Carina

 

Reeksport, lopovski sport: ko i kako koristi carinsku službu kao svoj privatni servis

 

Papiri idu danju, roba noću

 

Dok kukaju kako je budžet prazan, ministri istovremeno ne žele uopšte da se pozabave mahinacijama koje se dešavaju u Upravi carina, gde se godinama, uvek na isti način, novac umesto u budžet preusmerava u privatne džepove. Zavođenjem reda u ovoj upravi u državnu kasu bi se slilo dovoljno para da se kupe deficitarni lekovi i izleče hiljade bolesnih građana Srbije. Ali, interes "važnih ličnosti" u državi je iznad toga.

 

Mersiha Hadžić

 

Uprave carina u svetu koriste kako bi se sprečavao ilegalni uvoz i punio državni budžet naplatom carine i drugih taksi iz njihove nadležnosti. U Srbiji je suprotno: Uprava carine ovde štiti interese svojih zaposlenih koji odlično zarađuju saradnjom sa onima koji bi da zaobiđu uvozne formalnosti. Tako pojedinci voze nove džipove, dok pošteni radnici sa istom stručnom spremom i na identičnim radnim mestima primaju jednokratnu pomoć od 10.000 dinara kako bi obezbedili ogrev i nešto hrane za svoju decu.

Jedan od omiljenih načina ilegalnog bescarinskog uvoza jeste fiktivni reeksport. U ovom slučaju zakon predviđa da se roba formalno ne uvozi, već se u Srbiji samo privremeno lageruje da bi se prevezla konačnom kupcu u inostranstvu. Pošto se roba ne stavlja u slobodan promet u Srbiji ne plaća se ni carina, niti porez, a jedini trošak reeksportera svodi se na ležarinu koju plaća za korišćenje magacina.

U srpskoj praksi sve ovo izgleda drugačije. Naime, prema spisku Uprave carina Republike Srbije koji je dostavljen redakciji Tabloida, pojedina roba duže od pet godina, navodno, čeka u nekom od magacina da bude dalje transportovana. Najstarija sa ovog spiska je količina od preko pet tona težine koja je na lagerovanje data još 10. aprila 2008. godine. Po izjavama zaposlenih ne zna se ni šta tačno sadrži ova roba, niti gde se nalazi. Jedino je poznato da je zvanično njen status - oslobođena carine.

Fond Princeze Katarine je, po pomenutom spisku, radi reeksporta 23.. marta 2010. lagerovao preko dve tone robe, a istu količinu iz istog razloga je predao i 31. marta 2010. Nije poznato gde se pomenuta roba nalazi, a i ona nosi oznaku "oslobođeno carine". Navodno, ona već duže od tri godine čeka na transport do konačnog odredišta u inostranstvu!?

Obe isporuke nose istu šifru: 99999. To je, prema verodostojnim izjavama zaposlenih, dobro poznata lozinka pomoću koje podmićeni carinski radnici ulaze u kompjuterski sistem Uprave carina i zavode robu koja potom, neocarinjena, ulazi u Srbiju radi navodnog reeksporta, dok u stvarnosti ostaje ovde. Svima je to poznato, ali niko ne reaguje. Unutrašnja kontrola UC-a na svaku prijavu odgovara uvek istom rečenicom: "Predajte sve to policiji".

Jednostavnom proverom samo robe zavedene pod pomenutom šifrom, inspekcija bi brzo utvrdila ko je i koliko robe ilegalno uvezao u Srbiju i ko je iz Uprave carina to omogućio.

Po zakonu bi pri skladištenju robe za reeksport morao da bude poznat konačni korisnik. Da bi se ispunila ta formalnost, špediteri predaju falsifikovane ugovore sa krajnjim kupcem. Pomoću nepotpisanog i nepečatiranog ugovora iz novembra 2013. sklopljenog, navodno, između kompanije iz Rusije i jedne iz Poljske, domaće preduzeće Terra Srbija d.o.o. je radi "reeksporta" na skladištenje predalo robu u vrednosti od 55.000 evra kojoj se zatim gubi trag.

Kod podmićenih funkcionera Uprave carina prolazi i neuredna dokumentacija špeditera koji su znali kome i koliko treba da plate.

Tako je, na primer, Inter Hermes trade d.o.o. iz Beograda predao fotokopiju ugovora od 10. decembra 2013. sklopljenog sa slovenačkom firmom Skiro Inženjering d.o.o. o reeksportu nepoznate količine robe  nepoznate vrednosti, poreklom sa Šri Lanke. Savesni carinski radnici su utvrdili da je predati ugovor neuredan, a i da nije ne bi mogao da bude prihvaćen u fotokopiji. Uprkos tome, potplaćeni šef Carinske ispostave lično odobrava reeksport, a robi se gubi trag.

Slične špekulacije se rade i sa robom i opremom unetom u zemlju za potreba sajamskog nastupa. U većini slučajeva sve uneto, protivno zakonu, ostaje u Srbiji i to bez plaćanja carine i poreza na dodatnu vrednost. Ova prevara funkcioniše već godinama unazad, svima je poznata, ali niko ne želi ili ne sme da reaguje.

Koliko se para obrće u ovom poslu i za koliko je oštećen državni budžet može da se proceni na osnovu slučaja slovenačkog preduzeća Primorje koje je još u danas zaboravljena vremena radi navodnog reeksporta lagerovalo građevinske mašine u vrednosti od tadašnjih 22.000.000 dinara. U međuvremenu je Primorje u Sloveniji likvidirano, a ovde posluje neki njegov fantomski ogranak zaveden u Agenciji za privredne registre.

Iako su pomenute mašine, između ostalih i bager, zvanično bili u magacinu čekajući dalji transport, u stvarnosti su obavljale poslove za domaće kompanije. Kada je kontrola došla da proveri gde se oprema nalazi, ona je privremeno povučena sa gradilišta, postavljena na neko poljanče, a zatim ponovo iznajmljena domaćim građevincima.