Natrag

Su(lu)dovanje

 

Su(lu)dovanje

 

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (10)

 

Razmnožavanje kadija

 

Srpski sudovi još donose presude ''U ime naroda''. I uglavnom protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral. Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu poslovnu sposobnost, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. I nova vlast nastoji da pravosuđe potpuno stavi u funkciju zaštite interesa vladajuće klike, suprotno zahtevima iz Brisela da se pravosuđe mora dubinski očistiti od korupcije, nepotizma, nestručnosti i politikantstva. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi...

 

Milan Glamočanin

 

Visoki savet sudstva je na sednici održanoj 16. jula 2013. godine, utvrdio Predlog odluke za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predložio Narodnoj skupštini Srbije da sudiju Vrhovnog (i) kasacionog suda Dragomira Milojevića bira za predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

U postupku predlaganja kandidata za izbor predsednika Upravnog suda, Privrednog apelacionog suda, Višeg prekršajnog suda, Apelacionog suda u Beogradu, Apelacionog suda u Kragujevcu i Apelacionog suda u Nišu, Visoki savet sudstva je na sednici održanoj istog dana utvrdio Predlog odluke za izbor predsednika sudova i predložio Narodnoj skupštini Republike Srbije da se:  Jelena Ivanović, sudija Upravnog suda bira za predsednika Upravnog suda; Miroslav Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda bira za predsednika Privrednog apelacionog suda; Zoran Pašalić, sudija Višeg prekršajnog suda bira za predsednika Višeg prekršajnog suda; Duško Milenković, sudija Apelacionog suda u Beogradu bira za predsednika Apelacionog suda u Beogradu; Dubravka Damjanović, sudija Apelacionog suda u Kragujevcu bira za predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu, a Dragan Jocić, sudija Vrhovnog kasacionog suda bira za predsednika Apelacionog suda u Nišu.

Visokim savetom sudstva predsedavao je Dragomir Milojević, dosadašnji vršilac funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Odluka o predlogu da on i ubuduće rukovodi Vrhovnim savetom sudstva i Vrhovnim kasacionim sudom doneta je jednoglasno! Ni gospodin Milojević se nije ustručavao da glasa! Da lakrdija bude veća, nekoliko članova Visokog saveta sudstva ranije su glasali  da se odbije žalba sudije Milojevića na odluku predhodnog saziva Visokog saveta sudstva koji je odlučio da Milojević nije dostojan sudijske funkcije. I oni su tada tako smatrali, danas misle drugačije. Gospodar se promenio!

U pravosuđe je sudiju Milojevića vratio Ustavni sud Srbije koji je poništio odluku o njegovom nereizboru.

I predsednici apelacionih sudova, prekršajnog, upravnog i privrednog apelacionog suda izabrani su na istoj sednici, bez diskusije. Predsednik Visokog saveta sudstva je predložio, svi članovi, uključujući i mladoumnog ministra pravde, klimnuli su glavom! On je, ustvari, pročitao ono što mu je napisano i predato dan ranije. O ostalim kandidatima nije bilo ni reči.

Odluka o izboru pomenute gospode stigla je odozgo! Od Aleksandra Vučića lično! Dakle, ubuduće će ovim sudovima rukovoditi ljudi, od kojih je većina najnižih moralnih osobina, spremna da zgrabi, osudi, ponizi, samo da uživa u počastima i privilegijama.

Odbor za pravosuđe Narodne skupštine Srbije je većinom glasova predložio da se sve predlože kadije i izaberu u parlamentu, i zapečati sudbina građana. Visoki savet sudstva je dobio nekoliko novih članova, ali duh Snežane Malović, bivše ministarke, koja je zgazila srpsko pravosuđe i pravni sistem, sprovodeći naloge svoje  tadašnje partije (Demokratske stranke) još je u Visokom savetu sudstva i srpskim sudovima i tužilaštvima.

Snežanu Malović, po odobrenju Aleksandra Vučića, i nakon 18 meseci od isteka njenog mandata, obezbeđuje 40 vojnih specijalaca! Ona stanuje u zakupljenoj vili, vozi se blinidranim vozilima! Umesto da je obezbeđuju u zatvoru u Požarevcu, zbog zla koja je nanela srpskom pravosuđu.

 

Kupleraj u tužilaštvu

 

Za četiri godine Visoki savet sudstva nije pokrenuo ni jedan  discipliski postupak protiv sudija zbog kršenja zakona, nepoštovanja rokova, nemoralnog ponašanja i korupcije!

I ako je vraćeno nekoliko stotina sudija na posao, Visoki savet sudstva raspisao je konkurs za izbor još 42. sudija u apelacione sudove! Razmnožavanje kadija u Srbiji je poprimilo razmere epidemije, mada od 1. oktobra ove godine prestaju sa radom istražne sudije, koje će u sudovima zameniti sudije za prethodni postupak, koji više neće voditi istragu, već tužilaštvo.

Tužilačka istraga, u državi koja je u rasulu, ostavlja građane bez ikakve pravne sigurnosti. Budući da su ekstremno siromašni, građanima će, po koje ruka tužioca krene, imati pravo na advokata, koji će ih braniti po službenoj dužnosti. A njih određuje tužilac, koji vodi istragu, tako da je lako zamisliti kakva će biti uloga advokata u pretkrivičnom postupku.

Gospođa Malović, bivši državni sekretar Slobodan Homen i Miodrag Rakić, imali su sedmične sastanke u kafani ispod Avale, kojim je često prisustvovao i Aleksandar Vučić, i bivši predsednik Okružnog suda u Beogradu, danas advokat, na kojima su utvrđivali cenovnik usluga. Advokat je imao zadatak da kolegama koji su branili pritvorene građane saopšti koliko moraju da plate za puštanje na slobodu.

Bezbedonosne službe su snimile najmanje dvadeset Malovićkinih sastanaka. Ljubivoje Đorđević, tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva i Tomislav Kilibarda, viši javni tužilac  u Beogradu, morali su da sprovode naloge koje su dobijali od Malovićke, Homena i Rakića.

Ljubivoje Đorđević se, čuje se na snimku, pravdao jednom advokatu koji je branio čoveka koji je bio pritvoren za navodno kršenje embarga uvedenog od strane Ujedinjenih nacija Sudanu!

 "...Nije ništa u mojoj moći, dok ne plati onoliko koliko je Sneška odrezala. Kad platite, ona će mi javiti i ja ću podneti zahtev da se on pusti na slobodu" - pravdao se Đorđević, koji, istine radi treba reći, lično, kao ni Tomislav Kilibarda, nije korumpiran, niti je primao novac. Ali, to ih ne amnestira od odgovornosti za zlo koje doživljavaju građani.

Tužilaštva su pravi kupleraji. Uglavnom su na tužilačke funkcije postavljane žene, sklone svakoj vrsti promiskuiteta.

Danas su tužilaštva u zgradama sudova, mada po zakonu, oni su stranka u postupku, i e mogu biti u sudskim prostorijama. Kako će tužilac u teskobnim kancelarijama omogućivati okrivljenom poverljiv razgovor sa braniocem!

 

 

Kriminalce amnestiraju, sirotinju proganjaju

 

 

Srpska tužilaštva podstiču kriminal. Tako je jedan od prevarenih građana podneo Višem javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv profesora Miće Đuričića, plastičnog hirurga, jer je od njega pozajmio još 2009. godine 66 hiljada evra. Pomenuti Đuričić je prevario više od 200 prijatelja i dve banke, za preko 12 miliona evra! Prijavu je dobio u rad zamenik tužioca Goran Rašić, koji se odmah oglasio nenadležnim i prosledio je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu. U međuvremenu je oštećeni građanin, ne znajući za odluku tužioca Rašića, danima mu dostavljao dokaze koga je sve Đuričić prevario, kada i za koliko novca. Tužilac se nije ni našalio da ga obavesti gde je prosledio krivičnu prijavu. To još nije učinila ni kurveštija Maja Stojanović, zamenica u Prvom osnovnom tužilaštvu. Da je Đuričić nekog prevario za sto hiljada dinara, veći bi bio u zatvoru!

Državna tužilaštva su postale kriminalne organizacije u kojima kurveštije odlučuju da li će goniti ovejane kriminalce, ili će ih amnestirati, a proganjati siromašne građane, koji ni materijalno i obrazovno nisu sposobni da pruže otpor.

Protiv bivšeg policajca Obrena Aćimovića Osnovno javno tužilaštvo u Subotici podnelo je optužni predlog zbog krivičnog dela ''neplaćanja alimentacije''!

  Sudija Valerija Eseš osuđuje ga na kaznu zatvora od šest meseci. Uzalud se Aćimović pravdao da je njegova bivša supruga sa delom 2009. godine otišla da živi u Nemačkoj, da se preudala i zaposlila, i da nikavu alimentaciju ne traži! Potom, kroz pet meseci, Opštinsko javno tužilaštvo u Subotici podnosi optužni predlog protiv Aćimovića, ali, srećom po njega, sudija je blaža, osuđuje ga na novčanu kaznu! Na njegovo pitanje ko ga prijavljuje, nema odgovora. Tužioci znaju da brinu o onima koji to od njih ne traže, i žive, srećom, u sređenoj državi.

 

(Nastaviće se)

 

 

A 1

 

"Morale smo..."

 

Viši sud u Nišu usvojio je ove godine, po drugi put tužbeni zahtev Sanje Novaković, portparola Pravnog fakulteta u Nišu, i osudio izdavača magazina Tabloid da joj isplati na ime naknade za pretrpeljene duševene bolove iznos od 300 hiljada dinara. A napisali smo da je Sanja ponavljala razred u gimnaziji, da je osam godina studirala prava na tri fakulteta, ali je dekan Predrag Dimitrijević odlučio da je zaposli, jer je njen suprug predsednik opštine Čair!

Apelacioni sud u Nišu ukinuo je ovu presudu, jer je tužilja kao tuženog označila ''magazin Tabloid". U ponovljenom postupku, sudija Marija Đukić savetuje tužilji da kao tuženog označi , umesto lista, izdavača lista, što ona i čini, a sudija ponavlja presudu. Ovog puta i isto veće Apelacionog suda u Nišu potvrđuje presudu. Veće je sastavljeno od sudija Miroslave Milovanović, Danijele Nikolić i Slobodanke Kitanović.

Uzalud smo priložili potvrdu Agencije za privredne registre da ni označeno preduzeće, navedeno u prvostepenoj presudi - ne postoji.

Uredniku Tabloida Milovanu Brkiću sudija Miroslava Milovanović je, pravdajući se, skoro kroz suze rekla da je morala da donese takvu odluku jer joj je pretio vršilac dužnosti predsednika suda Dragan Jocić, napominjući joj da je takav stav svih njih stigao odozgo:

"...Iako je dekan Dimitrijević bio član Visokog sveta sudstva koji je sve tri nas izabrao za sudije Apelacionog suda, glasajući zajedno sa advokatima Boškom Ristićem i kolegom iz njegove kancelarije Dejanom Ćirićem, ja sam ukinula presudu kao nezakonitu. Ali sada mi se pretilo porodici, i morale smo!"

 

A 2.

 

Štiteći načelnikovog brata

 

Goran Tanasković je rođen u Jablanici kod Čačka, bivši je sportista i danas živi u Čačku. Pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Čačku K.br.74/07 od 23. novembra 2007. godine osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i dva meseca zbog ubistva i nanošenja lakih telesnih povreda u prekoračenju nužne odbrane i zbog nedozvoljenog držanja oružja. Pomenutu zatvorsku kaznu Tanasković je odležao do poslednjeg dana, ali od tada traje njegova borba za istinu.

  Ubijeni je tridesetdvogodišnji Miloš Petrić, a do danas je ostalo sporno ne samo ko ga je lišio života, već i kako. Verzija koju je prihvatio sud nije u skladu sa izjavama svedoka, nalazima veštaka, materijalnim dokazima, ali ni sa zdravim razumom.

  Predsednik sudskog veća Mileta Maslarević (članovi su bili: Dragijana Drobnjak, Radomir Stojanović, Andrija Čorlija i Milena Voković) u presudi na više strana obrazlaže kako je Tanasković ispalio samo dva hica iz svog pištolja, od kojih je jedan nikoga ne povredivši pogodio plafon u lokalu u kome su se nalazili, a drugi je pogodio Petrića. Po obdukcinom nalazu, međutim, Petrić je imao dve prostrelne rane od kojih je preminuo. Ko je, kada i zašto pokojnom naneo drugu ranu, ni jedan sud do dana današnjeg nije ni pokušao da utvrdi.

  Svi očevici koje je sud saslušao, od kojih su neki i medicinski radnici, saglasni su u tome da su kod tada još živog Petrića videli samo jednu, i to ustrelnu, a ne prostrelnu ranu na grudima, iz koje je slabo krvario. Po obdukcionom nalazu ta rana je bila prečnika 9 milimetara, dok je izlazna rana na leđima imala, navodno, promer od 6 milimetara. Kako je moguće da ulazna rana bude šira od izlazne, sud nije objašnjavao.

  Sporno je ostalo i vreme nanošenja povreda. Sud je prihvatio da se to dogodilo oko četiri sata ujutro 17. marta 2007. godine, jer se to poklapa sa izjavama očevidaca o fizičkom sukobu Tanaskovića i dvojice momaka u čačanskoj kafani "As" kada je došlo do opaljenja dva hica. Neposredno po ranjavanju, Petrić je, navodno, prebačen u Urgentni centar gde je ubrzo preminuo, tvrdi sud u presudi iz novembra 2007. Po policijskom izveštaju, međutim, koji je i sam sud citirao na strani 16 presude, povređeni Petrić je u bolnicu dovezen u 5,30 sati. Gde se nalazio sat i po od navodnog ranjavanja?

  Po tvrdnjama Tanaskovića, on je nehatno ispalio dva hica prilikom odbrane od napada Petrića i njegovog druga u kafani "As", od kojih ni jedan nije nikoga pogodio, jer su se napadači odmah posle toga udaljili. Po Tanaskovićevim saznanjima, njih dvojica su se posle izvesnog vremena naoružani vratili u lokal, kada je Tanasković već bio otišao, gde su se sukobili sa nekim za sada nepoznatim, posle čega je Petrić ranjen prebačen u Urgentni centar gde ga je likvidirao Zvonko Petrović, brat Jablana Petrovića, načelnika policije u Čačku. To proizilazi i iz Molbe za prijem koju je Tanasković 3. jula 2013. predao Agenciji za borbu protiv korupcije. Radilo se, očigledno, o obračunu dve kriminalne grupe u kome je Tanasković kolateralna šteta.

  Po izjavama svedoka, u sporno vreme, oko 5,30 i 6 sati 17. marta 2007. Urgentni centar je bio bukvalno pod opsadom, zaposlenima je čak bilo naređeno da isključe svoje mobilne telefone. Petrić je dovezen živ i u svesnom stanju, na nosilima je unet u lift, a na grudima je imao jednu ranu. Iz lifta je iznet već skoro mrtav i sa dve rane na grudima. O ovome postoje izjave više očevidaca, koje je sud ignorisao kako bi zaštitio načelnikovog brata.

  Tanasković je, dokazujući svoju nevinost, tražio da se na DNK analizira zrno metka nađeno u lokalu koje je, navodno ranilo Petrića.

Sud je i taj zahtev odbacio kao suvišan, iako je dužnost suda da kod osuđujuće presude dođe do nedvosmislenih zaključaka, pri čemu su materijalni dokazi uvek ispred izjava svedoka ili nalaza veštaka. U ovom slučaju je bilo suprotno, jer se sud poveo za izjavama svedoka i nalazima veštaka koje je interpretirao po sopstvenim potrebama i kada su oni u suprotnosti sa materijalnim dokazima.

  Ni šest godina posle Petrićevog ubistva pravosuđe ne želi da se otkrije ko je pravi počinilac. Tanaskovićev zahtev za obnovu postupka, uz koji je priložio sve izjave svedoka do kojih je u međuvremenu došao, a koje ukazuju da on nikako nije mogao da bude počinilac ubistva, odbacilo je veće Višeg suda u Čačku (predsednik veća Branko Milovanović, a članovi: Bojan Pešić i Svetlana Zelenika). Žalbu protiv ovakvog rešenja odbacio je Apelacioni sud u Kragujevcu (predsednica veća Marina Ilić, članovi Mirjana Vojinović i Milevka Milenković). Sudije odano čuvaju policijske rođake.

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane