Rocky Stars club

 

uređuje: Rajko Roki Dvizac

 

RTV Svetac

                                     

Promaja u glavama

 

 

Neko je ponovo Otvorio vrata. Kao duhovi iz prošlosti pojavili su se Vesna Trivalić,

Lane Gutović, Bogdan Diklić, Bojana Maljević, uporni alpinista Zoran Cvijanović i ostalo društvo iz skloništa od surove stvarnosti i crno-bele realnosti.

Da, nekad kultna serija „Otvorena vrata" vaskrsnula je na programu Prve TV. I gle čuda, već posle prve epizode novog serijala „osvanule" su pozitivne „tv kritike" .To bi bilo malo neobično da se ne radi o zemlji Srbiji gde je već ustaljena praksa da se sve unapred zna, da mnogi vole da trče pred rudu…Taj glupi, brzopleti manir tv kritičara po zadatku umesto da zaista pomogne da ova tv serija dobije podršku koju stvarno zaslužuje, pretvorila se u svoju suprotnost.

Spadam u simpatizere prvog serijala koji, kao i svi ostali fanovi ove serije koji su dobro razumeli crni humor koji je na vešt način plazili jezik tadašnjoj bljutavoj crvenoj tv ideologiji.

 I pri tome niko ih nije ni opomenuo a kamoli „kaznio" za uočljivo „nedolično ponašanje". Samo gledaoci koji su se u to vreme usuđivali da misle svojom a ne „televizijskom" glavom su jedino zaslužni što je od „Otvorenih vrata" napravljena kultna tv serija.

Kladim se u šta god hoćete da 99 posto sadašnjih brzopletih tv kritičara po zadatku u to vreme ne da nije gledala „Otvorena vrata" - nego nije je ni „podnosila" a kamoli razumela i zaista uživala u njoj.

 Sviđalo se to nekom ili ne tv kritičar mora da poseduje u svom radu dozu iskrenosti, samosvesti i slobode. O odgovornosti i da ne pričam. Ali ne, jedina doza kojom se „napajaju" je  - nepoštovanje. Po sistemu - videla žaba kako se  konj potkiva, pa i ona digla nogu"!!!

Celoj ekipi serije „Otvorena vrata" pre svega treba čestitati na hrabrosti što se usudila da posle toliko godina i preduge pauze krene u realizaciju novog serijala.Običaj je da se ono što je uspešno nastavi što pre, još dok je publika dovoljno zagrejana. No, s obzirom da živimo u zemlji gde se ne zna šta će biti danas a kamoli sutra (zbog hronične besparice), dobro je da su se nova „Otvorena vrata" uopšte i dogodila.

Rizik je bio velik jer uvek je teško od nečeg što je postalo kult, napraviti nastavak koji u najmanju ruku mora da bude bar na istom nivou a potajni cilj je da nadmaši svog prethodnika. Vidi se da kompletna ekipa a pogotovo glumačka, daje sve od sebe prkoseći sedim vlasima, borama na čelu, višku kilograma itd.

Neka vreme,iz epizode u epizodu, odrade svoj zadatak. Jedino što je dobro u ovom trenutku i na neki način se poklapa sa prvim (kultnim) serijalom je - vreme.

U Srbiji sve je i danas isto samo Njega nema. Mali ekrani su pretrpani rijaliti-nakazama, preporukama da se kladite i kockate,raspevanim nameštenim estradnim takmičenjima i stresnim vestima. Od stvarnih uličnih ubistava,do nameštenih i kobajagi „izmišljenih" a nikad objavljenih  istinitih priča o katastrofama u srpskim porodicama. Zato je zadatak „Otvorenih vrata"gotovo isti kao i u vreme vladavine bljutave crvene tv ideologije - da napravi promaju u glavama tv gledalaca. I razdvoji kukolj od žita. U protivnom, svima (osim večito povlašćenih) jedino preostaje da zapevamo svi u glas pesmu grupe S.A.R.S  „Buđav lebac"….Čik pogodi šta imam za večeru/buđav lebac...Ostavite širom „Otvorena vrata" da može promaja da odnese miris „Buđavog leba" do nosova  vlasti!