Su(lu)dovanje

 

Mladoumni ministar i njegov smrad

 

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (9)

 

Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I uglavnom protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. Nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se pravosuđe mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva . Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi...

 

Milica Grabež

 

U prošlom broju Tabloida predstavili smo neke sudije Privrednog suda u Beogradu. Iz Novog Sada stiglo nam je pismo, sa dokumentom.

Slobodanka Komšić pre pre četiri godine izabrana je za sudiju Privrednog suda u Novom Sadu. Bila je loš student, završila je fakultet u Prištini, sa prosečnom ocenom 7. U novosadskom privrednom sudu raspoređena je za stečajnog sudiju.

Gospođa Komšić je rođena sestra Jorgovanke Tabaković, a supruga je akademika takozvane Vojvođanske akademije nauka Jovana Komšića.

"Ona je takav sudija da je to sramota za čitavo pravosuđe i da je ovo normalna država, ona  ne bi u pravosuđu mogla da bude ni kafe kuvarica!'' - pišu nam iz novosadske ''kuće nepravde''

Ali sestre su raspoređene i svaka ima svoj zadatak. Rođene su u Vučitrnu, prezivale se Mišković, a Slobodanka je punim korakom krenula u Novi Sad. Sva vrata su joj bila otvorena, udajom za tadašnjeg revnosnog komunističkog omladinca Jovana Komšića, a danas ljutog vojvođanskog separatistu. Ovaj kvazi akademik diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Kao i svaka fukara, sada pljuje po Srbiji na sva usta. Nažalost, niko mu ih još nije začepio.

Slobodanka Komšić danas deli pravdu, a dvadeset godina je radila kao šef u odeljenja u Vojvođanskoj banci, zatim kao savetnik direktora u PTT saobraćaja - Poslovna jedinica Novi Sad, a od 2001. godine bila je specijalni saradnik u pravnim poslovima u Vojvođanskoj banci AD Novo Sad. A kada je Vojvođanska banka, prelaskom u ruke banke iz Grčke, počela da tone, Slobodanka je u reformi pravosuđa izabrana za sudiju Privrednog suda u Novom Sadu. Taj posao su izgubile sudije tog suda, da bi Slobodanka mogla komotno da živi.

Sestre Jorgovanka i Slobodanka su uticajne novosađanke. Iako je redovno primala platu poslanika Srpske radikalne stranke, sa svim drugim privilegijama. Slobodanka je svoju mlađu sestru Jorgovanku, zvanu Cica, uhlebila na svoje mesto u PTT Srbija - Jedinica u Novom Sadu, na savetničkom mestu, a ona se preselila u Vojvođansku banku.

Jorgovanka je imala na raspolaganju službeni automobil, koji je koristila odlazeći u Beograd, jer se, dok je njen umirao od teške bolesti, kurvala sa Veljkom Odalovićem, sekretarom u Vladi Srbije. I Jorgovankina i Slobodankina deca su članovi Čankove partije, i svi su zaposleni! I svi rade protiv interesa Srbije!

Mladoumni ministar pravde Srbije Nikola Selaković često ističe da nije zadovoljan stanjem u srpskom pravosuđu, koje je, sasvim je sigurno, među najkorumpiranijim u Evropi. Po nalogu Aleksandra Vučića, on ne sme da dirne u rezultate koje je iza sebe ostavila bivša ministarka Snežana Malović. Niko nije kažnjen što je više od 700 sudija ostalo bez posla, a vraćeno u sudove odlukom Ustavnog suda Srbije, a isto toliko i javnih tužilaca, i njihovih zamenika.

Visoki savet sudstva nije pokrenuo nijedan postupak protiv srpskih sudija zbog kršenja zakona, nesavesnog, nestručnog i zlonamernog postupanja u predmetima. Ama baš nijedan. Mladoumni ministar je izjavio da on nikog neće da kažnjava.

Na mesto ministra pravde ovaj mali peder nije doveden voljom svoje mame, niti je to nasledna funkcija, već bi trebalo da štiti interese građana, a ne Vučićeve organizovane kriminalne grupe iz Demokratske stranke.

Mimo Selakovićeve volje, za direktora za izvršenje krivičnih sankcija postavljen je izvesni Milan Stevović iz Požege. U ovoj varoši poznat je kao Bane. Bio je sudija Opštinskog suda u Požegi, ali mu je savetovano da podnese ostavku, jer bi u suprotnom otišao u zatvor. Ovaj ''ljuti radikal" sudio je jednom Albancu, zbog saobraćajnog udesa sa smrtnom posledicom. Dobio je velike pare i godinama je odugovlačio proces, nameran da Albanca oslobodi od krivične odgovornosti. Tadašnja zamenica opštinskog javnog tužioca u Požegi Mira Kovačević obratila se predsedniku suda sa zahtevom da se sudija Stevović oslobodi od imuniteta, zbog potrebe pokretanja postupka protiv njega.

U razgovorima koji su usledili, Milan Bane Stevović je podneo zahtev za razrešenjem, i upisao se u imenik advokata. I njegova supruga je advokat u Požegi.

Gospodin Stevović je ljigav čovek. Sve radi u rukavicama, intrigari i sve čini u svoju korist. Toliko je u tome vešt, da ostaje potpuno neprimetan.

Iako je maloumni Selaković nameravao da se odmah oslobodi penzionerskog lobija u ministarstvu pravde, i da moćni klan - porodicu Vidić najuri iz službe, Stevović je, za lepe pare, osigurao da Velimir Vidić, penzionisani upravnik KPZ Zabela, koji je u ministarstvo zaposlio sve članove porodice, ostane na radu! A i Stevović je u Upravu za izvršenje krivičnih sankcija doveo penzionisanog načelnika Policijske stanice Požega Miloša Rakića. Za upravnika KPZ u Nišu Stevović je postavio potpukovnika Aleksandra Grbovića iz Požege Riba smrdi od glave. Kakav minstar, takvo i pravosuđe!

 

(Nastaviće se)