Tabloid istražuje

 

Moli se bogu, drži se novca (3)

 

Adam je prvi zgrešio

 

Iako kroz čitavo  hrišćansko učenje nailazimo na  stalnu moralnu poduku koja osuđuje otimanje tuđeg,  varanje,  gramzivost i razmetljivost, a posebno prodaju novca sa kamatom, danas je ovo ponašanje mnogih hrišćana.

 

Piše: Ivona Živković

 

Nije poznato ko je i kada smislio izreku: „Neba 'leba bez motike'", ali je ona nesumnjivo nastala kod seljaka koji su shvatili da se novac ne može posejati u zemlju i da iz njega nikada ne može nići pšenica. Samo ljudski rad i zemlja stvaraju ono što je čoveku neophodno za život. Novac je, videli smo, od samog uvođenja kao zamene za vrednost u trgovini, počeo da se zloupotrebljava  od strane onih koji su želeli za sebe jedan parazitski život - bez motike i na tuđoj grbači.

Ali, kako je moguće da se prevarantska i pljačkaška veština u igri sa novcem i zlatom održi hiljadama godina, te da ogroman broj ljudi  danas uopšte nije svestan da novac suštinski nema upotrebnu vrednost? Što je još gore novac je danas postao pravi kult , pa se i ljudi vrednuju isključivo po tome koliko imaju novca, a ne da li nešto znaju da naprave ili ne.  Znanje i veštine su zato odavno proterane iz škole, a  iluzija o znanju se takođe stiče preko parčeta papira koje se naziva školska diploma. I  ovde je vrednovanje običnog papira (diplome) odnelo prevagu nad suštinskim umećem.  Zato i ne čudi da danas ljudi kao omađijani zajme novac od banaka , a za uzvrat zalažu  istinske vrednost- zemlju (koja rađa hranu i donosi vodu) i sopstveni rad  (energiju bez koje nema stvaranja)

 

Kako je moguća takva zaslepljenost i potkupljivost  upravo kod današnjih „obrazovanih" generacija te su spremne da sve što vredi i što su generacije ljudi pre njih stvarale  vekovima, ustupe nekom strancu za novac. Ovaj današnji novac čak i nije zlatna  ili srebrna kovanica, već obična bankarska elektronska (virtuelna) transakcija koja postaje ugovor i koji na primer kaže: „Mi smo sada vlasnici dvadeset hiljada hektara najplodnije vaše zemlje, a vama za uzvrat upisujemo na račun 200 miliona evra. Sa tim evrima od nas ćete moći da kupujete samo ono što smo mi spremni da vam prodamo, pri čemu vrednost evra u trenutku kada nameravate da pazarite mi možemo da promenimo. Naravno uvek na vašu stetu, a na našu korist".

 

I današnja falš edukovana srpska elita (takozvani političari) će na to pristati . I smatraće ove „strane investicije" kao sopstvenu dobit. Sama reč „politika" inače znači prevara. I ko su ljudi iz današnje državne elite tzv. „demokratski izabrani političari" koji navodno vode državu, prodajući prave vrednosti za novac? Oni su upravo potomci robova koje su veoma vešti  prodavci novca masovno i sistematski vekovima duhovno obrađivali  pomoću svojih sveštenika i mađioničara obučenih da robovima u glavu usade verovanja u iluzije. Jer da bi ste mogli da prodajete NIŠTA, tj. da NIŠTA  zamenite za vrednost, morate kod kupca stvoriti iluziju da je vaše NIŠTA - vrednost. Tako su bankari postali najveštiji upravo u stvaranju iluzije da je novac najvažnija stvar na svetu bez koje nema života. I život je vremenom počinjao da funkcioniše upravo tako svuda u svetu gde bi udruženi bankari dobili od vlastelina (cara ili kralja ili parlamenta) ekskluzivno pravo da izdaju „legalno sredstvo plaćanja" tj. novac u nekoj državi ili carevini.

 

Religija po meri bankara

 

Koliko su neka od njihovih iluzionisičkih učenja i danas usađena u glavama stotina miliona ljudi širom sveta čak hiljadama godina nakon što su smišljena, najbolje govori i današnje postojanje nekih religija - kao što su hrišćanstvo i judaizam.

 Reč „religija" znači učenje i ono se vekovima obavljalo pripovedanjem raznih slikvitih priča, jer je običan narod bio uglavnom nepismen. Tako su najbolji pripovedači bili  učitelji, koji su bili i savetnici i lekari i utešitelji. Podstetimo, ono što više životinjske vrste razlikuje od nižih je upravo veća sposobnost učenja i pamćenja. Ljudi su u tome najdalje otišli od svih živih bića na planeti. Dakle, čoveka ne vode kroz život nagoni (kako to definiše lažna jevrejska Frojdova teorija) već sposobnost da uči, da pamti i iznad svega da veruje u ono čemu ga roditelji i učitelji  nauče.

Hristovi apostoli su bili tako samo jedna od mnogih  putujuća učiteljskih družina koja se bavila i isceljivanjem bolesnih (zvali su se Terapeuti) , a koja je koja je, po Bibliji, veoma osuđivala prodaju novca smatrajući ovu praksu nemoralnom. Tako kroz čitavo  hrišćansko učenje nailazimo na  stalnu moralnu poduku koja osuđuje otimanje tuđeg,  varanje,  gramzivost i razmetljivost. Ali,  tu osobinu ljudi da veruju učiteljima i usmenim predanjima  - počeli su da koriste i menjači novca.

 

Zato je sasvim logično da su, u želji da šire svoj posao sa prodajom i menjanjem novca, drevni bankari zaključili da im je neophodan što veći broj sopstvenih "vernika" koji će odbaciti ovu hrišćansku poduku.

Oni će zato preko svojih učitelja kompromitovati hrišćanstvo i hrišćanski moral, a njegove sledbenike čak označiti kao nižu rasu (spremnu da kopa sa motikom zarad malo kupusa). Tako će se u religiji stvorenoj za potrebe bankara, između ostalog naći poduka da "duše hrišćana dolaze od nečistih duhova, koji se zovu svinjama"; "da duše hrišćana imaju nečisto božije poreklo", te da "njihove duše odlaze pravo u pakao" itd. Ova lihvarska poduka je  morala da se propoveda krišom, i zato je nazvana kabalom.  Tako kabalisti kažu da je "ime Adamovo sastavljeno iz početnih slova reči Adam, David i Mesija". Pošto je Adam zgrešio, njegova duša je prešla na Davida, a kada je kasnije i on zgrešio, njegova duša je prešla na Mesiju. Mesija je tako postao nešto kao zamena za boga, baš kao što je novac zamena za vrednost.

 

I ovo kabalističko učenje je tako krenulo da se širi iz Vavilona i Aleksandrije  u antičku Grčku, pa u Rimsku imperiju i dalje u zapadnu Evropu. Vekovima je to bilo usmeno predanje sve dok nije konačno  zapisano, navodno  tek negde u 15 veku, a zbirka zakona o ponašanju, čitava kabalistička filozofija i brojna praktična uputstva ovog učenja spakovana su u nekoliko knjiškoh tomova poznatih i danas kao Vavilonski Talmud. Suština ovog učenja je da poziva svoje vernike da batale teške poslove poput kopanja i obrađivanja zemlje i da se posvete trgovini, i tako će bolje živeti.

Tako su sledbenici Talmuda svoju decu od malih nogu učili da se vešto ugradjuju u razmenu dobara i novca  i da ne osećaju grižu savesti prodajući hrišćanima NIŠTA ,  a za uzvrat im uzimajući letinu, imanja, kuće i uopšte njihov rad.

Talmud ih je moralno ohrabrivao i štitio  jer je ljude jednostavno podelio na goje tj. svinje (kao nižu tupavu rasu) i mudre trgovce novcem i prodavce iluzija. Za neprihvatanje i nepridržavaje učenjima iz Talmuda, deklarisanim sledbenicima ove kabalističke veštine življenja  sledila je i smrtna kazna. Tako su sledbenici ovog učenja počeli da funkcionišu veoma skladno, u stalnom kolektivnom strahu i u gotovo porodičnoj odanosti kabalisičkoj religijskoj zajednici. Gde god se nalazili u svetu funkcionisali su skladno kao isto pleme.

 

Da pojednostavimo: ako su hrišćani bili protiv prodaje novca, Judini sledbenici su bili za. Postojanje mesta nazvanog Judeja, odakle navodno ova plemena  potiču, nikada nije istorijski dokazano,  već je sve samo deo biblijskih priča nastalih iz usmenih predanja, pa je pismeno sveštenstvo moglo vekovima da dopisuje šta je htelo. I na ovoj hiljadama godina storoj priči temelji se i danas naše verovanje o postojanju nekog ovakvog drevnog judejskog naroda koji potiče od Izrailja (u stvari iz-raja). Naime,  hrišćani su predodređeni (po Talmudu) da idu u pakao, a antihrišćani tj. sledbenici judaizma su predodređeni da budu narod iz raja (Iz-rajel). Reč se možda iz aramejskog zadržala u našem jeziku.

Ogroman broj knjiga punih istorijskih falsifikata čini danas pisanu istoriju ove skladne antihrišćanske religijske grupe koja je tako počela da se definiše kao - jevrejski narod najstariji na svetu (!). Ali i  savremeni istoričar iz Tel Aviva Šlomo Sand kada je pre nekoliko godina objavio knjigu "Izmišljanje Jevreja" nedvosmisleno je zaključio da nikakvog judejskog naroda na prostoru Palestine (Filistine) nije bilo, baš kao ni judejskog izgnanstva u Egipat.

 

A za "drevne zidine "džamije Al Aksa u Jerusalimu koje izgledaju tako sveže , domaćini u Izraelu će vam reći da je to zato što su ih potpuno restaurirali nakon nakon 1930- te. Vi u to, naravno možete da verujete, ili ne.

Ali, zašto su nam ovi Judeji (Jevreji) važni?  Zato što su glavni bankarski poslovi sa novcem i sa zlatom i danas kod njih. U stvari kod malobrojne elite, dok su ostali vojska za razne poslove. Danas se oni nazivaju Jevrejima i smatraju se narodom, iako su praktično velika etnička i rasna mešavima,  koja koristi više jezika. Judeji (Židi) su postali Jevreji (u srpskoj transpkripciji sa engleskog jezika), a ovaj naziv Jew je verovatno nastao kao skraćenica u 16. veku kada su Englezi ove lihvare  počeli vremenom da nazivaju skraćeno - juz , kao osobe  koji se bave (j)usurijom (lihvarenjem). Na engleskom "usury". Zanimljivo je da se na reč "jew" prvi put nailazi kod Šekspira u Mletačkom trgovcu. Trgovac i "jew" su prakrično bili isto. Mi ćemo ovde ipak koristiti reč Judeji. Dakle, ako je danas bankarstvo jedna sasvim legalna delatnost, veoma široko rasprostranjena u čitavom svetu (islam ne prihvata prodaju novca sa kamatom) svi oni hrišćani koji se ovim poslom bave su u stvari prihvatili judaizam, a hrišćanska odora u kojoj deluju ovi sledbenci drevnih prodavaca novca  samo je deo velike prevare (zavere) i predstavlja hrišćansku iluziju. Milanskim ediktom (koji Goje u Srbiji ove godine slave kao veliki hrišćanski trijumf) upravo je to - velika prevara.

 

Kada bi hrišćanstvo zaista postojalo u Vatikanu, bankarstva ne bi bilo.  Mi danas živimo u vremenu u kome vlada prikriveni judaizam i to je najrasprostranjenija vera danas. Tako kada papa ili bilo ko iz takozvane Ortodoksne istočne crve podigne pred hrišćanske vernike krst sa razapetim Hristom on  svakom (ko je upućen u kabalu) šalje jasnu poruku da je Hrist obešen i da se novac može koristiti uz božiji blagoslov (annuit coeptis) za pljačku glupih Goja.

 

Ali, lažno edukovani hrišćani, koji i dalje veruju da je istina ono što se uči u školama i što propovedaju  katolička, ortodoksna, protestantska i druge hrišćanske  crkve,  slave ovaj dan raspeća i navodnog Hristovog vaskrsa. I u ovu priču veruju. Zato Talmud na hrišćane i gleda kao nižu rasu (tupavu) sklonu idolopoklonstvu. I otvoreno im se ruga.

U ovom preoblačenju formalizovanom Milanskim ediktom kriminalca i pljačkaša cara Konstantina, tj.  čistoj prevari, đavo je postao svako ko se protivio velikom biznisu judejskih trgovaca sa novcem. Hrišćanski moralisti su tako postajali jeretici. Zato umesto solidarne i skladne hrišćanske zajednice, mi danas živimo u društvenom sistemu  u kome je čovek  čoveku vuk. Nepoštenje i pravara su postali najisplativiji oblik ponašanja. I Srpska pravoslavna crkva (masonska agentura) tome daje blagoslov.

 

 

Judejski trgovci podrivaju rimsku imperiju

 

Iz istorijskih spisa  Judeji (tj. vavilonski i egipatski trgovci) se prvi put sreću u Evropi nešto pre nastanka hrišćaneke ere, posebno u regionu Grčke. Nisu bili dobro prihvaćeni u Grčkoj, pa su mnogi Grci govorili o njima kao o "azijatskim osvajačima". Ali, oni su očito imali dozvolu za unosne trgovačke poslove od moćnih vlastelina po grčkim polisima pa su se polako bogatili i širili dalje po Rimskoj imperiji i na užu Evropu.

 

U knjizi "Behind Comunism" Frenka L. Britona, kaže se da se judejski trgovci zlatom i robljem , kao i zanatlije, pojavljuju u drevnom Rimu u sve većem broju nakon drugog veka Nove  ere, te da se upravo sa jačanjem njihove trgovačke zajednice (koja je uvek živela getoizirano po sopstvenom izboru), ekonomija imperije polako urušava. Korupcija je bila sve prisutnija u aristokratskim krugovima,  jer su  mnoge lakoverne i gramzive duše uz pomoć novca ovih trgovaca nastojale da se dočepaju imperatorske  pozicije. Pod Justinijanom, kaže Jevrejska enciklopedija, "Judeji su potpuno uživali svu religijsku slobodu, a zauzvrat su ispunjavali sve građanske dužnosti prema državi. Male kancelarije su često bile otvorene za njih. Samo su njihove sinagoge bile izuzete iz obavezne dužnosti da na svoj posed prime određen broj vojnika na smeštaj (kao u privatnoj kasarni) , kako je zakon o raspoređivanju vojnika tada nalagao ostalima.  Dakle, čemu su im služile te kancelarije i sinagoge? Da li za vođenje računovodstvenih knjiga za novčane trange- frange i kao učiteljski centari (preko kojih je širena kabala uz ritualne obrede smišljene još u Vavilonu)?  U  eseju Barbare Ejho: "Mystery, babylon the great-Catholic or Jewish", opisuje se da su su gotovo svi religijski rekviziti rimokatoličke crkve u stvari preuzeti iz sinagoga. Jevrejska kipa i katolička kapica su zato iste.

 

Judeji potpuno preuzimaju trgovačke poslove u Evropi

 

Trgovina robljem je bila njihov glavni izvor prihoda pa su  i dekreti protiv trgovine Rimljana sa Judejima  bili izdati 335,336,339 i 384 godine. Rimski filozof  Seneka (koji je naivno podržao dolazak Nerona na vlast)  napadao je Rimljane zbog uskraćivanja trgovačklih prava ovim judejskim trgovcima, verovatno ne znajući razmere zavere i korupcionaške spletke tadašnje političke elite.  U svom delu: "Decline and Fall of the Roman Empire", istoričar Edvard Gibon je u 18. veku pripisao propast Rima (njegov bankrot) upravo koruptivnom uticaju judejskih trgovaca. Sam dolazak Nerona na vlast, putem intriga, prodičnih obračuna i konačno paljenjem Rima (za šta su okrivljeni upravo ovi getoizirani "domaći stranci") pokazuje kako se u borbi za tron i državnu kasu nisu birala sredstva.

I Neronova žena Popea je, po nekim izvorima, bila judejka preobraćena u hrišćanku, a koja je verovatno radila kao dvorska špijunka u službi ovih moćnih  trgovaca.

Kako je Rim propadao judejski trgovci su grozničavo preuzimali sve najunosnije trgovačke poslove u čitavoj Evropi, nastojeći da se orode sa domaćom aristokratijom.

 

Zakoni  šetera

 

U jednoj engleskoj pravnoj reviji („The George Town Law Journal"), nalazi se i stari spis pod nazivom: „Delovanje šetara na engleske zakone - zakoni Jevreja postaju zakoni za čitavu zemlju". U njemu se kaže da su „Judeosi svojina normanskih i anglosaksonskih kraljeva". Svojina znači da su bili robovi.

Normani su tako doveli veliki broj robova koji su se bavili isključivo usurijom i naplatom taksi za kraljeve. I narod ih zato nije voleo. Reč „šetar" (Englezi čitaju šeter) označava zalog. Po ovim šetar zakonima (zakonima o zalogu) dozvoljeno je bilo poveriocu da povede parnicu i preuzme "svu robu i imovinu dužnika" koji nije u stanju da vrati dug.

I to je bio glavni cilj u poslu ovih trgovaca novcem:  ne da vrate pozajmljeni novac, već da se dočepaju pravih vrednosti - robova, zemlje i zlata.

Kako je u to vreme kralj  davao svojim vitezovima zemljišne posede  (feude) na korišćenje u zamenu za njihovo služenje u kraljevskoj vojsci, ovi lihvari u početku nisu mogli kao zalog da uzmu tu zemlju, već bi nesolventnim vitezovima samo plenili pokretnu imovinu, što je uključivalo i robove. Judeji kao stranci nisu imali pravo na vlasništvo nad zemljištem. Time Kralj nije bio ugrožen i tolerisao je prisustvo ovih lihvara i njihovih šetar zakona u Engleskoj i koristio ih je. Tako se u Britanskoj enciklopediji može naći podatak o najbogatijem čoveku u Engleskoj u 13. veku i to je bio izvesni Aron od Linkolna.  On je bio bogatiji od svakog princa i vlastelina.

O njemu se još kaže:"… za njega je postojala neizbežna potreba da usavrši trgovinu,  pošto ga je za to kvalifikovala njegova izuzetna oštroumnost"… "Njegove finansijske transakcije su se prostirale čitavom zemljom i obuhvatale su poslove

sa najvećom gospodom i crkvenim službenicima…" "Nakon  smrti njegova imovima je pripala Kruni i moralo je da se osnuje specijalno ministarstvo  kako bi se to sprovelo".  Možete da zamislite koliko je njegovo bogatstvo bilo. Naravno, njegova "neizbežna potreba" da se bavi trgovinom je očito nametnuta Aronu prihvatanjem judaizma kao vere. Da li onda možete da zamislite koliko danas novca ima Evropska banka za obnovu i razvoj, zapravo privatna banka sa Sorošem na čelu koja daje kredite državama u čitavoj istočnoj Evropi?

 

 

Jevrejska elita i robovi

 

U takozvanom, Mračnom srednjem veku zapadne Evrope od 500. do 1300 -te godine  praktično  sva trgovina , posebno trgovina robljem, bila u rukama Judeosa. U poslovnim knjiga Karolinjana nađeni su zapisi gde su  reči "trgovac" i "judej" korišćene kao sinonimi.

Veoma malo nejevreja je uopšte bilo uključeno u trgovinu. U Poljskoj i Mađarskoj novčići su čak nosili judejske natpise

Njihovo enormno bogatsvo i trgovački monopol su zato počeli da izazivajui nezadovoljstvo i bunt kod naroda širom Evrope. Samo im je Skandinavija dugo odolevala i nije ih puštala  da uđu u njihove zemlje. Tako je 1215. katolička crkva na svom Četvrtom lateranskom veću uvela Judejima niz trgovačkih restrikcija kako bi smanjila nezadovoljstvo naroda, i naravno, da se ne bi uočila njihova povezanost. A nakon 13. veka i druge zemlje su krenule da proganjaju i isteruju judeje. Englezi su to uradili 1290, a 1306. Francuzi. Španci su im zabranili trgovinu 1492. Edvard Prvi im je u Engleskoj konfiskovao svu imovinu, baš kao i francuski kralj Filip Lepi, koji im je pokupio svo zlato i novac. Ali, lukava judejska bogata elita se u to vreme već preobukla u hrišćane orodivši se sa evropskim vladarskim dinastijama,  pa  progon sirorinje i uličnih lihvara njih nije doticao i oni su pušteni niz vodu. Tek kasnije će ponovo biti okupljeni i aktivirani u Poljskoj i Rusiiji kako bi kao komunisti zbacili ruskog cara  Nikolaja i instalirali svoje poslove u ovoj zlatom bogatoj zemlji. Tu su i danas. Iz Venecije su su bogati trgovci kao veliki hrišćani počeli da ulažu svoje bogatstvo u umetnost i da zidaju velelepne katedrale uvodeći Evropu u Novo doba renesanse i ekonomskog procvata. Ovaj procvat ne bio bio moguć da se protok novca i njegova sve veća upotreba nije proširila Evropom. A proširila se jer je nakon izbijanje kuge 1348. to 1350. došlo je do velike oskudice radne snage. To je povećalo cenu rada robova, pa je samim tim i standard građana porastao. Genocid i rat su  uvek dobri kada se ima višak radne snage i višak robe na tržištu, zar ne?

Samo izbijanje kuge (Crne smrti)  je  u to vreme pripisivano o getoizirnoj judejskoj populaciji, koja je optuživana da je sipala otrov u hrišćanske bunare. A njihove izolovane zajednice su preživele kugu jer su živele na uzvišenim mestima izvan gradova i nisu koristili iste bunare kao Goje. I tada je, kako zapisuje dugo skrivana istorija, veliki broj ovih judejskih robova pobijen. Naravno, zvanično je kuga izbila zbog virusa i bakterija, koje  su uneli pacovi sa dalekog Istoka, ali na Istoku kuge nije bilo, a patološki virusi su ipak samo jedna izmišljotina današnjeg medicinskog establišmenta. Možete li da zamislite ko ga kontroliše i ko od medicine danas najviše profitira?

U svakom slučaju ako je neko profitirao nakon kuge, profitirali su trgovci novcem, jer je sve više feudalaca, kraljeva i niže vlastele počelo da prodaje svoje zemljišne posede uzimajući za njih novac.