Na nišanu

 

Koga Evropska unija mami, obećanjima ga hrani, a kad namami ...

 

Brisel sve dalji

 

Nakon događaja u Kijevu, i neuspešnog pokušaja Zapada da raznim "obojenim revolucijama" pridobije Ukrajinu kao još jednu svoju koloniju, na redu je da se i  Srbija (sa Crnom Gorom) urazumi. U tome će svakako pomoći i ruska spoljna politika prema Balkanu, koja je već postigla dogovore sa SAD i Nemačkom, kako treba da se ove velike sile postave prema ovdašnjim korumpiranim i kriminalizovanim vladama.

 

Milovan Brkić

 

Karte su podeljene. I nacrtane. Velike sile su se opet dogovorile o podeli interesnih zona. Spora oko toga više nema. Tako je bilo i ranije. Jalta, Postdam...

Dan uoči potpisivanja Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji, njen predsednik Viktor Janukovič obavestio je Brisel da privremeno odustaje od potpisivanja Ugovora, pravdajući se postojanjem ekonomskih i nacionalnih interesa.

Ali, pre nego što je predsednik Janukovič doneo ovu odluku, konsultovao se sa Vladom Ukrajine i Radom (parlamentom), koji su ga podržali. Evropski komesari su ostali zbunjeni odlukom Ukrajine da počne da se zamlaćuje pregovorima sa brisleskom birokratijom.

Ukrajinski predsednik je podsetio komesare da Ukrajina od Rusije dobija gas po povlašćenoj ceni, koji, osim za grejanje, koristi ukrajinskoj privredi. Ukrajina duguje Rusiji dve milijarde a potrebno joj je još 15 milijardi evra, da dođe do daha! Na pitanje upućeno Briselu koliko evropski budžet može da odreši kesu za Ukrajinu, odgovorili su odrečno. Ne, nikako. Naprotiv, Ukrajina treba da plati Briselu!

Srpska politička oligarhija se uzradovala. Ode Ukrajina, odosmo i mi! Izveštaji iz Kijeva su, u srpskim medijima, govorili o namučenom ukrajinskom narodu koji želi promene. Pustahija, kakav je bokser Vitalij Kličko, želele su da destabilizuju zemlju.

Sve je bilo uzalud. Između dve države je pao dogovor. Rusija je od Ukrajine otkupila državne obveznice  za 15 milijardi evra, smanjila je cenu gasa za 40 odsto od tržišne. Ove pare su nezamislive za budžet Evropske unije.

Dogovor predsednika Viktora Janukoviča i  predsednika Vladimira Putina ratifikovali su parlamenti ovih država. Svi putevi iz Kijeva vode u Moskvu. Inače, kofer sa šiframa nuklearnih raketa i bombi ukrajinske vojske nalazi se još u Moskvi.

Rusija se dogovorila sa saveznicima, pre svega Nemačkom i Sjedinjenim državama, da se svet polako uređuje, a naročito Evropa. Očekivanja avanturista iz Kijeva da zemlju gurnu na stranputicu, izjalovila su se. Za vjeki vjekov.

I Brisel je odlučio da sa Ukrajinom prekine pregovore o stabilizaciji i pridruživanju. Niko nije zucnuo, da zapreti Ukrajini, ne daj Bože Rusiji.

 

 Čišćenje Balkana počinje od Crne Gore

 

Srpska politička oligarhija je samodopadljiva. Ophravana pohlepom za pljačku, životinjski kidiše na Brisel. Pa ko od nas preživi. Ove godine mnogima će od njih crna vuna da se isprede.

Skoro neprimetno je prošla vest, dok se demonstriralo u Kijevu, da je Vlada Crne Gore odbila predlog Vlade Ruske federacije o ustupanju luke u Baru za potrebe ruske flote.

Dakle, čišćenje Balkana počeće od Crne Gore.

Strpljivo su Rusi kupovali od Crnogoraca kuće, imanja, preduzeća. Plaćali, pretplaćivali. Za razliku od Engleza, koji su otimali, Rusi su davali ogromne svote novca.

Rusija ima kartu u rukavu. Biznismen Oleg Deripaska potražuje više od milijardu evra, koje je platio za Aluminijumski kombinat u Podgorici. Rusi to lako mogu da oproste, ali zašto. Ko će Crnoj Gori da pokloni tolike pare, da namiri dug prema Rusima.

Apeli iz Podgorice upućeni Briselu, Londonu i Vašingtonu da ih ne predaju Rusima, ostali su bez odgovora. Bolje reći, rekli su im - ljubav za ljubav, sir za pare. Uzeli ste, platite.

Rusi u odnosima sa stvarnim država drže se strogo ekonomskih zakona. Nikom ne prete, ne treba im tuđa teritorija. Plaćaju kada kupuju, nema prevare. Nikog ne prisiljavaju da uzimaju njihove novce. Srbija još nije nestala kao država zahvaljujući Rusiji.

Srpska politička elita je našmrkana, kriminalna i zločinački raspoložena. Ona želi da posluje sa Arapima, iz Emirata, saudijske Arabije. Kakva Nemačka, Rusija, kakve evropske države!

Ove godine hladni vetrovi iz Sibira oduvaće i srpske velmože. Jedna od glavnih tema januarskog samita Evropske unije i Rusije će, prema najavama, biti gasovod "Južni tok". Brisel traži da se sporazumi koje su potpisale zemlje na trasi gasovoda usklade sa evropskim propisima, a Moskva je, ne iznoseći detalje, dala svoj predlog za prevazilaženje problema. Interes za Južni tok je, pre svega, i evropski interes.

Srpska Vlada pobedonosno nam poručuje da je postigla istorijski dogovor. Otpočinjanje pregovora sa Evropskom unijom. U međuvremenu, Nemačka je spremila listu od devet zahteva na kojima insistira da budu ugrađeni u pregovarački okvir za Srbiju, a koji bi EU trebala da usvoji.

Četiri ključna zahteva „nemačkog paketa", a koji je podržala i Velika Britanija, su sledeći:

Da se pored poglavlja 23. i 24. odmah otvori i poglavlje 35. (Kosovo), kao i da se ova tri „odseka" poslednja zatvore;

Da se primene sve tačke Briselskog sporazuma, a da Beograd konstantno, na terenu, dokazuje da neće ometati Prištinu u procesu evropskih integracija;

Da Beograd i Priština potpišu sporazum o dobrosusedskim odnosima pre punopravnog članstva u EU;

Da se pregovori suspenduju u bilo kom momentu, ukoliko Beograd okleva ili prekine sprovođenje preuzetih obaveza;

Preostalih pet tačaka, manje-više, preslikavaju Deklaraciju o Srbiji, koju je Bundestag usvojio 27. juna, gde se traži uspeh lokalnih izbora, potpuno uklanjanje paralelnih struktura na Severu, slobodno kretanje kosovskih carinika, nastavak reforme pravosuđa i borba protiv korupcije, pomirenje u regionu i vidljiv napredak u otkrivanju i gonjenju počinilaca paljenja nemačke ambasade 2008.

Nemačko-britanski papir, koji je sročen na dve strane, kako saznajemo, prosleđen je državama članicama EU i trenutno se o njemu vode razgovori u Evropskom savetu.

Postojanje nemačko-britanske inicijative potvrdio je i Andreas Šokenhof, funkcioner CDU, koji je poručio da Srbija još nije ispunila uslove za početak pregovora.

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić uzvratio je da je „Srbija uradila neke stvari za koje Šokenhof, izgleda, nije saznao, a da ono malo što nije ispunjeno nije krivica Beograda".

Po svemu sudeći, ova godina će, za Balkan, biti godina raspleta. Znaće se gde je kome mesto. Oni, koji to ne shvate, i ne prihvate realnost, suočiće se sa odgovornošću.

Sadašnje srpsko rukovodstvo je, nepopravljivo u sukobu sa stvarnošću.

 

 

A 1.

 

Pozadina bitke za Ukrajinu

 

Izrael Šamir, pisac i novinar, koji ima švedsko držvljanstvo, a poreklom je iz Novosibirska, piše o demonstrantima iz Kijeva, i onima koj su proteste vodili.

''Mase okupljene na protestima u glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, uglavnom su iz Galicije, planinske oblasti koja se graniči sa Poljskom i Mađarskom, na 500 kilometara udaljenosti od Kijeva.  Domaće stanovništvo prestonice nazivalo je proteste „Galicijskom okupacijom".

Galicijci smatraju sebe nosiocima pravog Ukrajinskog duha. Za vreme vekovne vlasti Poljske i Austrije nad Galicijom, Jevreji su bili vrlo moćni, tako da danas tamo postoji ukorenjeno anti jevrejsko i anti poljsko osećanje. Identitet galicijskih Ukrajinaca je snažno vezan za Hitlera, i podršku koju su mu stanovnici Galicije pružili u Drugom svetskom ratu. Galicijski kolaboracionisti u Drugom svetskom su odgovorni za smrt ogromnog broja Poljaka i Jevreja.

Posle Drugog svetskog rata, ostaci ukrajinskih SS boraca i kolaboratera su dobro dočekani od strane CIA, koja je od njih napravila gerilske snage za slučaj rata protiv Sovjetskog Saveza. Tu su onda dodali mržnju prema Rusima u svoju ideju, i nastavili da ratuju gerilski šumski rat sve do 1956.

Kada je 1991. stvorena nezavisna Ukrajina, Galicijci su bili jedini koji su zaista želeli nezavisnost. Jezik Galicijaca je korišćen za pravljenje novog zvaničnog jezika, a njihova kultura je proglašena zvaničnom kulturom Ukrajine. Zatim su sagrađeni spomenici nacističkim saradnicima i masovnim ubicama Stepanu Banderi, Romanu Šukheviču i ostalim zločincima.

Galicijci su igrali jako važnu ulogu u takozvanoj „Narandžastoj revoluciji" 2004. kada je na vlast doveden prozapadni kandidat Juščenko.

Međutim, te 2004. mnogi Kijevljani su glasali za Juščenka, nadajući se da će savezništvom sa Zapadom doneti svetlu budućnosti. U međuvremenu su i oni sve shvatili, tako da je na sadašnjim protestima bilo izuzetno malo Kijevljana i njima je izuzetno smetao nered koji se pravi od strana Galicijaca.

Još uvek je problem to što je Kijev centar mnogih prozapadnih takozvanih nevladinih organizacija i što intelektualci iz Kijeva dobijaju dosta novca sa Zapada.

Što se tiče stanovnika istočnih i jugoistočnih delova Ukrajine, koji su industrijalizovani i najgušće naseljeni, za njih nije bilo nikakve sumnje. Dogovor sa Evropskom Unijom je za njih bio apsolutno neprihvatljiv. Ovi regioni proizvode ugalj, čelik, mašine, automobile, tenkove, vojnu opremu, avione...Uvoz sa Zapada bi totalno uništio privredu istočne Ukrajine, kako i sami zvaničnici EU priznaju.

Čak i Poljaci, koji iskreno rečeno i nisu odraz industrijske nacije, imali su dovoljno drskosti da kažu Ukrajini: "Mi ćemo da gradimo tehniku, a vi investirajte u poljoprivredu". Ukrajinski eksperti su procenili da bi gubitak od potpisivanja sporazuma sa EU išao do neverovatnih 150 milijardi evra.

Što se tiče Galicijaca, za njih bi taj sporazum lepo funkcionisao. Njihov govornik na protestu je pozvao omladinu „da ode tamo gde je novac" i kako ga ne zanima industrija. Galicijci ionako već zarađuju samo na dva načina: od turista sa Zapada i radeći po Poljskoj i Nemačkoj fizičke poslove. Nadali su se da će dobiti bezvizni režim za sve zemlje EU, da bi mogli pristojno da zarade za sebe. Međutim, niko njima to nije ni nudio.

 Britanci su već ionako na ivici da napuste EU zbog Poljaka koji su im preplavili zemlju. Ukrajinci bi za njih bili kap koja je prevršila čašu. Samo su SAD, kao i uvek izuzetno velikodušne kada je na tuđu štetu, tražile od EU bezvizni režim za Ukrajince.

Dok je situacija na protestima na Majdanu ključala, Zapad je slao svoje predstavnike, ministre i poslanike da pozdrave masu i pozovu na rušenje Predsednika Viktora Janukoviča i postavljanje prozapadne vlasti. Senator Mek Kejn se istakao u vatrenim govorima. EU je proglasila Janukoviča nelegitimnim predsednikom zato što su njegovi građani održali proteste. Ali, kada su milioni Francuza protestvovali protiv svog predsednika Olanda ili kada je „Okupaj Volstrit" protest nasilno razbijen, niko nije mislio da su vlada Francuske ili predsednik SAD izgubili svoj legitimitet".