Natrag

De`urna

Dežurna

 

Otimanje Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak", uvod u masovnu likvidaciju Srba

 

Smrt po eksperimentalnoj ceni

 

Ministarstvo zdravlja Srbije tvrdi kako, uprkos drugačijim vestima u medijima, nije prodat "Torlak" niti da se to planira, već da se traži strani strateški partner. Pri tome su u opticaju tri velika svetska koncerna od kojih je svaki poznat po sprovođenju eksperimenata na ljudima. "Novartis" je nastao od kompanija koje su sarađivale sa nacističkim vlastima (proizvodile otrov Cikoln B, za ubijanje u gasnim komorama), "GlaxoSmithKline" je najsiromašnijim američkim mališanima davao netestirane lekove, dok je "Pfizer" optužen da je ubijao decu u Africi testirajući na njima svoje antibiotike.

 

Milan Malenović

 

Jedini domaći proizvođač vakcina Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" već duže vremena se nalazi u teškoj finansijskoj situaciji. Direktorka Instituta Vera Stoiljković u maju je izjavila kako "Torlak" može da se izvuče i bez strateškog partnera, ali uz obilnu državnu pomoć. Pre samo nekoliko godina procenjeno je da Institutu hitno treba ne manje od pet miliona evra kako bi prebrodio krizu,a u međuvremenu je ta svota višestruko uvećana.

Vest od kraja septembra kako "Novartis" planira preuzimanje "Torlaka" demantovali su, kako srpska ministarka zdravlja Slavica Đukić-Dejanović, tako isto i nesuđeni kupac. Iz "Novartisa" je, međutim, došao odgovor kako još uvek nije došlo do preuzimanja "Torlaka", ali nije ni negirana ni potvrđena mogućnost da se to dogodi u budućnosti, odnosno da dve kompanije uđu u strateško partnerstvo.

Umesto prodaje "Torlaka" strancima, i ministarka Slavica Đukić-Dejanović je najavila nalaženje strateškog partnera za naš finansijski upropašćen Institut, pri čemu nije želela da otkrije ko bi mogao to da bude.

Iz Ministarstva zdravlja je, međutim, ubrzo procurela informacija da su, između ostalih, interesovanje iskazali "Glakso Smit Klajn" ("GlaxoSmithKline") i "Fizer" ("Pfizer"). U igri, po svemu sudeći, ostaje i "Novartis". "Novartis" je nastao 1996. godine sa sedištem u Bazelu, Švajcarska, fuzionisanjem "Ciba-Geigy" i "Sandoza". Oba pomenuta preduzeća, odnosno njihovi pravni prethodnici, bili su deo istog međunarodnog konglomerata kome je pripadao i zloglasni nemački "IG Farben AG", stvoren odmah posle Prvog svetskog rata dobrim delom uz finansijsku pomoć Rokfelerovog "Standard Oil-a".

 "IG Farben" ne samo što je nacističkoj Nemačkoj davao velike količine sintetičke nafte, neophodne za vođenje rata, već je učestvovao i u proizvodnji otrovnih gasova upotrebljavanih u koncentracionim logorima. "Ciklon B", najviše korišćeni otrovni gas u logorima smrti, proizvodila je članica "IG Farbena" - "Degussa".

U okviru logora u Aušvicu postojala je tokom celog rata fabrika napravljena parama "IG Farben-a" u kojoj su zapošljavani logoraši na proizvodnji gasova kojima će biti ubijani drugi logoraši. Prva međunarodna struktura Gestapoa nastala je upravo u okviru stranih predstavništava "IG Farben-a".

Sedište "IG Farben-a" u Frankfurtu tokom Drugog svetskog rata saveznici nisu bombardovali (iako je ceo grad bio sravnjen sa zemljom), znajući da se tu kriju mnoge tajne koje će im dobro doći u predstojećem hladnom ratu sa SSSR-om. Posle rata je dugo vremena u toj zgradi bio štab američkog Petog korpusa.

Posle Drugog svetskog rata međunarodna saradnja "Ciba-e" i "Sandoz-a" sa jedne strane, a sa druge strane naslednika "IG Farben-a" nastavljena je. Ne treba smetnuti sa uma da je jedan od članova "IG Farben-a" bio i "Bayer" koji je, pored Aspirina, bio proizvođač i Heroina koji se decenijama legalno prodavao u evropskim i američkim apotekama, a da je "Sandoz" prvi počeo sa proizvodnjom LSD-a, psihofarmakoma koji se prodavao legalno do šezdesetih godina prošlog veka, a koji je svojevremeno na logorašima u Aušvicu ispitivao zločinački um Jozefa Mengelea.

Deset godina posle katastrofalnog požara u skladištu "Sandoz-a" pokraj Bazela formiran je "Novartis". Svega deceniju posle formiranja ova bazelska kompanija je došla u sukob sa svojim konkurentima pokrećući sudski spor u Indiji u kome je zahtevala da se zabrani dalje istraživanje i proizvodnja jeftinih lekova za HIV, rak i dijabetes u ovoj siromaštvom pogođenoj zemlji.

"Novartis" je u  Srbiji postao poznat kada je isporučio potpuno nepotrebne, ali zato preskupe vakcine protiv "Svinjskog gripa". Prošle godine je kompanija od srpske vlade tražila i dobila izuzeće od mogućih tužbi, u slučaju da njene vakcine prouzrukuju štetu ljudima. Razlog za ovu aboliciju je činjenica da se za izradu vakcina koriste i genetski modifikovani organizmi, čije delovanje na ljude još uvek nije do kraja ispitano.

Nedozvoljenim eksperimentima na ljudima bavili su se i ostali potencijalni kandidati za strateško partnerstvo sa "Torlakom".

Britanski "GlaxoSmithKline" (GSK) nastao je decembra 2000. godine, fuzijom dve, do tada odvojene kompanije. Već 2004. godine, ovaj koncern dolazi pod udar pravosuđa. U ovom postupku je GSK optužen da je sprečavao klinička ispitivanja da li je njegov lek protiv depresije Paroxetin bolji od običnih placebo tableta.

Krajem novembra iste godine televizija BBC je objavila reportažu u kojoj se GSK optužuje da je u njujorškim predškolskim ustanovama deci zaraženoj HIV virusom davao neispitane i neodobrene lekove.

U 2010. godini je GSK pristao da se vansudski nagodi i plati 150 miliona dolara kao kaznu i 600 miliona dolara odštete osobama koje su koristile njegove preparate proizvedene u Puerto Riku, između ostalih i kontaminiranu mast za bebe!

Pošto je televizija u Britaniji objavila po koncern neugodne podatke da je američke mališane koristio kao pokusne kuniće za ispitivanje delovanja lekove protiv HIV-a, GSK je odlučio da se 2009. godine udruži sa "Pfizer-om", upravo na polju istraživanja lekova protiv HIV-a i SIDA-e. Pri tome "Pfizer", treći kandidat za strateškog partnera "Torlaka", ima još goru reputaciju kada se radi o korišćenju dece u eksperimentalne svrhe!

  Po izveštaju zvaničnika afričke države Nigerije, "Pfizer" je 1996. u oblasti Kano deci delio u međuvremenu zabranjeni antibiotik Trovafloxacin (Trovan). Pogođeno je oko 200 dece, od kojih je najmanje petoro umrlo od posledica konzumiranja ovog leka, dok je veliki broj njih ostao sa trajnim posledicama. Lek prethodno nije korišćen za lečenje ljudi. Nemački lekar Huan Valteršpil, šef "Pfilzer-ovog" odeljenja dečije medicine, zbog ovoga je odbio da dalje sarađuje sa koncernom, kritikujući planiranje i sprovođenje eksperimenta nad bolesnom decom.

Sajt Džulijana Asanža, WikiLeaks, objavio je u decembru mesecu 2010. godine dokumente iz kojih se vidi da je "Pfizer" vršio pritisak na nigerijskog državnog tužioca kako bi ovaj omekšao svoj stav. U međuvremenu je slučaj dospeo i pred američke sudove.

Godine 2008. je objavljeno kako je "Pfizer" pristao da se vansudski nagodi sa američkim vlastima i plati ukupno 2,3 milijarde dolara zbog nedozvoljenog reklamiranja. To je do danas najveća kazna koju je platio jedan farmaceutski koncern.

Ne sme iz vida ni da se ispusti činjenica kako je država, iako većinski vlasnik "Galenike", ovoj srpskoj kompaniji zabranila dalju proizvodnju antibiotika. Ako kontrolu nad "Torlakom" preuzme "Pfizer", direktno ili preko svog strateškog partnera DSK-a, da li to znači da će na srpskom tržištu uskoro da se pojavi "Trovan" koji je već pobio decu u Nigeriji?

Farmaceutska industrija, pa samim tim i "Torlak" nalaze se u teškoj situaciji. Međutim, suma od desetak miliona evra, koliko je potrebno ovom renomiranom institutu da se izvuče iz teškoća, nikako nije toliko velika da država ne može da pronađe sredstva.

Samo za naredna tri meseca, vlada Srbije planira uzimanje dodatnih kredita u visini od preko 300 miliona evra. Trideseti deo tih para bio bi dovoljan za spas "Torlaka", čime bi se sprečilo da se nepoznati lekovi testiraju na srpskoj deci. Slučaj u kome je "Novartis" u Srbiji plasirao vakcine, čije dugoročno dejstvo nije poznato, mora da nam bude nauk da se ne igramo zdravljem naroda.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane