Tabloid je pozvan

 

Kako su bivši kadrovi "Elektrokosmeta" postali zaštićena vrsta u EPS-u i EDB

 

Život počinje u šezdesetoj

 

Grupa zaposlenih u Elektrodistribuciji Beograd ne želi više da ćuti, pa se otvorenim pismom obratila Ministarstvu energetike, generalnom direktoru EPS-a i Agenciji za borbu protiv korupcije. Dok su cene električne energije sve više u EDB-u se nemilice troše milioni na prohteve male klike rukovodilaca povezanih zavičajem. Veliki broj njih nema nikakve kvalifikacije osim partijske preporuke. Tabloid prenosi ovo otvoreno pismo bez komentara

 

...

 

Preduzeće "Elektrodistribucija-Beograd" (EDB) ove godine proslavlja 120 godina svoga rada i svoga postajanja. U toku svog dugog perioda razvoja, ista se sukobljavala sa brojnim problemima, ali ih je sa uspehom savladavala i pobeđivala, zahvaljujući prvenstveno svojim zaposlenima, koje je negovala, obučavala i usavršavala. Preduzeće "Elektrodistribucija-Beograd" je oduvek bila sa najjačom kadrovskom bazom u okviru sistema Elektroprivreda Srbije, što je i razumljivo s obzirom na mesto i ulogu koju je imala.

U ovom privrednom društvu ima preko 300 zaposlenih sa fakultetskom diplomom, a od toga nekoliko njih sa zvanjem doktora nauka i par desetina sa zvanjem magistra nauka raznih zanimanja. Svi oni su novim kadrovskim kombinacijama i nakaradnim političkim odlukama do te mere poniženi i uvređeni da je to zaista neviđeni skandal i neviđena bruka i sramota. Na čelo pet najznačajnijih funkcija u ovom društvu postavljeni su kadrovi koji su došli sa Kosova. Kakva slučajnost. Na četiri ključne funkcije postavljeni su izvršioci sa diplomama "prestižnog prištinskog koledža". Nije nam poznato da bilo ko u svetu priznaje ove diplome. O njihovom znanju i stručnosti suvišan je bilo kakav komentar.

Ono što je kod svih zaposlenih u ovom društvu izazvalo neviđeno zaprepašćenje i ogorčenje jeste  nerazumna, nakaradna i skandalozna odluka da se tri ključne funkcije u društvu (direktor privrednog društva, pomoćnik direktora za tehnička pitanja i pomoćnik direktora za ekonomska pitanja) popune sa osobama iz jedne rasturene, uništene i opljačkane firme, u čijem su uništavanju isti imali zapaženu ulogu.

Radi se o firmi "Elektrokosmet" koja je oduvek bila nerešiva enigma i nerešiv problem za svaku rukovodeću garnituru Elektroprivrede Srbije. Najveći problem uvek su predstavljali rukovodeći kadrovi, koji su za sve nedaće uvek optuživali albansku stranu, a istovremenu su sebi obezbeđivali neviđeno bogatstvo i po Beogradu i drugim mestima Srbije kupovali stanove i druge nekretnine u kojima danas udobno žive.

Dok su im radnici završavali u izbegličkim kampovima i u srpskim enklavama na Kosovu, oni su odseli u komfornim stanovima u Beogradu i to mahom u krugu dvojke.

 Ko je i na bazi kojih kriterijuma, pored toliko stručnih, časnih i sposobnih kadrova u EDB-u predložio gospodina Zorana Rajovića na mesto direktora EDB-a? Zašto se nije išlo na javni konkurs?

Verovatno zato što tim putem ne bi došao, ne samo na to, već ni na daleko niže radno mesto. Da li je jedini kriterijum bio taj što je označen kao "zapaženi aktivista stranke"?

 Šta je i gde je gospodin Rajović radio u poslednjih 12 godina? Platu je redovno primao od EPS-a, a istovremeno je posedovao privatnu firmu koja je u međuvremenu propala i iza koje su ostala velika dugovanja. Zna li gde su mu ostali radnici i imovina sa kojom je rukovodio? Bitno je da je on sebi obezbedio pozamašnu imovinu i da ga u opšte nije ni malo dotakao egzodus bede i sirotinje sa Kosova.

Koje firme je on bio tehnički direktor kad više od 10 godina ne postoji ni firma ni njena imovina? Za "izvanredne zasluge" još je nagrađen i funkcijom člana u Upravnom odboru EPS-a. Na bazi kojih kriterijuma i kojih konsultacija je gospodin Rajović izvršio kadrovska pomeranja u EDB-u i sa kim je ta razmeštanja dogovorio? Jasno je svima da je taj plan skovao  "vrhovni štab" u trojnom sazivu: Rajović, Stevanović, Vujanac.

Kadrovski raspored izložila je i predložila gospođa Kaćuša (Slavica Stevanović) inače kuma gospodina Rajovića. Ona je u početku svakoga dana trčeći, ne dodirujući tlo, sa fasciklom punom dokumentacije, pod miškom, i tašnom okačenom o ramenu odlazila u pravcu Zelenog venca, i ako ranije tuda nikada nije išla, a gde bi drugo nego kod kuma na sednicu štaba.

Izgleda da je kum bez bilo kakvih primedbi prihvatio sve njene predloge, tako da su kuma i gospodin Branislav Vujanac zauzeli prve položaje, odnosno prvi ešalon. Kuma je odmah postavljena za pomoćnika direktora za ekonomske poslove, a Vujanac za direktora Direkcije distributivnih usluga, da bi odmah posle toga bio postavljen za pomoćnika direktora za tehnička pitanja. U tom krugu donose se sve ključne odluke u EDB-u. Kolegijum direktora koji je ranije odlučivao o svim bitnim pitanjima sada je u potpunosti istisnut iz tog procesa. Glavnu reč o svemu sada vodi Slavica Stevanović u duetu sa "vrsnim" pravnikom Sonjom Milojević.

 Ona je mnogo poznatija po svojim bujnim ljubavnim avanturama nego po znanju iz prava. Gospodin Vujanac je odmah zaposlio svog sina, a gospođa Stevanović svoju ćerku i zeta. Posao je obezbeđen i bližoj i široj rodbini uprkos zabrani zapošljavanja.

Svima je poznato da je gospodin Vujanac 1996. godine, zbog bahatog ponašanja i rasipanja sredstava Elektrokosmeta smenjen sa mesta direktora. Zbog pretnji koje su upućivane pobegao je, gde bi drugo nego u Beograd, gde je imao već obezbeđenu solidnu imovinu i gde se odmah zaposlio u Direkciju za distribuciju električne energije. Ni tu nije ostao dugo, jer su svi želeli da ga se što pre reše, jer više od 70 odsto radnog vremena je provodio van radnog mesta. I tada mu je bitan bio privatni biznis.

Utrapili su ga kome drugom nego EDB-u. Ni u tu se nije proslavio kao veliki radnik. I ovde je više od pola svog radnog vremena provodio van radnog mesta, zbog čega nam nije jasno šta ga je preporučilo za ovakvo radno mesto. Izgleda da su ovim namirivana neka međusobna dugovanja iz prošlosti, za šta se pružila izvanredna prilika.

Što se tiče gospođe Stevanović njen najveći posao, kao izbeglice: tračarenje, ogovaranje i produkovanje laži, zbog čega je postala jedna od najomraženijih osoba u EDB-u. Za svakog direktora koji je odlazio govorila je sve najgore, a o dolazećem sve najbolje. Gazila je preko leševa da bi se dokopala odgovarajuće pozicije na koju se bila nameračila.

Sa dolaskom kuma na čelo društva to joj je konačno i uspelo. Kod kuma ima poseban tretman i posebne nagrade. Putuje gde poželi Nedavno je bila i vođa grupe na poseti sajmu tehnike u Hanoveru.

Pored toliko nas inženjera i tehničara primat su dobili novozaposleni "zapaženi aktivisti stranke" iako sa tehnikom nemaju nikakve veze. Kuma, kažu neki koji su bili na sajmu, nije ni bila tamo. Išla je u šopingovanje i da uzme dnevnice, a ne da bi prisustvovala sajmu.

Da bi još bolje ojačali svoju poziciju za zamenika direktora stiže još jedan od plejade stručnjaka sa Kosova. U Beogradu i u Elektroprivredi Srbije nije bilo kadra već je on angažovan da dolazi iz Pančeva za šta mu je obezbeđena i kupljena, bez postupka javne nabavke, novo vozilo, Škoda Oktavija Super B koju je u međuvremenu slupao i na istoj napravio štetu od preko pola miliona dinara. Sve o trošku EDB-a.

Za ovakve štete ostali bez problema dobijaju otkaz. Pošto je prešao iz Findomestik banke sa sobom je doveo i jednu bitangu koju je smestio u Sektor materijalnog snadbevanja, verovatno da bi lakše sprovodio neke prljave radnje.

Sa sobom je istovremeno doveo i kompletnu građevinsku operativu iz Pančeva i to bez postupka javnih nabavki. Takođe je depozite iz nekih od banaka, sve bez javnog tendera, prebacio u korist Findomestik banke. Ovim su se želele kompenzovati neke od pristiglih, a neizmirenih obaveza po kreditima koje su privatne firme, vlasnika sa Kosova uzimale, a nisu vraćale. 

Nakon prijema članova sopstvene familije i članova bliže i dalje rodbine usledila je prava najezda gusara i pirata svih mogućih zanimanja i nivoa stručne spreme na zauzimanje radnih mesta na kojima su godinama radili izvršioci koji su korektno i pošteno radili svoj posao. Svi su se predstavljali kao "zapaženi aktivisti stranke".

Dovoljno je pogledati njihove biografije i čuti mišljenje zaposlenih iz sredina iz kojih su odlazili pa da do kraja bude jasno o kakvim se prevarantima i hohštaplerima radi.

Oni su samo maheri za promenu radnih mesta i zauzimanje što povoljnijih položaja na kojima se može ugodno živeti bez rada i znanja.

Na kraju je započeo progon svih onih koji su stekli uslov za odlazak u penziju po osnovu radnog staža, tako da je onaj koji je radio u Mladenovcu sada radi u Obrenovcu, onaj koji je radio u Obrenovcu sada radi u Mladenovcu, onaj koji je radio u Sopotu sada radi u Grockoj i obrnuto. Sve se ovo radi da bi posao našao još jedan broj ličnih prijatelja i poklonika stranke.

Na ovaj divljački način kažnjeno je više od 100 zaposlenih. Od ovog procesa izuzeta je kuma, iako ima 40 godina radnog staža, kao i još nekoliko ljudi. Radi se o "perspektivnim" kadrovima od 60 i više godina starosti. Svi novopostavljeni dobili su na ličnu i privatnu upotrebu i nove Škode za koje društvo plaća sve troškove.