Natrag

Sremska Mitrovica

Sremska Mitrovica

 

Kako su šumska gazdinstva sklapala ugovore o zastupanju sa povlašćenim advokatima

 

Ugovorena prevara

 

Pokazalo se da pljačka može da se izvede i pozivom na Zakon o javnim nabavkama, i to prema postupku za javne nabavke male vrednosti! U slučaju o kome je ovde reč, zaključivani su ugovori o zastupanju, između šumskih gazdinstava (uglavnom u Vojvodini), sa povlašćenim advokatima" sa ciljem sticanja protivpravne koristi. Jednostavnije rečeno, izvršiocu bi bila plaćena usluga koja nije potrebna naručiocu, i to mnogo više od obične advokatske tarife. I tako,  malo po malo, prevara je dobila dimenzije endemske pojave.

 

Arpad Nađ

 

Dana 28.12. 2012. godine pod brojem 5418, zaključen je ugovor o advokatskim uslugama između Javnog preduzeća „Vojvodinašume" Petrovaradin i advokata Marine Korice iz Novog Sada. Ugovor je zaključen za potrebe ogranka Šumskog gazdinstva Sremska Mitrovica za 2013., 2014. i 2015. godinu (čl. 1. Ugovora) sa mogućnošću produženja do 31. marta 2016. godine.

U čl. 6. ovog Ugovora, navedeno je da se za rad izvršioca utvrđuje naknada u paušalnom iznosu od 85.000,00 dinara (bez PDV-a) mesečno, da izvršilac nema pravo na nagradu shodno advokatskoj tarifi AKS, jer je njegova nagrada obuhvaćena i određena u stavu 1. ovog člana, da u slučaju uspeha u sporu izvršilac ima pravo na naplatu troškova od suprotne strane i da izvršilac ima pravo na naknadu putnih troškova, shodno advokatskoj tarifi.

Ugovor je zaključen sa pozivom na Zakon o javnim nabavkama, po postupku za javne nabavke male vrednosti, ali je očigledno da je zaključen sa ciljem sticanja protivpravne koristi za navedena lica, odnosno da se izvršiocu plati usluga koja nije potrebna naručiocu, i da se plati više nego što bi se za zastupanje u konkretnim predmetima platilo po važećoj advokatskoj tarifi.

Zakon o javnim nabavkama ne pruža mogućnost da se javna nabavka advokatskih usluga pribavlja za period duži od jedne godine, a sporni ugovor je zaključenje na  period duži od tri godine. Iz računa i obračuna troškova za mesec februar 2013. godine vidi se da je Marina Korica izvršila zastupanje u radnim sporovima tri puta pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici i jednom pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici, sudska jedinica Ruma.

 Za održane četiri rasprave naplaćeno je 85.000,00 din., što je više od onoga što bi bilo naplaćeno po važećoj Advokatskoj tarifi. Naplaćeni su i troškovi prevoza u visini 12.020,40 din. Kako prema odredbama Zakona o parničnom postupku stranka i u slučaju uspeha u sporu nema pravo na uvećane troškove, iz razloga što je zastupa advokat izvan sedišta suda, jasno je da se izvršiocu usluga plaća za nešto što u slučaju uspeha u sporu neće biti nadoknađeno od suprotne strane.

Za primaoca usluga je štetna odredba da troškovi postupka u slučaju uspeha u sporu pripadaju izvršiocu usluga, jer će zastupanje izvršiocu usluga biti plaćeno dva puta i od strane naručioca i od strane koja je izgubila u sporu, a prema Zakonu o parničnom postupku troškovi postupka se dosuđuju stranci, a ne advokatu!

Ugovor je zaključen tako da izvršilac paušalno dobija naknadu od 85.000,00 din. i za mesec u kome nije izvršio ni jednu uslugu za naručioca.

Do dolaska na mesto pomoćnika direktora za pravne poslove Mirjane Simović Aleksić, zastupanje nije vršeno na osnovu ugovora sa advokatima, već izuzetno u pojedinačnim slučajevima za neka šumska gazdinstva. Ovakva praksa zastupanja počinje od 2010. godine i očigledno je da su ugovori o zastupanju dodeljivani zloupotrebom službenog položaja i na osnovu privatnih i političkih poznanstava.

Ne zna se ko je i na koji način odredio koji će predmeti biti dati na zastupanje i kako je to moguće odrediti za ubuduće, a priča se da je sve to rađeno bez znanja pravnika u ograncima preduzeća. Kao direktor i odgovorno lice, Marta Takač, morala je znati, kroz dodelu ugovora advokatu Marini Korici, da njena pomoćnica Mirjana Simović Aleksić  stanuje na istoj adresi sa svojim suprugom Nemanjom Aleksićem, i da, ustvari, i njemu na taj način omogućava nezakonitu zaradu.

Veza između Mirjane Simović Aleksić, Nemanje Aleksića i Marine Korice je očigledna, jer je 2012. godine Nemanja Aleksić zaključio ugovor o pružanju advokatskih usluga sa „Elektrovojvodinom" doo Novi Sad, a jedan od saradnika na tom ugovoru je i Marina Korica. Naime, Marina Korica je znala da potpisuje ugovor koji nije u skladu sa zakonom, advokatskom tarifom i advokatskom etikom, te da je ugovor zaključen sa ciljem da Marta Takač, Mirjana Simović Aleksić i Nemanja Aleksić i druga lica koja još treba utvrditi ostvare nezakonitu korist na štetu JP „Vojvodinašume".

Prema ugovoru, ne postoji mogućnost da Marina Korica prenese punomoćje na drugog advokata, ali je u praksi zastupanja vršila preko drugih lica, iako je u ispostavljenim računima stajalo da je Marina Korica lično vršila zastupanje.

Petar Dobrojević je imao i mogao imati saznanje da ugovor o zastupanju nije zaključen iz razloga što Šumsko gazdinstvo Sremska Mitrovica stvarno treba usluge zastupanja, pa isti ništa nije preduzeo da do zaključenja ugovora ne dođe, a pristao je i da isplaćuje račune po zastupanju, iako je imao i morao imati saznanje sa kojim ciljem je zaključen ugovor i za lične odnose i povezanost između Mirjane Simović Aleksić i Nemanje Aleksić sa Marinom Korica. U preduzeću se priča da i drugi ogranci preduzeća ŠG Novi Sad, ŠG Banat Pančevo, ŠG Sombor, „Vojvodinašume-Lovoturs" i Direkcija preduzeća imaju zaključene slične ugovore o pružanju usluga sa nekim od povlašćenih advokata čija je imena lako utvrditi, kao i da se za advokatske usluge godišnje plati najmanje 5.000.000,00 din., što za tri godine iznosi 15.000.000,00 din., uz mogućnost da će se aneksima ovi iznosi i povećati.

Na osnovu Zakona o javnim nabavkama, dana 22. 06. 2012. godine pod br. 2555 zaključen je između JP „Vojvodinašume" Petrovaradin kao kupca i „Agromehanike AS" doo ugovor o kupoprodaji traktora „Iron 210", sa cenom od 15.900.000,00 din., bez PDV-a. Cena je utvrđena na paritetu FCO kupac - ŠG Sremska Mitrovica - ŠU Morović (čl. 3. Ugovora). Ugovor je za prodavca potpisala Ljiljana Štetić, a za kupca direktor Marta Takač, a isti ugovor je parafirala Mirjana Simović Aleksić. Nakon isporuke 22. 08. 2012. god., ispostavilo se da se radi o traktoru koji je proizveden 2008. god.

Cilj nabavke nije bio polovni traktor, već novi, paje u skladu sa čl. 18. navedenog ugovora kupac trebao da odustane od ugovora, stavi traktor na raspolaganje prodavcu i traži naknadu štete zbog neispunjenja, odnosno naplati pribavljenu menicu od prodavca u visini 10 % od kupoprodajne cene, u visini 1.590.000,00 din.

Umesto toga između Marte Takač, Petra Dobrojevića, Mirjane Simović Aleksić i Ljiljane Štetić, postignut je dogovor da se zaključi aneks ugovora i da se cena umanji za simboličan iznose. Dana 15. 11. 2012. god., 3 meseca nakon isporuke traktora, zaključenje pod br. 4681 aneks ugovora br. 2555 od 22. 06. 2012. god., koji potpisuju Ljiljana Štetić, za prodavca i za kupca direktor Marta Takač uz paraf Mirjane Simović Aleksić.

U navedenom aneksu čl. 2. se navodi da cena traktora iznosi 15.052.542,37 din. bez PDV-a, a ne navodi se na koji način i koja institucija ili veštak su utvrdili novu tržišnu vrednost. Ovakvim postupanjima su oštećeni drugi ponuđači koji su nudili traktor proizveden 2012. god. Umanjenje cene od 847.457,63 din. predstavlja oko 5,3 % od osnovne cene, što očigledno ne odgovara tržišnim prilikama, jer je komercijalni popust za kupovinu traktora proizvedenog pre 4 godine morao biti barem 20 %. Iznos umanjenja od 847.457,63 din. je znatno manji od iznosa koji se mogao dobiti naplatom menice u visini od 1.590.000,00 din.

 Navedena lica su zloupotrebom službenog položaja i nezakonitim postupanjem oštetili preduzeće za najmanje 742.542,37 din., koliko iznosi razlika između snižene cene i naplate menice za kvalitetno izvršenje ugovora i time omogućili pribavljanje protivzakonite koristi firmi „Agromehanika AS" doo N. Sad.

Treba preispitati odgovornost službenih lica u JP „Vojvodinašume" u vezi ugovora o izgradnji poslovne zgrade ŠU Morović, zaključenog u septembru mesecu 2007. god. sa izvođačem radova „Set" doo Šabac. Navedeni izvođač je ugovor dobio pod uslovom da ga izvrši u roku od 100 dana. Poslovna zgrada je dovršena u februaru 2009. god., posle zakašnjenja dužeg od godinu dana. Od izvođača radova nisu naplaćeni penali, nije umanjena početna cena...Sa istim izvođačem u decembru 2008. god. zaključen je ugovor o izvođenju dodatnih radova!

Rok od 100 dana za izvođenje radova je u konkursnoj dokumentaciji naveden samo iz razloga da se favorizuje „Set" Šabac.

Sumnjivo je i pod kojim uslovima je Veterinarski zavod iz Subotice uzeo u zakup ribnjak „Slezen" u Moroviću 2009. godine, a bez odgovarajuće odluke upravnog odbora i saglasnosti Direkcije za imovinu Republike Srbije.

U preduzeću se priča da direktor Petar Dobrojević koristi službeni auto za privatne svrhe, iako ima kuću u Sremskoj Mitrovici i Vašici, a putuje navodno iz šidskog sela Vašica.

Sve ovo je poznato i o tome se priča, ali je očigledno da neko moćan stoji iza navedenih lica, pa nadležni organi iako o tome imaju saznanje ništa ne preduzimaju.  Da bi učvrstili svoju strahovladu navedena lica bez razloga premeštaju zaposlene i daju im otkaze.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane