malo su gricnule GM kukuruz, ali su se brzo predomislile i otišle. Sličan eksperiment, sa sličnim rezultatima sproveden je i na vevericama. Pisac S. Sprinkel je opisao krdo od četrdesetak jelena koji su se hranili na polju ekološke soje, ali nisu ni okusili GM soju koja im je, takođe, bila dostupna. Poznata je njegova izjava: " Čak će i miševi krenuti dalje ako nađu alternativu ovim usevima". Neki norveški farmer je potvrdio istinitost ove izjave, jer je u ambaru prepunom miševa ostavio dve hrpe kukuruza, jednu sa prirodnim, drugu sa GM kukuruzom. Kao i u prethodnim pričama, GM hrana ostala je netaknuta.

Na sastanku Biotehnološkog udruženja Minesota, čovek podiže jarkocrveni paradajz prečnika oko 6 centimetara, pokazuje ga publici i kaže: „Ovaj paradajz je ubran pre sedam dana". Pažnju pet stotina učesnika privukao je pokazujući identičan paradajz uz reči: „Ovaj paradajz je ubran pre 30 dana". Čovek je nastavio. „Ovaj paradajz je ubran pre 90 dana"; „Ovaj paradajz je ubran pre 150 dana".

Položio je na sto  plodove paradajza. Svi su bili sveži, crveni i zreli. Svi su imali nove gene u svojoj DNK kako bi izgledali sveže. Govornik je zastao dopustivši prisutnima da se dive besmrtnom paradajzu. Nakon određenog vremena ustao je čovek šezdesetih godina koji je prekinuo dugi muk: „Kao biohemičar, imam problem. Ako paradajz nije istruleo, niti propao za 150 dana, šta ste učinili sa hranljivom vrednošću?" Bio je to B. Lašmet (B. Lashmett), koji se bavio izučavanjem unapređenja produktivnosti poljoprivredne proizvodnje, nutricionizmom i ekologijom zemljišta. Paradajz od 150 dana nije odgovarao njegovoj definiciji unapređivanja. Govornik nije odgovorio. Dvojica mladića iz prvog reda su ustala, prišla mu i tihim glasom ga zamolila da im se pridruži van sale...

 Njih trojica su izašla van, zatvorila vrata za sobom i onda je jedan od mladića rekao: „Nas ne zanima hranljiva vrednost. Zanima nas samo hoće li domaćica kupiti paradajz 180 dana nakon berbe".

B. Lašmet se naljutio, i to im je rekao. Objasnio im je da su, ukoliko paradajz ne trune, morali učiniti nešto sa šećerom i enzimima. Mladići su bili ljubazni i dopustili su mu da govori neko vreme, verovatno zadovoljni što bes iskaljuje na njima, a ne u konferencijskoj sali. Na večeri B. Lašmet i njegova supruga večerali su potpuno sami. „Pomislili biste da sam gubav", rekao je, „ljudi bi nam prišli, pogledali nas i udaljili se". Svestan da je u manjini, napustio je Biotehnološko udruženje i s tugom i besom posmatrao kako se GM usevi šire.

 

 

Američki genetičari i eksperimenti Trećeg Rajha

 

 

Manipulacija globalnim posedima počela je u XVI veku u Engleskoj, u vreme dinastije Tjudora (Tudor) donošenjem zakona kojim opštinsko zemljište postaje privatno vlasništvo (u istoriji poznato kao „ovce su pojele ljude"). Danas je skoro svaka stopa naše planete, osim Antarktika, koji je delimično sačuvan kao neiskoristiva zajednička svojina, u privatnom komercijalnom vlasništvu, ili pod kontrolom vlada.

Privatizacija i patentiranje genetičkih resursa, odnosno javnih dobara predstavlja završetak poluvekovne istorije komercijalizacije i nestajanje poslednje granice prirodnog sveta. Velike sile i međunarodne organizacije odobrile su patentiranje veštački konstruisanih gena, organizama i procesa. U suštini patentiranja leži pitanje da li su stvoreni geni, ćelije, tkiva i organi zaista ljudski izumi ili samo otkrića prirode koja su ljudi modifikovali? Da bi se kvalifikovao patentirani izum, pronalazač mora dokazati da je otkriće novo, do tada neviđeno i da je korisno, odnosno da služi određenoj svrsi. Čak iako je nešto novo, neviđeno i korisno, ne može se proglasiti izumom i zaštiti patentom ako je otkriće prirode. Zbog toga ni hemijski elementi, kada su otkriveni, nisu mogli biti patentirani.

Nijedan molekularni biolog nikada nije stvorio gen, ćeliju, tkivo, organ ili organizam de novo. Ipak, patentni zavodi priznali su veliki broj patenata dobijenih novom tehnologijom, a prvi priznati patent odnosio se na sisara, GM miša, koji u sebi sadrži ljudske gene sa predispozicijom za rak, te se taj „onkomiš" prodaje kao istraživački model za proučavanje raka. Patenti su obično širokog spektra, te daju kompanijama vlast i kontrolu nad svim što se uzgaja na farmama i u baštama. Patentiranje je stvorilo atmosferu snažne konkurencije između hemijskih, farmaceutskih, poljoprivrednih i biotehnoloških kompanija.

Kazne za povrede patenata i krađa poslovnih tajni najčešći su razlozi međusobnih sukoba kompanija, a razrešenje sukoba se obično odigrava na sudu.

Najvažnija poljoprivredna biotehnološka kompanija, Monsanto, godišnje izdvaja 10 miliona USD iz svog budžeta za nadzor farmera i suđenja sa njima. Najpoznatija parnica Monsanto protiv Šmajsera (Monsanto vs. Schmeiser) okončana je 2008. godine nakon osmogodišnjeg suđenja. Prema Monsantu P. Šmajser proizvođač uljane repice iz Bruna, Sasketčevan (Bruno, Saskatchewan) (Kanada) je 1997. godine na svojim parcelama otkrio GM uljanu repicu, namerno sačuvao seme i zasejao naredne godine na površini od oko 400 hektara, te je time povredio patentno pravo. Kasnije je kompanija priznala da je nenamerno kretanje gena mogući izvor inicijalne pojave GM semena na njegovim parcelama, a sud je je u finalnoj presudi, donetoj 19. marta 2008, presudio u korist farmera, naloživši Monsantu da plati troškove čišćenja parcela kontaminiranih GM semenom.

Nemali broj vojnih analitičara veruje u to da se genetička revolucija ne može zadržati van dohvata vojnih planera. Kao oružje masovnog razaranja, genetičko oružje je poput nuklearnog, a može se proizvesti uz znatno niže troškove, što ga čini idealnim oružjem budućnosti. Novom tehnologijom mogu se programirati geni zaraznih mikroorganizama tako da se poveća njihova rezistentnost na antibiotike, virulentnost ili stabilnost u okolini; mogu se umetnuti geni ubice u bezopasne mikroorganizme, čime bi se dobili biološki agensi koje telo prepoznaje kao bezopasne te im ne pruža otpor; moguće je umetnuti gene koji utiču na raspoloženje, ponašanje, telesnu temperaturu itd.

Drugim rečima, može se dobiti oružje za različite vojne svrhe, od terorizma i protivodbrambenih operacija do širokih ratnih dejstava usmerenih na čitave narode. Istraživanja ljudskih gena i genske terapije oživljavaju vrlo realnu mogućnost da se, po prvi put u istoriji, nanovo stvore genetičke šifre ljudske vrste i da se počne preusmeravati tok buduće biološke evolucije na Zemlji. Mogućnost stvaranja novog eugeničkog čoveka više nije san ludih političkih demagoga nego potrošačka opcija u bliskoj budućnosti i veoma unosno komercijalno tržište.

Eugeničari veruju da su krvne veze i nasleđe daleko važniji u oblikovanju ljudskog ponašanja i u određivanju statusa različitih etničkih i rasnih grupacija od ekonomskih, društvenih ili kulturnih odrednica. Nacistički nastrojeni Nemci su korene ideologije pronašli u eugenički nastrojenoj Americi. Još je  Teodor Ruzvelt (T. Roosevelt), 26. predsednik SAD, govorio o sterilizaciji kriminalaca i mentalno oštećenih ljudi i o njegovoj želji da onemogući odrastanja krivih ljudi itd. Od početka prošlog veka do velike depresije, eugeniku je prihvatila većina američke intelektualne elite, kao lek za sve privredne nejednakosti i društvena zla.

Iako je, formalno, eugenički pokret u SAD doživeo krah, do kraja tridesetih godina prošlog veka Genetičko društvo Amerike je na svojim sastancima raspravljalo o tome da li formalno osuditi eugeničku politiku Trećeg Rajha. Za takvu odluku nikada nije bilo dovoljno glasova.

 

 

 

(Nastaviće se)

 

 

A 1.

 

"Dostignuća današnjice"

 

  Maštanja o izolovanim, mračnim laboratorijama u kojima sede razbarušeni naučnici dok stvaraju polučoveka-polumajmuna, zamenjena su stvarnošću svetlih kabineta moćnih vlada, firmiranim odelima brokera i službenika industrije odnosa sa  javnošću, naučnicima koji nam nude nove organizme i hranu i obećavaju da ćemo biti zdravi, siti i bogati. Iznajmljivanje ili pozajmljivanje jajnih ćelija ili materice žene ili ženke i umetanje u srodni ili nesrodni organizam, kontracepcijski kukuruz, prebacivanje gena iz životinje u biljku, čoveka ili mikroorganizama i obrnuto, proizvodnja ljudskih organa, kloniranje embriona mrtvih ljudi, samoubilačko seme i hirurgija gena, samo su neka od dostignuća današnjice.

 

 

A 2.

 

Hrane ima, ali kakve...

 

Opravdavajući milijarde utrošenih dolara, veliku količinu energije i vremena na borbu sa protivnicima, multinacionalne kompanije nam licemerno serviraju mit prema kojem problem gladi u svetu može rešiti samo njihova nova, transgena hrana. Time svesno uvode u zabludu hiljade i hiljade građana sveta, koji možda ne znaju da se u svetu proizvodi suvišak hrane, ali ne postoji politička volja da se reše problemi njene distribucije i dostupnosti!

 

 

Iz biografije autora

 

 

Dr Tatjana Papić Brankov je rođena u Trebinju, prirodno-matematičku gimnaziju je završila u Nikšiću, diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer Zaštita bilja, a doktorirala je na Ekonomskom fakultetu u Subotici sa temom "Ekonomske i etičke implikacije difuzije genetski modifikovane hrane". Naučni je saradnik Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu.

 

 

 

GLOSA

 

Kako je i zašto,  nesigurna, nedovršena, tzv. prljava tehnologija, ušla u naše živote, kako su GM biljke dobile dozvolu za uvođenje u životnu sredinu i kako su plasirane na tržište?